Време, 26. 12. 1928., стр. 4

Страаа 4

Среда. 26. .теиечблр 1928.

У борОи за у!единЕ»ену народну дра&аву Пол овик насловон изашла )е ових лааа ћњига д»ра Б. Бопшака у нздењу ћаиЉаре Геце Кона на 4СО схр. у 8°

II Објада рага Сједпавних Држава Нш&чкиј и проврат у Ру свјп промвнулн су да оснозе лвјакошњу међународну сшуацнју. Срлск.1 в-тада на Кр|)у осета,та је аотребу да у слрадњн « Југоо^овенжнм Одбором изаће лред Савезнпке с јаоно формулпсалзм заггавниа н жељама. По поанву српоке владе вривули су 1гз Лондона за Крф 1. јуна 1917. Трумбић, Хднковнћ, ВаспљешЉ н Вошњак. За време дјтпх дшжусија на Крфу опажало се пзвеоно неповореље између српс-ке влале и аеких чланова Југословепског Одбора, особата ивмеђу Пашпћа и Трумбића. На првој оедвцвд 12. јува Папшћ ое отворено

Г. ј р. Бпгумт Впшњак

дЗЈаонао за једииствену дроваау а аротив федератпвног уређењз. «Наш је пришцип, говорио је Пашпћ, да ове Орбе, Хрвате и Словенце ослободимо.? На геднпцп од 17. јуна Палгић је истидао да оавезшици аашем питаљу неће дати тоздки значај, ажо Русија не бн бола заступљона на Канференцији Мира. '»Бојнм се, говорио је Палшћ. да ое у том случају не би могао правити мпшромас. Же.тимо да се онп •Југословени уједиве. Али ако они ие би п^ли да се ујсдане, ми ћамо да их ослободимо.» Трумбић је био врло неповерљив. Њега је плашнло што је нуо да је нроф. Стобоздп Јовановић позван био на Крф да изради пројеат Устава .по узору прусве хегемснпје у Немачкој«. Никола Пажић и дрЈТОви му страховалп оу да Хрвата псће једваствену др;каву, нело неку врсту сраако-хрватокоса дуалиш. Како је ТрумОић на Крфу истжцао да је против федералисгичког уређенл због огромпнх гепшоћа у територнјалном рааграаичеау н због екоиош оких ометња, нпал; је његова кч>нЦ0пција јединствене државе била некако пудна. У даокуопји на Крфу асгицзо је он да "законодавну власт у будућој др;кави не треба да врши са.мо Краљ II парламенат, пего «да може бити у земљи још друга зашнодавна власт >. Оп нотнче да Хрватока ужнва аутономију законодавну н држа.вну. Ого}ан Протић, нагласпвши да у декларацију треба }"нети прппшш са.моуправе и децентрализацпе, уверавао је Трумбића да за Хрватсву нема нивавве опасиооги ако заЈдааддавну влалт вршн Краљ н Народна Окушнтана. Но Трум бић се нлје дао -гако убедита. Он је из делокруга центра-тнога парламеита елпмгенисао целу привреду, целу упутралтњу управу, добар део саобраћаја. ц»,лу проовету а правосуђе. То више гаје Ггала уннтарта д [) Жшу , него ношто ублажени федератпзам, кроз воји се, како је линковић агодно добацио, посгепепо имало доћл ка једпнству. Трумбићево ноповерење испол.в-10 се и у питању гласања Устава у Уста.вотвораој Скулштипи. Трумбаћ је упорно тражио племенску квалификовалу већину. «-Ја морам. гов (/рио је он, рачунаги с тггм, да ће већина, кад се ујединимо, бити српока п зато се морам старатн о заштити мањииег. Овај захтев изаавао је Пашпћа да -аде овавву изјаву: «Ако се решпмо за федератавну плнменску државу, оцда ћемо се друкчије разговарЈтнОча дт тјгЗ - лим :. тгггШV разграничања између плеш!ва.» Миаго времена рааправљало се и о односу црвве прома држааи. Птшло се да ч ј будућој држави м буде државнт црква. да ли коакорзд са Св. Сгодшцом, да лв одва.