Време, 10. 05. 1928., стр. 5

Четвртак. 10. ма] 195В.

СтраИа (I

ГОДИШЊИЦА ОСНИВАЊА ЖЕНСКОГ ПОКРЕТА

Прво партијско вече београдских жена код „Касине"

Једда чл&нши главног одбора жалила се, да се београдске женв ннсу довољно одазвале овом првом нвЈпем женском паргијјсшм еастанку, и прослави годишњице оснивања Женоке Огранке. Али, оне које су дошле предсггављале су бесумње цео београдоки женски род. Бн 10 је ту старих дама са седом косом лагоуно домаћег изгледа, отаријих дама са чудним шепшрима на врх главе, као пгго смо некад гледалн у карикатурама ентлеске сифражетЕиње, инте-

лектуалних обичним н

Г-ђа Кисић

жена у хаљннама скромним, интелектуалних жена У хаљинама луксузним, октопљеним перлама. интелектуалних жена са шминком н без шминке. обпчних домаћица. чиновница, дактилографкшња, ч&к и једна оељаика, па н неколико дамица са корзоа врло румених усана, н врло кратких сукања. и врло великих деколтеа. МУШКИ ПРИЈАТЕЉИ ЖЕНСКЕ СТРАНКЕ А мушких пријатеља Женоке Сгра/аке ннје било маље него ли женаЈ. Окоро више него жена. Једне је привукло подозрење, ла жене ипак не треба пустнтн да тако саме баратајз г по озбиљним питањима. Друге интересовање, а можда и жеља да им се помогне .Трећи су били привучени женама као жена-

ПОДОЗРИВИ ПОГЛЕДИ По мало подозриви погледи измењаше се међу мушким при ја/гељима Жеаске Странке, кад је чланица. главног одбора г-ђа Др. Слгвка Кисић, у врло учтивој форми, почела да истнче егонзам и тиранију мужева. Не колицина заиста узеше капуте и одоше. Ашн је све то поправила г-ђа др. Нешковић својнм лаким н духовитим говором у виду козернје, помиривши опет оба пола на терену права. гласа и- за жене. Свкретарка г-ђа др. КисиК раојаааала је. пгга (је жона у свом некллашљдм в седалгњвм полоскајју, а шгга 'лрвба да буда. Заотго је жена даолована у пагледу решавања гарутгажх држашшх и оогиЈвлвих пнта&а и то рашавање оотаал>€«но само човвЕу, н хо је ва то крнв? Да лн жаиа заасгт ввма давољно ириродних ауфпти, па црема томе нн довољао отособности, нлк јоб је то право васгнлно оггегго п отимано крое сва времена. Женн је ее само одузета асоетућвост решаван.а судбнне овојв, као судбнне човека, нвго је нскоршпћавана да све напнне н третарана као ниже бнће. Таме јо догпао врај. Жена се поднгла и постала свеана свс&е важноотп. Она посгга<јв енерпична и она ће до&н до својкх права аакзалао одузегеп. Ве& у многим гзу.ттуркнм државама њој је помошуто да дође ва свогјв место,

. Уосталом, Женска Странка имада је до сада веК 2 до 3 случаја, су се поједине жене нама обра•Нле и ми смо се лично заузеле да Вжзаштитимо и да им прибав »1мо сшкфакцију. Када жена буде цма.та своју јаку политичку орга»тезацију, она ће се друкчије осетити и друкчије ступати кроз жцвот. ЖРТВЕ ЖЕНА — Једна жалосна појава у ланашњем друштву је тл, да

Г-ђа МиЈОшевић ма. независно од Жансже ОтЈ)анке и од њених идеја, готовп да све опросте женама п да им све уступе. Било је 1а,рактеристично, да су дошла махом сгарија господа. седих коса и ћелавих глава. Дао би се из тога известп чулан закључ^к: да су представници старе генераци^је либерал нији, или бар већи пријатељи жепа од младе генерадије. На шао се ту и један представник парламента, нстина незваничан, • г. Орета Сретеновић. народни посланик, па и један незваиипан представник Обласно Окуп штнне. г. Драгослав Пантовић, обласни посланик. Жене које су се окупиле ДД арославе годншњицу осниваа»а овоје странке биле су тако'ђе интересантне. Скч>ро све бор5ене. Не обзиру се на пакосне упадиде што падају са стране. Дискутују, одобравају, играју а поуздањем и пркосом, н воце кола. Један свега мали део, иоаада она'ј који мисли да жена треба прво да очува своје дамско достојанство, гледа са малом неверидом. а.ли не презриво. Треба још непгго да им аодстакне интерес, па ћ е сигурно почотн да се одушевља-

