Време, 29. 05. 1928., стр. 3

У торзк . 29. ч*! 1928.

Страна Ј

Меморандум Главног Одбора Народне Раднкалне Странке

У меморанду.чу Главног Одбора Народне Радикадне Странке који је јуче предат Председнику В.таде г. Вукићевићу каже се: ПОСЛАНИЧКОМ КЛУБУ НАРОДНЕ РАДИКАЛНЕ СТРАНКЕ О^иивачи Народне Радикалне Стран ке уверени, да сиага и напредак иодерке држгее имају свој прави изеор и стварни темељ у народу, његобој разеијеној сеести и љубази наспрам држазе и њених установа — унели оу у страннин програм као основна начела; извојевати народу грз^ансиа прзва и политичке слободе, како 6и се његовим учешћем у државној управи народ привредно дигао и економски ојачао те да се, помоИу политички свесног и енономски оснаженог народа, изврши ослобођвње и уједињење васноликог нашег народа и тако обезбеди његова буду**ност и његов економски, културни и социални иапредак. У свим тешким и критичним моментима и за Радикалку Странку и за народ, чланови страннв одликовали су се искреким и истрајним, пргданим и пожртвованим радом, те су се странкини идеали, који су били и народки идеали, на послетку и остварили. Та дуга и мучна борба, те племените хфтве, пале у одбрани народних права и слобода, спојиле су и сљубиле кзрод са Радикалном Стран ком, А учешћем народа у државној упрзви, извојевано бороом Радикалне Странке, учинило је, да је он стварно осетио и стекао уверење, да јв држава у истини његоеа најдража тековина, да је Отаџбина нешто најузвншеније у његовом животу, да мора бкти преча од свега и да ни једка жртва није скупа, која се даје за Слободу Отаџбине. То осеНање, та свест дала је нашем народу ону дивовску снагу, да |« он, о-цмах после два крвава Балканска Рата, издржао оне надчоввчзнске капоре у велкком Светском Рату, дзо нечувене и небројене жртм и покззао и снзжну нацконалку свест и ненадмашно јунаштво, које је задивило свет и импоновало и најјунзчнијкмз — и у једном снажном замзху довршио и остварио сеој идеал: Ослобођење и Уједињење. Рзније рздикалне Владе поштовале у и чувале светле традиције и програм Радинзлне Стрзнке и трзжећи извор етоје снзге и свога угледа у народу и његовом поверењу — служиле су држави и њеним вишим интересима и тиме стеклз заслуга и признања за странку и њено лзпо име. Тешно нам је и жалимо што смо приморани рећи да је Влада г. Вел>е ВукиН^ввиКа, од свог почетка па за све време одступала од програма и од традиција Народне Радикзлне Странке, те смо, у намери да очувамо светло име и велики значај наше етрзкке, приморани оградкти се од таквог рздз. Сам факт, дз су чланови Глзвног Одбора прешли мирно и Нутке преко летошње Владине кзмпање противу каидидовања и избора чланова Глав ног Одбора, јасно потврђују мирољубкву тенденцију и жељу Главног Одбора, да се по могуНности очувз слогз и јединство странне. Можда би у овом мирољубивом ставу Главки Одбор продужио и даље, да последице ованвог рада Владе нису почеле јавно и очиглздно угрожавати интересе не само Радикалхе Стрзнке, већ и нрупне иктересе Држаее и нашег НародаТ Влада г. Вел»е Вукикевића и радинални део Владе нису при своме образовању тражили наслон ни на Рапикзлни Посланички Клуб ни на Главни Одбор; чан се није сматрало за потребно, да се тражи ни њихово мишљење. Овано се никад није радило раније у Радикалној Странци. Прешло се преко свих обзирз на прошлогт и ка традиције наше странке и створен је ЈЕДАН НОВ СИСТЕМ. Иггледа, да људи, који су то радили у Влади, нису били свесни колизд су тиме ударили нз светлу прошлоот и славне традиције наше стрзнке, којима се и ми појединци и наша странка у садашњости понооимо и од које велики део своје снаге црпемо. Тежзн докуменат представља погерљиви распис, ноји је Председник Владе и Микистар Унутрашњих Дела г. Веља Вукићевић послао прилином избора обласним жупакима, да органигују и воге борбу противу Главногз Одбора Н. Р. С. У томе се распигу дословно вели; «Нека ни Вас ни Ваше подручне органе, којимз ћете ово строго поеерљиво саопштити, ништз не буне одлуке тано звзног Главног Одборз Народне Рздииалне Странке, који не предстзвља ништа ни у народу, ии у Радикалној Стрзнци. Ви Нете заједно са вагиим органима помзгати оне листе, било радиналне било двмократгке, чији су кандидзти присталице Владине политине. Постарагге се да радикели протес т ву|у противу сваког рада Главног Оцбора састављеног самовољно и без икаквог ослоица на статут рааикалне

