Време, 10. 05. 1928., стр. 3

гетврта!- 1о. млј 1 ••2'-.

Страна 2

ЦЕНТРАЛНИ ЗБОР ИНДУСТРИЈСКИХ КОРПОРДЦИЈА

Порез на пословни промет неће бнти заложен за зајам, већ постепено реформнран

Јуче лре подне сгтаорвно јв у са л Југозлавел ;о Бат:е .заседање [еш1ралног.1 Збов)а Индаотрусклх (орпорадгЦј;!. Овамо збрру, ашрад фадоталЈннка сшх иадуотрцјскнх урпорацпја « велнког брсда нвдутрцја-чада лз цело замље а;ао 31 иа•|»Д1ПРХ (послзтка, приоуствовалп у т ахагјвипок типоатсци готово оиих г(»шгота(р<угава, међу њима л г. Дуиан Летчца, лмкаши шодсокфетар I <Ји1Ч1аа1ошјо (којк (је -у току дпвду;|јв оао шеколнко орло важшк тава. ОТВАРАЊЕ ЗБОРА Збор је у 10 часова шре шодне от;орко г. Игњат Бајлони, предоеднн?; ; [.еиттрале Ј1лвду>стра*јак1к ЈСорпорадоја 01 вицопувернор Народпо Банке. Иоздравшшш рредотавшшо државнIX аласггн, он јо у нраиксш гавоц>у иодвукао опачау обора, јмцн треба да данесо Јтршфегтн орло оначагјтпа рвауцтта.

Заачајне изјавс г. Душана П. Летице, државног подсекретара за фннансије

/'. Игњат БајЈОНи — Лли ,нре пего пгго пређе.мо на »ад, занршпо је г. 'Бајјлонн, морамо '.л нспЈтшпмо јвдау тужну дужнаст. 4еђу нама данас иема једног товеа, ксхјн зо био тшонир нашв млало; "ндустрчје, човека воји је сашу цри греду заиста волео н жарко је залудао. То је Сааа КукаЉ, кога је •мгрт отргла од нас. У гаме приврвде 10 (ја му ирло мно(го иупује, чушчем: )лану му! Пјргиоутии успчијукн одају ош,' ноП9ЦНУ7 поласгг. 0 УНИДАЊУ ЦАРИНСИЕ ЗАШТИТЕ Г. ЂорНо Ћурчин, секрвгар Цент•але Ивцуспрнјскт Корнораннја, ре- ј Оврзоао >е после тога о вал!е»ра®агом утвдању дарнноке занггнте. У 30.49 ре<Ј»ерату г. Ћурчнн ошпнрно сапаже .рад економског и фннаисиЈ:г.ог ковттвга Лнго Народа, износе\и појвдмна нитан.а која они 1«жнггетреггврају. Ту у лрвом реду дато1и рад на међународннм економсжнм :онввншгјама, којнма трвба да св ре»улвшу опориа пнтања међушрод?е нрвародо. Овалсо спада н уввда1.е запггитшга парнна, која 6л мера ?ашу тфнврвду у мпогоме тангнраЈв, те је с тога нотребшо, да се <црс»а њојј заузмо одређеоо ^сааиовнш:е. Наротнго важпо по овојнм помеџшц&ма бнло бн укадаињо вапггнт1е парнне на коже н хооти.