јаи,е пркве од држлве н-зд, најзад, систем вероке равнопрааносш са државвам закоадавоисм. После Дугид н ввцрпшшх дебата, објавл>ена је, иа-јзад, са потшком Пашнћа и Трумбнћа, Крфсжа Десларалрја 20. јула 1917. годане- У том заједаичком аапу Орпске Владе и Југос-Товетакст Одбора всгаче с« да будЈ 'ћа држава Ор(>а, Хрвата в Отовенаца има да буде уставна, демократсла п партадештарнв молархнја са д:шасг;п]огм Кдрађорђевића. Народно представпппггво, азаЈбрано сшптим, једнаким. непссредаим н тајнтм гласањем, взгласа.то би бројно вка.тифпкованом већ/аном, у саглаоности с Круиом, први двржавни Устав. Нова држава имала би бпти јездаепвена са сауоутгравнт!м областгама преага природвнм, друпгтвввтам и акономским приликама, У њој би била ра,в!го правна ава три вмена, све трн вере и обе азбуве, Неволико иесеци нашв тога, взјавио је 23. швем!бра 1917. лорд Роберт Сесил у англеаком партамеиту да идеје Крфске Декларације ,у;кивају пошуне овипатије еиг-теоке атаде. Шггересатва је бнла средпна у Сједињоншм Државама по уласжу Северне Америке у рат. И ага> су Вилсоиовпх четрнвесг тачака залалиле свет, нпак оу иашл исељеници, иарочито Хрвати и Слооекци, Далево од тога да се загреј%- за потпуно рушење Аустро-Упарске Монархије. Счм пред*Д!Л1к Вилсон. говорсћл о народима Аустро-Угар ске. истпцао је само могућлост њеие ипајслободшгЈ« аутономзе еволуцпјеи, што је да-х> повода Да у .игертш КмД аалжх ојача релу&гиканаки и федералиспички пскрегг. Чак а Хинко Хинкагвнћ, на Крфу одушегљени уиптариста и монарЈпгета, прешав преко Ог;еона, преобразио се у одлучног ретгЈ^лгаванпа п фддералжлу. Трк<1адо је, ДАВ.|е, прећи у Амераку. те упоаната меродаме с идејама Крфске Декларацпје, а у исго вреаге упгдати онде да Аморика не прггапа Лондотоки Пакт оД 2«. агцЈнла 1915, војп су Енглесса, Фраацуска, Итаглја и Русија аклшили с Италнјом на иалгу велику пггету. Друтш тајшг пакт, свлсиљен на нашу штету. јвсге оогај од 13. августа 1916., утврђон дзмеђу Ангапте и Руму«ије, којнм се Румуипји иривнавао т.гмшшки Балат. ИзјаЈаа Вилсоаова против тајнгих међувародадз утовора делавала је добро на наше забринуте меродавне врутаве, а-ти је гитак за то упућеи био у Амернку пс«с. Веонвћ да ради у интерооу иаше спвари. Велике је зас-ТЈте за нашЈ- ствар у Евглеакој н Адгомеки сгекао ошгскоп Николај Ве.тиагировтЉ, а тако исто и др. Вошаагк, који је парочито жику авцију развио код многобројних словеначннх во.,тонија у Оетачрној Америци. Спт! тај грозничааи рад. све напоре, све наде н разочареил, у гаву тих бЈтрнтгх годиоа приказао је др. Вошњаж живо. слнковгггто и зналачгаи. тако да је ова вњига Вошњашва једаи од најзпачајнијих прилога за исгорију нашега ослобођеља и уједггњења. Д-Р ЈОВ. РАДОНИ"ћ

Предавање г. Тодора Мавојловића у Шапду ШаЛац. гб. децембра. — Снноћ Јо ва ааро.г.!ом удввегоететт одгжао занннљвк> пг^елазање ићнжесвнк г. Тодор Манојлсзаћ о те^га „срвскн ндеа.гнаам". Прелавач Је у слоболноЈ форма дао нсторнјат културног н кљнжевпог жнвота пречдвскнх СрЛа оа велнке сеобе до светског рата (од —161Г голнве). н т тни пог.ретана нстакао аначајну улогу адеалалиа. Преоаваљв је пмало занредног зхпеха