странне и некз се на њих баци сва кривица аа расцеп у радикалној странци. Строго поверљиво! Председник Министарског Савета Мини;тар Унутрашњих Дела ВЕЉА ВУКИЋАВИЋ.ч Из овога се расписз јзсно види, да је г. Вукићевићу постојање Радикалне Странке и њенога Главног Одбора представљзло сметњу за извођење споменутога плана: Ствграња своје нове стрзнке. П. Активност Владе г. В. ВукиНевиђа продужена је по истом систему и у истом правцу и после избора не само на рушењу Радикалне Странке, но и на рушењу РАДИКАЛНИХ ТЕКОВИНА, извојеваних тешком муком и жртвзмз у прошлости. Радинална Странка узела је у прошлости највеће учешНе у стварању нашег Парламентаризма. Без претеривања и са поносом могу радикали приписати себи у заслугу, што је парламентарни режим засчовзн у нашој земљи. Рушећи једну за другом традиције и тековине Радиналне Странне, Влада г. ВучиНевића није застала ни пред рушЈњем угледа и саме Народне Скупштине. Значај Клуба Радикалних Посланика, који је ракије имао гллики утицај на Владу и вођење државне политике, сведен је нз нај дању меру. Клуб у опште не даје више нинакве политичке директивч. Њему се чак одузима могуНност да искаже своје мишљење о предметчма, које треба изнети пред Народ,ну Скупштику. Раније је увен Радикални Клуб не само давао директчве, но је и вршио стварну нонтролу чад радом Владе и Министара (буџег, спољнз политика). Када се то десгло, од наГ1 постоји Радинална Ст|«анка, да ^Ш^.ред Радикални Клуб није изнео владин предлог буџета; када се то десипо, да се Радкналном Клубу у опште нису давала никанаа обавештења нк о спољној ни о унутрашњој ситуацији? — Из новина су Радинални Посланици и чла*ови Главног Одбора сазнзвали чгн и тако важне ствари, да је Предс«.дник Вла де у име Радикалне Страшш закључивао пактове са другим странкзма (Бледски Пакт, споразум ->а Демократском Странком и Јуословенском Муслиманском Орган^ацијом). Председник Владе никадз *ије нашао за сходно, да о томе 'Јлиже обавести ни Клуб Радикалнчх Посланика ни Главни Одбор. Своје општење са Народном Скупштином свела је Влада г. ЗукиНевиНа на најмању меру. Мсђу тим познато је, да у свима пгрламентарним земљама председник владе даје директиву скупштинским пословима и он ствгрно управља скупштинским дискусијама. Лишенз те неопходно потребне директиве, Народнз Скупштина није била у стању, да да последњих месеци оне корисне резултате, које народ од њеног радз оченује. А скупштинске седнице, не имајуНи онога, који треба да их води, држе се често на такав начин који је од штете за углед самог Парламента. Несумњиво је, да је ованав однос према Народкој Скупштини противзн из основз трздицијзма Радиналне Странке. Али је исто тако несумњиво и то, да тај одкос Владе прзма Народној Скупштини у