Време, 31. 08. 1928., стр. 3

петак, 31. августа 1928-

Страна 9

„Разговори о новом државном уређсњу искључени су са овом владом и Скупштином", изјављује г. Светозар Прибићевић

Загреб, 30. августа. — Данас у 3 сата после подне прнмпо је г. Нрпбнћевпћ новннаре п дао :м озу нзјаву: ДГОВОР Г. Д-Р В. МАРИНКОВИЂУ — Пре свега јавност интересује :астав наше делегацнје у Женеви. Аз објављеног саопштења види се, да је први делегат Србијанац, други делегат Србијанац, трећи делегат Србијанац. главни секретар Србијанац, шеф штампе Србијанац. Хрват и Слозенац су заменици делегата. Срба премана у опште и нема у делегацији. Ето, то је систзм нојим се служи влада из Београда

КАКО ЈЕ СТВОРЕНА СРПСКОХРВАТСКА КОАЛИЦИЈА Овом приликом морам потсетити нашу јавност, нако је створена срп. ско-хрватска коалиција 1904. године. У тој су коалицији у почетку биле Хрватска Странна Права, Хрватска Напредна Странка, Српска Самостал на Странка, Српска Радикална Стран ка, Социјалистична Странка и елементи изван странака. Ту су се, дакле, нашли заједно Срби самосталци и радинали са Странком Права која по своме програму од 1894. године није уопште признавала Србе. Али, слога је била пре свега у

1 , томе, да се руши Куенов режим, и против нога ми устајемо у име ко ј м ј в д 0 ј а д И0 народу. И почела је велиних начела једнакости и равнз- велика гига „тска борба. У току борправности. До душе, г. МаринкозиН ^ за двв године изгладилв су се је казао да Срби пречани, Хрвати и П ротивности, изједначили погледи. Словенци, немају традицију за ди- • ниеелирале разлика и створиц се

ових агената провонатера добили,То може да спречи само воља и смо од народних посланика тих кра. здрав покрет из саме Србије, покрот јева, који будно прате шта се ради који Ке служити пред целим светом и који су о томе данас обавеотили нао једна сјајна манифестација да ц>у седницу пословног одбора СДК и вођство С. Д. К. , народ у Србији хоНе и захтева про

На јучерашњој седници, вођство С. Д. К. примило ?е извештај о расположењу у иароду и саслушало реферат г. др. Крњевића

пломацију, али по тој његовоЈ логици не би Чешка и Полска у опште имале дипломацију, него би морале позајмливати од г. Маринковића чувене србијанске дипломзте, који су својом дипломацијом изгубили све што је војска тешким ратовима

позитиван програм, на основу кога је хрватско-српска коалиција 1906.

0 КОМБИНАЦИЈИ СА Г. НАСТАСОМ ПЕТРОВИЋЕМ Г. Прнбнћевнћ молн уједно да се констатује да су нзмишљенв све веспг београдскнх новнна о некаквпз! преговорима самосталннх демократа са г. На стасом Петровпћем, а поготово ненстнниа је вест да постојп некаква комбнпација самосалннх демократа са раднкалима око Главног Одбора н г. Настаса Петровнћа. Г. Нзстас Петровкћ вероватно, разуме борбу СДК и кма разумевања за нгш лоложај. Хоће лк он предузети Србији, да се

