Време, 10. 05. 1928., стр. 1

ЧЕТВРТАК, 10 МАЈА 1928

Пошта рина п лак ена у готовом БЕОГРАД * ГОД. VIII • ВРОЈ 2201

ДИРЕКТОР КОСТА М. ЛУКОВИЋ РЕДАКИИЈА И АДМИНИСТРАЦИЈА ПОЕНКАРЕОВА 4—6 ТЕЛЕФОНИ ВРЕМЕНА: 40—02, 40—03, 40-04, 40—05. ГЕЛЕФОН АДМ И Н ИСТРАЦИЈЕ: 20-98 ГЕЛЕФОНСКА СТАНИЦА У РЕДАКЦИЈИ

БРОЈ 1 ДИНАР ПРЕТПЈ1АТА ЗА ЈЕДАН МЕСЕЦ НАША ЗЕМЉА . 25 динара И НОСТРАНСТВО . 50 дииара

АКЦИЈА ПРИНЦА КАРОЛА

Принц Карол је тражио састанак са лордом Ротермиром О () (I 0 Бившн румунски престолонаследник нристајао је на ревизију тријанонског уговора

Румунскн принц Карол цеман товао је категорички све вести о припрехжа за неку акцију у Румунијн. На основу тога принц је тражио од ентЈеске пошције ]а повуче оцуку о његовом одласку чз Ентлеске, обећавајукн ца неће почињатн ннкакву поЈИТику акцнју. Међутим откривена је иова поруџбина агитациоиих Јистнћа, која побнја принчева тврђења. Прпнц КароЈ Је тражио такође ца се састаие са лорцом Ротермиром, пошто се нзјаснио као приста.шца ревизије Трианоиског Уговора. Ова посЈедња акција румунског принца сматра се и у Румуиији и у иностранству, као на/бољи локаз поЈитичке неспособиости принца КароЈа.

ПРИНЦ НАРОЛ ЈЕ ТРАЖИО ДА ОСТАНЕ У ЕНГЛЕСКОЈ Лопдон, 9. маја. — Одлука да мора напуспгги Енглеоку веохм је тешко погоднла принпа ЈСарола, који је ставно све у покрет да се ова одредба опозове. Прннц 1гарол је упутпо мнннстру Ј -нутрапшкг дела једно писмо у коме даје своју масну реч да пећо правити никаквих смпњи ни иолнгпчких комбинаци.ја за време свог боравка у Енгтеској н моли да се опозове одредба о протеривању. У овом писму он енергпчно деман ТУЈе да је поручпо прокл&мацијо румунском народг и д а је најмио једаи енглески авион да пренесе ове прокламације у Румупију. Новинарима које је примно после саоппгЈегоа о овом протеривању, изјавио је да је упутио једно писмо минисфу уцутрашњих дела и да ое на-1.1 да неће бити присиљен да нанусти Бнглеску. ПРИНЦ ДЕМАНТУЈЕ ДА ЈЕ СПРЕМАО ПРЕВРАТ У РУМУНИЈИ Он ннкада ннје ломишљао Да прави пуч у Румунијн него је дошао у Енглеску са на.чером да се два месеца у миру одмара и да разгледа еиглеску индустрију и да научи неке специјалне спортове Хтео је да остане у Еиглеској док румунски народ сам не реши да га позове натраг у земљу. Лист «Дејли Кроникл» јавља да је министар унутрашњих дела дозволио принцу Каролу боравак у Енглеској до петка Вероватно је 1а принц намерава да се врати ( Белгију и да ће вероватно оТ ати у Бриселу. Г-ђа Лупеску

фа Барбе Јонеска и једног енглеског журналисте који се у европсним новинама ј>ави много балканским питањима. Међутим лорд Ротермир енергично је одбио сваки састанак са