основу руши углед и ауторитет Народног Предстаеништва, тако да може пољуљати веру у парламентаризам и парламентарни режим у опште, за који је Радикална Странка у прошпости поднела велике жртве, сматрајуНи га кго неопходзн услов за правилно развијање политичког живота и обезбеђење народне будуНности. Још тежи и замашнији је факт што Влала г. Вукићевића, идући за остварењем својих личних лолитичних пла нова, није имала обзира о дов:љној заштити иационалних и држазних I интереса. У ВОЈВСДИНИ, да би се диснредитовали а по могућности и срушили I прваци Радикалне Странкс. ко : и би сметапи остварењу владиног плана, ј немилсстиво су прогањани сви нациI онални л»уди. ноји су се око тих пр! вака окупипи. Па не само то. него да ј би се стекпо што сигурнијих помагача оЗ" впадине акције, на сва места јгвне службе — како државне тако и самоуправне — довођени су људи, који су ноторно непоуздани, за нашу државу и штетни по националне интсресе. Како властима није дзто ни времена ни могуНности, да се баве ззштитом државних интереса, но су биле потпуно заугете дужношНу, ноју им је Влзда постаЕила за стварање ноБе странке, тешко признање даје се У једном званичном поверљивом документу суботичне полиције, ноји је прочитак на јавном претресу у суду у Беогрзду приликом суђења Александру Хегедишу и друговима из Суботице за дело шпиунаже У корист Мађарсне. У томе се анту догловно вели: "АНГАЖОВАН у ПРЕДИЗБОРНУ БОРБУ. ПОЛИЦИЈСКИ АПАРАТ НИЈЕ ИМАО ДОВОЉНО МОГУЋНОСТИ, ДА СЕ БАЦИ НА ПРОГАЊАЊЕ СВИХ СУМЊИВИХ ТИПОВА И ДА У ПОТР с БНОЈ М С РИ НОНТРОЛИШЕ И ПРАТИ ДОЛАЗАК И КРЕТАЊЕ СТРАНАЦА>. Даље се наводи да и поред њене запослености оно изборних ствари, ипак се успело, да у банди сумњивих однрије и овог Хегедиша, који је одмах ухзпшен. После тога истиче акт ово; «Али под притисном разких незгодних околности и садање политичко • партијске констелације, немајуНи потребиту независност и слободу несметаног рада у овако деликатним случајевима, ова полиција није кмала могуНности да по овом предмету води истрагу, те је с тога СИЛОМ ОКОЛНОСТИ И ПО ПРЕДХОДНОМ ОДОБРЕЊУ МИНИСТАРСТВА УНУТРАШЊИХ ДЕЛА, МОРАЛА ЦЕЛУ ОВУ СТВАР ПРЕНЕТИ НА УПРАВУ ГРАДА БЕОГРАДА НА ДАЉИ РАДп. _ З ар није овај кзвештај страшан у својој искрености. И колика је одговорност г. Председника Владе и нстовременог Министрз Уиутрашњих Дела, под којим су се ове ствари догађале. Главни Одбор стоји на принципу пуне равноправности за све грађане, па и за представнике националних мањина, зли ои ипак не може допу. стити и сложити се са радом, који би синове нашег народа довео у положај, у коме су се налазили пре ослобо^ења. 0 приликама у ЈУЖНОЈ СРБИЈИ. Демократсиа Странка на своме ион. гресу, јанузрз месеца ове године, донела је овзкву резолуцију:

„.'ИскоришНујуНи слабости и погрешне власти, туђинске терористичка акцијз довела је до тешког стања у једном нрају Јужне Србијв. Смер те акције је, да ширењем кеслокојства и кеповерења изведе из стрпљењз и хладнокрвности и власти јавно мишљење у земљи, а на стрзии створи утисан о борби народа са државом. Ту панлену рздњу може осујетити само једна дорасла управа, са ауторктетом који треба дз добије колико строгом и безпрекорном применом закоиа, толико мудрим схватзњем прилнка н овог тешког задатна у њима, и топлим запагањем за тај напаНени народ, који се сад хоНе да стави између терора разбојкика и неповерења власти^» Важно је, да г. Председник Владе, на чији рад Демократсиа Странка, на коју се он првенствено ослања, баца одговорност за прилике у Јужној Србији, није ни једном речи реагирао на овако тешку одтужбу, која погађа и државу и нашу странку. А пристајуНн да после овакве резолу. ције, на захтев г. ДавидовиНа, преда из странкиних руку портфељ Ми нистарства Укутрашњих Дела, г. ВукиНевиН је тим фактом дао своју пуну сагласност на резолуцнју Демократске Стрзнке,

„Самоуправа" о публиковању меморандума

Данашња «Самоуправа> доно сд уводни чланак под насловом «А шта сада?», аа којн се верује да га је пвсао г. др. Л. Марковнћ. Чланак гласп: Јучерашња »Поллтика« објазнлз је представку Главног Одбора Раднкалнв Отранке упућену Послалнчком К-тубу дајућн тој представпн н вндно место н украсившн је фотографнјал!а некнх члгЉова Глааног Одбора. Очнгледно је да «Политпка» ознм актом чннн услугу свнма оннма којн желе ла сазнају што пре шта садржн представка Глазног Одбора, да бн внделл хоће лн најзад у Раднкалној Отранцн доћн до сукоба, до крупннх размпрнда, н евентуално до цепања стралке. Незавпсно д овога новннарскога рекорда осгаје жалосна чнњеннца да је један овако ннтернп акт, пре предаЈе Послапнчком Клубу, могао битн саопппен јавносгн. Онп којн су то нзвршнлн. ако мнсле да чЈ-вају тнме »светлу ђ-раднцнју Рзднкалпе Странке«, свакојахо се варају јер у традпппјама наше партпје нпкада нпје бнло оваквога прпмера. Кад је овај меморандум на овакав начпн објављен може се већ мислптн да је он једннм добрнм депом промашпо нај разумнп цнл> којн је могао нмагн по замнслн некпх чланова Главног Одбора којн су добронамерно у целу ову ствар ушлн. Међутнм кад се узме у обзнр колнка је кампања спрозођења скоро два месеца око тога меморандума н колпко је срашпне у јазности днгнуто ко очекнванога су коба између Главног Олбора н Посланнчког Клуба, може се предвплети да н са тога разлога овај мемопандум неће нматн нпкаквпх добрпх послелнца по нптересе н напредак Радпкалне Огранке. Сама чињеница да се два врховна орггна Радикалне Странке, којн би требали да се саставу тако и по свом паду, разгсвара<у преко меморандумз, несумњив је доназ нссређених прилика у нашој партији. Ачо је Глазни Одбгр желео, по схватању већине свсјих чланова, да треба лрилике у партији средити, озај пут који је иза. бран, уз припомоћ јазности и лнстова ноји нису увек нгклоњит Радикзлној Странци, тешко да *е бити прави пут који води јачању у напрет ку странке. Сада је наравно доцкаа о свему овоме резоповатп када је н корак зећ учнњеа н кзда су гоопода нз Глазног Одбора пзвршнла то крупно дело које је од овпх непријатеља Радпкалне Отралке очекпвано са највећпм нестрпљењем. Мн се сада пптамо: Шта сада? Шта ће сада да урадн Редикална Партнја да изпђе нз овог тежег положаја у коме се налазп после овог акта већане Главног Одбора? Једал неморандум не представл>а сам по ссби никакав реалнп полнтнчки значај ако нза тог<* меморандума не дође акцпја која бп требала да пзведе оно што у меморандуму нстпче. Да лп је Гла&ан Озбор, у свом садањем склопу, опреман п охтучан да поведе ту акпнју п да лн ће он имати снаге да у нстггвл с-војем мншљењу прпбавн важност п да добпје одобрење од народа за овакво сбо је држаље п овакву своју полптнку? Да лн Главнл Одбор пма довољпо свестн о томе да нп његов данашњп састав нн положај многпх његовпх чланова не дају Главном Одбору пра?-о да овакве акпнјв предузнма без предходног бар покушаног споразЈ г ма са другим факторима наше ггартнје којн пма непосредно народно новерење н којн је једпнп по Отатутнма овлашћен да многа пптања што их покреће Главпи Одбор. сам суверено оллучује? 0 свему овоме члановп Главног Одбора који су потпн^ли меморалдум ппсу водилп довољно рачуна н опп су у велпкој заблудп ако мполе. како кажу у своме меморалдуму, да су поступнлн у духу странке и у складу са њеним начелнма клл ст се на овај корак решнлн. «!П'пкппЈа Главног Одбора по нзреченим пропислма Отатута партнскит и по не^умп.пвпм тратппијама Радпкалне Партије нпкада ннје бпла у томе да на огакав начпн заплнће н отежага папредак стрппке. Пред овим сеима чињеницама сада Ј« дужност Раднналног Посланичклг

