Време, 27. 08. 1929., стр. 1

У т 0 Р А К, 27 АВГУСТА 1929

ДИРЕКТОР КОСТА М. ЛУКОВИЋ РЕДАКЦИЈА И АДМИНИСТРАЦИЈА ПОЕНКАРЕОВА 4-6 ТЕЛЕФОНИ ВРЕМЕНА: 40—02, 40—03, 40—04, 40—05. ТЕЛЕФОН АДМИНИСТРАЦИЈЕ: 20-98 ГЕЛЕФОНСКА СТАНИЦА У РЕДАКЦИЈИ

ПРИМЕРАК 1 ДИНАР ПРЕТПЛАТА ЗА ЈЕДАН МЕСЕЦ: НАША ЗЕМЉА 20 ДИН.. ИНОСТРАНСТВО 5Г ДИН ЦЕНЕ ОГЛАСИМА : Реклаивв део: Београлско излаље рални лап 1 см. ! стубап 12'— дпн. р Целокупио излаље рзлпн дан 1 си. 14*— дин", Целокупно излаље недел>ом 1 см. 20'— дин Текстовиж део: Београдско излаље радни дан и неле.^ом 1 см. 20' - дин., Целокупно издаље радни дан 1 см. 25'— дин., Целокупно излаље нелетлм 1 см. 30'— дннара

Три интересантне епизоде хашке конференције

(Од вашег париског допнсника)

Виненхоф, ие су се лржаЈе менарне сехнице на конференцији у Хагу

Имао сам намеру, долазећи у Хаг, да за читаоце Времена пра тим конференднју нз дана у дан. Међутим, догађаји су се развнјали тако брзо и тако вид љиво замршено да. с обзиром на тешку трансмисију, мој сиотем није био могућ. Морао сам се ограничити на то да сачекам догађаје и да се вратим мало унатраг да бих нзнео ток конференције и латентну логику која управљаг догађајима без обзира на то што нзгледа Да тн догађајп немају, бар на први поглед, ннкакве везе. Надам се да то неће бити без интереса. Кад се изузму разне варијације ситннх свакодневнпх сцена, коифереиција изгледа као филм којп се развпја истим рит мом... Једна иницијатива. Конотатација супротних гледишта. Претња да се преЈЧ )вори прекину. Воља да се не кида. Бежи се и враћа, али ое опажа Да днлема постаје све затегнутпја. Споразум или замршено стање. Процес се" показао нарочито у првој егјизоди јер се појавио ду пли ефекат изиена.ђења и сензације. Изненађеља, јер су сви очекивали да виде борбу око организације, а не око постојаља Јанговог плана. Знало се за много аргумена<га које је канце лар и финансијски судија спре мио, јер их је он врло јасно изнео на седиици Доњег Дома. Али, сматрало се као сигурно, да ти аргументи имају да послу же као оружје којим ће се напастн Интернационална Банка, а још више као оружје којим ће се тражнти да седиште банчино буде у Лондону. Нико иије сум њао да је Енглез могао бнгги расположен да ратује чак против постојања Јанговог плана, да би отуда извукао користи и да ће употребити противничке резерве. А то је, у осталом, била основна тактика. Исто тако, главна је ствар, кад противник треба да буде изигран, да се тај протнвник, у колнко је то могуће удари што јаче по главн. Процедура није можда ни мало дипломатска. Иарочито тај систем нма тек далеких веза са идејом међународног измирења. Тако се објапгњава сензацнја изазвана бру-. (галним ступањем на сцену једне личности, чнја је бруталност у осталом била већ позната. Неспоразум је избио. Могло се одмах прекинутн уз констатацију да улоге нису добро подељене. Скупили су се да дрврше почати задатак. Један од