Загреб, 30- августа. — На данаш Тоикоиић обишао је Банивнну. народ« ви посланнк г. Турковнћ Мосаавнну, , паџчц у оЈЈип|и *«пс п јоаIим ј стигли су сви чтанови одбоса сем посла .шк -г.\иарић такм^е 1 менч/ панашњег етањд v смислу ве- су *~ и ч - итЈВМ сем Мослаинну. Свула јс , селе она. народ мену данашњег стања у смислу ве- Л р Крњевића, КОЈИ се сала налази јелнодушан у одобравању политн; е ликих и неприкосновених начела ,е- у „ нос Дошло је такође воКтвЈ СДК о поручује: „Не поиуднакости и равноправности за ко,а П [)еко 30 н ' а0О1НИХ погтанг ч' 011170 п У с тР а Ј 11| »'"- Народои посланик се бори С. Д. К. ипреко «30 народних посшмка профс:ор г Цасарић одржао је комеНа питање новинара о томе, заш- | Коалицже који су били на послу у ^ мораци ју у Беловару. Он вели, да у то је дошло до састанка између на- | наролу, та«о да није управо одр- влалпни ажанн ноћу лго родног посланика г. д-р Костића и ; жана селница пословног одбора, лазил!1 мотодпклима а аутомобилмиа г. Настаса Петровића г. ПриоиИевић зећ ј една конференција свнх на- 1 сел » ма - разносећи снопове сомује одговорио; родних посланика који су се нала — Но може да се прекино свани ^ о,_/•,,, контакт и разговор. Можда је г. Ко- ' ' грео>. стић нашао г. Петровића на сокаиу, љ п °з"в г. др. Мачека упутили су се у 11 сати сви присутни помалу дворану СаборниГ можда је и разговарао. Али пошто нам није ништа саопштио, значи да сланици у тај разговор нема никакве актуелне це, гле је почела конференцнја политичке важности. Било би добро ј др Мачек је најпре позлравио постажже, изјавивши ла је жеља

и опортуно, да се г. Петровић оглаали ми ие можемо вршити нионде иакав У^ицај на њега у томе поглекам ДУ. На питање о томе, када Не се одр-

дзкле да пошаљу молбу г. Маринковићу, да им поклони неколико сво |их дипломата. ПОТПИСИВАЊЕ КЕЛОГОВОГ ПАКТА Не могу веровати информацијама

какву акциЈу у године преузела власт. Нису онда 1 чујв слободни нарадни глас, Орби самосталци и радинали питали ни 1 в лознато. Ми до сада нисмо имали ни филозофирапи о томе, шта Не у ннкаквих о^кцкјелнкх осдира с г На- жати идућа седница пословног одкоалицији саХрватима, који Србе ј стас ?» т „ Ја ш ""Д« ! 6 ° ра 'п' ПрибићммЦ је Ре " г °. : и тпни папа I ® 1! требало да св што лре покажв | — Данашња седк""" " почела. Мислим да Немо данас сутра ту седети и разговарати. До-

• • не признају. Они су их у току рада 1 Ј^СвбКмм « она нв'ид^нтификује Данашња седница није још ни добила. Г. г. Бенеш и Залески треоа ^ признали . С лога је била ; С И Д 0 Ј /о. јЈна којк је дов^о 1 почела - Мислим да после две године тако савршена, да до натастрофе унутрашњих односа у је хрватско-српска коалиција, која нашој државн. Хокв ли се на чело је по имену била један страначки тгквога локрета V Србији ставити г. блок, по своме програму и схвата- ј Настас ПетровиК. или неко другн, то њу представљала једну странку. Из ; ми те коалиције иступили су 1907. го-1 ^пи ако иико не стави, онда се дине радикали, што су осетили да . «е треба чудити што се овде оптуж |.! бе - """"

јеоградске *Политике» да је влада влада Векерлова почиње са армату- ! 6е све више геиерализуЈу иа

