Време, 10. 05. 1928., стр. 7

Чр.тврта®. 10. ма.Ј !«%.

Страна 7

ТРАГИЧНИ СВРШЕТАК ЦАРСКЕ РУСКЕ ПОРОДИЦЕ Тајни дневник Анс Вирубове, царске руске даме

Цирсвпћ Алексије у парку Царског Сел а у зичу 1909 голинс

IV оргије у кући распућиновој Ала ВируОова са вавоонкм бројем бозавателлан РаопуКшотк натаснла је пугаваНЈв у Покровс^оје, 1 >Х1 но село Огарецово (Раопућаново) ла внло ка«о он жнзв у овојој зем>.н. опа опноује тај п>т, кас н то каје Распупоштовад! у овоше месг>- н најлаа црнча: У вече Праокоиа Феодоровна ! .!аша Раопућннава) да.за иам јр да Јвдомо нешто в -оаа чаово п заЈлекервно. Пнти оио - ; ишо 11 невалн. Цма соба Опирецова је украшвна ћллвмнма. Јзд&н дј*6окн ирввии дивал. Прако пута дивана на столу икона Овете Богородице. веома сгара сиика. Оаа је у драом раму без дозла.те. Када ое глада цз далака виде се на љој само бладе сенхе. Али када >зе кааднло пред нконом запали света олш;а ацједноа! ожнви. Каша се аве утишало двојз од мрнсупш! узели су неку врсту цшсбала и почелл су да свира.ју. 'Ларвц је почео да се акреће, певушзћн. Пвсма је ожввела. Игра обртања постајала је ове живља. И Старец пок.злујући Овету Богороднлу взговорио је — Гладајте. Она плаче. она патн због нас... И када смо саовкм з&вртеле глаше н попадале све око ногу Отарецовжх видела сам како сијају очи Свеге Богороднце. Била сал! загњурена у мек ћнлшЈ... похотан.-. То је бнла најзнша божанска анспнраци.в... Највнше дрктаље. ШТА ЈЕ ЦАРЕ8ИЂ ВИДЕО Ево шта се догодило са Марн јом Ивановом Сдадиљон Царезнћевом): Она је била јеана од лајвећш обожавателлси Огарецовнх; али Јна га ннкада н»је примала у својој соби. Огарец јој је догнео пзпгто за Малога. Марнја Ивановна је оставила Малога који је спавао н пошла у своју ообуОгарец је ушао... А када се врага отворнла и када је Малн уш а о (он је заборавно овоју нгру та кревет}' Марије Ивановне) они га илсу ни примеггали. Малн јз у^виннуо преплашвно.... У том је дошао и отац Алекзандар (да да царввићу уобичајену лекцију). Мали је слушао. Алл се жалио на главобол.у, Мама је позвала Огареца Тада )Ј Мали узвнкнуо: — он ће ме уљшитл, шо што је малопре дазпо Мап1у • Марију Ивааовну). То је било у тојшко напријатнвје ппо је и отац А шосашдар био приоутан Он ј= уОрзо отншао. Огарвц је лочео да мвлује Малога и главобоља је убрзо прастада. Он је почео да окале >з>оа ообу као мати врабац. ТЕЛЕГРАМ КОЈИ ИСЦЕЉУЈЕ 11. октобра 1912. Гавлушкп (Бадмвјев, тибегански нсцелитзљ) ми је писао. Сазнао је за болесг Малога (веома снажну крнзу хемофилије 1:зд Царевића кала је 3 иадеље ебдзо иамеђу смрги и живота). »н аиа да је Огарец (Раолућии) одсутан н желн да се тнм кора■ти. Пнше ми: •Веома поштавана Аша Алек:а1 [дронна. Знаш вашу нскрену оданосг п|>вма Тати и Мамл, ко1и су тако драги нашем срцуЈато поолушајгз пгго ћу вам ре1л. Када сам и« иовина сазнао та јв Малн поново болестав. раТ|'жио сам се, л орце ми је пупало од бола. И то баш у тренутУ када је бло одсут-ал онај којл е иоли за нас. Зато вас молим подајге оваЈ ле® Мами да га ова да Маломе у току три дана аку-аног као чај. Ако то вз умаши геипературу, пачшвге тада об-