партнера иије се слагао о планом. Т^ебало је почетн дискрет ним регулисавањем захтева незадово.мика и то канцеларским методама. Сјајан начин да се изигра тактика човека који је тражио, пре свега, бински ефекат и рачунао на комешања у јавности. То се није хте.ло и то зббг мно го којечега: куртоазија због холандске гостољубивости, апавизам полптичара код којих се све лепо свршава, а нарочнто Због вере у јакост позицпје бранилаца Јалговог плана. Тако је решено да се олимпијском мириоћом опонира провокацнјама. Игра се нарочито иопољила после инцидента Шерон—Снауден. ое била дала пржика да се Енглезу докаже да нема права, али то се није хгело. Тако се дошло до тога да се конференција нашла пред знаком (ттања. Шта же.ти г. Снауден? Да упропаста до корена Јангов п.тан или да за своју зел!љу добије максимум? Објашњење овога питања то је друга епизода. Процес је прост. Г. Снауден шгта: «да и.ти не, хоће ли рачуната са мојт| захтевима?» Одговара му се нуђежем концесија. Он их назива смешиииа. Тада, дош.то се по други пут на ивицу. 17. августа у 6 сати %-вече г. Бриан је рекао: «Ја одох за воз.» Једна инсшфација г. Лушера проналази нов излаз. Г. Снауден гтрезмре оно што му се нуди. Не зна се ни шта'та понуда вреди? Кад би се потрудили да прецизирају цифре. И ево финансијских експерата два дана на послу. Они не успевају да се сагласе чак ни са аритметаком проблема. Хоће ли избити криза? Има некога ко се прибојава кризе јер би криза за њега значила катастрофу. То је г. Штрезе.ман. Пропаст Јанговог плана значи за њега јаловл.еже целе његове полптике. Нема више наде да се уреде репарације. Нема више ослобо1>авања територије. Г. Штрезечан такође стрепи кад види.да за љубав неко.ико милиока повериоци хоће да полупају главе једни другима. Треба из зауставити. И}1а ли бољег начина за то од начина који ушотреб.љава г. Снауден, само му треба дати дипломатску форму. Није довољно подвучено да је ступање на сцену немачког министра било ступање у кућу. Г. Штрезечан је, тачно, одржао такав говор. Шта би било кад би дошао 1. септембар, а Јангов план

није ступио на снагу? Немачка би морала да продужи да плаћа ло Дозово.ч плану. Не би ни могла дру гачије јер јединм тај атан постоји. Зар није она примнла те услов& за време спремања Јанговог плана? — Сасвим, одговара г. Штрезаман. Немачка је примила режим транзиције али ништа друто. Она је пристала да провизорно пргош Дозова плаћања под утсловом .и се то сгање доцније поправи. Али експерти су званично утврдили да Немачка није у стању да плата више од* 1.600 милиона з.тата1»х марака 1930. године, а не 2,500 милиона по Дозозом плану. Бксперти су одредили максимум плаћања. Немачка има права на то пошто она чини све што до ње стоји да се озваничи Јангов план. Према томе, она више није обавезна, ма шта се десило и она неће плаћати до оно на шта је обвезује Јангов гаин. Више ништа. 00» ОДГОВОР ДРЖАВА - ПОВЕРИЛАЦА ЕНГЛЕСКОЈ * Хаг, 26. авгуота. — Г. Жаспзр предао је данас пре подне британ. сној делегацији одговор у име четири поверилачне државе. Садржина одговора није још поз. ната.

Ми не измтшЈљамо. Г. Штреземан је одржао такав говор на једној од тајних сел^ица шесторице главних делегата, која је држана 21. августа до дубоко у ноћ. Чак и онда се говорило о разклажењу, али је .то избегнуто и решено да се наттрави још и последњи покушај. Резултат тога покушаја сазнаће се кад овај чланак буде штампан, а он ће помоћн чнтаоцнма да разумеју еволуцпју преговора. ЕЈнергнчнн захтевн г. Снаудена нмалн су за логичну последнцу нокушај да се г. Снауден умнрн. То ннје било нн мало згодно, ни мало забавно, јер би попуштање захчевима г. Снауде на створило могућност да се такве ствари ионове. Али попустљиве увек воде груби док и они најзад не покажу зубе. Хоће ли се тако завршити хашка конференција? СЕН БРИС

Г. БЕНЕШ КОД Г. БРИЈАНА Хаг, 26. августа, — Г. Бријан при мио је данас пре подне г. Бенеша. Г. СНАУДЕН НИЈЕ ЗАД0В0ЉАН НИ ПОСЛЕДЊИМ ПРЕДЛОГОМ Хаг, 26. авгуота. — Јуче су радили делегати Француске, Италије, Белгије и Јапана све до ноћ и на састављању нових предлога у питању поделе ануитета. У току ноћи г. Гаспар је предао г. Снаудену ноту у којој су били изнети ови предлози. Г. Снауден је обећао да Не дати одговор на ту ноту још данас, али одговор до сада још није стигао. Из кругова екглеских деле. гата сазнаје се да нов и предлози нису задовољили г. Снаудена и да Не их он одбити. Ако се то обистини, онда ће то бит и свршетак конференције. У новим предлозима излази се у сусрет енглеским захтевима за 7о од сто, пошто је Италија уступила један део ануитета који има да добије. (Врзме). ФРАНЦУСКА ВЛАДА ПРОУЧАВА СИТУАЦИЈУ У ХАГУ Пароз, 26. августа. — На седници министарског саеета, која је данас пре подне одржана под председништвом председника републике г. Думерга, проучена је ситуација у Хагу, а затим је одређена фрзнцуска делегација која Не учествоеати у раду Друштва Народа. АКО Г. СНОУДЕН ОДБИЈЕ ПОСЛЕДЊЕ ПРЕДЛОГЕ... ХагГ»5. августа- — Данас пред подне састали су се г. г. Шерон, Лушер, Жаспар, Франки и Гчрели.