Прииц КароЈ изјавила је новинарима да никако нема намере да смета плановима принца Нарола у погледу повратка у Румунију, али *е ипак с њиме напустити Енлеску иако да се протеривање е односи на њу (Време) ЛОРД РОТЕРМИР ОДБИЈА САСТАНАК СА ПРИНЦОМ КАРОЛОМ Лондои, 9. маја. — Сви данаои листови баве се опширно < протеривањем принца Каро< па са задовољством одобрају одлуку министарства унуашњих дела. »Дејли Мејл. зже да |е истина принц Карол дао једну прокламацију да се штампа у Лондону и да је поКушг- ■- .. г - "1-;п са лордо" о власни: Поку

ш ;<

I

ЛоР1 Ротермир принцом Каролом и изјавио да нема шта да преговара са принцом. (Време) ПРИНЦ КАРОЛ И РЕВИЗИЈА ТРИАНОНСКОГ УГОВОРА Лондан. 9. зшја. — «Дејли Телеграфб пише Да принц Карол треба да буде једанпут начисто да њему нема места у Румунији. Принц Карол је у својој прокћамацији румунском народу изјаснио се за ревизију Трианонског Уговора, а он би морао знати да оваква изјава значи колико и политичко самоубиство, за човека који претендује на румунски престо и на симлатије румунског народа. (Време) ПРИПРЕМА НОВИХ ПРОКЛАМАЦИЈА Лондоп. 9. маја. — Принц Карол и граф Барбе Јонесну, на чијем се имању налази принц Кароп изјављују у листовима да нису спремали никакав пуч у Румунији, да нису порумивали никаква прокламације и да нису најмили ни један енглески аероплан. На супрот томе «Дејли Експрес* данас доноси једну вест у којој се каже да су у једној лондонској штампарији поручене нове прокламације принца Карола и то у 50.000 примерака. Ова друга прокламација има исту садржину као што је имала прва, а поручио ју је у једној штамларији граф Барбо Јонеску са стриктним налогом да морају бити готове до данас у подне. (Време) ФРАНЦУСКА ПРИМА ПРИНЦА КАРОЛА Париз, 9. маја. — Журнал допоои иеот да фрашцуска влада неага иишта против тога. да се р ,у1мушски принц Ка.рол настапи у Француо1ау и то или у Неиу или у замку Белен. Наравно прпиц Карол Јгорао би дати изјаву да пе|ћв апрематш пикакве пове интрлте. (Време) ОДЈЕК АКЦИЈЕ ПРИНЦА КА РОЛА У БУКУРЕШТУ Букуреигг, 9. маја. — Радор јавља следеће: Штампа и политички кругови непријатно су ј изненађени последњим подви, гом бившег принца Карола и , ,|С.;ог гро-1 сматрају да је он и овом при-

ликом био жртва пустолова и околине која га компромитује. Овом последњем инциденту не придаје се ни најмања политич ка важност. Н и једна странка н е мисли да расправља о једном питању које је коначно затворено. нити Д а подржава пропалу ствар Каролову. Јавно мњење веома је задовољно држањем енглеске владе која је пресекла покушај пустоловине. Пријем владине Доситеја у Бугарсној Со <(>1Гја, 9. маоа. — Виадижа гДосидзј вратио се јуче иа Јуаане Бугафске, оде је далло помоћ страдалницима. ВладиКа је свуда био примљеи са вашш:ом љубашљу и код наЈрода је остадно дубок утгисак. Владика г. Досигеј прамљен је дашас пре поднз од стуаЈне министра првдседника г. ЈБапчава и маниогра г. Бурова, а после подне у 4 часа биће примљвн од отраЈне краља Бориса. Оутра наш послалшк г. Нешпћ да/је ручак у чает г. Досигзја, митрополига г. Отефша и ооталнх црквеннх в&лииодостојника. Даша^шња Зора доивла Је внтервју са владнком г. Доонтејам у коме је владака топлим речпма изнзд овоје утиске пч меота где се десила шеорећа.

