Време, 29. 05. 1928., стр. 4

Страва 4

УТ »чм1<. 24. члј 1928.

У Прагу је отворен други СвесловенскиЛекарскиКонгрес

Прзг, 26. маја.— Слоаенскм :он греа^, ол најстаријих времена, имају добар г.тас и до<5ру траЈпци)У, јер су увек били од великог з <а чаја за културну, научну и пол«тичку сарадњу међу словенским иароднма. Укусно окићену аулу, заузеле су многобројне счовенске делегације као и велико мноштво дом^ћнх лехара. Присуство свегсЈСих позна тих имена, указује на ва-/к-ност свих словенскчх лана у Прагу. Почасна места заузимају: миннстри: г- г. Бенеш, Хоуа, Срд »1нко, приматор Прага лр. Бакса. пуковник Неде .Ђковић, наш војни изаслакик у Прагу, генерал Ф^шер. председник конгреса професор др. Силаба, ректор Универзитета у Прагу до. Нидерле као и г.г. професор Универзитета Форманек,

це. Лекари и политичари треба да лече поглератно друштво од, душезне и телосне дегенерзци>е и ж>рају иКи заједно тожеНи на прзом месту на правнлној ди-1 јагнози. У доба најсавршенијих | комунииација не може се жизз-1 ти без узајамности, ноја је потребна ради об;ективности у животу и раду народа и појединаца. Али угајамност и сарздн>а захтевају да се критички гледа на стзари. Јано тежн>е У овом I прасцу, видим код свих словенских народа и то на овом нон-1 гресу срдачно поз.драаљам. Не-1 на слзвенски нгроди понесу из ј словенског Прага најлепше успомене на дооро дело које су овде учинили нао и на наш Праг који их воли.» (Спонтане овацијеј) Прнматор јр . Бакса: «У имб града Прага, који је вазда био словенски, поздрззљзм Конгрес, који означава и Сло-;,

лаца, за којима Ке поКи и њихови народи ка братском савезу. Морали смо имати Колара и Чермана да 6и се наши народи могли надахнути идојом Словенсне Узајамности. Данас, дооа Слозенског Идеализма и борбе, уступа место реалном стваралачком раду у циљу одржавања слобод« Словена. Имамо Копернина и Хуса, имамо културни, морални и интелекгузлни рад вас словенских иителектуглаца, из чега резултира наша самостална словенсна култура. Про ненолино дана у Прагу, словенски земљорадници ујединили су се у своме раду на срећу свекол;«ког Словвнства. На вама, словенски интелектуалци, лежи дужност да их ви нао морална и културна целина, водите у њиховим племенитим, инстиннтивним тежњама на словенској соладарности», Седница је завршена уз бурне

десетогодишњицу слободе Сло- ј овације прецседнику г. Масарику. вена. Још пре 10 година не бе- „ улоужвне стовенске ше слободне Пољсне, н и слобод- Д^нас ће удружене словенс^е де не отаџбине Хрвата и Словена-1 дегације положити заЈеднички веца. Срце ми се пуни радошћу нац на гроб чехословачког Незнагри мисли на сјајну слободу ј ног Јунака. ДР>™ Свесловенски Лекарски подједнако, братски и верно и | Конгрес, знача>ан је и по томе, зато је Праг «Словенсии Праг». што је дао живота Савезу С/овс//

| Г. Пол Монрое у Београду ј Јуче је лриспео у Београд г. Пол! Монрое, директор учитељског ко-1 | лежа при Кол>мбиа Универзитету у Америци, члан управног одбора Американско-Југословенског Друштва у Њуројку и делегат Карнеџијеве Задужбине за Међународни Мир. На станици, високог госта дочекали су г. г. С. Грујић, председник Југословенско - Американског Др>"штва у Београ^', др. Љ. Прохаа<а, ч.тан одбора и председник Савеза Здравствених Задруга са управником др. Шнајдером, Радин, секретар Америчко-Југословенског Клуба и др. Г. Монрое био је пре пет година у нашој држави као председник Друштва за Заштиту Децс. Овај пут посетиКе Школу Нудилл у Београду и у Вал>еву и Савез Здравственнх Задруга. Г. Монрое Ке одржати и једно предавање на Београдском Универзитету. Од његових дела позната су: Историја елукације, Кратак преглец Исто рије Р.лукпције и Принципи секундарне едукациЈе.