Клуба да овн бар не падне у сличну грешку и да се постара да исправ*. ако је то и у колико је то могуће, заблуде и погрешке Главног Одбора. Посланички Клуб је једна реална политичка снагз иоја с» наслања дирснтно на народне ма^е и иоја ло статутима има да води политику и да решава политичка питања. Посланич. ии Клуб не би био позван да уређује и пзртиск« ствари, апи над ја ставл>ен у тај положај овом представком постојећега Главног Одбора, он кв морати да уђв и у та питања и да, иако ми верујемо, одмервније и разлокније процени ситуацију и потрами други пут за пријзтељско уређење одно а у партији, ие лутем меморандума и путем јавности него онако како то диктирају највиши интереси и зем. ле и партије. То је пут слоге и договора. Ано би Послаиички Клуб пошао КСТ/4М путсм којим идв Главни Одбор па би св упустио у иритиковање састава Главног Одбора, његовога рада и његових по"тупана, онда би то била нова једна грешиа ио|а би таиођв тешко погодила саму странку. Још цакпе ни|е доцкан да не доћв до борбе. А ако дође до борбе иривицу ће сносити они ноЈи су ту борбу изазвзли. Како су текле демонстрације у Задру Задар, 28. маја. — Манифестгције италијанских добровољаца у Задру текле су озако: 23. маја у 9 часова увече стигло је лађом Чита Ди Згра 450 италијанских добровољаца. Бипо их је 45 из Фијуме и Трста. Пошто је падала киша није дошло до већих иереда, У 11 часова увзче одржана је у цркв и служба, после које је бискуп Монцани одржао један политички говор у фашистичком духу у номе јг позвго грађане да буду слремни на све. Из цркве се поворка кренула улицама певајући патриотске песме. Гомила је прекинула песму пред нашим конзулатом и почела викгти: Шибеник и Сплит моге за кзс» Напоље вар вари! Живела цела италијанска Дглмгција! Доле Југославија. Затим су викгли: Коме рат? Југославији; ко су свиње? Југословени; коме Југославија? нама; коме Француска? — нама; коуе Лондон? — нама, НОЗЕ ДЕМОНСТРАЦИЈЕ У ЗАГРЕБУ , Загреб, 28. маја. — Данас у поднв поновиле су се у Загребу у нешто по- ■ оштрвној форми демонстрације. Оп:т на Зрињевцу, међу публином ' која }е шетала, почело јв ненолико омладинаца винати против Мусолинија, Нептун*ких Конвенција и фашизмз. Те понпике већи дто т^ублике је прихватио. те јв дошло до бурних манифестација, певања химне, и познате родољубиве песме „Није Истра италијанска". ч Цела ова гужва траЈара је од 11 до сноро 1 часа. Тек тада је полицнја. иоје је изишло од прилике 200—300 људи, успела да и-празни цео Зрињевац, Анадемски Трг, и Трг Краља Томислава, и на тај начин да васпостави ред. Неколкно омладинаца. који су се истакли у демонстрацијама. и који су физички напапи на полици-сне органе, ухапшено је Међу публиком је одмах поведена сабирна анција да се ухапшенип демонстрантима омогући исхрана. Нако се сазиаје, полици. ја Ке вође и изгреднине казнити са по 14 дана затвора. У околини Италијансиог Конзулата у Маргаретсној улици, владао је мир, Јер је у томе крају полицијска стража појачана и тако |е спречено свано груписање Ипан је неким групама демлнстраната пошло за рунсм да са Зрињееца преко Николпћесе и ПрсрадовиКеве улицв продру до блнзинв конзулат*.