Јејна дама, која је често мкала: «Тако је» !х >је дој вао товеиу црнпада. Наша, воја је још у разннтау, треба доста да ради, треба доота да се подстнчв од самих жена, па да сггане у ред ткх држава. Жеаска Огракка оановала је на толм пршпшпу. Извојева/гн жени право гласа и посредотвом тога заузети све оотале позивдје. Поднћи жеиу, н поднготуто Јв друпггво. После говора дошла је и једна рецитација г-де Милошевић, па још једна рецитација. А онда је музшса засвирала срнска народна кола. И ту су жене ста ле на прво меого: оне су водиле коло. И сгаре и младе. Мушкарцд ггочеше за њима п сала се заталасала. Доцније дођоше и модерне игре: шими, фокстрот н танго. По мало кафански шти мунг, који су давалн одвојени с10лови, збрисале су игре. ЖРТВЕ МУШКАРАЦА Секретарке главног одбора г-ђе др. Нешковић и др. Кисић љубазно су се одазвал е н:ељн пашег уредника, да изложе погледе Женске Странке на иавесна социјална интања, Јјрја ниСу директно додирнута у њиховом политичком програму. — Дешава се данас, рекао је наш уреднии, и то врло често, да је жена радница експлоатисана Од свог шефа мушкарца, и то не само у материјалном, већ и у физпчком погледу. Да ли Женска Отранка мисли да предузме нешто против тог социјалиог зла? — Ми, док не добнјемо право гласа, пемамо ефикасних средстава, да се против тога боримо, одговориле су представ ^ица Женске Огранке. Али, ако пам с е некд такав случај доставн, предузећемо индиректне мере, које нам стоје на раоположењу, као на пример .лнчна 1: тервенција код надленсних, да запггитнмо сваку жену, која до ђе у такав доложај.

Поборница женских права често саме жене конкуришу једна другој и истискују се узајамно, захваљујући само своме телу. Да ли мислите да и против те појаве нешто предузмете? — Отим женама не можемо да говоримо, зато што су оне /.дна мањина. Ми имамо женска хумана друштва, која су себи ставила у задатак, да се о њима брину и да их морално препороде. Ми смо странка специјално политичка и наш је циљ првенствено политички, то јест да потпуно радикалним средствима правно заштитимо жену и изједначимо је са људима. Кад жена буде изједначена са мушкарцем, неће више бити роб његових ћуди и неће урадитн ни један корак, који сама не буде хтела; неће бити једна лутка, као што је нажалост данас веома често. — А ако жена добије право гласа и равноправно учешће у јавном животу, зар је то неће спречавати у 1веним дужностима домаћице и мајке? — Ништа нама то неће да шкоди. Не иде се сваки дан на биралиште. Ако жена себи распореди време, стићи ће за све. Ми гарантујемо, да од тога неће патити ни кућа, ни деца.

као што се данас дешава. да човек од 40 година узнма девојку од 20. Она ула«и у брал; млада, са пуно ндеала, док он долази преживео. те психички и физичкм убнја своју жену. А чнм жена (иати. нема весеља и радости у кући. СЛОБОДНА ЉУБАВ — Обичпа парола фе>шписгнчких покрЈла је слободна љубаш. 1иикво гледпште ви у томе заузимате? — Апсолутно иокључујемо сло бодтгу ЉЈ^бав. А наЈрочпто омо лротпв тога, да се склапају браковн нз шпекулапије с једне и с друге стране. _ у случају да жене добију право гласа, што ће се свакако деоити. да ли ћо ваша страдлка ући у парламенат као поггпуно засобна страчпка у коју асмају ириотупа само нсене, илш ћете прић^н разним посгојећим иолнтлчким партија-ма. без обзира на иол? — Наша је намера да сачувамо страшку као што је даиас, то јеог чисто жеиску, јер огатрамо да ћемо оамо ми компактно моћи да дротуртго све оне законе, који су потребин за економскп и морални препорођај жена. Да-