ПОЛИТИЧКИ ДНЕВНИК

ПОСЛЕ ЗБОРА У АЛБА ЈУЛИЈИ

Г\ Маниу неће тражити аудиенцију Резолуцвја са збора у Алба Јулији бике послата намесницима У цеЈОј Румунији влаца потпун мир. Послецње групе сељака које су пошле пут Букурешта на путу су се разиш.че кућама. Пошто намесништво није могјо одмах да прими шефа национаЈннх цараниста, већ га је оставиЈО да чека за пријем после 10. ов. м., г. Маниу, којн је са осталим вођама своје странке већ стигао у Букурешт, одлучио је да ауднјенцнју уопште не тражи. Тако ће резоЈуцкја са збора у Алба Јулнји бити послата намесништву.

ХАПШЕЊЕ НОВИНАРА У БУКУРЕШТУ Букурешт, 9. маја. — Радор јавља следеће: Влада је одлучила да се ухапсе два навннара који су лрнликом нацнонално - сел>ачког конгреса у А.т1ба Јулији шнрнли нетачне и скандалозне лажне вести о походу сељака^ на Букурешт и фантастичне гласове о броју мртвих и рањених. ПРИПРЕМЕ ЗА ВЕЛИКИ НА ЦИОНАЛНИ ПРАЗНИК Букурепгг, 9. маја. — Букурешт н свн градови у унутраш-

њости чине прнпрем© за велиКц нацноналнп празшп; којн па.да 10. маја. Престоница је већ сва окићена заставама. МАНИУ НЕЂЕ ИЗЛАЗИТИ ПРЕД НАМЕСНИКЕ Букурепгг. 9. маја. — Радор јавља следеће: По писању листова, изгледа да је г. Маниу одлучио да ие тражи 0д намесништва аудиенцију у циљу подношења резолуције која је изгласана у Алба Јулији. Резолуција ће јеДноставно бити послата намесништву.

Министар Унутрашњих Дела новећава иринадлежности полипијском особљу у Јужној Србији

Министар Унутрашњих Дела поднео је јуче Финансијсном Одбору Народне Скупштине предлог уредбе о специјалним додацима чиновницима Министарства Унутрашњих Дела. По томе предлогу, помоћнику Министра Унутрашњих Дела из-

ти изведена из првокласних снага и лица са'факултетском спремом која су тамо неопходно потребна. Овим мерама које се предлажу, вероватно је да ће се они тамо привући. Ради побољшања и сређења прилика у Јужној Србији, наро-

даваће с е специјалан додатак на чИТ0 особља к0 Је У к Р а ) е " репрезентацију од 3000 динара,; вима изложеним комитско) проа >овима нчелницима Министар-! паган Ди и акцији, предлажем да Ства По 2000 динара У другом| се Д а: делу пседлога говоои се о чинов | Правним референтима у Скоп-

Од г. Вукићевића се очекује да поднесе Клубу експозе о политичкој ситуациЈи

ништву у Јужној Србији; у об разложењу се каже: управно полицијско особље V Јужној Срби ји изложено је тешкој и напорној служби, а при томе има врло деликатан задатак, како V одржавању јавне безбеднопти, тако и тиме што му је по закону о општој управи стављено V дуж ност спровођење културних и оСталих мера ради што бржих и успешнијих резултата У погледу санирања општих прилика у овим крајевима. Оно је, радећи те послове, приморано да се само креће по територији своје надлежности и из ложено је великим трошковимаПоред тога. знатни су и трошкови за репрезентацију, јер су срески поглавари владини експоненти у погледу спровођења државне политичке идеје. Досадашње принадлежности биле су недовољне. Због тога Је био врло ограничен избор оних који су се примали ове деликатне дужности и због тога потпуна формација-овога-особља ни?е могла-би-