Г. :р. ЕзуарЈ Бенеш

Пелнерж, Јирасек, Острчил, Весели и др., за тим делегати словенских народа: пољски г. г. пооф. Глужински, Јакимјак, Лапински), бугарски (др. Киров и Геков), руски (г. г. проф. Абрамов и Редлих). југослованки (г. г. ИвковиН. Јеловшек, Рус и др. Ту су и делегат Америке (г. др. Склевеланд) и Холандије (г. др. Јенерсон) као и бугарски посчаник г. Вазов. 0 ГВАРАЊЕ СЕДНИЦЕ Свечану седницу отворио је! пр <.Јселнмк конгреса проф. Сила- ј ба речима: сПоздра .вл *амо драд -е словенсасе го•ето п домаће лекаре који појме значвЈЈ СЛОВ9НСКОГ Прага за Словенс-ку Мисао. Реч всловеаскпЈ идје са-1 мо уврас Прага. него његова заслуга кроз векове. Још је Карло Четвг> ти покугаавао да сједлшн учело пријател.е Прага, а за сличие почуша^о зна н доба хуманизма; Добровскп радн на шхшоа ученог словснжог <-вета, Чел>&коваки издаје прву Антолопгју учених Словена а Шафгркк свсчв гСловенске Огартгае*. Годше 1848., био је првн словенокн копгрое у Праг>'; Великн Пурвиње прЈ /лазн ТЈЈсође с-довенском покрету. Рнгеров «Словешжи Речлик» н сСловеиокн 36ордик> Едуарда Јелмнке, говоре о животу словенске идеје у Праг> г вз дашпх времеаа а последнце њеног разшгћа еу заједннчки бојови за сло боду Чоха и Јупословепа, Соколство, Крамарж и Павестнћ. А иосло рата: <ужолсби слетовп, конгресп отнограФа у Прагу (1024. г.) п лекара (у (Београлу, Дубровтшу н Варпгавн) као и други нзралсаји словеноке соли;1арпости, сјбвћава ју завидну сутраппшну Словеиа. Нека је ветна слапа мртвим Словешгч1а: Хлаил, ■Бехћереву, Семераду, С; 'тгнНу и др. н хвала живнм: Глуа.пиеком, Пешини, Веселом и мнопгм другпм! Словшови је Праг словенски по шгслн и осоћајима, по раду и славиој оараДЈБИ са другнм словонсаим наГ >однма. У то име отварам другн Свесловадокн Лекарскн Конгрес, *л;е лећп му срећап рад. (Сугнк/ одобрава ње).* Ректор г- Нидерле каже: сНајстарпјп чсски и словеиски уНЈРверзитет орећан ]е пгго понма драге словенске го*те. Тешко д />а чеоке борбе није сломило паш слозен ски дух, те смо н под Аустријом ималн аутоноапЈЈу своје школе. Сзаа нмамо: слободну мнсао, слободпу :?ауву н слободле одпосе са другом словеис?.ом бр&ћом. Са крепком вољом идемо ка прогрооу, ка јачаљу словенске култЈфе у узајамностп у тије име приимо вас, драги гости * Одушев.1>ено одобрпвање прекида озбиљна и свечана реч др. Беиеша, који каже: сИиам чзст да поздравим милз словенсче гозте. То радо чииим и кго Министар Иностраних Дела. Поздрвгљам Конгрес као израз ојачаме слоаенсие зајвдни-

