Време, 31. 08. 1928., стр. 4

Страна 4

Петак, 31. августа 1028

У ЗЕМЉИ ВИКИНГА — КРАЉЕВА МОРА

Проблем слободнс науке у Совјетској Русији на историјском конгресу у Ослу 01;« 01 » (1 » Шта веле о томе сали Русн са једне и друге стране?

1 ОтКрића јелног историчора: РАСПУЋИН и ЖЕНЕ Од ФУЛЕТ-МИЛЕРА

Србнн — ректор у Русијн

Ж:

ш ) Ј 3° ' 'С /ПАћлк ^фЈ>

Ос.10, »вгтста. — Ваа оваке I С)иње совјетсм делегација 4>ивлачц овде на)већу пажњу. а.тн не ужцва ошпте сгошатаје. Она се осећа прнлнчно усам.вена н донекле под неком врстом мо-1 ралног бојкота са нзвесне стране. н ако госгогубпвн Норвежанн чнне све да не бн правнлн разлкке изнеђу поједнннх делегацнја. Оно што је ту важно. то је проблем слободе пстраживања науке п објавл>1Лдња ње-, говнх резу.тгата п слободе де духа у Руснјн. Духовна делатност тра-.кн слоболу. а ње у Русијп сада нема, Да л' ће је вкад бнтн? Овај проблем ошгро је поставно чувенл русм научен,лк. човек светског гласа, г. д-р Мнха; ло И. Ростовдев, академт; п бившн професор Петроградског Универзнтета, сада професор једвог од велпкнх универзптета у Америци. Он се тек сзда вратио са велнких псгацавања у О ир Н ј Н : оп је на врхут\у свога рада н сва!а шегова књига то је празник наЈта. Напустио је РЈ "сију не због бо[>бе, плп због тога што бн бао диржтпо гоњен већ што није могао да поднесе режим угушивања слободе, духа н науке Г. Ростовцев је дао за велнки норвепгкп лист • Лфтснпостен«: II. ј. Вечерн>а Пошта>) интервју, 1а)ји је овде направно огромну сензацију. Споменувшн улогј- г. Покровског V владн која је дирекгно гоннла слободу л,удске мнсли, па тај посао и дал>е иасгавл>а, г. Ростовцев је изравио нил>е1ће што је приЈгеђивачки одбор предложио и на тај на чин обезбедио избор баш шефа совјет'."ке делегацнје за једног од председнша конгреса. У совјетској делегацији има углсднлх неутрамлх научењаш. Зашто је онда требало да <'е бира заменнк г. Луначарског? Ова оштра и ;;ава г. Ростовц'«.) није бн 1(1 примлАН • Г ,аш најбсље од свију али многн су нашлн да је она потпуно на своме месту. Г. Ростовц-в рече мц да је сматрао ;а моралну дужиост Ла на тај начии прЈтестира против дал>ег гонун.л слободие мпсли у Руотји. Он се посвао, у разговору са аиом, на нзјаву самог Комесара Просвеге г. ЛуначаЈ»с1ОТ, који је у Берлииу |>е1ао да у Русији пема и не може да буде слободе. јер јр тамо днктатура која самим својнм постојаљем искључује СЛ»'>ОДЈ-. Г. . : 1уиачарски, [>ече г. РоспЈвцев, бно је барем искрен. а ово заслуисује свакам пршнање, па је то и паметније, него варати свет«. Совјетсчи делегацијд 1шје оставцла без одговора интервју чувевог »руско-амернчког< на\Ч'-њапа. У -Лагбладст- -у. т. ј. »Дневном листу« (левннар кн орган) изашао је иит рвју. којн еу Д5.тп па примању у совјетскои послалству четворнца руских професора, и то г. г К'озиин т.-,ј. Пг>собр ,1Женски. Пнчта и Восојевстсв, ти ванстралачкп иеутралцп V тој изјтиј > оии тпжш м у V Ру нји

