Време, 10. 05. 1928., стр. 2

Страна 2 Л

Чегврта.* 1° 192?.

Д Н Е В Н И К л тг* л «• ПРИЈАВЉИВАЊЕ ЗА ПРИВАТНЕ Ааоас, ИСПИТЕ У ГИМНАЗИЈАМА и , пЛ11 „ л . Према расгшоу 1Мзшнстарства Про НАРОДНО П030РИШТЕ; 20. Фа ј св&гв сви црнватпп учаницн, кхјјн | >' 1СГГ> - жеао да сголажу исшгге |у јулоком ХОТЕЛ „ПАРИЗ": 21. Бранапо позо- нснтшам |рон>". треба одмпј:. а аа.ј-

рнште. сала „руске круне"; 21.30. Театр „Одеоа" НАРОДНИ УНИВЕРЗИТЕТ; (велика дворалза) 18.15, Цредавањо г. д-р Весшшна Чајкановића. Твма: <0•дабрано гааао нз куеггурне псторзје Огарога Века? (с пројекцпјама). СТАРИ УНИВЕРЗИТЕТ: 1в.1о. Предавањо г. Роберта Вала. проО»оосша тоодопвгог Факуотета у ШтразблргЈ-. Тома; тРесгагиЈсин осећај дотота.САЛА «СТАНКОВИЋ >: 20.3", Кон церт тавартегга сЗнка . ОФИЦИРСКИ ДОМ: ИзложОа, ру ухегпнка. КОЛОСЕУМ: 15. сБастеров: лепота> (Балтор Кнтон). КАСИНА: 15, „Баладајка" Вндор). НАРКИПО: 16. »Втввдамска Вонс , рл. (Конставд Талмаџ) н .3* тмллм;. Сга га малога? (Хародд Лодд). ЛУКСОР: 15, „Хотел „Брак" Паванелн). КОЛАРАЦ: 16, сХошгтаплори на Рлвијорн • (ЕЈлон Рнхтор). КОРЗО; 15. „Љубакаље" (Евелип Холт) н „Отрахотс земљотреса у Бугарској". &АЛКАН: (прођо «Опера>) 15, «Лал к нп Јфал>> (Ричард Талмаџ). ДЕЖУРНЕ АПОТЕКЕ: М. Жавковнћ, Макензнјева 45, Селаковнћ. Кнез Мпајлова 45, Ннколнћ Бптољека 2, Антоннјевнћ. Еолканска 40. Мрцајловнћ, Теразнје 7.

КОНГРЕС ДРЖАВНИХ ЧИНОВНИКА У Сарзјвву ће се 3., 4. и 5. јутна Одржатн редоони годншњи ионгрес Савоза Држанннх Чиножгака. На гсоЈшреоу ћо учествоваггн деаегатн ио целе земл»е. Упразни н надаорнн здбар подноће истдшне азвопггаје по авнма сталвшкнм аетуолннм пнтаљпма. у виду реферата. ИЗМЕНЕ ПРАВИЛНИКА 0 ДРЖАВНОЈ ТРОШАРИНИ Млганстгур ФинаисзД дропасао је нове измвно и допуне у цравилнику за пзвршвњо одредаба о држа®ној трошаргани, а на основу измвна и допзгаа саавога завона о држанноб трошаризн, војо оу учињвне новнм Флнанспјским Залсоном. СЕДНИЦА ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА Оутра ле се одржаан у Мннистарспву 1ђ>освете седннца Рлавног Про сзетнаг Савегга. На освој садннцн узеће се у претрвс разна шкодска гшгаља. а такође и новн птолски уџбеагацн, лојн су упућвни Гланном Просволноа! Сааегпу иа мишл.ење и оцену. ДИПЛОМСНИ ИСПИТИ ЗА НАСТАВ НИКЕ УЧИТЕЉСКИХ ШНОЛА И ШКОЛСКЕ НАДЗОРНИКЕ Мдниотарству Просвете ндрађе-1