Нека овде наши слоеенски гости оссте словенсно срце! И нека га не забораве... (Одобравање), ГОВОРИ ДЕЛЕГАТА Затим узимају реч делегал! сло венских народа и то: ј Др. Кнров (Бугарска) поззразI .Ђа словенски Праг и честита му ј десетогодишњмцу слободе. «УжаI си постигоше Бугарску. Имамо . 300.000 без крова, имамо свуи Ое |ду. Подижемо се захвалујући по | чоћи братских словенских зема.1>а Југославије, Ческе и Пол>ске 1 а то води и ка политичком спораI зуму и зближатаљу Словена. Наш I је лозунг културна и просв^тна : стобода словенских наро.за. Ческа I је култура подигла многе Бугаре. Па и сам Савез Словенских Ј1екара изићи ће мз Словенског Прага нарочито ојачан. (Дуготрајно одо бравање). Затим узима реч наш делегат др. М. Ивковић: «Прсшле године у братској Варшаем, поздравио сам први Сеесловенски Нонгрес Лекара и истакао потребу Савеза великог словенсног Духа и Душе. Дзнас у престоници дивовске борбе, у Златном Прагу, опет говорим о пстреби духовног јединства словенских нзрода. Мрачна словенска прошлосгт пуна је мбђусоб-1 них борби СлоЕена, дељених и ј подстрекаваних од својих непри- ј јатеља; нисмо се познавали и клеветали су нас. Зато смо, и аио бројно огромни, туђину робовали. Други Словенски Конгрес Лекара, говори о зрелости идеје словенске солидарности. За лекарима удружиће се и друге професије словенских народа у име нозе и лепше будућности Словена. Савез слободног словенског духа и интелекта води ка стварном савезу словенских народа ш>ји овде срдачно поздравл»ам.>' (Бурно одушевљење) Г. др. Глужииски (Пол>ска) каже: сИмалц смо сре-ћу да залрлнмо словеиску браћу у Варшави а сада иам со то срда^шго враћа. Нок жпан Дух Словоастша чпју смо онлу осотнлн у Дуфавнцку, Београау, Варшавн н сада у Прагу. Браћу Бугаро желимо да помоппемо... У име ка г лтурне н духовне заједпппе Словвно, гр.тим у ва.ме све Словенство.> Бескрајне овације уваже«ој гта рини стишавају се. Затим достојанственим, тихим гласом говсри г. проф. Абрамов (Русија): «На ;галост, гс^орам само у име руско емиграције, у нме оннх којн г.е хтодоше да ропскп пог.ну главо, ирод тнранкма руског народа. Зато Иц руска наука овде ипје заспупљена доволлјо достојно. Ми омпгравгп; скро-мно носимо заотану руско науке н кудтуре да бн смо је раавилн У времена боља за Русију и читаво Словонство. Тада ћо>го вас поздравјгпг под зиднпама старог н благочестивог Кромл>а. (Бплрле овацпје). Овим је завршена прва свечана седница другог Свесловенског ЈЈекарског Конфеса. СА КОНГРЕСА ПРИРОДЊАНА, ЛЕКАРА И ИНЖЕЊЕРА У суботу 26. о- м. отворен је шеспг конЈрес ческих прЈтрод^лњака, лекара м ннжињера у присуству председника г. Масарика, на коме је, после лепих гооора свих словенских делегата, мииистар г. Хоца изрекао једау врло садржајну и полетиу реч а измеђ/ осталог рекао је и ово: «Поздрављам овај СЈЕЗД као почетну етапу иитен?.ивне сзрад ње свих словенских интелектуа-

ских Мелицинара, који је срдачно поздрављен од свих словенских делегата. Наше медицинаре заст>'па г- Д. Глигоријевић, инжењер и канзгдат мелгцине, председник Ј>тословенског Медицинарског Удружења. Он је један од иннгци'атора овог Савеза. Тиме је завршен свечани део двају конгреса. Настаје рад у секцијама којих је 26 на броју. Оне показују мноштво нових радова и открг,гћа у обласги медицине, што сведочи о неисцрпном. ствзралачком духу словенске расе. ДР. М. ЗЕЈ1ИЋ