■м гућено слободно истраживање. Главии артуменат споменуте гослоде бпло је учвшће у научном и универзптетском радЈ' више не.\траутаца, воји могу да објављују своја Д«ла која нису комунистпчка ни маркснстнчка Бнло је жалосно читатп ову одбрану немогућног режима од стране људи.' ко>и нису у владајупој странцн. Подаци, које сам ја у Ос.ту прнкупио, потпуно тачнн и конкретнп, сведоче о томе да је слобода науке у Русији и то још како ограннчена, и ако, разуме се, тамо је сада лакше Ж1п :етп и радптн него што је бпло пре, алл сам режнм диктатуре, свеједно фашистнчке пли совјетске, неизбежно води угушиваљу слободе. Ра-зуме се да' бољшевнцп морају употребитн п ва,нстраначке снаге, јер баз тога не пде. Радц се шш; у Русцјн пуном паром, стварају се новн научни заводи, офављује се обилата изворна грађа и лвне радње; внсоке ш^соле врве од сгудената, између којпх има пуио в"ома способнцх. Какве среће, 1ад не бц било дшлатуре, него, напро-тив. слобода и демократија. У рану. који се ипак спроводи са внше лли мање успеха, суделује врло активно и један госпотип. по оцу Србии, по мајцп Малорус, д-р Владпмир Пнчета, ректор Белоруског Универзитета V Мннску, рођен у Мостару. Тај Херцеговац пореклом. који разуме српски н који се сликао оа нашом делегацнјом, неутралац је н једал од петорице чланова клуба неутралннх посланша у Беторуском Совјет ском Иарчаменту- Талентирани нсторичар и одличан организатор, он је створио Мнпски УниЕерзитет и дао је подстрека велнком научном раду у Белоруси>н. Са г. Пцчетом провео сам у разговору дуже времена. Браи ио је он. између осталог. стварање белоруслих културних у'-таиова, у чпју корист сам ја ј^ко сумљао, тврдећц да су оне Јнатно поднглс ниво тог забаченог н сиромашног краја. Отац г. Нлчете био је у Руснји профе оор и [к-ктор Богословије и Л[рота. * » * На балиету иЈНгреса. који ни из д.пе^ није бпо толши) весно, жиеахан. уп[раво сјајан. као што су били они банкети лањ' тог внзантолошког гангреса у БеоградЈ", алл који је носио пе'1ат иавесие укочености и превелш;е озбнљности, говорилн су шсфопи свих већих и некнх малих делегација- У име Амернканаца (Уније) говорио је г. Ростовцев. 1и>јп је био оллнчно примље.н од це'1ог сктаа. Напротив. говор г. Покјроктог доче1-1 н је н еаслушан бев ика^вс пглгње (можда зато што Је бпо К-дан од последц.!«); готово нико ннје пље^као. Али треба призпати ла је г Повровски бно потпуно коректан п држао се акадкцски. Напротив, г- Фидме, ита.тнјаиски зе.тегат који гоео-

рио нрло телпераментно и то латински, унео је цх>вцзну алузију »а великог изврсног човека«, т. ,ј. Мусолиннја, и завршио је фашнстачкич гестом позлрова, с корст је прошао кроз сву салу бурно поалрављен од врло многах делегата- у прошлоч писму ја сач споменуо да неки делегато совјетски н неки фашисге цчају много сличносш и збил>а, менн се деа1Л0 да сач једног фашисту счатрао за московског делегата дотле, док чи сс нлје представ!« ^пеНа ће11а 1Јп^иа КаНапа « По распореду места на банкету добно са.ч место до једног «црвеког профеоора« (то је у Руси/н јед на специјална установа). На страну к-сгаунистмчке флоскуле, које не могу никог прееарити и зани.чато, али морам признати да сач из нечег што се не да тачно формулисати и изразити ре•чима, осетао у дугом разговору са сво >И!Ч с>-седоч, да је режим чврст, јер га држе л>уди који знарју шта хоће и кој« су безобзнрнн... * * Наша де.тегација, која је у целини или делимично прис\'ствовала примаљима код Кра.г>а Норвешке, код пољске и совјетске мисије, би ла је у целини позвана на ручак код нашег генералног конзула, јед ног утлецног норвешког трговца, г. Самуила Еје-а- У част делепације г. Еје истакао је на својој радњи нашу државну заставу и показао је изванрелн>' љубазност и гтредусретљивост, ко;у треба овде са захвалношћу спомен>ти. Он ће у септембру вал >да доћи код нас. Сва тројица делегата трудили су се да до кра јд активно учествују у раду- Наш шеф, г. др. Никола Вулић, прив>жао је опште симпатије својом, добро код нас познатом, неусил>еном лубазношћу. Ње гово саопштење о археолошким проналасцима у Јужној Србији, на рочито код Градског (Стоби), привукло је велику пажњу. Познати бечки научењак г. Рајш оамах је изјавио захвалност и признање нашој науци и влади на том значајном раду- Он ме је изрично мо-