ПОРЕЗ Т»Е Е>ИТИ РЕФОРМИРАН ! олуЈвбонитком порег>;, АЛИ НЕЋЕ БИТИ УНИНУТ једнни порески обли!: Истицано је у јавностп, почео је г. Летица, да је порез на пос.товни промет нова Јшституција, која се уводи са.мо лривремено и У случају најве11е иотребе. То није међутим, тачно. Под разним именима, овај се порез провлачи кроз историју, од времена мисирских фараона, од иезаревог Рима, кроз средњи век, где је нарочито у Шпанији играо врло значајну улогу, па до најмодерније савремености. 'Код нас је он дошао на место пореза на обрт. Он би према пред рачуну морао да даје три пута већи фискални ефекат, него што га стварно даје. Он је код нас фискално компромитован. У Француској од њега држава прима годишње 8,5 милијарди франака, да кле око 20 милијарди динара. Уверен сам, да наша привреда није пре.ма Францухкој тако минимална, како то показује сразмера између ове цифре и оних 180 милиона динара, коликц је годкпнњи фискати прихоа од овога пореза у нашој држави. ПОРЕЗ НА ПОСЛОВНИ ПРОМЕТ НЕЋЕ БИТИ ЗАЛОЖЕН Протестује се против његовог залагања за инострани зајам. Ја

ИЗВрШРЉО 0П0 ПШВОНОКО 'II; со то пштаи.о ФипаЈМСиом

ојн [1в као новога по- ј ресиога закона заводоц I. аицлгла, док (ћв сви др&тги сгупити ,иа онагу тек ирвтсм јаиуарам 1020 годшне: Олулвбвннчки порез допео јо <• јолР0 слрано шзвеоно олаллшшс. реч.-ао јв (реферелт, док јв о друго спранс донсо нрло велшших твшкоћа. Парочвто 1у ошптЈвпама са (внсоким аугономттм ттрирв31В1а, којн вду до 300 од сто од државног пороза, "НИ предеталЈљаоу "(врло лолшс терег .м ггротвалше (иамешгешгко са плат ама дреко 4000 дгапара. С тога треба еа-Ј^ У ан.скусији аг вонодавинм таутем опршннлити г.нонну тих прлреза. Тошкоће маннн>-лат.!квне лрироде, и то зр.то ватако, 1феаста®л>а такође 31 увођвње радннлких поресвшх књнисица, јер код оваке нбнлатс а то зпачп јвдаред иеде.Ђдо - мора у алмккиЈгу овапага рашннка да се уиесо зарада, број рацвгих даиа, по-

рез н пошас <посл<аави; цредузећа. којо залосдује 1000 нлн 10.00<» и шши рпдника аноурдпо. Сом тога водо со и мосечни опискови. Дово.т»ио би бнло, да со (у иоросиу 1Лбни;и|ЦУ ушшпо дрнликом отиуштаља радшпса датум отпушт

То јо код I та потражнвања, а не дооија за то нпкзквпх камата, одузвма велика свота ' \ цмс казне за задошћон.«. које није ! наноло држа&и никакву штету. Лал.не жалбе прнврелннка одно.:е 'е ј ии снороет државне пдминнотрацнјс. ј међу осталнм 1и>д одобрлтиша лнцптај ција, код нреузпмаља ро«5о, враКан.;

оглмлосгама у кознма вија наша привреда 11р11ГиН.1Ј>а111 МОраМу се радовц аа др:к;:н\ ТОЈ рС;|;ИЈп: На тнј посао нртарсднпцчма, лн велпке калпгале у п којн плаћају норел пма држава ол ралоса

ља н пД )И .модба шиећоном порезс. ј кауције, а нарочпто код исплатр. од 'Због тога 'пражимо. та се оГлттЈави ,,, ' гл и « а ЈУ нрш.реднпцн велпку штету.ј жнјп јасћо је 1 , чбс л«"»к' ,у нил.у убрзаваша процедуре код ве-1' лучајевпма, којн ' ' ј ћнх иабавака прсд.тажеми V дстаљном - | делу рсферата дсцентрализдцпју овог

илц друпим цнсоном (атала1у;з). Р

ои> ропул:1ше

»форату, с.тожив> чошКа г.