логе од всгог овог лекљ Тада сигурио грозница ласги. И модим ва« да му за то враме не дајете лнкаквЈ друте лековс. Као храну дајте му само брашно од овса у млеку и по шољу буллна днолно. Најважннје је за цело лечеше да му се ле да никаив друти лек сем онога којн сам Ја прописао. Само под тнм условсш гараштујем брзо н потпуло исцелеље. А ји ) бн се ко бојао да мојл лвкави нису атравали лли шкодљнаи, црадзажзм да се скуЕвју три шоље течлости са њима и да се даду одраслом човеку да их лопнје, па ћете виде ти да му се нећз ништа догодвги». Пажеаи у којнма је бно некп прашак бнлн су прпдружеии томе писму. Мама лсцрпена бесаннм ноћима поред поотељз Малсга. сла "бо се осатгнула када сам јој рекла да ће Маломе бнти боље бпагодарећл томе прашку. Илак је посдушала. Она јз дала течноог Маламе прад спавам н у јутру прадалв су Мамп тедегр&м од Огараца V којам је писао: «Драга Мама Бог јз услишио наше молбе. твоје је дме излечево- Моли Бога, Григарије». Када оу Мама н Тата ушли са овом депешои у руди да јз сгаве ла главу Мадога, он је отворпо очи н почао да се весело омеје. Мама Је пала на колзиа а Тата се заплавао. Тада је Мали ракао: — Не треба плакагн. Нека взведу мог малог коња. хоћу да му дам шећзр. Малв је спасен. Он је пагпуно излечен. Мама је као зачарала. нешреквдно се смејз. 18. октобра КаДа су то иоприч.1Ли код Напралите (царице-Маџке) ана је нзјавила: — Чуди ме да се иалечже молитвом паклапа са лековнма војв је послао Бадмаје®.. Зашто не пи пре ки пооле. Изгледа да ани раде споразумно. Малв внзз Апдропиков то ми је саопштио смсшећн се лукаво. Ох тај дроклети Побпрушка (надимак кнеза Андроннкова)... Оп кужн ва!дуг овојнм дахом. То је одвратна индивпдуа. Он зша Да га трпе јаднво абог невзроватлл* всторија које разносн. Бациће га напоље првом пршшком. »СВЕТИ ЂАВОс И ДУМА 18 новенбра Мама каже: — И ако оцраштам овс томе лнтаовјг Андроиикову требало ов цпак да га каавим за досладње његаво шзваљалство према Огарецу. Треба чу ишчупати гадни језик. и одсећв руке да се угушн у овојим тајлама које не може иопрнчцти. Н>вгаве тајнз бн га угЈТпвле као амиде. Мама је тажо љута што је свгурпа да је ои наговорво Бадмајева да да Думи ова обавепггеља о Отарвцу. (1У> јз био чуванн мемоар калуђвра Илиодора о Раопућину којн је нооно наслов Свети ђаво). Ја сам се о томе обавествла. Вво како се догодило: Пооле Разгавара са Талом, Род звјашво је ргвао вневу Андроникову: — Нека је гвала Богу. оуверан је почео да вндн јаопо. Сунбшна тога проклетог иулаша биће решана за наколнко дана. Мали кнев Побнрупгка лигао је узбуну. Он ј в одлучно Бул>а Бадмајева) да променн своје & и Да се прибднжи

икада бно иа :'!М-Вн — Оветст Огареца. И као ппо оу жрчвовали Христа тако би ани пос.ла.тп на врст Свеггсг Отареца. Али што год га внше рђави дападају ове ће ближн Оити он М. ми н момс срцу које га воли. Као што се могло очекнватл интерпелација у Думн о Старелу била је авечаност за Напрасилу и за њену ако.чину, алл се нису дуго радовали. Када се трн дана пооле внтзрпелације Родзианко појавио са извепггајем за Тату, Мама, када јс изашао вг кабинега пнје му пала дати руку. Она се удаљила од њзга и не потладавши гаИ 1вда је после љстовог одла<жа Тата дошао код Маме. оиа му је рек.та: — Можамо лн нздаш онога који је Наоладника Престола вратво у жлвот озојпм матптвама? И додала је: — Ако он оде, Светн Ду* ће нас такође напуститк. Тата_ је одговсоио: — Када те слушам, зиам да тн имаш право. виднм скоро Стареца пред собом, али када олушам Думу, знам да има нечег злог. нечег сграшног. невндљивог што кружн над нама. И морам да кажем да све оно пгго онд тврде саовжм је ва овоме месту и разумпо. Н он се расгужен удаљно. „АКО РАСПУЂИН ОДЕСВЕТИ ДУХ ЂЕ НАС НАПУСТИТИ" 2 децембра 1912. Тата је дошао код мене. Његове су очв потамнеле, ишао је погнуте главе и тешко је дпсао. Био је веома тужан. — Ана, Ана, Мама је болесна, Мама !е веома болесна. Она понавља: ,Дко Огарец оде. Свети Дух ће нас надусгнтн". Ја осећам да је то болесг и да страх говори из ње н она преносн ту болест и на мене. Шта да се ради? Шта да се радп? Као унутрашњв глас зачуо се са мојтгх усана: — Треба позвати Огареца. И