изразила жељу да што пре приступи Келоговом пакту, само ако он није у опреци са пактом Друштва Народа, Локзрнским Уговором и међународним обавезама, ноје је веН преузела наша држава. Када би ово стајзло, онда би то значило да наша генијална дипломација сумња да г. г. Бријан. Чемберлен и Бенеш анају цгга поггписују. Зар би та три господина потписала Квлогов пакт, кад би био у противности са пактом Друштва Народа? Зар би г. Бријан потписао Келогов пакт, када би био у опреци са Лонарном? Али, од наше дипломациЈ *е може се све очекивати па и оваква резерва у погледу Келоговог пакта. Можда би било добро да г. Маринковић објасни г. г. Бријану и Чемберлену, да нису требали потписати Келогов пакт, пре него што се расправи да ли је у сагласности са пактом Друштва Народа и Лонарчом. АНОНИМНЕ ЛИЧНОСТИ У јутрошњим београдским новинама апостро4>иран сам на много места. На ј 'едном месту говори лбивјји радикалски министар», на дру-ом месту »угледни прван радиналне странне;, на треНем месту изјав1 >ује Фдан члан главног одбора на чвтвртом месту »један пријатељ г. ВукиНевиКа , на петом месту вод-овор из редова демократа» и т. д. * т. д. Као што се види, то су све ;аме анонимне величине. 0 величинама које се крију иза бусије аиочимности Шопенхауер је веИ давно зенао да су ништарије. Не може бити човен части и карактера, који не ;ме на јавност својом изјавом, и Јато бих ја био решен дужности да Јдговарам овим анонимним јунацииа, али за вољу народа који то сва чита, морам дати неке одговфе. Анонимном члану радикалног Глав *ог Одбора одговарам, да се ја уопште нисам мешао у унутрашње :твари радикалне странке. Ја сам ;амо констатовао, да је главна брига тога одбора, бар према својој најнозијој резолуцији, партијски интерес оадикалне странне. Главни му ј 'е триговор г. Вукићевићу, игго је смањио број радиналсних посланина од 140 на 110. Таквом се политиком не зешавају велики политичци пробле*и, који су данас на дневном реду у нашзј држави. На питање тога члана Главног Одбора: од нога ја 4мам поверење? одговарам: од целе ммостално . демократске странне и деле С. Д. К. То је поверење свеча•40 проглашено и у говору г. Свети:лава Поповића, и у занључку зечунсне нонференције С. Д. С. Нема ниједног гласа у редовима С. Д. С. * С. Д. К., ноји би се изјаснио прогив поверења мојој личности. Велином демократском левичару, чоји се крије под речима «из редоза демократао, одговарам сво: Није оеч уопште о преокрету судбине Вој зодине и осталих нрајева у основи, него о танвом државном уређењу, да сви буду задовољни. Наравно, цемократсном левичару није право ца Војводином управљаЈ *у домаИи људи, него би хтео да она и даље остане под номандом данашњих србијансних хегемониста. Тај демонратски левичар не може да добије маидат у Србији и зато отима мандате домаИим л»удима у Војводини и Јужној Србији. Права демократија захтева, да свани нрај заступају доцаЦи људи, ноји су израсли из тога краја, који разумеју психу тога нраја и познзј'у његове потребе. Танва демократија не допада се демократ. сном левичару и зато он моју политику зове племенском. Ако има различитих погледа у С. Д. К., то ништа не мора сметати јединству њвне анције

рама против хрватско-српсне коалиције. У данашњој С. Д. К. има много мање разлике него у почетку у хрватско-српској ноалицији. С. Д. К. пре свега је свесна тога, да треба рушити данашњи режим, који упролашКава народ и државу, као што Ј *е хрватнко-српска коалиција била у првом реду створена за то, да руши маКарски Куенов режим. Та С. Д. К. израдиКе и свој програм и то и актуелан и идеалан онда, када то буде зрело питање, а не онда нада је то потребно вгликом демократсном левичару, радикалском биа шем министру, угледном члану глав ног одбора и т. д. Уједно морам да скренем пажњу народу, да режимсне странке сваки покрет који је управлен против њих првдстављају као покрет против државе. Они су завели такзв систем у нашој држави, као што је ненада било у дуждевОЈ* Венецији, где су патриоти били само жбири и оетијуии, и заједно с њима сви они који су се тоеили на државним јаслима. Нарочито су се режимлије Упеле да моју акцију представљају Србима као неку антидржавну акцију, То се види и нз изјаве великог демократсног левичара, који се по своме рогобатном стилу одмах познаје. Мени је доста да Србима угрем прстом на то, да су се србијанске странке ставиле под вођство језуистог питомца г. Корошца и да с њиме дувају у један рог, па да Србима одмах буде јасно кано је чисто, узвишено и несебично Српство и Србовање тих србијанских странана. Па ваљда се неКу још од тога бранити. да Корошец жели више добра Србима од мене.

