Време, 27. 08. 1929., стр. 2

Уторак, 27. август 1925,

Д Н Е В Н И К

О.КРИВАЊЕ СПОМЕНИКА ПОЧ. НРАЉУ ПЕТРУ ВЕЛИКОМ 0. СЛОБОДИОЦУ У БОСАНСНОЈ НРУПИ Данас се у Босанској Крулн еа врло саечаа наткн открива спомевнкчт. Краљу Петру Првом Велик м Оелободаоцу. На тој свечаностн узеће учсшћа п Бањалучко Соволско Друштво, којв ће прнреонтн јавне вежбе. љубљансни велесајам У суботу 31. азгусте отвара се взлпкн с-атам ЈЉубл»ана у јесен«, којн обухвата. по.т>опрнвреднн сајам (ме кз н млечнн прснззодн, вкно у бачвахф л флашама, мед, грожђе); вртарска нзложба: нзложба друпггва Зсо (св? жнвотпње које жнве у слобазној прнродн нашнх крпјева); задруазаа нзложба; хнгпјеиска пз.тожба; нзложОа покућства н опраме ста ноз«; пзложба домаћзг кућног заната: велнка нзложба стрсувв^ и оруђа за пол>опрнвреду; пзложба нндустрн скнх н занатскнх производа; забавнште (стре.-вана, хнподром, аутодром, прнпн, лплнпЈтанпн, варнетв птд.); н \такмица словеначкнх хармоннкаша. Са;.л м трајв до 9. септембра. Учесннин којн нмају легнпшаинје сај ма, добнјају повластилу у пола пене па лржагнпм жзлезннчам! н паробЈ-.-тма. наше занатлије на прашном сајму На псследњој пленарној седннцн Занагоке Коморе у Београду одобрен је К1 елнт од 120.000 дннара радн ода шил>ан>а 100 занатлнја на велнта пратетњн сајам у Прагу, којн ће се одржатн у Фебруару нлн марту 1 Ј ?0. годинв. На сајам ће отнћн занатлнЈ? пз свнх крајева с<1 тврнторн је градске Занатске Коморе. повратан наших снаута из енглесне Напт скаутп, којн су учествозали на мсђународном <жа>тсвом цем борн-у, вратдлн су се нз Енглеске. Успут су се задржалн у Парнзу један дан, а затнм су продужнлн днректно за Београд. У Београд ру стигли прекјуче.

нова управа земаљсног савеза занатлијсних удружења и еснафа Јуче је адржана сеаннпа главног сдбора Савеза Земал>скнх Занатлнј ских Удружења и Еснафа, која бро јн 232 органнзапнје са 44.000 чланова. На седннпи је нзвршено конститЈтгсање. Нова управа је састављена овако: председннк г. Крста Гнновић, месар; први потпредседник г. Маха.нло Стојановнћ, преОг седншк Занатске Коморв, ташнер; други потпредседник г. Огојадин Анђелковнћ, грађевннар; првн секретар г. Рздомнр Спасовић, хлебар, други секретар г. Васа Јованознћ н благајннк Драгољуб Милановнћ, абаџија. Надзорвн одбор: председннк г. МнхаилоОгојаднновић, казанџија, секретар г. Милан Сталојешгћ, опанчар. Новоиоабрана \~права је врхопна инсггитутгнја савезних занатлијскк1 удр>-жења. елентрифинација доњих наштела О^штнва Доњих Капггела одлучи ла је да у Дов>нм Капггелнма уведе елепрично осветљење. Радови ће се нзврпшти у току ндућег меУВАЖЕНА 0СТАВНА Решењем Министра Ун\трашњих Дела >"валсвна је осталка на државну сжужбу г. Александру Видовнћу, појш1гнјском чнновнику нзвршног одел>ш>а Управв Града Београда. ПРАНТИЧНИ УЧИТЕЉСНИ ИСПИТИ У БЕ0ГРАДУ У Женској Учитељсвој Школн у Бвограду почећв 15. септембра прак тнчни ислитн учителЈ -нца. За ове испнте пријавио се већн број кандидаткиња, те ћв испнти трајати неколнво дааа. ОПРАВНА ПУТЕВА У КУМАНОВСНОМ ОКРУГУ Одобрени су планови и прорачунн за оправку држаетог пута Куманово —Жрнва Паладаа н Врање—Куманово. Пц|драчунсга сума је ±46.8бв дннара. Б Е Р 3 А