лио до ово ставим на знање читаоцима Вре.чена. Г. др. Милован Абрачић, директор музеја у Сглиту, с\аржао је успело предавање: «.0 <«>вим ми л>оказима и римскш цестама Дал мације«; то је знатон прилог познавању прошлости наше земље још у римско доба; на>заа је писац ових редака, који је председавао на једној <и садница свкције модерне историје, упознао ову сек цију са још необјављеним изјавама, тужбама и жељама хрватских и славонских бЈфача приликом избора за сабор 1848- године. * • Врло леп део орограма било је примање у Етнографском Музејч у Бишо, близу Осла. Први пут смо имали лепо време, када нас је те вечери возила лађа преко дивног Фјодра у Бигдо (полуострвоУ У музеју чува се знаменита лађа кинга, у којој су једног од тих викинга сахранили. Баш на таквој лађи пре тридесет и неколико година норвешки су морнари преплл вили Океан и дошли у Аме<рику, доказавши да су стари викинги за иста били у 'Америш више векова пре Колумба. На бини под ведрим небом група норвешких младића и девојака, ваљда стручно спремних, одиграла је низ игара и отпевала је више песама, чисто народних. Игре подсећају највише на наше, и то македонско коло, затим на пол>ску «мазурку« и р>'ског «козачка«, али већ мање- Песме су нежне и наивне- Најзанимл>1геија је игра са буктињама. Спуслш се већ ноћ и ова је итра чинила незабораван, чаробан утисак. Другог дана гледали смо «Савез Младих«, комедију Ибсена из г. 1869. играну у лепам норвешком народном позоришту- Пратио сам донекле по немачком преводу овај весео комад, ову изврсну политичку сатиру, која има поред локалног и историјског, јкхв и вечи™ значај: тип поливгжог покварењака и демагога Стејнгорда је ненадмашан- јјр. АјШСИЈЕ јелачић

Григорије ое таЈ«)ђе уверио да су калуђери изгнани у тај манастнр само по (Ј»оп.ми одустајали од јереси и ако су се прп1ЈИДН0 лодвргава-ш црквешгм лрописима. Прцближавао св својим лруговима за времо иојбских радова или еа време одмора, када су били сигурни да'нико па њих не мотри. и све је више долазио до убеНења да су ти јеретшш увек били готовн да се впате своигм раннјим вероваЈБИма, да су чак и неки „тамничари" усвојили та веровања, тако да је цео манастир само привндно одржавао нрквене проиисе, а стварно је био једно легло јере* сн. У очнма тих калућера. строги обреди прквенн би.ти су ништавне ситпице којнма су се подвргавали само да бн избеглн кон-