цело данашње политичко друштво у Србији. Такво генералисање ми не можемо спречити; то не зависи од наше воље, нити је то у нашој власти.

неКемо одлуне и о формацији акционог одбора, јер се и та ствар мора сада свршити. — Шта је, г. министре, с вашом акцијом нод Лиге Народа у Женеви? питали су новинари. — То питање није још понренуто. Тиме се завршио разговор с г. ПрибићевиКем, који је потом отишао на седницу пословног одбора. (Време)

Министар Иностраних Дела, г. др. Маринковић код Краља на Бледу Блед, 30. августа. — Данас, у|опростпо од новнпара. У 11 са10 и по часова пре гк>1не стигао је I ти одвезао се у вилу Сувобор и

И РАЗГОВОРИ 0 НОВОМ ДРЖАВНОМ УРЕЂЕЊУ ИСКЉУЧЕНИ СУ СА ОВОМ ВЛАДОМ И СКУПШТИном Видим из београдске штампе да се резултат данашњега дана оченује са велиним интересом. Ми Кемо заиста разговарати на)пре о тактичним питањима, а затим и о питању уређења државног, у вези са одлунама од 1. августа о. г. Али, ту неКе иишта бити што Ке задовољити велику радозналост у Београду. У Бео. граду треба најпре да знају да дотле, док постоји ова влада и Скупштина, не може уопште бити места ни алузијама на канав коитакт, а камо ли на разговоре. У томе питању сагласна је цела С. Д. К. нао један човек. Без нових темељних факата из Београда нема ништа. Зато се узалуд у Београду очекују ненакви коннретни предлози С. Д. К„ а ако се оченују, онда је то најбољи знан и доказ да у Београду немају ни појма о ситуацији у нашим крајевима. То је такво фатално непознавање, да се човек мора што но се каже, чудом чудити и левом и десном руком крстити. Данашње пре подне протекло је у примању информација од посланина који су дошли из народа. Том смо приликом извештени, да у извесним крајевима, нарочито у онолини Беловара и Крижеваца, у Банији, крстаре ноКу аутомобилима и бициклима различити режимски агенти провоиатери, ноји бацају номунистичке летке и прогласе. За дивно чудо поли. ција се и не миче да похвата те људе и утврди њихов идентитет, и извор њихове анције, и ако је од стране многобројних присталица С Д. К. упозорена на ову анцију. Из свега тога је јасно. да представници режима намештају ову анцију, да би после у појединим селима могли пронаКи овакве и сличне летке и народни понрет обележити и предста

на Б.тед ^утомобилом из Љубљане, Министар Инотсраних Де.та г. др. Војислав Маринковић са супругом. Г. МаринковиН се одмах одвезао у хотел Топлице. На вратима хотела дочекао га је г. Јан Шеба, чехословачки посланик на нашем Двору. Том притиком, г. г. Маринковић и Шеба договорили су се да се у 5 часова по подне поново састану у хотелу ТопЈице. Г. Маринковић се упутио у своју собу на првом спрату. Новинари су му одмах пришли и умолили га да их прими. После четврт часд г. Маринковић је изишао из собе и у предворју хотела примио новинаре; али је одмах, по своме обичају изјавио да нема за јавност ништа да изјави. Новинари су, међутим инсистирали: — Зар немате, господине министре, ништа да нам кажете о позиву америчке владе да и наша држава потпише Келогов пакт? — Па имате у Београду мога заменика г. др. Илију Шуменко вића и остале мпнисгре: онн ће вам све казати, одговорно је г. Марннковић п одмах се затим,