погла н то тако, да бн линнгацнје до 1 милиопа дин. ценили Об-таснц Одбори за оцену државинх набавкп на седишту делегата Мнни.-тра Фннанспша се с њпш, уаслн су учошћа г. г. ј а - пли Обласног фнп. дпректора, п дз Фран Виндишер. А. Нрејчи (Мзри-: Ои сано н&бавке Оор). С. Д. Александар, који ивпмојле пред Централнп Одбор код Мнннстпотоеб\- иовс.реља државс '• нриврс-1 Финансија. коначно одоОравап.о лп■ V. Марко Бауер. Нешел,евиК ч »»"пија до 1 милиоиа ДНпаЈ а вршн• н бч ресорнп минпстри самп, нрско дргугн, иа поолс ион-ово узима реч г-' н к

Лотпца. У дубкеас гсшору. одговарајуки <иа лше ггрнмодбе. ои јс л.!међу остастога рекао ово;

Наше пореске стопе ће бнти редудиране

Наша оаишост има права, агко тврда, да «У пашо тррекжо сгоио (вшсоке. Но (мора св уаегги у сгбшпр, ша ое ш! шлашЈмо »у (једпом гарелашгом перпссчу, сако у (погледу лгорооке ооповице, тзјјо у паглвду ашреско адмнндсгграциое. <1хнскунз ше зиа, мгга не донети пораока роформа, то мора &шт врло опрезал. Ми се са сигурношку можемо надати, оценивши прилике и висину пореског морала, иалазим, да се ж»шта рђаво не би да за извесно време пореске сто-

учинило и да се он заложи. То за.мгање н н мало не искључује могуИност његовог нзмењнвања н евентуалног у кмдања. У могућности сам у остаЈОм да вас известим да ггрема садашњем стању стварн не постоји вероватноћа, да се приходи 0 Л пореза на посзовни промет заЈОже за инострани за-| јам. Немогуће је, међутим. да се ои укине. Двеста миЈиона дииара прихоца, ноје 0 н цаје годишње фискусу, лржава не може да се јиши . На против, морамо гзедати, да нам ои и внше донесе. Нарочи-

/'. Душан Летица то је његово укнлање скопчано са непремостнвим тешкоћама, ако узмемо у обзир, да Не нов зжон о непосрецним порезнма тек на крају идуће голине показати свој фискални ефекат и тачност кал• кила, иа којима базира. Порез на поиовни промет нрецставља лшђутнм сигуран извор нрихода. Кроз извесно време можемо евентуално ла релуцнрамо сток порсза на цословнн промет, но онда се морају све прелвиђене нерс најригорозннје спровести.

Лакле, као што видите, чиње) ПОРЕЗУ НА ПОСЛОВНИ ПРОМЕТ | нице омогућавају лагану реформу,

Као другу тачзау днвнпога реда шднво (је . др. Цвеггко ГрегориК, •вкрвгар Цвнтра.ш Иддуотрцјоких ^орпорацнја, реФврат о порвзу на 1ословпн згромет. 0 порезу иа поачонагн агромвг, ре10 је г. др. ГрвгориН, говори со у 'лгаод јавности" у послвдње вре.мс ве више, тражеКи да се он неодло' ио укине. Ова ј покрет против ово1 пореског облика у оввму је оправ1ац) ако се уз то још и уоти моме«ат; да постоји памера да со његоН1 Ј1рнходн еалолсе за иноотрашс за«.м, Л1О10 би љогов ирнвремени па)а«тор псгпкушо огпао. Наа \ташује с.е •1 страно државпих пртгародшп оорстичафа, да со он првваљудв на гоцЈкшшлга, н да лрвма томв нвпородио за прнвреду но првдсггашља члкн тврот. То пнје тачно. Номнктура, која јо у почетиу дозво^ила да то буде, знатно се изменита, и сада је он у свому непосредан 1орв» са свима његовим атрибути-а, који гуши привреду, Ишзасггнра"> V Друлпву целом НЈШвредом | '1Шв, да ое ои уиинв, а најенер«ЧииЈе се противимо његовом злпа•*у. (Аплауп), удпкжуоији но рофврату уоолн оу ч1 г. г. С. Д. Александер, иродоод г . Зачалског Саввза ИвдуотрНЈ* 'Ј.ца у Запребгу, Н. ЈелавиИ (Сараје.о), Марко Бауер (Запреб), ИвиН,. др. Милан ТодоровиК г др. Фран Виидишер (Љубл.она), иа јо онша узво | , 0 1 1. Душвн Летица, драмдош пдд I о»кЈ)отар за фцнансије.