Соколске свечаности у Шапцу су завршене Шабац, 28. маја. — Као што се и очекивало, трећи слет београчске соколске жупе «Душан Силни< имао је ванредан успех. Јуче по подне приређена је јанна вежба свих сокола, чланова београдске соколске жупе. Преко 1500 сокола и соколчиа из Шапиа, Беофада, Земуна, Смедерева, Пожаревца, Панчева, Ковнна, Старе Пазове, Руме, Врдника, Ваљева, Сремске Митровице и Аранђеловца изашло је јуче на веж балиште. Што сокола, што публике било је јуче око 6.000 лица. Је дна од најмнтересантнијих тачака програма било је пешачење на 10 километара са 20 килограма терета. Пешачење је извршено по трка тгшној стази за време вежби- По бе-р*> је Београд 2. После занимљивих разних веж би које су биле на достојној техничкој висини, чланови и члажше Снреће се пажња претппатни- ј извеле су просте вежбе спремљене цима да измире своју дужну за покрајински слет у Скопљу. претплату до 1. јуна; иначе *»е ј Ноћас око 12 часова сви су сокоим од тога дана бити обустав- ј ли сем Ваљеваца напустили Ша љен лист. !бац.

Претплатницима

ТРАГИЧНИ СВРШЕТАК ЦАРСКЕ РУСКЕ ПОРОДИЦЕ

Тајни дневник Ане Вирубозе, царске руске даме

XXII 23. септембра. Једино пнсмо које оам добила од Маме алио 1е страшљиво. У извесним трвнутцнма види она страшнт ствар, чија је и сама ломисао одвратна. Шта ће нам се деснти? Која (е то нова власт која кке да замени садатњу власт? Не знам. Тешко мп је да се раааберем у овоме. А.ти једна ствар је ва.н сваке сумње, а то је да ће бптп још горе по нас... јер то је вла«т мужнка. Генерал Гол м Мн је рекао јуче: — Данаппви властодршди, онп које |е нанменовала Дума. одлетеће као што су одлетелп цароки властодршцн. П поново ће бити много крви. Он мис.ти да ће нова власт бнтп мужикова и Да ће онн прогутати револуцију. Каже: — Мужнку је потребан цар п Црква. Сада ће да убнје оне ко]н су му одузелн цара п Пркву. А о питању: ко ће иајзад бити цар. каже: — Последњих дала јула месеца у Мосввн се д.уго дпскутг.вало о томе. Задр-,кало се на Нинолеју Ниоклајевићу 13. октобра. Примила сам нешто оданде. Страхота. Мама пише: „Све сам схватила. Треба само матптве и поста. Господе, прими мој.у душу. с вакот тренутка сам спремна на крај. А оваки звук у кључачшцн за мене је весиик смртн. Алн мојн сунчани зраци. «оје девоиице... 11ад бих ја мог.та да поднесем св/ муке н све смртл. Не жале св. Ђуте. Али №д се Мали смеје, мд бн знала шта се у мепи догађа... По неки пут мн нзгледа да и он разуме. Мои:ла сам немоћна. Не жалим се. Поми [)0на сам са судбином. Нека ме првдвДУ џелату. Мукама. Ати деца, деца. То мп је моја аго-

ннја, јер мн нвглеша да сам нх ја, ја лично довела довде. 01«'ти мучепжче који си Умро за мене, пргеми ме. Ја сам непотребни терет за све. Мој јални муж, 4101 иар. мој владар. он носи своју крстачу храбро. II стално ћутп." Пело писмо је крвава рана: само Мама уме тако да пати. Ннко пеће разумети дубину п>епог бола. 20. онтобра. Сада, у данпма ктмјње опасностд. кад се све рупш око нас, увече кажем једно псто: — Овн људи, лови господари. тако нас мрзе. да инкад неће хтети да. нас слушају. да иас сажале... Кад биз амала ћерку. рекла бнх јој: ..Што даље од оипх ко.јн имају власт. Гу ,је опасноот." Алн нш» но може да ме ра8уме. И једнога лана, после моЈе смртл. опн војп буду читали ово редове, разумвће да ипсам живсла самостално, да сам бп ла оруће судбине. Сашо орућ? судбпне. Ранпје мн је изгледало да моје забелешко иеће служи тп плчему. Дапас мнслим другачнје. Светп Старац је рока-': — Оставн кључ на вндиам меоту. Кључ па видном месту. Господе, 0 Господе! Зашто си жедео да га ја палживнм. Какве су сад муке. јКако је сад по требна његова паметна реч.. Шегова снажна рука. И аа њега и за њу... мученицу. Поолушај ме! Олакшај њен бол! — Крај —