Дал>е до 16. маја да шдпооу првдаве дпрвкггорпма гимпазнја. На ношптама Зиј у свшма гнмнавиђадга битги наротнтп нзахмалпгаи. ПРАВИЛНИК 0 УПОТРЕБИ КРЕДИТА ЗА СУЗБИЈАЊЕ ШЉИВИНИХ ШТЕТОЧИНА На ослоцу рвшвља Мнштстарсшг Салета Мзишстар Ло.т.опртгвредо и Воза додолпо је Орпскам (Пол.одривреднам Друштву у Београду креднт од 1,000.000 дшшра за с\узбпз'ање ш.Ђнвш1в нгштасте ваши и др»угнх нггеточлна. Из овог 'згредшга набав-Ђаћо со (ваћарспе н обичне шшорадаропо прскалнио -са прнбором ;а прс-пање шл>1Ш5ара н ородства за ; прска71>е. која Мнлистаропво препоонагаГн ј рутпт. Млшостарство јо протпссало спвцпјалао! прагоплпш; о утогпреби (Флоранс | "^га лрОДПта. ПИТАЊЕ УЧИТЕЉСКИХ СТАНОВА -Закапа о атародпнм је одрвдба. првма | !;ојој се нпуодпа оспов1га ппа>ла но Ливио | може оФворотп цро ного пгго се полпгпо стан за учнтвља. На тај ћо се начнн двфншшшно рвшнтн Јшггање учигеллшх станова. РЕСТАУРАЦИЈА <УЋУМАТА» У ВУЧИТРНУ Грађовшгсна Севвдја у Косовсзи)ј Мнггровшш добила јо кродит од 1,010.000 дпнара за довршвње радова на 1ресталтран1ун старе зпраде У1тумата у Вучнгпрпу. НОВА УРЕДБА 0 ФИЛОСОФСКОМ ФАКУЛТЕТУ У ЗАГРЕБУ Мшгп--гар Цросвете нропнсао је ноцу Ујреобу о фнлософсном «1)акултетЈ г Ушгвврзнтота у Загробу. Указ о тој У(редбп је пошгисан н апа .је јуче ступнла на снагу. ОБИЛАЖЕЊЕ ОСНОВНИХ ШКОЛА По наредбн .Мжшстаретиа Просвоте слн шкоаскн падзорашрн оЛилазе основно школе у својим реоннма. Инспокцноа ће се зацршптн почотком вдућег месеца, 1:ада надзорннцн морај>- већ уиутнтн нзвепггаје Маннстарслв>\

Лећовити прозори

РХМА

Дииар у Цириху 9.13К. Ратна штета 441.50—443. Народна Банка 6650, БЕОГРАД, 9. МАЈА: Девизе: Ловдон 277.76—276.96, Парнв 224.66-222^5. Њујорк 56.9156.71, Жвнева Л96.50—1093Л), Мнлано 30056—29825, Праг 1в8.Ш168.04. Амктврдам 22.95—22 .89, Бер лнн 13.01—1&58, Беч 8.01—7Л6, Пец!га 9.9426—9ј9126, Брнсел 7.95067ј92Ш. Интервенција Народне Банке код; Пептгв, Жвнове, Беча, Парвза, Пра

.. . , _ га, Лавдона н Бврлкна. па су црашнла о полагаљу двллам- Државни ппгнфм; Ратна пггета, пр., ског испигга у вншнм педагошким 443—М1.50. тормкн мад 446.50—446, шкатама за наставннке учнтеллкнх ј јуни 465—46060. твнденцада је код штгала и шкалске падзарннке. Мнни- ратне пгготе чврсга. сггар је та правнла погшисао. Пра- Акције: Народна Бакка 6650—6660, внла оу ступнла на снатп-. Зеагаљска Балка 61—69. СВЕЧАНО ОТВАРАЊЕ НОВОСАД- Г1ролу*тн: "УКУРУ' б«™. У» гг ског МОСТА заг. Сомбор 307.50—307.50. Овас орпгннаЈЛ македонокн 228—208. Бра1 »чјш па доиршељу шловаза на „д,. Вз , та . V 0 —, 4а0 N 2 капструпцнЈИ новосадтрађеоог пово-; јоо {др № 5 440—440 6 420садовог моота ориводв со врај>' та- т Твдшвдноа иеор^ељота.

ко, да ће сввчано отвараље моста бити у том\ г овог месеца између 20. н 25. мааа. Отварању ће прис\-сшоватп Мпннстач) Лрађевнна г. Пера Марковнћ.