Краљев боравак у Скопљу

Скоп .ђ€, 28. мајл. — Данашњи дан Крал. је провео у Скопљу. Јутрос у 9 часова Краљ се у пратњи .марша.т! Двора пуковника г. А.тександра Димитријевића одвезао у штаб Треће Армије, где га је дочекао комаидант Армије генерал г. Миловановић са својим начелнииича одељења. У Ар.мији се задржао око 1 сат обавештавајући се о свича питаљима и причајући, посте разговора са командантом Ар.мије, реферате од појединих начелника. Из Армије Краљ се одвезао у Митрополију, где је посетио Митрополита Варнаву. Краљ се интересовао за оправке порушених н оштећених манастира у Скопској Црној Гори и Митрополит Варнава обзвестио га је да он са:л обнавља иркву коју је подигла: «Госпожаа Даница«, в.-встелиика за владе Душана, која је без крова, те су и>ене днвне фреске изложене опасности да их кише и непогозне униште. Исто тако припрема се и преноси грађа за оправ ку и покривање .чанастира Матејце. Веома задовољан са израдом иконостаса за иркву на Оплениу, Кра .Ђ је изразио Митрополиту Варнави жељу да се у Скопљу оснује шкота, коју би водио мајстор Нестор АлексијевнИ, директан потомак мајстора из Осоје, кнји су израдт.ти иконостас у Светоме Спасу и Светоме Јовану Призренско.м. Ову школу, која треба аа очува ту нашу велику уметност, која се од средњег века преноси са генерације на генерацију и која је оставила права ремек дела те врсте вајарства. Краљ је обећао да ће и новчано ломоћи. По тој Краљевој жељи, још ове године ће можда у Скопљу да се отвор(| шкојв за уметнччки дуборез. Општина Скопска реши.та је да мајстору Нестору Алексијевићу стави на расположење, или један ггразан терен на коме би он

подигао школу и радиониие, и . ти већ готову зграду. У разговору с Митрополитом Варнавом, Крал> је изразио своје задовољство на наглом напредовању Скопља. Из Митрополије се Краљ одвезао у жупанију, г.:е је био дочекан од стране великог жупана г. ЈоЕана Наумовића. Мали син жупанот, денко од 4 до 5 година истрчао је пред Краља и предао му једну ружу. Краљ је остао внше од једног сата у разговору са ЕелиЈош жу паном, иптересујући св до најмааих дета-ља за сва питања ове највеће и најважнпје областн Јужне Срблје, иаротато нспитујућн све потребе овога краја као н мере које треба да се предузму да се економскн до крајљпх граница могућностн унапредн. Пре него што је Краљ нзишао из жупаннје мала кћи жупана г. Наумовнћа донела је и послужила Краља по српском обичају слатким. У 12 чзсова Краљ се одвезао у Обласну Скупштнну која јв рздила п баш претресала уреабу о штедаоницл. Краљ се поздравво са обласним послаиицнма п разговарао о њиховон раду и о пнтањима која Обласна Окуппггина има у овоме заседању да репш. Из Обласне Скупштпне је отп шао у Соколскп Дом. Ту је на самом уласку Краља дочекао и поздравио одбор. Како се ЈКраљ веома интересовао за соколска слет, којн тррба да се приреда о Видовдану ове године у Скопљу, то је предесдник Соколске Жупе артнлеријскн' пуковнпк г. Тодор Живковвћ преаао Краљу зетаљан програм овога слета. После разгледања Соколског Дома Краљ је посетно лознн расадннк и око 1 сат по иодне вр» тно се на станипу Војводе Путнпка, где је ручао у дворскоа возу.