сдмах бно прпмл>ен у аудијении ју код Краља. Аудијенннја је трајала преко 1 сат. Краљ је г. др. Марннковпћа с госпођом задржао на ручку. Г. Маринковић је у 2 сата после подне нзпшао пз Двора п отишао у хотел Топлице. У 3 сата после подне требало је да се састане са нталијанскнм послаииком на нашем Двору, г. Га,1нем. који, такођер, овде па Бледу борави већ три недеље. Међутим, г. Маринковић је јавио г. Галн-у да ће е с њим моћи састатп тек у С сатп. У 4 п по сата посетио је г. Маринкови ћа г. Шеба. Како се у обавештеннм круговима тврдпло, састанак између г. г. Маравковнћа п г. Галп-а бнће врло важан; јер, тврдп се, на томе састанку бнће говора о спровођењу у живот Нептунске Конвенднје н решењу осталих питања каја су с њима у вези. Вечерас, у 7 сати, г. Маринко вић нутује у Женеву да чрисуствује заседању Лнге Парода.

председништва, да пре него што пословни одбор пређе на већање чује извештаје народних посланијер пословни одбор хоће да увек код доношења својих закључака има за основу мишљење и вољу нароаа. СИТУАЦИЈА У СЛСВЕНАЧКОЈ Први се јавио за реч народни посланик г- Иван Пуцељ, који је извесгио о аггуацији у Сх«еначкој. По његовој изјави на^од у Словеначкој све више прилази по литици СДК и позииије г- Корошиа стално стабе- Народ из Словеначке поручује вођству: «Не попустите!« Потпредседкик странке народни посланик г. Јуро Валечић известио је о састанш»ма које је држао v срезу даруварско.ч, где је становништво саставл>ено од Хрвата, Срба и Чеха, Мађара и Немаца. По његовој изјави сви су једнодушно за слогу Коалшжје. Народ поручу је: «Ковач кује док је железо врућа-'< Затим извештава народни посла рик г. Антун Бабић из Среча, који каже да се народ брине за себе и да је свуда једне ликли: да не треба попустити.

пг> селима, разиосећн Н1Г .'тпчкнх летака, у којпма се народ отворено познва на метеж. МеђЈтии, народ је прОзрео ову цгру н ннгде не наседа, док је «;твар ирнјасљена властнма. 0 снтуацнји у Подравинн изсештавају народни посланнцн г.г. Стјепан Кукељ н професор Љубс. Маштгк >з;Јћ. Народни по;ланик г. Ннкола Прека одржао је састанке у читасој Херштовнни п н ; ЈЈавд >ује да је народ сложап, нако жиин у најтежах прнвредп;'« прнлнкама. Лан>ска је годнна донела Херцегоиинн страховнту глад, а ова ;е гора него н лаљска. Треба ■•премпти све да се претећем злу доскочн н да се соречн каталрофа. У редовлма СДК влада хармшија и слога. само е народ бојн да вођ.тво пе бн попустнло. Народнп посланнк г. др. Шутеј нзвештава о расположењу нарк>да у травничкој и сарајевској областт:, а г. др. Сава Косан»вп11 о састанцнма н скупштпнама коалнцпје у Лпцв ПОЖАР У СЕЉАЧКОМ ДОМУ На крају је потпредседшгк гЈосип Иредавец известио о пожару у Хрватском Сељачком Дому и нагласио, да је већ сала судска истрага утврдила да је пожар подметнут као атентат на свете успомене Стјепана Радића и народних мученика. Пошто је већ било 2 сага председник г. др. Мачек захвалио се посланицима за извештаје и препоручио им, да и даље неуморно раде у народу, да обиђу не само свој срез него и суседне срезове, а нарочито оне срезове. који немају својих заступника. Док је ова седница трајала чекао је велики број новннара у кулоарима Саборнице. Најзад је у два сата г. Прибићевић нзишавши рекао, да пре подне не могу очекивати никакве важније ствари,

Дивио сам се, каже, када сам јер ће се права седница пословног одбора одржати тек после подне у 5 сати. Не чоже се, казао је г. Прибићевић, у овако широком кругу расправ .Ђати о некаквич стварича, које спадају са.чо пре.: вођства. (Време)•