ПРЕИНАЧЕЊ!! ПРЕСУДЕ УБИЦДМА СПАСОЈА ХАЏИ-П0Г10ВИЋА Касација је оснажила решење Апелационог Суда у Скопљу, којим се Липитка, Абдурахманов, Мојсовић и Тодоровић осуђују на смрт

Једна од најдрагоценијих жртава, која је пала за јужну Србију, несумњиво је Спасоје Хаџи-Поповић уредник Јужие Звезде у Битољу. Његов неуморни национални рад, његова непоколебљивост,

Једиа присталица ЖЕНА КАО МАЈКА — Какви су ваши пог.теди о жени као мајци? — Жена треба да рађа нор.мално. Она хоће да буде мајка. А друштво је дужно ца помаже мајке, које имају много де>#.\ Те законе мушкарци никад неће донети. Они не улазе у ова питан>а довољно и са потребном озбиљношћу. Ми смо затим за склаиање ра>пих бракова, јвр ће такви браковн датн адрав подмладак, а ие

иас иа иример, жепа је не само у иолитчгшом, него и у јавном животу много залоставл>ена. ЛСене ие могу да лостану шефовн болнлца, директори пимнашгја, судије л т. д То је ове једна неправда, коју мушкарци немају иалгеру да отклше. док .\ш саме то пе урадпмо.

Једна у пубЈицн Вече је протокло веома пријатно у међусобној лзмени мисли. Бнао је међу муникарцима и онлх, који су представља.ш опозшђију. али је свакако за жене утешна лојава, да су готово свп мужевн махом били са њима пошуно сагЈгаснл и штсу се обзнра.ти ага а.ТЈ' Л1је о папучама > овојих пежеп>(ших другова. С. Д. _ А. Б. X.

Липнтка његов велики патриотизам и углед у народу сметали су Македонском Комитету у Бугарској и кварили његове планове. Зато је Спасоје Хаџи-Поповић морао пасти; 3. јула 1926 године увече мучки је убијен од плаћеника Македонског Комитета. Акција Македонског Ко.митета у битољском крају ннје никада имала успеха. Народ не само да није подржавао злочиначку акцију комита, већ их је гонио заједно с властима. Благодарећи томе, сви покушаји комита на организовању народа разбијени су у са.мом почетку. ПРВА ЖРТВА... Комитет је стално чинио велике напоре, да у Битољу створи организацију. Када му је акција у народу била онемогућена, Комитет је донео одлуку, да убије истакнуте личности, надајући се да тиме прокрчи себи пут. Прва жртва био је Спасоје Хаџи-Поповић. Убијен је 1926 године 3. јула увече, на углу Краља Петра и Генерала Јуришића улице. Убице су, користећи се мраком успеле да побегну и да се пребаце у Грчку, али су двојица од њих ухваћени од грчких власти и предати нашима. Истрагом која је вођена по овом убиству утврђено је, да је у Битољу већ дуже времена постојала организацпја Македонског Комитета којој је припадало неко.ико лица. Душа ове организације, њен организатор и вођ био је Крста Леондра, родом из Грчке, дугогодишњи бугарски комитскн војвода за Лерин и Битољ. Он је успео, иако је на души имао низ невиних жртава, да мирно живи у Битољу и да чак, на жалост, обезбеди извесно поверење наших власти. Благодарећи тој дволичној улози, Крста је могао несметано радити. У органнзацијп је било свега пеколико лица. мећ\ којима и Павле Стојановић посредник, Фидан Мојсовић, Димитрије Тодоровић. обућар, Методије Поп Петровић, рентијер и Мицко Романовић, посредник. Задатак организацнје је бпо да ради на буђењу бугарске пационалне свести и иа ствараљу тајних револуционариих комптских оргашгаација. Ун\'ства и новац за то. организааија јв добија.та од Цен тралног Комптета из Бугарске. У иролеће 1926 године органнзацнја је добила налог да уклоип истакнуте државне и полнтичке личности. Пмалн с.у се убнти Јован Тшрковић, Јован Алтипармаковнћ, Спасоје ХаџнПоповић, велики жупан. Драгић Пауповић. 'Председник битољске општине и Никола Ча-, кревић. Пред У<жрс, из Бјугарске Зе стнгао први алаћеши:, Пнкола Анастасовић-А<^дурахманов, родом из Грчке, с налогом да убиЈФ Јод&на "Вдвковаћа адррдаса'