ЗА ОСВЕЖАВАНјЕ НРВИ штјте веко-тнко дааа уаастоиав ујутру чашу прнродне Франп-Јочефове горнв водв. Франц-ЈоаефовЈ в*м коју многп лвкарн препоручују ут -ем је првга 1ача же лулап. попраплл, умнрује жпппе п прнбавља тако адр&вљв а бнстру г.1л8ј.

Збор земЈБорацничке стравке у Врањској Бањв Врање, 25. децембра. — У недељу. 30. о. м. у 10 часова пре подие. одржаће се у Врањској Бањи велтгвв земљорадничви збор, на коме ће о "толитичкој ситл-ацијп у земљн. говорнти вођа земллрадндка г. Јован М. Јовановић. На овај вбор, између друтвх првала сграгаке. доћи ће и г- др. Урош Отајић.

Епидемвја шарлахи у ваљевском округу Вал,ево, 25. децембра. — Према Н8ввштајпма саннтетскнх властп у окру гу ваљевском влада велнжа епнлемлја шарлала. Шврлах нарочнто бесвп у срезу подгорском н колуб <и>ском. Јуче је обласан референт саннтета г. др. Ивковцв бно у среау колуОарском н са среским лекаром г. др. Јелнћем предузео мере за су Лнш!.е ове болести. У самом Ваљеву тааоћер има случајева о6оз>ења од шаплажа.

СУЂЕЊЕ ДНФРАУДАНТУ КАДОВИЋУ У ЧАЧКУ Суд уклања оптуженог из дворане због тога што омета претрес

Чачак, 25. децембра. — Јуче је| у чачанеком првостепено.м суд>'' почело суђење Бљгоју Кадовићу, рачунсвођи горњомилановачког првостепеног сула чије се кривице (преко 500 кривичних де.та, утаја, фалсификата) ислеђују бл1зу 3 године. Држава је оштећена са б.тизу ми.тион динара. Са Кадовићем су на оптуженичкој клупи Драгомир Рајичић, тргова^из Гор»!>€г Мллановца и Драгољуб Остојић, чиновник финансијске управе из Ниша. Оптужени Рајичић одговара за фиктивно лиферовање материјала горњо-милановачком суду, чије је рачуне наплаћивао Кадовић. Остојић, пак, одговара за више дела међу којима му је на терету и једна признанииа од 12 хиљада коју је доцније преправио на 22 хиљаде динарл. Чачански суд им суди по изузећу, јер је Кадовић био оачуновођа у горњо - милановачком суду. Нешто после 9 часова ушао је у дворану колегијум с председником, г. Манојловкћем. На оптуженичкој клупи су сва тројица. Оптужене Рајичића и Остојмћа бране адвокати г. г. Кордић и Лозанић, док Кадовића не брани ни Један из познатих разлога (хонорар је у питању), те му је суд одредио за браниоца свог писара г. Благојевића. Рајичић и Остојић су старнји људи и седе забринути и утучгни, док је Кадовић равнод>-шан. Он се мири са судбином јер верује за ће релативно млад изићи с робије пошто му је сада тек 28 година. Кадовић је Црногорац и протекцијом је дошао у горљо-милановач«и првостелени суд за рачуновођу. Школских квалификаиија има врло малз. Кад је примио дужност он је затекао хаос јер је његов претходник такође због прљавих ствари отишао на робију. У томе хаосу није се умео скаћи али је за то, по угледу на свога прет-