НОВ НОМДН .НРРМННА*

Загонешна удовица БЕИТБОРС ЏЕМС

Остатите и да.ге разумна и пуна. такта пријатељица, као што сте и до сад бплн и разумвте да мало више симпатнја може донети човеку више добра него ли један каталог пун разних пнформација. Али ја знам да сте ви мог ншпљења. врло добро знагм н чудим се, што вам о свеагу таме говорим!..» Елевнн Чепгам је увидела да је њана дужност би.та да разуме Ката рвну п њене пославе, јер ;в Катарина била псгшуио снгурна да је Евелин способна за то. «Вн знате, драга Катардаа. ла н.чат« увек све моје најнскреннЈв снмпатије, ох. разуме се!« прому иа она нечујно. Она је неће внше упозораватн н покушаватн да је одвратн од ње вих фантазија. Внше о томе неће днскутовати. Она је могла сачо да јој понудн своје нскрене симпа тнје. "Хвала, мнла моја, ви сте толико добрн! Додуше, ја сач то одавно знала. А сада, решгге ми, да лч би сте хтели да лодате ваиЈОЈ добротн и ваше друштво? Зар не бисте пошлн са мноч у МонгеКарло?» «Ох! драга моја, то је за сада нензволЂнво, просто немогуће; имим тслико друшгвених обавеза- А послв не вврујам, да би Сер Чарлс уопште прнсгао да ме пј' сти, да идем без њега!» Као маса жена, које су куппле себн мужа, са свим брачппм правима, и Бвелин ЧешаоЈ волела је да подвЈ -че својј - брачну погпгњеност, кад год бн јој се прплпка оа то указала. Са своје стране, Сер Чарлс је опет разумео, да мало тиранпје пред сввгом, мушке н атегангне љубоморе, спадају у његове супружанске ДЈадностн; јер све ово манифестацнје служпле сУ У велико томе, да одагнају онај немио утисаж, а то је. да Евц.пга Лндбптер, нпје могла себи да прибавп мужа нц на којц другп начпн, већ по цену злата, »Запста, п менц тгзгледа, да С«р Чарлс пе бц вотео да вас пустн саму , олговори Катаоина. која вије желела да Свг

Чарлсу пружп при-таку. да покаже свој ауторитет. «Па лепо. ако вп не можете да пођете самном, Евелин ићц ћу сама... да постанем богата пли-...» Ова речевнца била јв пуна нечег драмоксг и некада 6п врло бр<зо узбудила прЕв редове гледалаца. V Катарина Ортитсон је би.та у Ннцп. Тек што је пре пола сата. стигла, она је већ раопакова.та свој малн кофер. који је запремао половишу њене мале собе у малом пансионуЈер лепа госпођа Орлитсон је осудила себе на све ужасе једног смрдљивог и јефтапог панспона на Рпвпјери- Бпло је безброј луксузнпх н скуппх хотела на целој обалп Кот-д-Азир, алп све донде. док не постане веома ботата, Катарапа Орлитсон је одлучила, да п даље Ж1ши саротиљокп, Она није нп мало обраћала. пажњу на неудобност кревета без душека. пли на под без ћнлпма и чак ц море са с-вој»1 дпвпом азурно плавом бојом кнјв могло да је узбудп. а камо ли све опе прпче, којпм су романсцјерп толнко величалн п хвалили Југ, п којнм су га са мо бана-та5иралц. Јер чнм се нађемо па Рнвпјерн ми се познајемо кло ла смо тамо били годинама; чпм угледамо палме п п кактусе, мп смо већ уморни од свг-га тста. Преситп смо свпх мањолпја, мпмоза, ружа, глпцнна. пресити смо оног опнјајућег ваздј'ха: а што се тпче лепог иагледа којн имамо са терасв казта. он нам је тол1гко познат као какав забаЧ«н крај нашег кућевног врга. За све време свог толпко жељеног пута. Катарпна скоро ништа нпје окусила, стога је дајмљпво што је желела, да се гато пре окрепн. Најзад снага јој је била потребна. да сачувг! свој мозаг. свеж. Опа је толпко тгр?трпела, прошла је кроз таква чуда, а лећутпм имата је још увек да се борп, да јој се у 1гавесним моментима чинвло, да јој се глава непрестано вртп око једне паралнзира.не м: -т. (Наставпће <-е)