Динзр у Циркху 9.1275 Динар у Трсту 33.615 Динар у Лондону 276 Динар у Њујорну 1.7575 Ратна Штета пр. 407.25 роба БЕОГРАД. 26. АВГУСТА ДвЕизе: Лондон 276.40— 275.60; Парнз 223.80—221.60; Њујорк 56.9356.78; Женева 1097.40—1004.40; Мн лано 208.75—29б.7б; Праг 168.89165.09; Амстврдам 22.84—22.78; Берлнн 13.5725—13.5425; Беч 8.0342 —5.С042; Петта 9.952—9.022. Нада нашњем састанку свв девнзе попу стиле од прошлог састанка. Робе прпватне је бнло код свлх деви. за а нарочшчз код Беча где је н доста рађено око 25о.00о шилннга. Народна Балка је дала Женеве, Пепгге и Берлина. Милвшо је подмнрен од стране прнватннх банака као и Париз. Рађено јв по парнгету код свих девиза. Држгвни папфи: 2 н по од сто ратНа штега пр. 407.25—106.50; 2 и по од сто ратна штета за двцембар 423—422; 7 од сто зајам 89.7589.76; 4 од сто аграрне обвезнице 55 —55; лутрнјскн лоз 2 од сто 85 —81; лоз Орпоког Црвеног Крста 41.50—1С. Са ратном пггеггом данас се ннје ништа радило како код промпт штете како и са терминима. Акције: Народна Банка 8.400 —8.330; Заложна Банка 635—58о; Иззозна Банка И:о— 8%; Оппгга Тргозачка

Банка 220 —180; Бродарсво Друштзо бзо роба. Продукти: пшеннпв: гл. пруга 76 4 од ото данара 186 —19о; %увуруз: пр. пар. Вршац днвара 195195; пасул>: гл. пруга пр. узавс дннара 350—850. Брашно: г. Бачкв станнце динара 815—307.50. ЗАГРЕБ, 26. АВГУСТА Државни папири: 2 и по од сто ратна пггета пр. 406.75—407; ч н по од сгло ратна пгтета за септембар 406.50—407.50; 2 н по од сфо рат■за штегга за овтобар 409—410; а и по од сто ратна штвта аа новембар 42о роба; 2 и по од сто ратна пггета за децембар 420—422; 7 од сгго аа>ам 89.50—90.56; 4 од сто аграрне обвезннце 54—55. Акције: Нар-гона Банка 8.300—8.600; Земал>ска Банка 127—135; Прва Хрватска Штедаоннда 955— 859; Југославенска Балка 81—83; Југословенска Удруасена Банка 202 —204; Љубљансеа Кредитна Банва 123 новас. ЦИРИХ, 26. АВГУСТА ■Београд 9.1275; Париз 20.3325; Лондан 25.1825; Њујорк 5.195: Брисеа 72.235; Милано 27Л 725; Амстердам 208.175; Бврлин 123.70; Беч 73.17; Праг 16.37; СогЈшја 3.76; Пешта 90.67; Атива 6.71; Б%тсурешт 3.0325.

НА ПЛАВОМ ЈАДРАНУ

Странци на нашсг риви!ери

Ђердан .америБсон герлса' „Карађорђа"

на палуби

Дубровкнк, августа. — Сплпт: варош лепа, са таоанственим отаринским узаним уличнцама, изукрпгганим и испреплетаннм, у коргма лети влада спарна хлвдовина, сл обалЛ модарном, пространом, у дрворздима пелми, са хучним рнтмом прнстаништа, са белнм терас/ша на брду Марнјану, на којима ннког нема, јзр их целога дана бијв сунчана јара. Сплит је варош великог напретка п рада, али није варош странаца. Рнтам велнке трговачке актнвностн не прнвлачи чше, којп су дошли да оз одморе и да ужнвају само плаветннло и свежину мора, мнрнс зеленила к мпстпку старнне нашег приморја. Сп.тит је за страипе једна пролазна станица, гдв св задржовају највише два до три дана, а њихову пажњу привлаче остатци Двоклецианове палатв, нмпозонтнз рушевине, односно нскопнне Салоне (Солин) и гривна белнх капггелалских села, која се сплела око Сп.тита у сафнрном Капггеланском заливу. сепаратизам на плажи Оплит нма једно вонредно лепо купатнло, огромну прнродну плажу звалу Бачвице, можда највећу у Далмацији. Али, на њој влада Јздан нароччти режнм, који за странце нијв много призлачан, а који на осталим далматннскнм плажама срећом не постојн. То јест, одел>ен је простор за купачипе н за купаче. Купачн нема(ју право пристл-па у женско одвлење. 0 попгговању овог сепаратастнчког пропнса брину се редари на лнпу места. И сада замислнте плажу бео купечица! Призгааће свако, да она губн сигурно три чеггерткне свсде дрожн. Сплитска младеж је због тога дезертирала са Бачвица н пронашла другу, мало заОаченнју плажу, звану Фируле. Ту нема кабина, алл влада пуна слобода, н купачи н купачице скидају св под ведрим небом, у ошптој узајамности и толерантностл: просто као јвдна ввлика пренсторноска породнца. Порвд тога, Сплнт је врло скупа варош, не слмо најскупља у Далмапији, непо ввроватно најскупља у зем.ги. Дођегге на пример у Далмацију, са асивом жељом да једете морсву рибу. Аво сте случајно били у Парнзу, који ннје поред мора, можда се сећате да је морска риба на јеловннцнма јевтннија од меса. У Оплиту, ма да је поред мора, морска риба је сжупља од меса: и то не само на јеловнипима, нвго и на пајаци. ЈАДРАНСНИ РИБОЛОВ И ДАЛМАТИНСНО ВИНО Ненскоришћено лежн богатстзо дубина нашег Јадрана просто због тога, пгто је наш рибатов још на истом степвзу рнболова Христових апостола на Генезаретском језеру. Риболов је ограаичвн на непосредну близину обале, са примитивним мрежама и баркама, док празе и корисне резултате даје риболов на внсоком мору, са рнбаракнм моторним и парним бродовима, са оргпнизованим брзим транспортом и довољним бројвм фабрика за брзу прераду и конзервирање робе која наи.тозн н воја св лови у масама, као оардине, скуше, локардв и тон. На уређење нашег риболова у Далмапији требало би уложити веће капнтале, али би ти капитоли бесумње донели брзе н велике плодове. Нажалост, Далмација нема капитзла за велнке инвестиццје, а остали краЈони слабо се интересују за искорншћавање морског богаства.