ВЕДИКА КЊИЖЕВНА МАНИФЕСТАЦИЈА У БЕОГРАДУ

Мама ће Осиравигв. И ои ћв нам рећц шта треба радити. Лпце Татино се осветлпло и [ он је взјавио: — То сам мислио к сам. А.лп шгсам хтео да та одлук.ч буде| донета само од мене... Немам внше поверење У себе нн у Ма-1 му. Дапас ће доћп Старел. КАКО ЈЕ РАСПУЋИН РАЗГОВАРДО СА ЦАРЕМ 9 децембра 1912. Отарец иа;ке: — Лакше је шпчудатц дрво из корена нвго убедити Тату у ма шта бн.то. Лакше је глодатн жилаво дрво него се споразуметц са царем... У осталом то нпсу цразне речи већ оно пгго пзбнја из дубнне мога бића У јутро сам отишла ко д Маме. Тата и Огарец су бплн дошли. Они су говорили о великом кнез^ Михајлу Александровићу (цлађем брап г царевом који се оженио морганатички са г-ђом Наталнјом Вулферт). Старец је рекао: — Он је твоје крвн. 'Гата је ћутао. Огарец јв лупио несиицом у сто. Мали је почео да впче. Мали је пребледео. Тата се приближио. — Виднш, рекао је Огарец, дете је V свом невпном срцу разумео да срцем треба вешаватп породичне стварн. А тп слушаш оне који резонирају. Мама је пољубила руку Огарецу а Тата је рекао: — Размислдћу о том питању. Н тихо је додао: — У праву сн, мудри в(Ј)о мој. Бпће како кажеш. Малн је рекао: — Тата ће волетп цео свет... и почео је радоспо да се смеје. Када се Малн смеје Мама каже: — Анђели... Нотом је Старец додао: — Говорпти Татп, звачп покретати стене. (Наставнће се).

На позив београдског Пон Клуба у Београд долазе у суботу најбољи представници словеначке књижевности

И като што је Јуда продао Хрисга, таасо ет ови издали најбољег оира Хдаотовог, ксјц ја

Са Конгреса ,ПривредниКа'

Топуско, 8. маја. — Конгрес «Привредникас, 0 коме је Време донело опширан извештај, завршио је рад у недељу у подне. По подне су конгресисти разгледали баљу Топуско и околину. Управник бање г. д-р Кнежевић разговарао је са гости.ма и давао ил! обавештења о лечењу, о положају и историји бање која постоји још из римског доба. У вече је у купалишној ресторацији приређена заједничка лечера и концерат питомаца Државног Дечјег Одгојилишта из Глине. Концерат се мора похвалити. Директор Одгојилишта г. Гавриловић постао је у Топуско децу која су некад сакупљана на улици, која су, рођена у највећој беди и сиромаштини, била пошла рђавим путем, децу која би, да није било оваквих завода, Јкхггала можда друштвени олош. На прсираму је било неколико гимнастичких вежби, вокална итамбурашка музика. Деца су бита не.:олико пута бурно лоздрављена, а нарочито је загрејала песма Ој Ђурђев-Дане мој мио брале, тако да клицању није било краја. После концерта приређена је игранка која је трајала до 2 сата по поноћи. Док је младеж играла, старији су седели и разговарали. Неколико «Привредникови\« питомаца, који су данас богати и врло виђени људи, одушевљени успесима «Привредника«, поред ранијих помоћи уписали су и нове прилоге. Г. Петар Теслић, индустријалац, поред ранијег прилога од 25.000 динара обећао је још једну помоћ која ће <ако Бог да бити ивећа 15 . Сутрадан, у понедет>ак, г. Теслић је позвао г. г. Матијевића, Стефановића и још неколико старијих чланова и .оснивача «Привредника» да разгледају љегову фабрику ликера у Сиску. Разуме се да су ту били и новинари. После обилног ручка гости су се слустили у подрум. То је зз лаике најинтересантннје и најлепше место. Пробада су се ликери. Има кх 56 врста. Г. Теслић, са Иедним седјцм к«ж^и«Еом објаш-

