Време, 13. 02. 1928., стр. 4

Опанз 4

Лонадељак, 13. феоруара 1агч

СКУПШТИНА ДРУШГВА ЗА ПОДИЗАЊЕ ХРАМА СВ^ТОГ САВЕ И поред агилмог рада управе, Друштво није досада могло постићи знатније резултате у прибављању средстава за остварење племенитог циља

Један сељак нз Бачке Тополе нашао је на својој лввади 380 комада фалснфвковавнх стодвнарки Суботица, 12. фебруара. — Жан дармерија у Бачкој Топо.ти открила је ових дана једну организацију која је фалсификовала стодинарке. Прву пријаву по овој ствари познео је ратар Фрањо Тот. Он је косећи ливаду, приметио један пакетић умотан у новинарску хартију. Кад је подигао пакет, он га је размотао и на своје велико изненађење наишао у њему на нове стодинарке. Он је одмах посумн>ао и, предвиђајуКи неку превару или крађу, отишао је у Опи гину и тамо предао нађени пакет. У Општини је констатовано да пакет садржи 380 комада фалсиф«.кованих банкнота од по 100 дшара. Фалсиф;жат је врло груб и 1«евешт, те се фалсификати лако познају. Претпоставл>а се да су ово у ствари само пробни примерци, коректуре, фа,»сификованих стодинаркн. На нађеним фалсификатима нг.,1азе се знакови: Д. 757, 635 и т. д. Жандармерија води истрагу, али <:е до сада није могло сазнати где је новац штампан. (Време)

Железнична несрећа на лрузи Сомбор Нови Сад Суботица, 12. фебруара. — Данас је Железничка Дирекција у Суботици обавештена да је прошле ноКи у близини Стапара искочио из шина путнички воз, који је ишао из Сомбора према Новом Саду. Воз се пуном брзином примицао станици Стапар кадд је локомотива са првим вагонима исклизнула из шина. Машиновођа није изгубио присуство духа, него је у последњем моменту почео га кочи тако да је воз ускоро стао. Међу путницима је завладала стра повита паника и многи су почели да скачу из воза који је тада још јурио. Једно је дете на месту остало мртво. Дванаест путника је лакше, а 2 теже ран>ено. Саобраћај је на прузи успостављен после 6 часова напорног рада.

Јуче је одржан код „Танова" незваничан збор пензионера

НАЈЧИТАНИЈИ РОМАНИ: А. Дима: ГоСпођа с намели' јама дин 15.М Осрао. ?«огом љубави 20.М Серао, Казна 20Г. Леру, Мирис гоппође V црнини 20.М. Преао, Полудевојке 15.има Издавачка Књижара «ВРЕМЕ»

Јуче Је у Такову на Теразијама оарЖАН јахан абор држлвнлх пензион< |>в, који, према изјани г. Ђоке Попонића, ираасед : ника Удружења Државних Иензионера, унрава Удружеља ии' јс била оазвала Збор је био злабо посећен На томе збору говорила су оамо двојица говоршгка, 1 вероватно сазиначи збора, који су пзнели познате чињепице о I бедном стању д])жавних п«нзионера и тра-жиЈГИ да ое то стаље! побољша. У том смислгу донета, је и једна резолуција. Затии се збор разишаоПоватом тога збора, г Ткжа Поповић, предоеднлк Удруже-. ља, изјавио је, д а управа Удруж<-ња није мислила да сазива збор стога, што сматра да сада кије 1ГН моменат за то. Сата. када се млсли чак н на то, да се чЈшовнивџгма смање љихово 1

На/рађени пројект за Св. Савски Хра.ч у Београду од Богдана Несторовнћа, архитекте