ЦИРИХ, 9. МАЈА; Беотрзд 9.1325, Парнз 20.42, Ландон 25-325, Њујарг. 618Л7, Милано 27Ж Праг 75.38, Беч 7«.

| Суние је извор живота. Али не јсамо да су сунчани зраци неоп| \одно потребни за стваршђе живе |материје у организму биљке, неI го и животињским бићи.ма сунча! на светлост је неопходно нужна, да би се правилно развијала и рас.Х!, да би њихов организам правилно обављао своје животне радн>е. Сунчана светлост даје топлотие (црвене), светлосне (жуте) и хемијске (ултраљубичасте и ултрацрвене) зраке. Топлотни и светлосни зраци имају дуге таласе, те су видљиви; хемијски зраци су врло кратких таласа и невидљиви. Ови хемијски зраци имају и врло велика значаја за здравље. У.тграљубтггасги зрааш ироднру дубљв у оргаштнам. него топлотшг. који иродру само у иовршне слојеве н загревају површину | коже. Хвмијски гзрацп цак. нродр.у и У унутрашње органе. где |се задрже, па цзнлтра :«1Г |>евају , гело. ј У нодаожном масном ткиву јсе налазд нарочита неактивпа | матерп»ја. провнталгпн. Ову мате ! рију активирају хемијски зраци сунца, тако да под утицајем сунца долази до правилног рашћен>а и развијања организлш, нарочито ко стију. Не>шчки научник ХуЈхтинскц први је открио б.тагословен утицај ових зракок! на лечење рахитичне деце. Американац Хес пак доказао је, да масти и зејтини, којп иначе немају никаква дејства на рахитис, под утицајем зрачења ултраљубичастим зрацима задобију извесна лековита својства против ове болести. Исто тако и млеко под утицајем зрачења у.тграљубичастим зрацима постаје лековито против рахитиса. У неким земл>ама постоје чак и нарочи млекаре где се млеко, разливено у плитке судове, у простору са угљеном киселином или азотом у место ваздуха, излаже зрачењу улграљубичастим зрацима. па се њиме исхрањују рахитична деиа. И овде се дешава слично као и у масном поткожном ткиву човека, који се сунча. Неактивни провитамин под утицајем улграљубичастих зракова активира се у антирахитичан витамин или витастерин Е (витастерол антирахитичан), како га извесни научници називају. У свЈШ& мастнма. и зејпшима биљннм и ;кивотнњским и чове ковим. налази се у врло малнм колпинама помешана с холестерниом једна нарочита материја, која се -зове ергоотерињ Овај ергосггерин се под утицајем ултраљубичастих чракова претвара у антирл хнтнчан витампн. У последње време иотштпвањима су раздвојили раип^ји витамин А којн је вагкио као ан-

пфахитпчан у два вптастеринл, А. и Е. Витастерпп А има аитп[»ахитично дејство. Вптастеринима се пазивају тела дејством слпчпа пптампнпма. алн разлнчна од њих по своме саставу. Докд е витамшц! садриге азота у сеОн, вптастершш га немају. Ови су витастернни отпорнИји ир^ма топлоти и утицају алкалија Од витамина. али се мењају под утицајем кпсеоника. Али, вероватно из пстих разлога. ултрзљубичасти зраци имају лековнта дејства и на дру ге болестп, где је поремећено атагаље креча у кости. Исхрана дојнља лрачепим млеком, зејтиннма или мастима. осигурава правилно рашћење костију и зуба одојчета. 1Код жена у другом стању н доцннје доЈи.ља спречавсг кварење зуба. које је врло често у ово доба. Ултраљу бичастн зраш« имају н убитачно дејство па заразне клице. Онк проднру дј г 6 око у уиутраш п>е оргаие и убијају заразпе кли це. Отуда иовољно дејство сунчања нли зрачења кварцовом лампом протпв туберкулозе плт ћа. жлезда. костију. Из ових разлога врло је значајно по здравл>е, да смо што више изложени дејству ових корисних зракова Деца проводе велики део живота, нарочито код неразумних родител»а. у соби и саакакс да је вр .Х) важно. да су и ту под утицајем ових б;таготеорних зракова. Обично стакло, које се меће на прозоре, задржава у велнкој ко.личини и свет.тосне и топлотне зраке, а у.ттраљубичасте зраке скоро и не пропушта. Тако смо у становима без дејства ових зра/сова на организам и многобројне клице. Из практичннх хигијенскнх разлога, дакле, не "пожемо бнти задовољни нашим прозорима. Потребно нам је стакло. које бн пропуштало више светлосних зракова и, .нарочито, ове хемијске зраке. који повољно дејствују на организам и убијају клице. У овом правцу се испитивало у стакларској производњи. И збиља пош.х) је за руком да се добију нове врсте стакла, које пропуштају веће количине светлосних зракова и нарочито ове у.тграљубичасте зракове. У Енглеској се производи витастакло а у Немачкој уЈтравитстаКЈо, које пропушта у.ттраљубичасте зраке. У годинн 1925-26 мзвршени су први огледи с овим стаклом у зоолошкој башти у Лондону, где су на кавезима за лавове и мамуне заменили обично стакло витастаклом. Постигнути су изненађујуће повољни резултати. Животиње су се почеле више расплођавати, смрт ност је смањена, опште расположење је постало боље. После ових