Војска ннје добила наредбу да на лицу места нападачнма судн Љубљана, 30. августа. — Данашњн Словенец доносн још једну интересантну вест пз З^греба, у којој велн: „С обзиром на алармантне вссти загребачких листова, дг су издане на територији загребачне сбласти нарочите наредбе. председник Загребачне Општине г. Хајнцл отишзо је генерапу г. УзунмирковиКу и са њиме је дуго времена ргзговарао. Том приликсм јв г. УзунмирновиК обавестно г. Хајнцла, да војска иије добмла ни најмање свлашКсње да сама на лицу места судн,

Оркан Новим Садом Нови Сад, 30. августа. — Вечерас око 6 часова прешао је преко Новог Сада један страховити оркан праћен провало.ч облака, ледом и громовима. Оркан је за кратко време начинио читаву пустош. Разбијено је маса прозора, црепова на кућама и т. д. Гро.м је на неколи окместа ударио на периферијн вароши. На Дунаву оркан је направио читав хаос. Нарочито су страдали сви пловни објекти. Купатило Диана знатно је

п !ци7, ЈЛТсТе" 1 . ГЛГнЗ ^оштеНено, а „сто тако прети^ је ску, јор је бкло нгпада извршених на јопасност за оркан откин& к\ Ну поједниа војничка лнца, ноја су се касно у ноћи вргКала'

Даље Словснец вели, да оу издате иаредбе командангу града и командантима појединих чета, да војсди нареде да пази, да уонште ие дође до сукоба Дочек г. Келога у Ирској Берлин, 30. августа. — Јав.т>а ју из Дублина да су Нрцп приредили одушевљени дочек г. Келогу. Дочеку су приоуствовали сви чланови ирске владе. Немачка делегаци'а стигла у Женеву Женева, 30. августа. — Немачка делегаиија иод вођством

витн као бољшевички и комуииети- 1 г. фои Шуберта стигла је у Жефи. Податие о подземној анцији неву.

веслачког клуба Данубиус. На штранду оркан је исто начинио велике штете. Маса дрвећа је поизваљена, а исто тако велики број кабина су оштећене. У граду оркан је начннио страховиту забуну. и људи су V паничном бегству хнтали својим домовнма. Због лоше канализације кана^и ниср могли да приме сву воду од кише тако да је у неколнко улила саобраћај бно потпуно онемогућен. Вода је про дрла п у мпоге подруме. Вечерас јо прнмљена вест да те један аероплан кренуо из Суботнце V Нови Сад. V коме се па лазпо пнлот Петрнннћ. У близинн Новог Врбаса аероплан је запао V буру али је пилот успео да се са својим апаратом спу* стп. тао да ни апарат нп оп ннс.у претрпели никакве озледе.

долазио и у такве куће којима не доЈтазе новине и које не чују вести, аљг са.ч опазио ла је т>' свуда један велики дух, коги их држи. Свуда је народ против ампутаиије Срема од Хрватске. Народни посланик г. Ва.гевац изпештава о прилпкама у Загорју. Тамо је један глас: ..Само напред!" ИзвештаЕа ла се у Загорју почело <*а неиплосрдннм наплаћивањем пореза. иако је народ у великом сиромаштву н нема новапа. Г. Горета прошао је Далматннско За.горје. Он доноси поруку нароза. да се не оме полустити. 0 ЖАНДАРМИМА У ЛИЦИ Народнп посАник г. Анте Павловић прошао је Лнку, срезоЕе: гењски, оточки п Орињски. Жали се на на'и.-м жандарма н велнке глобе. Ако неко прода јагње без дозволе, глобе га са 50 дипара. а нсто л онога који то јагње купп. Жали се да жандармн обплазе куће п иарећују, тобож радп сигурностп од ватре, да се мора сено и друга храна изнети пз куће напоље п држатн у стоговпма. То значи да две трећине народа у Лици морају своју летннг нзбацити вопод кућног крова. да му се напољу покварн. нлн нестане. Народ је свуда сложан и нма неогран:гчено повереље у воћство, опреман на све што вођство закључн. Народии посланик др. Марковнћ обилазпо је народ у срезу бродском и новском. Извештава. да је народ сложан и тражн да вођстзо не попуетн. Организаппје су тако чврсте. као никада до сада. Дноидената је нестало. Вратили еу се као обичне присталипе у матнцу, не тражећи и не мпслећи да преузму нпкакво вођство у организацијама. Народни пооланпк г. др. Ча^косац, који се налазн са г. др. Крњевнћем у иностраи-тву, поручује у своме писму да је обишао срез вннкова,чки и да је држао комеморацију Отјепану Радпћу. на којој су бнле заетупљене органазацнјо из читавог Срсма. Ове су га органпзапије известиле да поручн вођотво, да не сме попуштатп п да св ни не номишља на то да посланици иду у Београд. Народнн по-:ланпк ирофесор г. Грга