Друштво за Подизање Храма Светог Саве озржало је јуче пре по!не редовну годишњу скупштину у своме дому код Светосавске Цркве. Ск>мштину, којој је присуствова «о око тридесетак чланова, и то већином жена, отворио је Патријарх. У својој краткој речи, подв.тачећи слаб одзив и незлдовољавајући успех, он истиче потребу да се аједна правосллвна и стална влада» заинтересују за Друштво, како би се најзад могла остварити идеја о подизању храма. Затим су без дискусије примљени извештајн управног одбора и благајне, које су прочитали секретар г. Ж. Радосављевић и благајник г. А. Миленковић. У главни одбор Друштва, на место чланова који су испали, изабрани су г. г. Петар Одавић и др. Драгољуб Аранђеловић професор Универзитета. На јучерашњој скупштини није било велике дискуа1је Није истак нуто неко важно питање, нити је •решавано по неком предлогу. Зани.мљив је био кратак говор г. др. Д Аранђеловића. РезуЈггат озе васоке адоје ннјо вв .мало заловол>авајуКи! кажв он. Оваквнм пачннам идеја се ее може остварити за дуги низ год^ша. Потребно је да сама црква цретзодц лепим делима. Вредоост имовние иравославпе црг.ве у целој земљи без сумље јо ветика. Од те имошше могао 6н оо бар Јбдан део одвојнти за поднзање храма Светог Саво За тн-м примером дарежл,исостп манастира и цркава поћи ће и православни... Жалосно је, да се и поред то.тико заомова и толике црквепе нмовине. ни;е подигао храм Светог Саве. Међутам ус горо ће се у Беогроду позићи католичха кателрала. Ја нис-гм аа верски раз"к»р, ата ме то као Србкиа мора батетм. Одговарајући г. Аранђеловићу Патријарх напомиње, да су цркве и манастири осиромашили и толико су оптерећени разним порезима и прирезима, да су сада у немогућности да нешто дају за храм. Патријарх неуспех у раду види у томе, што нема људи који би купили прилоге. Католички свештеници, калуђерице, побожници тако рећи свакодневно купе дарове за подизан^е својих цркав!. Нема Србина који не би дао, само му треба потражити Кад се пак уреди правно и привредно стање манасгира, онда ће и они давати. Нз крају Патријарх ТражТ« да се главни одбор Друштва овтасти та нађе љуЈе који би скупл>али *рилоге за храм Св Слве Свештеник г Лукић каже, да су према- јелиој статистими из 1922 године имања православне цркве у целој др*ави процењена на осам и по милијарди динлра. Ап све су имов »не упропаш^.ене и з* њихову обнову требаг) би толико, да би инвестиције прогутале саму иу вину. Архитект г. Бооисављовмћ саоп штава, да је у Комитету за разраду Генера .ТгК >г Птана решено. да се Место на коме ће се подићи храм не мења, као што се мислчло и да св? остане. ка;'о је прелвиђено Генера.тжм Птиом. Г Борисав *ер"ћ сматг^ 1а б м поонжочиш конкурс за номјМј * храма