љу, Штипу и Битољу и управни цима града у Скопљу и Битољу по 500 динара месечно: Среским поглаварима, дипломираним правницима, у Босиљграду, Кривој Паланци, Кратову, Прешеву. Кума^ову, Скопљу, Велесу, Светом Николи, Шти пу, Кочану, Царевом Селу, Берову. Струмица, Радовишту, Валандову, Ђевђелији, Неготину, Кавадару, Прилепу, Броду, Кичеву, Крушеву. Битољу, Ресну, Охриду, Струзи, Дебру, Гостуши, Гостивару и Тетову по 1000 динара месечно; Полицијским писарима. дипломираним лравницима. у истим местима 300 динара месечно. Сви ов и додатци имају се рачунати од 1. априла 1928. године. Финансијски Одбор узеће одмах ову уредбу у прзтрес и она ће, како буде у Финансијском Одбору изгласана ступити на снагу.

Данас ћс Скушптина узсти у претрес држање Италије према Балкану Данашња седница Радикалног Клуба лосгаЉе опет цонта.р ло ,титч1Чкик догађаја. На овој сЗДшцп шма да се продуиси дпокусагја о политичкој сшуаЈЈИји »г о постушџша ^владе г. Вузшћевића, Пријављен је већи број говориика. А®и ова диотсуопја пеће још ватаоаоати политичке кругове, док лне дође пред К.туб ме.морандум радакалоког Главиог Одбора. Тај меагорашдр! већ је у главнса! готов; сазд> се чака на долазаж г. Аде Огаиојевића, који треба да одобрп коначну сгплнаацију огеагорашдуиа. Тада ћс меморандум поогати сто;кер ди(ЖЈтсије. Мнопп радцкалсни прваци и иису хтели узетл реч до <ад у клубској диокуанји. зато пгго чока^у на меморандум. Радикалски прваци напоми њу као врло карактеристично да г. Вукићевић иије као Председник Владе дао досад никаква обавештпња у Нлубу о политичкој ситуацији, а то је био дужаи да учини. Досада је оЈичај био да Председник Владе да најпре своме кулубу опширан експозе о раду и плановима владе, и да се на основу тога експозеа води дискусија. Међутим, г. Вукићевић иије се држао тога обичаја. Зато се дискусија иије ни могла правилно развијати у Клубу, јер се није знало управо о чему треба водити дискусију. Док су једни сматрали да је седница сазвана ради дискусије о владином раду. дотле су други сматрали да је глзвни предмет дискусије однос између г. Вукићевића и радикалског Главног Одбора. Из радикалских посланичких редова се зато истиче захтев да г. Вунићевић још на данашњој седници поднесе опширан извештај о раду владе и о њеним даљим намерама. Пошто је г. Вукићевић са тим мало задоцнио, он би имао, према мишљењу једног дела посланика, одмах да да и одговор на говоре који су до сада пали у Нлубу, а нарочито на говор г. Мише ТрифуновиКа. Г. ЈГпша Трифуновић је одмах у почетку замерио г. Вукићевпћу што досад иикад нпје подиео ачубу извештај о гохтитлчкој ситуацији. На ту замерј Ку ће г. Вукпћевић моћп одговорпти само иа тај натаи ако | Одмах подиесе тражени изве| штау. Даље г. Вукићевић пма да одговори на примедбу г. Три фунотЉа, да је ои, г. Вукпћевић, гада се мндидовао за председника Клуба, ,\-веравао радикалске прваке да ће тај по ложај задр;катн само зљ КЈЈатко време, ла га је задрашо стално. Г. Трифуновић је тврдио даље у свом говору да је највнше кривица до г. Вукићеви11а што ^ СТбОдам је замро 1Ч)тово л;лвот у Ради- „ . , " .. . калном Клубу и у странцп и 1да ! ^Реб. • ма ; ]а - 1Учерашсе партпја иалазн V тешко.ј мо- Њ01 Сбдни ^ и Југословенског Норалној кризл. Г. Вукпћевић, ј гометног 9 авеза Д° нет а 1е одлукада је дошао за Председника да Се 'Угословенска ф.утбалВладе, није хтео да дође у сре-1 ;,а Р е "Р езента М и )а не шаље на дипу своје лартије и да ' ради °" импи Ј ске утакмице у Амстер договорно, иего је радио све I У сле Д недостатка финан тајио. Влада је окреиула леђа I СИ Ј СКИХ ср^Дстава. Даље Је до-