На оеом састанку било је говора о држању које Ие заузети Француска, Белгија и Италија у случају да г. Сноуден одбије последње предлоге, било да их прими или да затражи накнадна обавештења. У овом последњем случају обавештења би дао г. Жаспар.

Њ. В. Краљ за пострадале од поплаве у Скопљу С1»пље, 26. авгуота. — Њ. В. Краљ, чим је сазнао за прве вести о поппави у Скопљу и за невоље пострадапог становништва. благоизволео је поспати, преко обласног одбора Црвеног Крста у Скопљу, 100.000 Дина. Р а . да се као Његбвд покоћ, подели пострадалима од поплаве у Скопљу. Целокупно становништво града Скопља поздравило је са нај гепшом захвалношку племенити гест Њ. В. Краља. Око евакуације Рајнске Области Париз, 26. августа. — Пос.те сед нице мннистарског савета, која је одржана данас пре подне, шеф кабинета г. Бријана конфернсао је у министрству војном са г. Пенлевео.ч. Овом конферисању присуствовао је и генерал г. Дебне. Изгледа да је било говора о евакуацији Рајнске Об.тасга. Повратак Министра Просвете са Бледа Мнниетар Просвате г. Божа Максниовић вратпо се јуче изчутра са Бледа. Г. Макспмовић био је прим.ген у аудијенцпју код Њ. В. Краља.

ЛЕТ .ГРАФА ЦЕПЕЛИНА- ОКО СВЕТА

Дирижабл је јуче стигао у Лос Анџелос Цепелив је до сада, за 233 сата, превалио пут од 16.880 енглеских миља

Ткхи Онеан Лос АнНел«

У ЛОС АНГЕЛ0СУ 'Лондон, 26. августа. — Јављају из Лос Ангел |-а да се «Граф Цепелин» појавио изнад вароши јутрос у 1.10 часова по тамошњем времену. ИЗНАД САН ФРАНЦИСКА Лондон, 26. августа. — Јављају из Сан Франциска да је тамо стигао „Граф Цепелин" и да је кружио над центром вароши. Цепелин је зафм одлетео у правцу југа и вероватно ће петети до Лос Ангепоса дуж обзпе. Цепелин се задржао над Сан Франциском нешто мање од једног сата, за које је време око њега кружио рој од неких 50 аероплана. Огромна маса света посматрала је цепепин са свих страна, док се небо проламало од брујања више хиљада звона и сирент. Цепепин је стигао пре него што је био очекиван, јер је његов допазак над Сан Франциско био предвиђен теи за ујутру. али су повољни ветрови повећапи његову брзину. ДОЧЕК У ЛОС АНЏЕЛОСУ Лос Анџелос, ав. августа. — Данас у 2 часа и 40 минута по подне по средње-европском времену стигао је Граф Цепелин на аеродром у Лос Анџепосу. Цепелин се појавио изнад вароши још : у 3 сата ујутру, по калифорнијском

времену. Прелетео је варош и аеродром и затим узео правац према Лонг Ичу, на обали Пацифика, пошто није хтео да се спусти пре зоре. У 5 часовз ујутру, када су се појаеили први сунчани зраци, ваздушна пађа се поново појаеила над Лос Анцелосом и упутила се право према аеродрому. Дирижабл се почео полако да спушта и у 5 и 16 минута бацио је уже које су одмах дохватили војници и почепи да вуку за катарку. Први понушај да се дирижабп веже иије успео; али, у 5 и 40 цепелин је био везан. Путници су могли да изађу. Одушевљење публике која је преко целе ноки оче« кивала Цепепин бипо је неописиво. Место на које је цепелин требан да с* спусти бипо је затворено од једног кор дона војске. 6 војних аеропрана и један мапи дирижабл пратили су Цепепии. Пут од Токиа до Лос Анцелоса, ду« гачак је 9000 км., Цепелин је прелетео за 48 часова и 85 минути. Од тога времена 40 сати летео је краз густу маглу. Досадашња целонупна пруга коју је Граф Цепелин прелетео на своме путу око света износи 16.880 енглеских миља, Тај је пут прелетео у времену од 233 сата и 35 иинута. Сутра у 8 часова ујутру, по средњоевроском времену, цепелин је проду« жити пет за Лекхерс. (Време)