требало сматрати као пробни, јер ни један од предложених храмова нема израз монументалности, снаге. Предлаже, да се распиц«е други, а ако и тај не успе онда трећи интернационални конкурс. Затим Патријарх моли присутне, ако би и.мали какав предлог да га писмено поднесу, и закључује скупштину. * * * Већ неколихо годтета Друпггво за подизање храма Св. Саве ради агилно па таме да оствари овоју.замнсао. Алн н после толшсо година [»ада, Друпггво јо далеко од цнља. «Ако бн н лоље на дооалдшњп на тап повећавало овоје прихше, мо нументална прађввина на Врачару пе бн заблнстала још за 100 родила!* Ма колнко да број добротвора и прн-к>а :ннкА расте, ипак оу ги 1езвори пезнатнн да би се могла оотварнтн идеја н подићл манумвнталоа! храм, касав је плалом продвиђш За оствароње ове замислн потребно је на 200 инлиона дивара, а Друштво ралпатаже са нмовннам оа сво га некатико ии-таоиа. Да бн се ова лепа вдоја птто пре осггварила н да бн се на Врачару поднгла једпа од најмонумонгалнијих прађввана т Ба псану, потребно Је да се приходн нагто повећају н да сама држава притокне у помоћ. Рад Друпггва у прошлоб родгати ппје задовољио пи главии одбор. •фгвар није ни лажа ни мала», каже се у извештају. «Она нзжжује н сувише -ве.тике жртве- Сви истичу и прнзнају зшалајну вредиост Свотог Сава А-га на велико чудо, вал»а улоисита велнки труд и муку да се прнлоаш која летн за Савин Храм.» Тешко прпврсдво стање у земљн погоднло је арошле годнле и ДруI штво. По цену крајњег напора имо! стша је повећанА само са 740.&63 ди| г.ара У 1927 години бшто је 32 до( бротвора н пеколико ватиких добро ( 1вора. Сем тога Друштво је црими| ло и пекоднко кућа, ксцје су племоI ити дародавци завошта.та Дру. штву. Прош.те подипе у мају завргпот је стечај за израду окииа за храм Св Са во. Подиете оу бвл# 22 скаце и )едал пгпсани модал. Оцоњнвачки оуд, у коме су били ПатриЈарх, пх»о 1 1<ес<хри Уни®ерз1итета г. г. Драг. ђовкћ, Богдан Поповић, Пора Миодсћ и Пера Поткпић и аркггекти г. г. Душлн Жг,1.вановић н Момнр Коруноиић, ннје гсрву н трећу Награду ншком дооудао, Другу награду. 1 ад.ооо дипара добио је г. Б. Нестороввћ, аснстонт Техшчког Фалсултета. Сем ово нагроде откунл>«10 јо : 13 сјсикш . Свега )е издато за плаио150 257 000 дииара. Скаше су у јулу биле нзложеле. I Даље се у извеиггају износе па! пори Друштва да се не мења Гоноратпи План. | Очекује се одлука Свстш - Синода I и Архи.фојсвог Оаб -ра о се ги 1^00.000 стаба-ма зр&те манахупфске шуме. 1с>ја бц се иродала за рачун I друштвене касе. Друпггвз сада раЈсадолаже с имовцпом од 4,600.928 дниара. Од тога јо један дсо, у готогапга, д9поиов.1И ;од Хнпотокарио Бапке, а остало у акцнјама н палшрима чува се такоЈ * ј О у балчтгвм се-Јк>внма.

Отварање ]еданаесте изло2&бе „Ааде"

Ј} г чера.шље отвараље јадалаесте шл<квбе Ладе било је ке само једна шодна Ј -метничва маикфзстација вЛ д знатаа мондеаски догађај. Мовда ш једаа! верннсаж у току послодших година није био тако добро посећпн као. Јучорашљс Ладина взжикбе.

. ко ии илице болв-.ти вло. Децу, ноја иду у рииј§ чувају од налеба, (флуеиције

(СТШТЖ

ва11У»