Ухапшени фалсификатори дводинарки у Старом Бечеју

Стари Бечеј, 30. августа. — Још се истрага по делу фалсификовања стодинарки у Великом Бечкереку у целости није завршила, а већ су откривена нова фалсификовања дводинарки чији је иницијатор Ми лан Влашкалин, кројач, у друштву са Миланом Стојшином, тамбурашем, који су набавили један кал>'п за фалсификовање дводинарки. Да би лакше протурали фалсифи коване дводинарке, Ми.тан Стојшин позвао је Славка Гру)ића, бив шег општинског чиновника, да им буде трећи члан и да фалсификова не дводинарке протура, чега се Грујић и примио, али не да ово де ло законом строго кажњиво чи№1, него да учини услугу властима и да ствар пријави, што је и урадиоГруЈићу је оа»м тога било поверено, ако би нашао купца, да би и калуп за већу су.му нОваца ородали- Грујић је ово пријавио г. Триви Будишииу, среском подначелнику, који је фа>лсификаторе ухсатио на делу и запленио калуп. Г. Будии1ин нашао је једно згодно лице, фалсификаторима непознато, за купца калупа, које је Грумћ касно у вече одвео у Влаш калинов стан, код кога се калуп у шпархерту сакривен налазио. Жан дармерији је наређено, да уз припомоћ полиције неприметно Влаш калинов стан опколи, те у заказа но време, када купац калупа буде куповао и када се проба фалсификата буде обавл>ала упадну у стан и фалсификатора на делу ухвате, баш када први фа.хификат дводинарке буде израђен, што је у целости по упутству са уопехом извеЈено- Ка.туп је сам по себи примитиван. Урез у калупу једне и друге стране дводинарке је вешто израђек. Фалсификована * дводинарка | изливена приликом продаје калупа по облиКУ и г!»гм>ми *5Стовет11а

са правом. Ливена је ор цинка или легуре. Стојшин пориче да је члан овог друштва, док Влашкалин признаје, изјавивши да је калуп он сам израдио и да фалсификоване дводт«нарке нису протурали, нити израђивали. Оба фалсификатора су ухапшена и са калупом и осталим прибором предати су Државном Тужиоштву у Новом Саду- (Врене). Привредно-занатлијска , изложба у Дарувару Прив|>едно-занатлијска из-тожба у Дарувару, одржаће се ој 8. до 12- септембра о_. г. за котаре: Дарувар, Пакрац, Грубишнопоље и Г арешницу. Изложба стоке ће бити на дан 10. септембра. Пријавл>енц су многобројни излагачи ратарских производа сваке врсте, стоке чистокрвне и одличне укрштене пасмине, домаћега обрта и инлустрије, народнога везива и ношње, рукотворина, уметнина. цртежа, школских радова и декорација. Лепо уређено купатило у нашем дивном провинциском гралићу Дарувару, напредна привреда, развијено млекарство, свињогојство, говедарство сименталске пасмине, рибогојство, виноградарство, узгој америчке лозе, леп напредак обрта и индустрије, оправдавају мишљенЈе, да ће бити велика посета изложбе. Интересентима из свих крајева наше државе пружа се ретка прилика, да се са производима овога нашега напредног краја упознају.

Мајиа и дете сјаје се од радости, јер је у место одвратног рибљег зејтина унусни Ј Е М А Ј1Т прави слас. Узима се са слаи.ћу И пети

Распукин флш;т са државнии властима. Сваки је оа н.их међутим био одан ..правој вери", оној о којој се говорило искључнво мећ „Божјим .вудима .. Та доктрпна нарећује својпм вернима да аене прописе чувају V тајностп, да их не повера.вају ии оцу ил мајцп; свакп мора бити чврст и ћутати чак и под претњом корбача и ватре. Тада јв сваки прпвржевик те вере сигураи да ће опгћи на небеско царство и да ће на земљи пматп духовну срећу. Секта клистиа је баш и црпла своју највећу сиагу у тајанствеаости. Расвд-ћин је и сам убрзо иришао јеретицима и све се више п више подвргавао њиховпм законима: као покајник, ои је био ол опит који су се највише молпли Богу и постили у манастпру док су га упознавали са тајнама те нове доктрине. Распућип је у томе впдео једно средство да остварп све оио за чим 1е толико жудео у свом детшмлну. могућност да већ иа земљи нма свој удео у вечиом блаженству и иајзад дд доспе до светитељства. Од тада, Распућпн 10 нмао само једну жељу. а то је да постигне савршенство иутем који му је откривала доктрииа кдистиа. Пре него што је отшнао нз манастиоа. РаспуНип !е хтео да посетн старца Макарија. Ћелија тог поштеног усамљешпи није била далмзд, а Расиућпн је желсо да добије љегов благослов. Л>уди и жене свих пласа долазнлц су да се поклоне оцу Макарију кала су били изложени каквом тешком искушошу илн ада су нмалп да траже опроштаЈ ла какво рђаво дело. Просјацп. богатп ссљаци, грађапн, чак и аристокр^те, војници и офнцнри, ишли су даннма иешпие кроз Оеса^раше сибнрсм шуме. гологлави и босоноги. са торбом на лећима и штапом V руци да би лошли ло Макаријеве ћелн|е. Ннко ни је одлазио од 1мта без утехе и доброг савета. јш .1а би се вратили. испосницн су га величали по целој Русијв. Распућин је чуо у манасгпру да 1е тај сада тако побожпп старац пекад био велпки грешпип, да 1е знао за све чулно страсти н слабости. Поводио се за свима земаљскин искушешима, одавао се свнм радостнма живота. н то све дотле доп је бнло макар н па!ман,ег трага греха V његовој крвн. Алн. чим се очистио. када ннчег р1>авог ни1е внше било у љсговпм оеећашма ни У њсгоВ1гм мислтгма, ои се предао БоП' срцсм и душом. Говорило се да се луго бавио V ЈаДНоМ ианаптипу 1ал илилг-