СУКОБ АРАПА И ЈЕВРЕЈА У Г1АЛЕСТИНИ

Крвава ноћ у Јерусалиму Нереди се настављају на свима стр%нама

РАЛ НА ИСТОКУ

Келог: — Ви сте потписали мој пакт противу рата! Зараћеие страие: — Зато ми и нисмо објавиЈИ ]едан Јругоме рат пре него што смо се потукЈи,

Парнз, 25. августа. — Авас јавља из Јерусалима, да је тамошњи дипломатски нор уложио протест код владе, тражеНи енергичне мере за васпостављање реда. КО ЈЕ ИЗАЗВАО НЕРЕДЕ Парнз, 25. августа. — Авас јавља из Јерусалима, да је влада изјавила, да тамошњег врховног муфтију сматра одговорним за ееентуалне нереде. АРАБЉАНИ И ДАЉЕ ДЕМОНСТРИРАЈУ Парнз, 25. августа. — Авас јавља из Јерусалима, да Арабљани и даље демонстрирају, палеКи синагоге. ЖРТВЕ СУКОБА КОД ЈАФЕ Париз, 26. авг>"ста. — Авас јав.1>а |3а је при.тиком сукоба у близини Јафе 1 лице пошну.то, док је 13 рањено. Арагш су прене.ти своје нападе на до."втну Израел, где је јеврејска колоштја Беизан потпуно уништена. Погинуло је 1 и рањен 21 Јеврејин. НРВАВА БИТКА У ЈЕРУСАЛИМУ Јерусалим, 26. августа. — Борба између Арапа и Јевреја проширила се на целу Палестину. У многим меотима, а нарочито тамо где су Јевреји мало бројни, Арапи су извршили поновне нападе. У Хеброну убијено је 50 Јеереја, а 70 их је рањено. У Јафи водила се огорчена борба. Има много мртвих и рањених. У самом Јерусалиму дошло је до нових суноба, у ноћи од суботе

одсуству британског високог комесара сер Џона Чанселора, који се сада налази на путу из Енглеске за Папестину, брјтанске власти предузеле су потребне мере да се успостави ред. У синокњем иомунинеу, који јв издало британско министарствс колонија, каже се: »Према извештају заменика британског високог коме. сара у Палестини, у тоиу последња 24 часа буннули су нереди у Јерусалиму и у другим местима Палестине. Због тих нереда дошло је до материјалне штете и људских жртава. «Британске власти у Палестини предузеле су потребне мере за сузбијање нереда и за обезбеђење живота и имања свију грађана без разлике, и те мере примењиваКе св све док се ред потпуно не успо. стави. «3зменик високог комесара изјавл»ује Да је брктанско намесништво у Палестини увек спремно да прими представке и молбв разних општина, али да је на првом месту сту потребно да се заведе ре д и законитост. Рат на даљњсм Истоку БОЉШЕВИЦИ СУ ЗАУЗЕЛИ МИЧАН Парпз, 26. августа. — Индопацифич ка Агенција јавља из Харбина да су Руси опљачнали и евакуисапи три вароши у области Суидуна. Тврди се да су Руси заузели Мичан, из кога се псвукао тамошњи гарнизон. НСВА ВОЈНИЧКА ПОЈАЧАЊА Парнз, 36. августа. — Авас јавља и недеље. Битка ,е тра,ала целу кз Јерусалима да јв 6о0 енглесвнх н ■ Вели " и 6 Р°1 Ј еереја био )е од војннка| д0лазеНн ^ Египт3| отнгло тамо аеропланима и да су пуцали

стране Арапа искасапљен. Међу мртвима има и државних чиновнина и америчких студената, који се налазе на турнеји по Палестини. Једна синагога и једна џамија су изгореле. До сада број мртвих у Јерусалиму износи 120. У варошио влада велико узбуђење. Сви дуНани су затворени. (Време) НЕРЕДИ СЕ НАСТАВЛ>АЈУ

на једно село у околини Јерусалима, у номе се налазе фанатицн који су напали Јевреје. Изгледа да је у Хеброну убијено 45, а рањено 47 Јевреја. ГЕНЕРАЛ БЛИХЕРУ ЧИТИ Лариз, 26. августа. — Авас јавља из Шангаја да је, према вестима из

Лондон, 26. августа. — У суботу I Ха Р бина , стигао у Читу командант ресипи су се нови нереди у Јерусали- 1 Блихер, шеф нове созјетске армија М У и у другим местимз Палестине. У на Даленом Истоку.

Чекрвин рачун Бр.: *)2.2П1 БЕОГРАД . ГОД. IX . БРОЈ 2755