Са изЈОжбе: «Разбијен крчаг«, рлд г. Ц. АрамбашиНа, вајара Нгдостатак павиљана за уиет ничке ивложбе. мји Беотрад јако после рата осоћа. учиито је те еу оне постале све ређе. И сама Лгда која по својим прашилима трзба да игма ПЈКХтетаБИ и јесењи со-трн, нлје ип.гагала воћ две годкне. Оала Троће Београдоко Мупгее Гпмшашгје у којој ј; јуче излолоба офворена. овојпм доста скучашм просторам није дозвољдвала да умегници изложе ло више својиз дела. Можда баш због тога што већ дв? годипе Лзда Јшје излал>ала, интереоовап^ је било у толико веће, те је Јуче У 11 и по часова. г. Взл>ко Нетрстић, гешижеЕник. отворио взлјсивСу п,р;\ц препупом салсог. Г. 11ет]>овић, ко;.и је у лме Минвмра Лросвсте иоло«кЛу отворио. иотаЈкао је значај Ладииих иалочоби, соћајЈ -ћн да су оке пре рата биле не салго умотнички д(»га})аји В"ћ и млмифестлцнјз југкхловслнскс«' националног јадинства. Истакао је поваћаље знача;,1 Ладинога рааа која пе везујући ое ни за ј<дау школу. оставља умстпсицима пуну слобсду схватанл и <гпварања. Обрадовало пас је да. у цзтој средтш 1Ј0Ја се тако мало интересује за учзтиоИг. видјгмо [идово патнх уметшгка који још верују у разумеваље и ззлнт-ресовапост беогро.чск" публтше. Јец ма како да је јучорапиБе отварчње Ладине изложбе било воло доб|>о посећено. ппак № то бпла само (една нсга. елитна пуб.тика, ко1а се чића на свнм Уметк.ичк.нм логаћашма, — алв чији (е број ограничон. — док осталп лео Београ!а оста|е пошуно незагнтересован за уметвост и умсгшик". Шмшаест уметника изложило 1е с.во'е счике и своје скулптурр V саЈ»в Тр-ће Мушке Гимчазије Као тто је и г. В љко Петровић 1'Г'Т "" п V гв?м* говору. да №. Лада ие веж« т аа ЈедцуЈ

пшолу, осећали су се у тим изложешш радовима веома оаз-литати ппавпи, ствУ1е и схваташа, Г-ђа Ана Маринковић. посде овојих снжпих пејзажа. који су иапшли на толико допадаља коц публике иа прошлпм изложбаиа. дала нам 1е сада лете штимуиге са језера Кома и из словепачкпх брда пуне свежнне. светлости и зелеиила. Огроман пацредак видимо код г-1)е Ане Маршгеовић. ко|а омело употребљава своју палету. преносећи па платна боје које ооети V ирпроои без икаквпх тевленшгја за правап и моду. Опа даје своја исврепа уметпчгчка осећаља дирекгио и вешто. Г-ђа Ана Маттниковић. после овога што ОФкрива у себи .прад публиком. могла би, повучлна у један увнтишчки центар потодан ва сгварање, да да дела која 6п нал изнлнадила. Г-ђа Бета Вукатовић прггвук-ла је пажв.у и допадаље публикв својом уљопом с-ликом Куварица, а дала порпд тога п јздан акварел ариаутс™ младе, веома внтеросапташ фолклористично, Окуллтор г. Стпјоиић и.злпжно је атолт> актова у броизи и лтгуиовом довету, цуцих фнгшх об-тих линија и чистине. Г. Бора Стефаловпћ. јздан ат наших омнљенлх слшсара, взлогвно је пегоолвко чубурок.их пејзажа, врло мирних ц финих, укоаЉл у своје радове цуио осећа.јности и меланхагаје. Г-ца Милица ЧађашЉ поси отдаак свог боравка на странл 1И овојшм радоввма и дајз нзј М парочито два лапа и интергеангна акварела са мотпввма поплаЈве. Г. Љубсмтр ИвалоетЉ. чпју емо колоктивиу изложбу п-Л окоро ввдатп, дао је четпри овоја добра цртежа, зсоји покавују рутшгу и сипурпост потоза. Г. Миадршг Плггровић јопг увек са уопухом бира за сво)е слшке појзаже всај рока. Г. Жгтојвп Луклћ је изложио иеко.'пгко својих ствари иеблаЈГОдарипх по дтгметзијама, — овака по пчколдко сантггметлра, Г. Лукић јз јоднии уметиик вод нао који ради адмејо. таво тешке. Г. Драгомир Глишић иплажс датматинске пеиазке интересаитно осветљене; г. Милом Голубовић чиии дубљв студије и парочито привлачи па-књу Актом младс девојке, г-ца Милтгпа Милввојевић и НаталиЈа Пвеп«)вић. г.г. Васа Ешкијевић. Рзфаило Момчиловић. Хритгфор Нрнилошгћ излаигу по неколико сво(п.х најбол»их радога. већггном пејзажа и мптшгх нрипола Г.г. Слгмеон Роксанлић п Дт>агомгср Арлмбапшћ да|у својг, скулптуре у бронзи и гипсу. Када умтвички патгљогг. коги дижс Цви'ета ЗузориЦ буде завтмпен. свн запитвресовани нмаће задовољство да влде дела иаших умепгика чешће иалотевпа. боље остетљ^на и паспорећена. и гмлта ћв тала. већ свмо по"го'>вње гачно^иа. прпвући пажњу н ишре публшч-. С. К.