КСД МНОГСБРОЈНИХ женскнх болесш, мкого помаже природпа Франц-Јозефола горка вода. Оведоџбе кллпикл за :кеп' ск.- болестн потврђују, Да јо бларо далујућа Франц-Јозефова горка вода са особитим успехом употробл>авана царочито код ло Ј)ОДШ1А

ЈЕДАН ЗАБОРАВЉЕНИ ХЕРОЈ ИЗ ГОДИНЕ 1875 Како се држава одужује заслунсним борцима за Народно Уједишеш&е

Босанокц Новп, 26. маја. Док је наша држава признала нацпонални рад п опим елелемвнтпма, који на то нлсу нмалп право, док су датв пензнје и самнм аустро-угарскни жандармшма, дотле се нико пе свћа онпх хероја којн су 1875. год. одметнули се у гору и стушгаи у чету Петра Мркошнћа. Пнко се не сећа опих соколова. који су на Ћорковачи пре 53 године, првц опалилп пушке за наше национално ослибоћење.

Перо Згоцић Ти некадапш.и хероји данас су гола сиротиња, изнемогли старци, кош бедно чекају своју омрт, јер држава им не даје оно пгго им ое обећала. То су све старцп од 80—90 годнна. чнје груди ресе одлпковања Кара ђорђеве Звеаде са мачевима. Под тим високпм одлнковаљем они данас лроводе најчемерније да не свог старачког живота. Један од таквих патннка је чнча Перо ЗгоднН, егарад од 92 годнне, једна најмаркантпнја фигура ш усталпких борбн у Бо сашвлј Крајнии. Без нкаквпх срсдстаЈва за живот, остарео, кзнемогао. обневидео, живи он данас молећи Бога да га уклонл са овога света н ша га лпши ове беде и невоље. Ни једал пс.ташш лл иарода не пађе се да тражи у Скуппггпнп аа се збрине ово неколико стараца! У иепосредној близини цркве, пегпе у б.тпзини гробља. у једиој малој всмгибици. иод своје 15. годнцпве кћерке, станује тај