али о укндању «е може бнти го• вора. <ИЗМЕЂУ ПРИВРЕДЕ И ДР ЖАВЕ НЕДОСТАЈЕ СПОРА ЗУМ„ Послс г. Легице узео је |>еч г.

пе бити редуцдране, Нод нас порески апарат није на оној висини, на којој је он у заладним земл>зма. те је то јвдан други значајни разлог за висину стопа. После две до три године примењиван>а новог поресног закона, ми ћвмо моћи да редуцирамо, чак испод предвиђеног минимума. У погледу орнреза ушајам г.тедипгге рефврвпта. Чнм пореска реформа до краја будо лзведсна, обори&вмо аг аломалпо виузоко прпфезе, тако да Не онн од «00 од спо бпти сввдешг ла зо од <ото. Нред.логе, којн су палн, ја !»у узети гаа разматра ље. Надам со, да ћу -вам моћ-н да лзађем у с-усрет. Пооле љОга гоаорно је јоаи Ђорђе Ћурчин о анггаЈБу зшдуотрнјских Јфедига, о»а ое збор у подле нреклНјут с тнм да се пос.те подне настани. ФИНАНСИРАЊЕ ОБЛАСНИХ САМОУПРАВА По подпо је збор нродуисон днскусааом о ((шлансирааБу обласннх самоулрша. Ио томе нитању иодноо је рвфарал' г. дф Цветно Грегорић. У овојихг опншршвг нолагањима реферонт аналншо сада^пњо облаоно иамете н њнхово дејство и.1 нривредан исивот, а нарочито Пн. иВДуоприју, која јо њнма иагјвшпо погођепа. Држава мфа — казао је г. д-(р ГрвгориК — да иоткра обласпг. док оне не могу на ирнродан начнн мв да жнве. Она мора да водн над њнма надзор, да се не бн десило, да со налЈа ве.чља иодешт ла оиолн кн број дрлсава, којпмсо н-.ма облаоти. Као резимо свога захтева, рефорснт нстнче ова три глсона запггев&: једнакомерно огстероћт.е, јефтшу управу и нотггул окшад аутоно -мјие фшналсиоке гголитшсе са држагагом. Дрокава мора донвги оквнрно уредбе, којима би со отрого огфаиичиле могуЈшостн доношењу новнх намета У днскусији су учеотвовали г. г. Нрвјчи (МаЈрнбар), којн иаиоои нри(мере ексшлоатадшуо шилустрЈ^е од отрано обпаоти. ДожудиК (Осек), М Баувр (,-Загрвб). Јелавиг. 'Оарајево; н дјргуа'и. Нарочито јз јак утисалс про*«вво 1 >овор г. С. Д. Ажлландра. »о| ув тра»м строгу држа^ну контрп-