припад.тежности, не можв ое мислитн о и ваквом великол по6ол.[нап.у матирнјалног поло жаја државних пензионсЈљ, чп, је он, као п|реасегник Удружс п,а прадузео кораке код надлвж них факто|)а, да се бар учнн оно што се можс, а на првом ме сту да се укнну 238. и 331 чла! Финансијског Закона,'који ила ђвм пензионсрима. пензионвза ггим пре навршетка пуних года на службе, одузимају прапо дц буду поиово примљ"ни у.државну олужбу кго дневничари Ти људи с,у у много тежем положају пего онп, који су пснзиони сани после павршених пуинх годииа службе, те ужт-Ду пуну пензију п додатке па окупоћу. Оонм тога држава од н>их може вмати још ветик" користи. ј"р су то махом способни 'шиовшпш п упућени у своју струку.

НО« НОМДН .КРНМННА*

Госпођа од Монсороа Роман Алећсандра Диме Ода

»Прппгла сам му. — Дакле? питао је он. — Господине, прочитата сам писмо мога оца, каже ми да ћете мз ви одвести одавде, алн не каже где ћете ме одвестн— Ја ћу вас одвссги тамо где вас ваш отац чека госпођице. — Где мр чека? — У меридорском замву. — Дакле извесно ћу се видетв са мотм опем? — Кроа два сата. — 0! госиоднне. ако говорпте пстипу... „Ја сам застала. Он је оа великом радозналошћу очекивао крај моје реченнпе. — Онда можете рачунатн па моју потпуну захвалноег. додала сам дрхтавим и слабим гласом јер сам пазврала шта оп мнслв да очскује од те захвалности коју нпоам има^та спаге да нзразим. — Опда. госпоћипе. репнте да лп сте готовп ха поћете са >шом. ...Та сал> глеталч ГертпУЛУ забршгуто. Било је лако видети да ии шој мрачно лнце графа од Монсороа пе улева ништа веће поверен-е н--го мени. — Размислнте да је сваки тренутјк који пронуштамо од највеће важносги по вас, рекао ]е он. Ја сам задоцнио од прилетве за пола часа; још мало па ће битн дм»т сати. а ви сте изв»штени да ће V то доба иринл бнтп овде у замку. — Нажалост! пзвепггена сам, рекла сам. — Када ои буде овде. овда пећу нпшта ввше моћн ла учннпм за вас, ос.вм Да. без икаквог пзгледа ставим св01 јвивот на коцку. док са.м сада снгу-раи да вас могу спасти. — Запгго мој отац иије дошао са вама? — Мислвте лтг да на гашег отта пе мотре? Мислтгге лида он може училити н је-мн корав а да се не зна где иде? — А шг? рекла сам. — Ја сам друго; 1а сам гтријатељ ц повереник принчев. — Али, господвне. рекла сам, ако сте вп љегов пријатељ и поверетис. онда... — Опда га пздаје>г Радл вас; да, тачпо !е тако. Зато сам вам п рскао мало пре да ставл.ам овој жпвот па кацку да бих спасао вашу част.. „Било је толико узбућења У том одговору н то је све било тако очевидпо тачно да плсам могла н и да кажем котако ми је све то одвратно. — Ја чекам рекдо је граф„Ја сам погледала Гвртруду која је била исто толлко веодлучна колико и ја. — Ено. глвитајте. рскао Је г. оа Мопсороа: ако још сумнате. погледајте на ову страну. «Оа то друтг стране, он шг је повазао јодну групу коњанига која се приближавала замку. — 1а>ји су то људа? питала сам. — То јо војвода анжујски оа овојом свитом, одговорио јв граф— Гос>по1јице, гоопоћнцс, рекла је Гертруда, на омко више губити времена. — Већ смо иагубили и суш!шв врсмена: ја вас прсклншкм, одлучпт.1 се. Ја сам пала па једчу сто.тпгу; нисам ввшв мчгла да сгојам ва ногама.