ходника, наставио и сам да узима и троши на све стране државни новац. Узети новац је правдао признанииа-ма, потписујуКи друге. Живео је расипно и тај његов живот изазвао је сумњу код надлежних те је 1925 године дошло до ванредног прегледа сужке касе. Пре прегледа касе Кадсвић је побегао; но, ускоро је ухваћен и стављен у притвор. Комисија је прегледајући касу и књиге утврдила хаос и дефицит на стотине хиљаде динара. На јучерашњем претресу, после судских формалности читана је само тужба државног тужиоца. У судској дворани било је једва неколико особа. Данашњи дан, међутим, изазвао је много веће интересовање код публике На данашњем претресу, који је трајао до 5 часова по подне, читана су акта о ислеђењу. Прилико.м читања тих аката оптужени стално протестује и не признаје ништа, говорећи да је признање учинио на нава.г>ивање судија само да би што пре дошло до суђења. Он не признаје све фалсификате, а за оне које признаје тврзи да има доказа којима ће их оправдати. За време испита сведока г. Божовића, чији је потпис Кадовић фалсификовао на а.манетној књизи на суму од 77.000 динара, он протестује говорећи да се према њему пропшзаконито поступа. Оптужени каже да је законом предвиђено да се ислеђење изврши за 15 дана, док се он, међутим, налази већ три године у затвору. Председник му одговара да је ислеђење од 15 дана предвиђено за дело краткога замаха и опомијве оптуженога да не омета претрес. Како оптужени не престаје са упадииама и протеспгма, председН1Ж га упућује у затвор; претрес се продужава без његовог присуства. Претрес је завршен у 5 сати и сутра се наставља. (Време)

Избор најлепше Љеше у ЈугославиЗи Конкурс „Брсмена" за избор мис Југославије траје закључно до 11. 5ануара ВРЕМЕ је отворило коннурс за изЗор најлепше жене Југославије, која ће учестео 6 ати на конкурсу у Паризу за најлепшу шену Европе у току фебруара кесеца и одмах затим на ме. ђународном кониурсу у Галвзстону, у Алгерици. Право учествовања у нонкурсу за најлепшу жену Југославије имају све девојке од 16 до 25 година старости, поданице С. X. С. УредкиштЕО ВРЕМЕНА позива све кандидаткиње које желе да учествују у конкурсу, да оДмах пошаљу уредништву по две фотографије величине Дописне нарте: на једној само глава, а на другој цела фигура (само стојећи). Фотографије ће се при мати закључно до 11. јануара идуће године. 12. јануарз увече састаће се жири, који ће по фотографија«а изабрати најлепше кзнДидаткиње за ужи конкурс. Ссака кандидаткиња треба да сеоје две фотографије стави у један коверт Тим фотографијама треба да прикључи засебиу цедуљу, на којој мора тачно да испише свз податке: 1, Име и презиме; 2. Године старости (тачно); 3. Занимање своје (ано га има); 4. Сталш кесто и област становања са тачном адресом (улица и број); 5. Место и област рођења; 6. У случају да буде изабрана да ли има неке сметње њеном путовању у Париз, у току фебруара 1929 Обе фотографије са свима податцима канАидаткиња треба да запечати у коверт и да пошаље поштом уредништву ВРЕМЕНА са овом тачном адресом: УРЕДНИШТВУ »ВРЕМЕНА» Секретару конкурса за избор мис Југославије БЕОГРАД Писма треба упутити препоручено. Избор кандидаткиња у ширем нонкуроу игаршиће иарочнти жкри састављен од наших најпознатијих уметника, нњижев ника и естета. Имена свих чланова жириа ВРЕМЕ ће унапред објавити. Имена кандидаткиња у ширем конкурсу остаће потпуно непозната не само широј јавности, него и самим члановима жириа. Она *е бити позната само секретару конкурса, који ке при мљена писма са фотографијама лично отварати, податке задржати за себе, а на сваку фотографију стављати само реДни број, по ко"е *е жири оцењивати, Само слике и ичена кандидаткиња изабраних за уки коичурс ВРЕМЕ ћ е одуах обЈавити Између њих изабраће Се мис Југославија. Она ће 1- февруара при -нти новац за пут До Париза, боравак и повратак за себе и једног пратиоца (мајку или неког ближег рођака).