маЗтс ивдуотриое и Закоша о д])жаБхгом рач.уловодствл у всзн са државиим набавка.\га. 1К» првом иигању рефернсао јо г. днр Стева Иопови!.. секретар Беопрааско Ивдустрисие КоЈшрс. Он со у ночетку сво:а реферата задр;гсаиа на заштшти, коју ужнва нпдустрија слраинх држава. цитирају.Кн прнмере Бугарске и Рум\лшје, иа за тнм наотавља: II данас но-тоје јака зашппла закоподавсгви у оуседним оемља^ма. Плавна иалава обраћа се на царлиску тарнфу н иа трговниско-уговорну поднтпку. Владо се старају дп своју ивдустрију ааштитс погодзизг цариноклкм ставовнма. Иород тога. слаао помансу своју нндустрију да ова дође до гато иовољшгјвх кредита а олакшавају јој рад рово.кашм саобраћајннм тарнфама. -Законодавац Краљевине Срблје нздао је чак н залсан од 1873 године о пагпомагању домаће раднностн. Уотавом о-д 1903. г. овај јо закоп абропнрал пре времена. Тако јо нндустрија уједиљене Кра.т.епнне ночесга свој жнвог без свнх тнх прнвилегнја. Опала је једппо на царннску заштнту н на привилсгију при државнЈкм набавкама и изузетпе саобцЈаћаоне тарнфе. Поред номенутих начнна заштите дома1»е пидустрнје, нма један начии који Је оовештаип прншрш у сшјмл земљалт. То је нринппш да се ово држашле набавке нш]туче код домаћо шцшуотрије. (Кад то још нијо случај, н ако оу заштитна закоиодалства помвнутнх земаља новнјега дашулга. онда бар трвба ггоказати пугао љубавн н нш РОкогјЛ-дости прилпгком ирнмељнпл ња заостачП1х заштпта наше илдустрнјо — партшскнх мера и државних набавк-н. ДРЖАВНЕ НАБАВНЕ з љега рефернсао јс Цветко ГрегориК о држмвннм набав-

1 мн.тиона до 10 мплноиа линара у спораоуиу са Мннистром Фпнинсија. а преко 10 мнлиоиа днпара одобравао бн Мпписгарскп Савет. Недовољпа стручносг државнпх функцпонара повод је чести велппнм иотепгкоћаиа п велпкој штетн ио ирнвреду. Л«шава се п то да оу услови ллцптацнја н ^сгручно гастав.гени, да на пр. услови о каквоћп робе п.тп, иачип његовог чспнтпванл иикако пс одговарају иагеријалу за којп су проппсани. Роковн за нодПошеше оферата као и рокови одређенн за иопоруку магерзјала чесго су сувнше кратки п не воде рачуна о нр.иродп посла као п

•:е ради и р &ај -пделпнЈИ, да !;рше у втасти11 .1411 II ОЛ5'ЗИМа К0Ј'.1 '-•>■ уложнсиојц нредуаећа , а корпст коју у властптој рентована раоним лонсли државп г.' гикт штету. ком ерцнја л п-за ч н ју др.каиннх нрнвре.тпнх предулсћа грсба што пре спровеспг, јср -Закои о лра.авиом рачуИоводсгву смета и оиемогућави њихов рацноиллан рад. У иил>у, да би се створпо крај том тешком стањЈ. потр''био је ооразовање једног аосебпог самосталног тела у виду иекаквог Каеацарног « , удз, за све нослове око тржавннх иабавки, лок се опе дефннитпвпо ие ликвпднрају нанлагом. И ј озих прнмеднба внднмо, да се гобар део жалби одиоси не толнко на закон, колнко на љегову нрактичну ■нрнмену. Велпкл би се дсо нотешкоћа чогао уклонпти, н много исалбп би иестало кад бп ср нропасн тумачплл п нрнмељивалц у духу прпјател.<.тва в л>убави прсма домаћој гфиврсдп. кал бп државин органа иосматралп стварв н са комеЈ .цпјалног глелпшта. са становншта ирипреде н са лановпшта иравплно схваћенпзс ингереси државе. Треба донетп нов добар закоп. којп ће држећи се пзложенвх приицнпа на вестн државне органе. да \- том смис.ту поступају.