повољних резултата прешло се и на школе. Учионице су добиле место обичног прозорског стакла витастакло. Деца у тим школама боље су напредовала и у порасту и у тежини него деца у школама с обичним стаклом, и ако су иначе под сличним условима живела. Уокоро затим исте покушаје учннили су у Утрепу у Холанлији н у Берлину и Хамбургу у Немачкој. А.тп највећу примену нашло је ово стакло у Сјслињеним Северно Амерјгпсим ' Државама. Ту су застак-тили овим стаклом прозоре болница. санаторнја. дечјих домова и опоравилншта. И свугде су биле само велике корнсти по здравље. Технички проналазак стакла. којс пропупгга ултраљубичасте зраке. зпачп дакле велпки напредак Ја хигпјену. како личну тако и стана. Помоћу овог стакла. које је свакоме лако набавитн. организам је стално изложен повољном дејству у.тгра љубкчасшх зракова. а станови сх г непрестано под дезннфекционим дејством њнховим. Ово стакло дакле омогућује више здравл>а Л1ГШОСТИ, а спречава велпко злгађење стаиова заразннм клицама. Све ово наравио под претпоставком. да прозори омогупују продирање зракова у све кутке. Д Р СТЕВ. 3. ИВАНИЂ

Да лјл су аспирин и .друлса^ицалови дрепарати школ^диви ? Врло често се чује, да су ови прсгиратн шкодљнви, наролито да изазнв&ју поремећаје нв срду. Испитлваља овом правцу нд ,-кивотињама доказада су нзвеотан утицај ових препарата на срце. Крвни притисак се повеђава Али ово дејство је у извесним оболгј н>има чак и добро дошло, јер побол>шава сгање болесника. Лупање срцашто се иеки пут осећа после овнх пр«парата. неће бати знак поремећаја срчане радње. него је изазвано појачаним стезањсм срчанот мишићз. Како ћемо сузбијати кисе« лЈлиу у А&л-улпу У желудцу се јавл»а велика колилииа киселнне услед нервозе, ати је још много чешћа код гризлице или кроничнот катара. Наравно да код грнзлиц«' долазе п други онаци, као болови, крвавл»ења и т, д. У том случају и лечење треба подесити како одговара тој болетти. Али ако је киселина у стомаку само једна кроннчна мана, трвба пс деснтз млечно — бнљиу дијот?'. те с« хранити млеком, јајима, маслом. поврћем, белим хзебом п тестнма. Месо нброчнто трсба нзбегавати, али п варива. па чак п пвринач и кромпир. Лиде скроФу^озне леде Скрофулозна депд нмају нарочнта пзгаед лица. Кожа им је блсда. лтгае као надувено. По образнма пмају мрље. Ноздрве су ии задебљалс. .. гот<ње усне као отекле н често и»шл'и 1 Врло је карактеристичан катар мпака, често пута амо с једн- ^ие. Болеснику смета ^ветлосз-. Чети! пута дете пма око уста, носа илз чију прасте.