Др- Рдцован И. Казимнровић: Кр еманско орор очанство

Прилог испитивању видовитости, прорицања и веровања у нашем народу Ове што је Времс до сада под мојим потписам сбјавило, ја сам у главном написао још пре 13 година. Рукопис је стајао међу мо-

јим хартијама и ја сам, умољен од пријат^ља, пусттк) Да се публикује. Оно што је објављено тачно је. Стога ја носим и моралну одговорност за аутентичност казивања и тачност залисивања... Знам да су многе ствари просто за неверовање. Знам да ће многи са извесним омаловажење.м прећи преко тих залиса, — али мени и није била намера, да све људе убед»м у оно, што се научним експериментима одиста не може доказати... Мени је ци. 1> био да из нашег народа покупим казивања и ноти-

Г Јр. Ралован Казимировић рам све оно што слада у област његове религиозне, мистичке душе, коЈом он живи... Ми смо до сада покупили масу народних песама, приповедака и мелодија, али у мистичку душу нашег народа нисмо завирили. Ја сам ск>-п.т»ајући наше народне орнаменте наишао и на душевне украсе, који се морају описати. Јер, за свестрано испитгвање нашег народа ж»је потребна само етнографска грађа, већ и грађа из области његовог духовно-религијског манифестовања. Поводом ових мојих записа, ја сам добио масу питања и података од наших људи из елите нашег друштва. И онн као и ја осећају да овим светом ВЈада нека мистериозна сиЈа, која није ој овога света... Но како?.. Зар с.мо ми у стању да све знамо и све одгонетнемо?!.. У Енглеској постоји научно лруштво за испнтивање окупних (таЈанствених) појава у природи. Славни научници: Гистав Ле Бон,

КамИЈо Фламарион, Емерсон, Анрн Бергсон и Др. верују у постојање духовног света. И ко зна? Можда ће научно испитивање метапсихичких појава и метафизичких проблема у вези са теозофским умствени.м погледима на свет и прпроду, једнога дана бити предмет науке на свима >-ниверзитетима?!. Оно што се раније игнорисало. данас се већ озбиљније испитује не само у ЕнгЈескоЈ, већ и у Француској и НемачкоЈ!.. А шта ми радимо? Да ли ми што у овој области испитујемо ијти истражујемо? На жа.тост, ми у овсм погледу нисмо ништа урадили! Чак смо готови да исмејемо оне, који би се усудили да се баве теозофским питањима!.. Ми с.мо, понављам, испитати народне обичаје, песме и пр-иповетке његове, али његову дубоку мистериозну душу и његово дубоко версвање у тајанствене сипе природе нисмо ни најмање испитали!.. Овде ми је пријатно истаћи рад нашег вредног испитивача живата нашег народа, г. АнлриЈе Лубурића , који је читајући моје записе сам дошао кући мо)ој и пружио масу драгоценог материјала. Он је око 20 годЈгоа путовао по Црној Гори и Херцеговини и скупл>ао народне песме и историјскоетнографску грађу према упутствима пок. д-ра Цвијића. Његова збирка од 600 песама је примљена у Академији Наука и броји на 150.000 стихова. Но он је у току рада слушао и за разна прорицања. Интересовао се и «старим књигама«. И он је дошао до истих резултата као и ја. ЈедЛктвене податке, које ми је дао само потврђују моју мисао: да је у нашем народу одиста било вијовитих љули... У нашем народу постоји јако веровање, да је дете, које се рсди у кошу.-мши, виловито. И такав после човек или жена (ређе), причају, иде са вилама ц зна више. него други људи. Тако вели народна мудрост. За таквог чсвека се каже да је духовно јачи од осталих обичних људи: «Јак као вјелогоња...« У најбол»ој намери, ја сам покупио масу података о таквим видовитим људима у нашем народу. Они су с1е 1осГо постојали и 4е !ас1о прорицали!.. О њима ће бити речи у наредним бројевима Времена, после нове голине... Л-Р Р. Н. КАЗИМИРОВИЂ