АТЕНТАТ У ПРИШТИНИ Нове претпоставке о убиству Назима Гафура бившег народног посланика Приштина, 9. маја, — Тајан-|а тајансгвени убица својом ммсте* сгвени атентаг који је прексиноћ ријом по мало забрињује и Гафуизвршен у Приштини у хотелу рове присне прнјатеље којима је «Уједињење» над Назимом Гафу-јузрок Гафурове погибије сигурно ром бившим народним послаником | познат. .4. МУСАНИЂ и Мустафом Абибом кметом Оп-

штине Приштинске, досадашњом истрагом још није расветљен. Непознати атентатор у фесу и опанцима ншчезао је. Узалудна су била сва досадашња трагап>а. Ономе што сам јуче изнео могу додати ла се по овоме тајанственом злочину очекује у Приштини велика афера, о че.му се за са^а не може писати. Исто тако говори се да Не Суд и Одбор Општине Приштинске поднети колективно оставку. Прексиноћни атентат извршен на Гафура у грађанству је изазвао узбуђење, али нипошто чуђење П изненађење, јер је непознати, ваљ ла исти атентатор који је ирошле

КОНФЕРЕНЦИЈА ДЕМСНРАТ СКЕ СТРАНКЕ Приштина, 9. маја. — Поводом атентата извршеног над Нази.мом Гафуром једним од углелних чланова Демократске Странке у Косовској Области и кандидатом на лемократској посланичкој листи из минулих посланичких нзбора, данас је у Приштини одржана шнра конференција Де.мократске Стракке на којој је шнета резолуција да се умолн Главни Олбор да у Приштину упути нарочиту комисију, која би имала да на лицу места испита узроке овоме атеитату. Мннистар Унутрашњих Дела у-

! године у месецу фебруару у јелноЈ мољен ј с да упути ова.мо спецн малој приштинској кафаницн покушао први пут да убије Гафура,

По ло љега рефорнсао је г. л-р д Т ентатор је том приликом ГафуI о лпж шит« п. пп. I ^ тешко ранио је;ним револвер-

кама. У врло ошпипном рИ»ера гу,, он је рекао у глашгом ово- ским метком у грули више стомаг . „ ка. ВлагодареКи брзоЈ операци.ш, Прво морамо ла нагласпмо ла др- *

жавне наоавке тгредстављају 'тавку ло важан нпгтрумвнт родне прнвреде и иароди! разумс се под нзвесиим

•ди-Јап.е делатностн. 1Гредп'»отав-1

Бфои*. заблагодаривши г. Л.ти међу I.

и под, ,. алачн три пллвле тачкс реферате ци на стварним излпимма. Ме1» ( Нд „ ра ^. свога ГАВОрЈ ж тим, наставља он, требали сте ( - :ао нзјпажнији захтсг, тврнвполс кажете: Ми Кемо завести ред, а; гатедљу, како дрлчивну. «)6л8јон'у и зато ћемо нам снизити терете, [ ■-»шптииогу 'гако и иршвагццу. Јер, редовна је појава. *а се !е*- З.АШТИТА ДОМАЋЕ ИНДУноме иаплаћујс све до послцње , СТРИЈ"

парс, а лруги се провлаче. на /едаи необјашњив иачнн, не швтивши ништа, чимс се ил нас остаЈе наваљују повв тереги. Између прнвреде и хржаво нема погребноI споразумевања. Да га има, $0% спориих питан.; 1 , могли бисмо да реитло у нај.чепшем до- ј ^вт.кЈ говору . без гкжлачења кров у ти цу и јавиост, спорвзумевпм се на! з.тат^ЈОј средини. (Аппауз). Да је ово, што је г. Лггица рек&о, то јест, да неКе гч>рег на пословни промег бцд> лаложен за зајам, и да ће бити постепено реформиран, .оа нам је дат бар трачак наде.^ие/л овч» акција проп*в тога пореза нс би узела ове размере. СЛУЖБЕНИЧНИ П0РЕЗ Г. дчр Цаетно Грт-"- -' ПОС.Ч« тог?