посланика. Ђорће Пои -Хрнотов, члан Централног Комнтета. дао му је упуства и долара. Абдурахманов се у Бптољу јавно Мицку Ромаповићу. овај га је упутио Димитг.ију Тодоровећу, ко.ш му је набавно једаи .. нагановац". Алтг Абдуракмалов нли није нмао прнлнке и.ти довољпо куражи. јер 1е револвер вратио. правдају Се да је старн. Уанеми[>ен. што „акција" не пспгње. Комитет је тада послао нове плаћеннке: Лазара Мулева, Ваеилнја Николова-Лнпитку, родом нз ЈБуботена у срезу лерннском. бугарског поданика н Косп' Бпчинова. Онн су нашiii пуну заштлту и потпору код Крсте Лаондре. Он нм је и изра дио да се могу слободно кретатн V Битољу. Лакедонски Комитет из Бугарске ургирао је сталио. да се почне с атептатнма. Како народш! иослашгци Ђирковнћ и Алтипармаковнћ тада. нису бнти у Бнтс ву. Крста Леондра с осталим одлучн, да се убнје Спасоје Хаџи-Поповнћ. уредннк Јужне Звезде, који је кроз свој лист оштро нападао злочиначк« намере Македонског Комитета. Тада су почеле припреме: набављено је оружје н мушпснја. Да би знали своју жртву Крста Упозна Лнпптку. Мулева н Бичинова са покојнпм Хаџп-Поповпћем. Леондра је. у главном, руководно свкма нрнпремама. Он је одредио да се атентаторн иосле убиства саотану еод Краварске Цркве, на 5 км од Бит<хља, одакле ће се пребацитн У Грчку. Дао нм 1е скнцу терена. Уочи убнотва он је имао састанак с убинама н учннно последгве припреме. На даи убнсгва. пре подне. Леондра је био у кућн Спасоја Хаџп-Поповнћа н заЈ :азао са шпм састанак за увече. По подне. пак, бно је у кућн атентатооа и казао куда ће ХациПоповић проћн. Увече је Леандра седео код Бо с не са пок, Ха^ џп-Поповпћем и оад 9 часова испратпо га. Затнм 1е отпшао у кафану Охридско Језеро, где је сачекао вест о убиству. УБИЦА НА ПОГРЕБУ СВОЈЕ ЖРТВЕ Па ипак, на Крсту Леондру се ннје одмах посумњало. Он је чак био п на погребу своје жртве. Кад му је г-ђа пок. Хаџи-Поповића утучена болом рекла на дан погреба: «Види, Крста, како ми сачува Спасу!« он је ћутао и брзо се изг>'био у свет. Оптуженим за убиство одржана су два претреса. На саслушањима код пследне власти они су до детал>а признали своје учешће у убиству, док су на претресу покушали да то порекну. Својом пресудом од 15. децембра прошле године Битољски Првостестени Суд их је казнио: Василија НиколоваЛипитку на смрт, Николу Анастасовића-Абдурахманова на 20 гсдина робије. Фидана Мојсовића, Димитрнја Тодоровића и Павма Стојановића по 14 година робије, Методија Поп Петровића и Мицка Романовића на по пет година робије; остали оптужени пуштени су или као невини, или из недостатка доказа. Међутим, Скопски Апелациони Суд пооштрио је ову пресуду. Он је поред Лигтитке осудио на смрт и Абдурахманова, П. Стојановића, Ф. Мојсиловића и Д. Тодоровића, који су такође учествовали у уби ству Спасоја Хаџи-По ц^вића. Што се осталих тиче, пресуда је остала неизмењ.ена. Касациош1 С^д је јуче оснажио пресуду Апелационог Суда. Интересантно је, да су четворица осуђених на смрт: Липитка, Абдурахманов, Мојсовић и Тодоровић покушали пре неколико дана да побегну из притвора. Би.лн су већ упола престругали окове. Грчке власти враћају наше печалбаре из Грчке Битољ, 9. маја. — Последљнх неколико дана већи број нашнх поданика којн су у Грчкој Македонији бнлн на печалби вратилн су се своји.м куНа.ма. Из љихових редова сазнајемо да су грчку територију напустнли по надедрп тамошших в . ц ! јтј ^_