Садрз&ат витамина у по^единим хравви« вим намирницама У намирнвдача и јелнма која се у- ј Из доњс таблице. објављенс у .-Кетм потребљују у нсхрани нема увек вита-. Г ћу&гепе е1 <Је ргорћу1аие 50с.1а1е8 мнпа. Чегто пута нма само једна врста | може се вндети садржниа ових вагилн их нма у малој колжчинн. I иих допунских матернја.

СЛД РЖИ ВИТАМИНА ПРОТИ В < а

X Р А Н А

< 1 3

л 2 II » "

1 X <

_ р а: = О 1 < 1 2 12

Супа од поврћа н чеса

? ?

белн хлеб

О 1 см

пшенично зрно

поврће

+ ;

Р^уез

мало

кромпнр

мало

биљне масти

свеже воће

мало

? 1

поморанџе

+++

патлнџанн

+++

мршаво меса

органи бетра)

јаја

? "

млеко

+ +

? '

млеко без кајмака

мало

-±-1 +++

+++

к.-шца зрна

гљивпце квасца

+++

Г)

рпбљн зејтин

+++

<>д оадржипс витамииа у храин за- ј н рада нашег органи-.ма. Ако у траиз г.исп правнлпост развијања. рашћења ! ко]у узнмамо, не дос-гап китамиив

ПОДЈИСТАК ВРЕМЕНА 10-5 - 65

САКС РОМЕР: Зелене очи Дакле [еди Каверли није нипада впдела своје Јшвоооћенче. а |.ч?р БариЈМ убрзо се помирио са мишљу да ће изгубити такву 1и.рку. Оглас који је требао да се објави V листовима под рубрпком < Рођеп.а» уврпп'ф је под »Смрти;> и пошто је сер Барнам Оио далеко од листова тај несрећни догађај 4е мало коментау иса;[ у еппескиЈ! новпиама; 'амо две пли три формалне пзјаве саучешћа. т<> |е био једннп одјек. Болест к-тр&живања иа врају 46 јс Д01'. 'Лј ;;о мог Прасп' :мочи ка ироЈва друштвд — аво "е т*ко *гоже уагвхги. -Ја сам '-и&сао ијивог иајсавршенији нри мор психо-мелеза до кога • ам за врсле лп;их дуги! истралшвим 1ошао. Ледн (Каверли плкад ии је поЈпавала своје 1Ш;ално д-^ге, 1 оор '^арнам — 1ао и стара по родичиа дадшва која пх 'је допратила м > Енглескс — никад ШК'У сумилди Да ј« опо умрто V чаеу [лђенл. Помео »м одушевл.ено да !«. јјим н ' мом послед1М-м највећем » П1Ш( :;ту. Од ј*» 1Не У|«|ћеиичК" ;е«ил Т"

ју сам згаао да могу да ое поу.!Л9М — јер сак знао да јш је дубоко одача _ тгабавио аш храну за Д-.Т9 мелвз. Ја сам лпчко прегледао см поједшшсти пјае деџије собе, а ЈГасим ми је наба вио |;ве пгго ми је било потребпо за храну тажо нежлог и осетљивог створења. 0 раним годииамц њеног жинота ја ћу ћутатн. У три маха ја сам сумљао лд ћу спасти њен лшвот којп је бно од почетка виоио о конну. Прва је криза Јдопма кад јој ј е бнло четири месеца; другл иј.илико.ч њеног I четвртог рођеидана и трећа (најопаснпја од свих ) кад јсј је јбило једанаесг гсдина, а у томе 'добу била је физички п умио I слнчпа обичиој евроиској деј војци од деветпаест нли двадеј сет година. Са врло ве,дакои преданошћу ја оам проучавао 1вен рапвитак, примећујући каЈ;о мачи^је особиие V извеоио време (које ј 9 одооварвло Бастииим свечаноетима) наткриљују човечије цр те, док опет у друго време исихички фемииизам скривао се у некој врсти подсвеспе млрпоће, и оиа је живела сторо као нормална жена. У физнчким рефлексијлма 1;о]е е.у биле видљивн знак љеиог мелешког меи татитета. већ сам оппгарно гочвЈлт (оро гх. опноои на .један