вину може рећи да је владавила људи а ие закона. Назвао је режим г. Вукићсвлћа [)ела1мом шапала. који шкодп најблтннјго! интересима земље. Рекао је да је г. Вукићевлћ својлм незгодтгм изјавама и незгралнлм лоступцима изазвао моралну пустош у души нашег ларода. Тек ако г. Вукићевић одговор и на ове оптужбе г. Мише Трифуновића и ако да о политичкој ситуацији обавештења која се од њега траже, мо(\и ће се дискусија продужити мирним тоном и моћи ^е се еа извесним изгледом на успех дл продужи акција за измирење раДикала. НОНФЕРИСАЊА КОД Г. ДАВИДОВИЋА Г. Давидовић је јуче пре подне примпо најнре г. Ј. Јовано(Вића, .председнша Земљораднпчког Клуба. Г. Јовановић је дошао да се обавести о законским пројектпма које је ирплре мпо Демократски Клуб. Г. Давидовић му је изјавио да јс Демократски Клуб израдио законске лројекте о земљораднич ким задругама, о слободној лро изводњл дувана, о сузбпјању корупције и о раздЈ 'жењу сељака. Те нројекте ће ускоро поднетп С кјчшјтини . Г. Давидовић 'је упознао г. Јоваповпћа и са г.тавиим лриицишгаа тнх пројеката. Г. Давидовић је затлм лрнмио г. Дра1утпла ПеНића, који га је обавестио о пзради законског лројекта о сузбнјаву корупцпје. Г. Давидов1Љ је том прилпком желео.да се у тај про јект унесу извесне измене, и г. Пећић је примио на себе да те лзмене унесе. ДАНАШЊИ САСТАНАК СНУПШТИНЕ Данас пре лодне држи се седница Народне Скупштлне па к<>јој ћв се водитн дпскуснја о спољној политици, а нарочито о држању Италпје ирема нашоЈ земљн. Пнтерпелацнју у томе правцу упутптп су г. г. Прибићевић, С. Радпћ п Ј. Јовановић и они ће бити и главни говорпици опозпције у данашњој дискусији. Г. Маринковић ће датн опширнијн одговор па ову пнтерпелацију, а осврнуће се вероватно ла крају дискусије н на говоре представника опозицијје. СЕКЦИЈА ЗАКОНОДАВНОГ ОДБОРА УСВОЈИЛД ЈЕ ЗАКОН О ДРЖАВЉАНСТВУ Јуче лре подне радила је сек цпја Законодавног Одбора и усвојпла је законски пројект о дразавганству. Спремљеи је иивештај за лленум Законодааног Одбора о томе. Наши не иду у Ам-

н демократскнм лнституцнјама ^ и снојој роЈ^еној лартијн п сво- Грађан ме клубу. Г. Трпфуновић 'је уни (Време) сао у грех г. Вукићевпћу и ' то о„ — 2 што је радикална партија па ) ° ести 0 убиству председизборима изашла ослабљела по ни ка Гомеза демантоване бројУ послашика. Даље га оп- Парнз, 9. маја. — еМатен« јавтужује за уставну корулцлју п л>а да послзнство републике Вене за јкварење чак л духа устав- цуеле де.мантује гласове о \'биству ног.-тако-да сб за његоду влада- Л1>едседника г. Гомеза.

нета оДлук а да се у недељу о-