СЕДНИЦА ПОСЛОВНСГ ОДБОРА Загреб, 30. августа- — Седница иословног одбора С. Д. К. одржана је данас после подне од 6 до 9 сати. Седнидп су прпсуствовалп г. г- Светозар Нрпбпћевић, др. Мачек. др. Трумбнћ. Пре давеп, Август Кошутић, Внлдер, др. Крамер, Пуцељ и др. Јурај ШЈ -теј У 7 сатп стигао је г- др. Јурај Крњевић. Ка,ко је он ушао у дворану, сви су му присутнп нотрчали у сусрег п срдачно се руковалн. Одмах је прекинута дебата и дата реч г. др. Крљевнћу којп је поднео свој реферат о својој мнсијн у Берлпну. У 10 сатц седница је закључена. Сви учесннцп' изашли су са седпцце добро раоположени н очнгледно задовољни. Нарочито се задовољ ство опажало на ллиу г. Прибпћевића који се непрекидно смешкао. Ваш дописнт; му је одмах пришао п умолно га да му да резолуције које су на данашњој седницп биле примљене. Г. Прнбпћевнћ је на то одговорио: — Данас по подне расправљали смо о случају саопштења Команде Места у Загребу; израдилн смо текст резолуције коју Немо сутра примити и објавити. Даље смо претресали питање о учествовању СДК у разним прославамз и на разним конгресима на којима учествују и представници режима. 0 томе ћемо

сутра такође објавити резолуцију. Хећнмовпћ одржао је са поланпцнма » " а к Р а ЈУ седнице, г. д-р прњевић јф др. Будвсављевићем н Косановићем | поднео извеиггај о своме боравку у

неколико заЈедннчкнх скупштнна у Лпцп. Народ је долазно у великом бро ју под 1рватским и српоким заставама. Народ је прпмно са једнакнм одушевл.ен»ем гокоре и присталица ХСС II прнлалипа СДС. У месту Берјашиии одржао јо скупштину, на којој је председннк сељак Грубишпћ ре» као: „Нимојмо се мп Србп обазнратн па ону шачнцу радикала н мислнтн што су онп протпв нас, да нм то нешто вредн. Ми смо сложлн са Хрватпма". Народнп посланик г. Иван Челап извештава. да јо са г. др. Шутејом прошао срезове Ливно п Гламач. II тамо је једиодушност народа иста. и воћству се поручује да не попушта ИЗВЕШТАЈИ ПОСЛАНИКА Народни пославик г. Ђуро Кенфеља обпшао је хрватеко Загорје. Г. Мате Кларић одржао је 26 саетанка У јужној Далмацпји. Народни посланпк г.

Берлину. — Јесте лн задовољпн његовим извештајем? питао сам г. ПрибЈтћевића. — Наравно; задовољни смо, одговорио је г. ПрнОнћевић. У том моменту нзишао је из дворииде г. др. Крњевић. На мо ју молбу да нешто каже о својој мисији у Берлину он је одговорно да ће мн о томе датн сутра оишириију изјаву. Свн чланови пословног одбора С. Д. К. одвеми су се после седнЈГце на вечеру. У 9 н по сатн одлазе свв у Мјузик Хол, где се приказује бстикц филм из живота пок. Стјепана Раднћа. (Времеј