Јужна Србија на биоскопрком платну Јуче !грв полие приказ&н је у бвоскошској ссјн Колосеул београлс-:им мушкнм гииаазијама прошгадаасгачки фнлм „Сокола;п слег у Скопљу н еа Косову 1929 н лепоте Јужне С'Рбвје". Пре прнка-за, г. Тоша Живковнћ, арт. пукоаннк у пепзнјн н старешнна соколске жупе КраљсгиК Марко у Скопљу, одржао је једно кратк» предаваље, а за време прака-знпаља фнлиа давао обавоштења о иоједнанм момептпма. Ово прнкаапваље постнгло је успех преко сваког очекпвања. Учеинди су аа сзе време фнлма одушевл>оно п.геспалк в поздравлалт! малога Престолонаслсдлнка, соколе нз Чехословачке н Пољске, њнхове вежбе. Косопо Поле, са реконструшнјом косовске бнтке. а ЛАрочпто манастагоо н прнродне лепоте Јужле Србнје. Ову врсту фндма. којн Је овога ггута показао сву корнст и усиех, треба негозатн л дал>е. Њнма се ларочнго раарнја љубав и нптересовање за све крајеве наше лепе отаџбине. Добро се учннпло што се почело баш са Косовнм Пољем. које млогн н млогн нису внделн, оно оваЈ ;о бнва позиато н као слнка а не само као географскн појам. Требало бн оважо исто снимнтн н Хрватску, Слоганачку, Далмацнју в Босну, са чнјнм лепотама треба упознати лашу омлаЈпну, а овај фнлм о Јуж.ној Орбнјн приказатн омлааини у Хрватској и С-ловеначкој. Добра је ндеја послатн овај фплм н у.Чехословачку. Прцјатно је бало авдеггл са каквом су само озбиљиом пажшсм београдока доца глеаала овај фалм пун сввчапе лепото Кооова Пол>а и велнчап ствоне ДНВ.1.НН6 горостасннх планана око Велоса и Охредо!;ог Јеоерч. Вечеграс, у б чаоова, филм Ке јога једном бнггн пр-■вчзан на УинвврзнТ€Ту. СВА ИЗДАЊА Друшгва Народа у Женепн. могу се лобнтн у нњижари дВРЕМЕс. Тражлхе каталогв.

Један сомборски раднив тешко рањен приликом крваве туче Сомбор, 25. дше«мбра. — У кафанн код Фншера ноћас је дошло до нрва ве туче, у којој је тешко наотрадап Јозан Радојевнћ рад^гнк нз Сом бора. По причзњу очевзсгаага нзмеђу Рл дојевлћа н још пекпх лица дошло је у почетку до неспорвоума н оваЈ>л у коју ссг доцннје умешао н Отојан Жагарац. Вндашпн да Не се па врају све завршнти крвл»у, пеки оу покушалн да завађепе СФпшају, алл у томе нцоу усп&тп. >ер је Жагараи њпхову ннтервенциЈЈ- опречно револвечк>м, из кога је на Радојовића нспално покатнко меггака. Тешко погођен на трн моста, младнзћ је шпо још толнко снаге да се обратн прк сутннма за помоН, те оу онн отрчалн у поанвдју. која је >"брзо дошла зг једно са лечгаром којн јо ужазао бро\ помоћ. Још нсте поћн пооиција је у хлпснла Жагарца, а јутрос је он упу ћеп нспражром судији г. Поповн^ којн га је посло залргоеног сас ,т\таља сгавно у нотражин затаор. (Вр:ме) Пожар V Скопљу Окопље, 26. депембра. — Ноћас два часа појапио се пожар у кући г "Борђа Топапчевнћа у Сагатајевој ул« ин. Пожар )е избио на крову в>-ће Пошто је пожар благовремеао примећен и брао угашон, ппета ннје вели ка. (Време)

Покрадена бакалнпца у Скопљу Окопље, децембра. — Ноћас с око 10 часова непознаги лоповв иавршили похару у бакалскоЈ ралљв г. Јоваиа Алексића у Врањско! улипи броЈ 4. Лопови су разва.тили катаваа ■ јпавши у радњу, однели ив ње вести*у којичнлу сгссг«. гкшшкја џ шшш кстрагу. (Вре»»в)