љавао је како се спрема есенција из разних трава, корења. и воћа, како се из меласе, која долази чак из тропскнх крајева — јер је ове године код нас нема зато што је шећерна репа подбацила производи шпиритус, како се отпатци сагоревају и од њих прави поташа, кристална сода и вештачко гнојиво, како се справља угљи чна киселина, дрвена вуна и букове спирале з» производњу афћетне кисели.че. Из фабрике се баца само чиста већ дестилисана врућа вода, која такође неће остати неискоришћенеа јер се већ воде преговори са Општин ^ да се подигне једно варошко кудатило. Да комплетира своју бранжу, г. Теслић је почео да гради и фабрику квасца. То ће бити најмодернија и највећа фабрика те врсте у земл>и. Израђиваће дневно 6500 килограма квасца. Ових дана биће готов димњак који има 75 метара висине и нови велики парни казан. Зграде и монта/ка машина већ су завршене, тако да ће фабрика почети да ради крајем овог месеца. Из Сиска конгресисги су се разјппли својим кућама, да се идуће ! године састану у Босни. (Вре.ие) ЈЕСТЕ ЛИ ПРОЧИТАЛИ роман ТРИ МУСКЕТАРА динара 60.ИЗДАВАЧКА КЊИЖАРА «ВРЕМЕ»

Један велики књижевни догађзј заинтересоваће, несумњиво, цео културни Београд. На позив београдског Пен Кл}'ба, у суботу у 6 часова по подне, долазе у Београд чланови љубљанског Пен Клуба, који су уједно и најбољи лредставницт< савремене словеначке књижевности. У вече, у 6.15, читаће у свечаној сали Новог Универзитета своје најновије радове. Вече ће отворити г. Милан*Грол, Министар Просвете. Шнрој београдској пубжци. чоја живо пратп наше књижевне прилике, даће се овога п>та лепа могућност, да се упозна са најизразитијим представницима слоЕеначке књижевности. Шест угледних књижевника, колико ће учествовати на овој вечери, уживзју неподељене симпатије словензчке јавности и југословенске крнтике. Г. Отоп ЖупанчнЈј, који је недавко прославио 50-годишњицу, свакако је највећи живи слтвеначкл песник и један од' најбољих југословенских 1СЊ1гжевжжа у оппгге. Својим многобројним прозним и песничким радовима стекао је глас веома талентованог, вредног и плодног књижевника. Огле-

Г. Божшар Варко, четврти ј гост, стекао је глас снгурног критичара, есејисте и застужнрг популаризатора српско - хрватске ј књижевности у Словеначкој.

Г. Б. Борко

Г. Антон Новачан, Јглрич&р, нашој публици је лознат као добар публициста, вдедни угледни сарадник стовеначких књижевних ревија и новина. И, најзад, г. Антон Воцннн, талентовани лиричар, чије је две интелигентне зб-нрке песама, сЖалостне роке' и <8игалије», словеначка критика примила веома срдачно и топлр. У суботу увече, после читања, београдски Пен Клуб приређује заједаичку вечеру код Српсног Краља, а већ у недељу нзлет аутомобилима у Шумаднју. Београдски Пен Клуб, чија је делатност у постедње време нарочито запажена, озбиљно ради на ствара ^Бу што приснијих односа међу југословенским књижев;мцима и на упознавању наше и стране јавности са најбољнм делима домаће литературе. Доскора је имао на челу угледног крлти* чара и академика, г. Богдана По»

Г. Отон Жупанчнћ дао се са уапехом у приповетци, дра.ми и критици, поред сјајних лирскнх симфошЈЈа. За њега се слободно може рећн, да стоји 1?а челу савремене књижевне генераЦије. Други гост, г. Фран Албрехт, нежни лиричар и познати есејиста, уредник је највећег и најстаријег стовеначког " .описа лњижевног Љубљанскч Звон, који излази већ 48 година. Затим, г. Франц Фпнжгар, велики романсие стовеначки и, свакако, један од најбољих у југосло венској кн»ижевности. Његов исто ријски роман «Под слободннм сун цем«, у коме је веома топло и зналачки сажето доба из шестог века, епоха селидбе Словена на Балкан, побудио је живо интере-| совање и писцу припремио глас великог романсиоа.

Г. Антон Волник повића, који је од осннвања бно председник. Сада је г. Поповић изабран за доживотног почасног председн!гка, а г. г. Милан Грол за председника, Вељко Петровић за потпредседника, г. Вл. Поповић за секретара.

^ЈТрањеу А/ШУС Сж^ -ни^ацое бриге

К/0УЧ

НАЈБ0ЉЕ, НАЈТРАЈНИЈЕ ЗАТ0 НАЈЈ.БВТИНИЈЕ 1

буле веј-о клј сиег. " ЗР " чито АЛБУС-САПУНЈ ПРкГТ^АЈТЕ ДК/ГИ САПУИ, МА КАКО ЛА ГА ХВАЈТЕ^ .