некаданпмг јунав са Ћорковачо. данао очајник. Нађох га где седи на к.укпом прагу. скрштиних руку, тужан п замншљен. — Хоћу чича Перо, рекох му, да те слнкам и да напшпем о теби једап чланак у нашем највећеш престоиичком лцсду; хоћу да цео свет впди како се држава одужује опима. ко]н су јпш пре 53 годнпе пролевали своју крв за наше народно ослобођењв и уједпњсње. Он се падпжв са троножпог сточнћа. На гр.удпма му засветлп ГГарађорђева Звезда са мачешгма. Загрли ме н горзд заплака. — Хвала ти, господине, алл од тога неће бнти пикакве вајде. Кад 1е покојни Имењак (Краљ Нетар') умро нас 42 друга са Ћорковаче, којих је данас једва једпа по.товгаа у жпеоту, отпшли Ш10 у Београд да присуствујемо погребу п да одамо последњу пошту свомо ннкад непрежал.еном другу. Тада нал јв пок. Папгаћ пспратпо на станицу, кад амо се враћали. и рвкао нам јв: „Хајте својима кућама. Ви имате великих заслуга: добнћете пензију, а држава ће вам дати п нешто земље." Речн пок. Пашнћа ппсу се остварпле, и мн не добнсмо нпшта. свм овог одликовања које внднш. ЗамоЈшх га да ми исприча кош логађај из свог усташклг живота. Ту се чнча Перо замлсли. Затим ласгави: — Давно је било то. господине. Сећам се кад смо ударилп на Турке код села Бапггре. Ту је била крвава борба, борба на живот и омрт. Ту смо Турке иомлатилп до ногу ц онако весвлн, задовзљнп успехом. вратнлн се на Ђорковачу. Покојног Краља иађоемо пред шатором. Тужно је изгледао. Није веровао ла ћем» се жпви повратпти. Другови му мош саопштише ре-зултат борбе: рекоше му како сам се јуначкн борно. Он ми тала прпђе, тапну ме по раменима и рвче: ,.Е мој Перо, слатко име моје. Орбтгн си, јунак сп. А и вп свн. оста.та браћо п друговн. угледајте св на мог Имењака; ие жа.тите овоје крви. јео из те крви сипућв српском народу слобода." Неколике крупнв сузв окотрљаше му се преко љеговог отарачког лнца. Оставпх га склоцљенпх р.мсу које су молиле Бога. да га што пре шрими у Царство Небеско. СЕРГИЈЕ ГРБИЋ.

Провидни чсовеЕс Нова чуда посгигнута Рентгеновим зрацима

Париз, 26. маја. — Нови апарат рентгенолога др. Диокла изазвао је велико интересован>е у круговима струфиака у Паризу. По.моћу тог апарата дрбијају се, помоћу једне сасвим нове методе снимци са X. зрацима у таквом савршенству какво се до саза није могло постићи. Сарадник париског «Котидјена» који је тај нови апарат прегледао, каже о њему да омогућава снимаље унутрашњих органа човека не само у виду обичне фотографије као што је то досада било, него пластично, тако да се све да видети као што је у природи. Разлика је од прилике онз иста која постоји између фотографије и скулптуре. Апарат почива на систему стереоскопа који је готово сваком познат из доба када није било биоскопа и кадд је панорама представл>ала право уживање за цео свет. Стереоскоп је прост апарат у коме се став.ч>ају две слике и гледају кроз два стаклета. На тај начин слика постаје пластична. Већ одавна је постојала идеја да се овај систем примени и у рентгенологији, али је главна смет и>а била та што се нису могла добити два истоветна снимка јер су унутарњи органи човекови стално помични. Американац Лестер Леонард био је конструисао један апарат који је практично неупотребљив само зато што ,је требало три и по се-

кунде да се добију два снимка. Париски лекар Диокл постигао је са својим апарато:М да снн.мке добије за три четврпже секунде. На тај начин добијаЈу се истоветни снимци макар да се органи налазе у свом нормалном кретању. Колико је овај нов проналазак важан у праклшном смислу вмл се »13 следећег примера: Пре извесног времена донет је на'.<линику једац ловац кога је његов несмотрени друг ранио сачмама иј пушке. У његовом телу остало је дванаест сачми н требало је утврдити где се свака од њих налгм:. СнилиЂен по методн г. Диокла <товац је спасен на тај начин шго је тачно утврђено где се која сачма налази, чак и у оним случајевима те су сачме биле једна нза друге тако да би по обичној фотограф:! ји она друга била невидл>ива. Оваквих сл>-чајева има стоти««д ма. Апарат међутим и.ма и још јед но преимућство, а то је што се њиме знатно смањује потребно време за снимааве. На тај начин смањује се и опасност по лехлра који апаратом рукује да добије ра ка, због кога су (нажалост многи научењаци платли главом.

«М08С01) 8АМ8 УО!Ш> (лгвет година рада у Совјетској Рј'сијп) о л Јозерћ ОоиШе! белгијског копзула у Руслји. Најбоља кљига која јв до сада бнла написаиа о садашн.нм приликама у Русији. Иена 36 дннара. (На фраииуском језику). Има књижара «ВРЕМЕ».