II Д|«*агич Ц4Л0ВИ Н6 Гафур је био тада спасен. аа би амо ОГро .М11> пас .тцу годнну лана доиније од исте руке ку > лржавиом бупггу. пего п гр Ј |!0 гин\'о И прошле голине се живо ажан шктрумеит *. иоднЈав.е ».о- трагало 33 та јанственим убицом али је све било узалуд. Истрагу су кама. То јп у ирвомс реду потреба. лај-уго волиле полинијске пласти, па се ирониси о лржавннм набапкама и ; е најзал поверена јелном судији. њнтоЕа практична нримена прнтаго- Ј '■ , ' ,„ш. и п , т ., п I 1|авају комерцнјалннм начстпма. јг |. • ипак је и тала злочпј с | иначс « путавају привре\\-. ноиосе јој 1 чсто тако тајанствен а >оица не- 1 штстс н губптко умсето зарадс. I пОзИа г као што се не може ни| Иапп пропи-п о дриЈлвннм набав-1 кама не одговарају «љом постулату. Случајвви непош-овања оклопљених угоаора односнт њиховог произвољног тумччв^а су тако рсКи на дневном «.еду. Нојмучинја . ГИ '.н .К Морају ;,« Ц ву • г.ч&јевн, у којим ;'. дрлсапа ^атс■г.к 1.1 испЈн.аван.ем својнх о^авеза чаЈ; ■< у случају пзвршие пресуде сула птп •'Гос.уде "Iржавног Сапеги. Свв 10 ствара стање праннс несигурности. НЈЈвећс јло у држави. Држа. ва губи ловерењ? лво|и> грађан? и иностранства. Нарочто огорчеље прпиредипка наазпг.л вачнн кажњавања добавл>ача у случају заиашњења добаве. Закопска оцредЛл 10 пећ слма по «-рби врло, врло п.сцом нрнменом у праксн чссто велика

јалног ислелника рлди ислеђеп>а по овој ствари. Ако Главни Олбор ло 15. о. м. не упути у Приштииу нарочиту анкетну комиснју за извиђање овога случаја, цела општии ска управа поднеће оставку пошто су њени чланови уверени да је ово убистио политичке ирироде. Са ово.м резолуцијом упознат ј« и велики жупан Косовске Области г. Божови!!. (Време)

Хапшењс комуниста у Солуну Париз, 9. маја. — Јављзју ИЗ овога пута да пронађе.. Атине да је у Солуну јуче ухапУ ва)Х)ши се живо говорп о обз ј шено 12 комуниста-аутономиста. овс1 случаја који се ловоле у везу.'

11олт» су 1ч)ворнлн јога г. г Летица к ТошиК, нал-здншк оделви>а за ! с-грога, саагоулоа,ано буџече. бранвћи сашо- ј мннн • е нр^пврсднипнма чсст уарав". но оризнауући ипак. да јс иеправла н гслпка што1а. ороблвм њиаовог фГРпа .псирања вр;к> Немило.рдно нан.-мЈшган.е казие од 1в »* » Н.ИСВД0 Ж«.-. трЈии. ш> ј .^ХпХТ.п.. и д» ], ошчфокан,! лблаогач »рир«- . „ орл ,, „о|Л'чп„ , „■.••• Лошава зкмв »а иадусприју врлс твш .чО. ј .,*,->тп т1и ЛП ппл И»ал МПЧ\, 1. л1п илп<> I залггите

иадусприЈу е на ннтзљс

често да сс пр<\тузнмачу којп мора I че.кати по пе.тс мс?еце иа нсилату сво-

КУПУЈТЕ и ЗАМЕЊУЈТЕ среНке Савеза пролаваца дупана јер можете лобитн премију од 200 К.ОЈ+. оапез. рптне штете. СРЕЋКА К0111ТА 10 ДИНАРА, и њих продају сви оалаш1,еии продавци Класне Лутрије и продавци дувана. Горња лнета броЈева важи н за наше добитке. — Главна иродаја САВЕЗ ПРОДАВАЦА. Београд, Дечанска 26. Ради од 6—22 часова.

НД ОТПЛДТУ шшшшшшашшшшшшвшшишшшшт Повољии услови Енглескиичешки штофови за даис и господу Француска с в и л а Академија Наука Пасаж Народнн Магацин