— Божв мој! Боже мој! пгга да ралвм, помншл>ала сам. — Слушајте, рвкао јв граф од Мовсороа, слушајте, ево куцају на врата. Кроз пет минута ћ; бн ти доцканПокушала сам да се дпгпеи алц су ми ноге клецале. — Помози ми Гертрудо, рек,та сам, помози ми— Госиођице, рлкла је она, чујете лн да се врата отварају, чујете ли да коњи улазе у двориште. — Да, да, одобравала сам прикупљајућн све своје снаг?. али не могу. — 0! ако је само то? ревла је она. »Одагах мв је стегла у своје гј-ц ;, подигла као што би учинп та са каквпм дететом и предала ме графу од Монсороа. — Кад сам осети.та да ме је тај човев додирнуо тако сач \*здрхтата да у мало нвзам испала из његових руку. Алн он ме јз стогао на своје грудн н пренео ме у чамац«Гергруда је цошла за мном п осла у чамац б.в икакве цомоћп. «Тада сам приметила да је мој вео пао н да ц.тива на водн«0дмах сам помислнла Да ће пам сг по томе моћл да уђе у траг. — Мој вео! Мој вео! рекла сам гра<)>у. Дохнатн1е мој вео. — Но, рекао је он, боље је да то тако будз. «Оц је дохватио весла п почео тако снажно вослатн лд је са неволико замаха ститао готово до друге обале. «У том трепуп;у приметнлп смо свзтлост па прозорима моје собе: стуге су трчале са бувтињама у руци. — Јосам лн вас преварио, ре кљо је г. од Монсороа, п је ли миста било време? — 0! да, господип?, одговорила сам, вн сте залста мој опаовлац- «М 'ђутнм. тамо у замку буктппл су се н даље по1ављпвале час у мојој соби час у Гергрудипој. „Чулп смо п пект вику; ушао је Јелан човек пред кош* су сс свп други клањалп. Тај човек К [грпшао отворепом прозору, погледао папоље. видио мој вео пи водц п готово ПИВВУО. — Впдите да еам добро учв1гио што сам оставио ваш вео: ппипп ће мис.титп Ја сте скочи,ти V воду да бисте се спасли I лок вас сал по њгговом нар°ћсњу буду тражиди. мн ћсмо побећи. о ..Тада сам упдахпу.та пред толтаом дубином тс страшпе душе ко1а (е улапред смвс.тила тај начИп заиаг >а.ваи.а. „У том» смо пећ билп изиш.ти на другу обалу«. Днјана \е бнла готово псто то лвко узбућена прц сећању па те догаћаје као што 1е бпла плда су се онц олн !Т>авалн и зато Је сади ћутала. Биси IV >е саслутао 0 ! највећом цреданошКу п већ к> и дубине душе мтшео њене нгпри1ат»љс. манар нош они бнлн. Нвјвад, пошто је удахнула мало мириса, ДиЈана јв настагшла. Ова( ће се ромлн ускоро приказати V 'едном БЕОДШОМ Ш1