ппк. мучећи се да бп упппггно т себи чулпо пагоне и постао потпуно доопти Овемоћног. Кад* је стекао убећоље да 1е умро „миспгшон смрћу" он се повукао у шуму и затворио се V сво. ]ој колеби. Ту јо жнвео од тада. далеко од света п шеговнх нскушења, у чистрј радости Госпадњој! Од тог дапа пије осећао вшш ншакву људску слабост. кас што му нису били тешки ни ланци које је носио на себи. Није осећао никакву нелагодност. Граннпе простора и времена ние\ постојале за њега п могао је д« гледа V будућност. Једном речв сада ш он бпо светац коме су с« људп моглн обраћатц као п са мом Богу јер |е. савладавшц св« грехове. тачно знао какве су Божје намере прсма шеговој деШ1 на земљи. Све то пгго је чуо утнпало ј« па Григорија Е(Ј)Имовнћа да <х одлучи да тражи савета од оца Макарцја. После те поссте знаћ( да ли треба да се врати у своЈе родно место, својој женн и деци. својнм друговима н разврату, својим 1и>шима и својој штали. или треба да посвети свој живо1 неком вишем задатку за кош г« је Провићење одреапло још од детишства. Пре него што је отпшао да посети побожног Маиарија, Расп} ћпн је отишао преа ћивот Светог Симеупа Веркотурнјског и у дугот молитвп тражио снагу и душевну чпстоту која му је била потребна да би изтпао пред сгарца. Запгм је кренЈ-о ка велпјп тог свстог човека. Ова св налазила у сред шуме и требало је нћи доста дуго до ње. То је била једна бедна колеба у којој је једва било места за једног човека. Огарац је ту вавршавао у најбећој беди свој пспоснички живот. Чптио се као Да шегово до крајности измршаволо тело подржавају ланци које је лако иосио на себиПоглед му је био весео а лице стално насмејаио. Глас му је био тако слаб и тако благ да се Једва ч5 *о, алп топ је био топал и пЈ-п жпвота. Чим је ушао у ту ћелију, Григорпје је клекпуо на колена и почео да љуби старчеве рЈ-ке. Запгм му је испричао зашто је дошао, не улешпавајућа ништа и не кријући ништа. Признао је своје грехе, своје ружне иис.та, своје чу.тне чежше које оу га обузииале чак и у манастируЈ Причао је такође и о чудној виаија Богородице. Затим јв говорио о својим слабосшима, о својим оумњаиа; неки унутарвл глас па је позивао да се посвети Богу. а истовремено је желео да поново впди својт,' жену, своју д«0' и све пгто је имао на овој зсмљн Пошто св потпуно исповедио, РасЛућин је попнзно стајао оборепе главе. Када је поново пог.тедао Макарстја, видео јв да га овај гледа добродушно и са бла пгм осмехом. Своје скелетнчве руке ставпо је на РаспуЈишову главу п рекао му: «Буди срећан, сино мој, јер те је Гоопод паа брао између хиљадв људи. Тп ћеш учинитн вслика д.ма! Напустк жеиу и децу, нди, криј се, лутај по земљи. (Наставиће се)