лео из|зве који је избачен напомена пишчева). Опа је стал но палољу иосила, рукавкце и вео који је скрнвао њене мачије очи. 01м је могла. као што сам објаснио. да додјеанако види у мраку и на дпевиој светлости. а њена окретиост је бкла фепоменална. 1ао и њеиа сната за пузаље. Неб )Х >јено пута оам јв видео како ое, го.тих ружу и ногу пу.ча уз лишће у Фрајарс парку. Кад јој ј« било једанаеог година, увидео сам да јој је карактер дефшштнвно утврђен. и да су две најважнцје њене црте бпле — прво (наследпа особина Каверлпја) велнки раснп понос и горда љубомора сваког ирекорачења опога што је онл сматрала као ирерогативе рођења; друго наклокоог ка нзнепадним наотушша лудооти, који оу увек овршавали леком врстом дивље свирепости. Наком којн Н|. поана.је Иоток бнће пеобнчно, скоро пепрнродно, што говорим о тој девојпп по годинама правом детсту као о зрелој жени; алп тамо ое девојка од десет годпиа емптра као удпвача; од четрнаеет годпна опа је често верна ма1јкп пеке породице. Важно је било то — са гледипгге. Двмар Грпфовог Закопа > ЈЈе мо?1. П4П«ЧИТ1П одрае.ла не

0Пг1К0 како расту ешлеске девојке. него онако као нсточњач ке, као цвећо у стакленој башти. % тачка је Од врло не.шке вал;ности за научпика. У дваиаестој годпнп она је већ била внсока, витка жепа, лепо развијена. оа прнродном елегапцијОм . која је долазила од ГСаверлија, а ме.не бнтп и од њеке материпокв стране. За в|>еме од јоданаест месеци у току годиие, за њу је бпло мо гуће — и ако оам то сматрао за незгодно — да се појави мећ све том без пела. Нмала је лице савршен старе египатске правил ности Нарочито подвлачим ог.у тачку. Њепе очн дању биле оу очи дпвпе урођеннчке и.ене бадемаоте и изваиродне Ооје на | лш; па ћплпбар. Ноћу оне еу нј !гледале зелене. 1 0 њоним иротнма на рукама и на ногама н о необнчном изI гледу •њепнл зуба говорно еам опширио (друго позивање на из бачеки део). Сала ћу е 0 .[Др.ка I ти на нојавама које су ее дога!» 1.1.' овал;е годнне времо месеца којл је бно поовсћен Басти. | У то времо кога сам е« уаек ј п.шппо — и то с разлогом п.епа урођена, наклоност за иза отвање дивљвњв иостала 'је та1 ко .јака да, се врпо много приб' тижавалп -маннји. ,Онз..је ;Еудел.ч

за почастпма. ;а хвалама — го-јје су се однослле ва Нахемпн« I тово бих рекао за обожавањем рођење. био еа.м босан због не Оно што ћу назватп психичка верности коју је она показлла ! .трана њепог мелешког мента.лн п отерао еам жену. А.тн се ство ! тета, у шм периодимц грсгипчи- рлло ново стање коме сам ја V ло се са нравнм туднлом; н по-' рав љ станем на пут.

што Је од езраоНЈСке задиље, ко јој сам паверио целу иеторпју ' н.оног рођељк и опа сјмј дозна ла за то. моја шпомица. којсј | сам био дао пме Нахема (студен 1В ће позпати његово ;!начење>. почела је све вшпе .та показује јаспе знаг е једне врете мономанпје. Басга. мачка богиљ.1 постала је за њу фике идеја. п на крају је за.мисли.та да се одлике тог миспггног и донекл • несхпатљи вог болашства налаз е у њој; да је она поново рођепа Баст.). И.! | нетумн.шч) време ј иног ме- ! I сеца оваке године. њено сгоње » бцло налнк оном које се у Предњс.м Веву називало; |ч>>>е >51011». У то вром е такође (једаи (||еном.'н о коме сам опширно I причао у мом делу о том нредјмету) оџа је добијала ашлпати| ју нрема према целом псећем роду, а та 'је антипатија била ( ' чудновато обосграна. Гико, када ■ е она. противно мојим нзричннм наређењима, кретала улп-, 'пама за време Бах>гнног месеца I ја сам мотоо да је гтцттим по урI лању ласа. ' Попгго сам био нартдно да н: љи-да Кутц о сшгм стварима 1

(Наставчће се).