Чули сте за иного рекламисано дал матинс-ко вино, које у ДолмацвЈН роди толико, да га сељаци просипаЈу, ч јер не мог>' нп да га продаду, ни да га попцју. Хоћете у Сп.титу да окуситв то чуввно внно. Разочараћете се, јер ћете добити вино много горе него пгго га пнјете у Беогроду, а нећетв га платити нипгга јвфтиннје. Да ли је дакле нстина, да далматински сељак просипа втао, јер не може да га прода? Истина је.' У Сплнту Се пн>е рђаво и скупо вино, зато што га кафешце садш праве и кваре, веле гр.^ђани. То није тачно, него је тачно да су држава и општина удариле такве «амете на внно, да се једва и овако издржава, веле опет каФеџије. гАМЕРИКЕН ГЕРЛС» Огрпнте се мало н кренитв за Дубровннк. Тамо ћете пити заисш добро и оригинално далматинско внно, по сасвнм прнстојној, иако нв баснословно јевтиноо цени. Лепе, удобне и .туксузне лађе Јадранске н Дубровачке Пловндбе одржавају сваког дола п>тнпчке пруге између Сплита и Дубровшгка. И увек су пуне, већином странаца. Имао сам задовољство да и овај други део пута дуж далматанске обале пређвм са бродом Карађорђе и са симпаттгчтш к<1мандалтом г. Проданам. Палуба је начнчкана путшшима: жеае броЈно много преовлађуЈу. Читав ђердан лепнх, младих жена. Америнен герлс: једна група од чугрнаест америчких студенткнња. ДЕЦА НОВОГ СВЕТА Много се разликују од својих алглосаксонских сестара из старе Бвропе: Енглескнњв. Лепше су, неоспорно. Мешавнна раса, која је створила нови народ Амврикв, дала је ванредне рвзултате естетике. Узалуд се тру^ите да међу њима пронађеге тнп Амернканке, као ппо ћете одмах точнтз тнп Бнглескнње, Немнце, Чехиње, Рускиње, Мађарнце и т. д. Американке имају свој тип само у менталитету. Спољашњост нопротив носи печат оне мепгавине, која ;'е преовладала у току две или три генврације. Има их плавих, витких, бвлнх, које се по типу прнближавају англосаксонској расн. Има бринета са развијеиим и чврстим -формама, наслеђеним ко зна из какве мешавине Шпанаца, Германа и Ј>аска. Најзад има прномањастих, са мрком косом, топлим великим и црннм очнма, свет лим насмејанкм и крупннм белим зубима у сочвом обручу пуннх и румених усала. У њнховим жилама нај вероватније тече још топла и бунтовна мексиканска крв. УскомешадЈв се Дон Жуани, нашн н страЕи: разапеше мреже и почеше да хватају позналствп. Алн, труд је остао без успеха. Зар су Американке тако повучене н екромне девојке? Не. Али, ритам њиховјг механиаираног, машннског живота, створио је и карактеристику њнхових навика. Оне сада посматрају романтичну обалу н у сунпу окупана острва, прелнставају Бедекере и бележе непгго у своое бележннце. Нека се ДонЖуани мало претрпђ: време за флерт, љубавне изјаве и евентуално узднсање наступа после вечере. Онда ће лвпе вмеринен герлс да склапају са свима познанства н да играју до рекорда. А. Б. ХЕРЕНДА

Коатке вести:

— ЈАВЉАЈУ ИЗ КЕЛНА ва )е јутрос у 8.04 ч., при улазу у станицу Буир нод Дирена, у РајнскоЈ области. ионочила из шина лономотква са седам вагона брзог воза Париз—Варшава. Приликом ове несреће, логинуло је 6 и твшко рањеЈно 10 лица. —_ УСЛЕД МАГЛЕ, ноја се слустила над морем, насела је оилопњача „Манлигетен" и још једна лађа, ноја је веК ослобођена. а и за оклолњачу лостоји нада да ће такође* бити спасена. — ЈАВЉАЈУ ИЗ АТИНЕ да су се успед провале облака створиле бујице које су поплавиле два атинска кварта. Струма се разлила и поппавила долине. Удаеипа су се два лица. Штета је знатна. — ЈАВЉАЈУ ИЗ БАГДАДА да је кабинет Ирака поднео оставку. _ НА ПОСЛЕДЊОЈ ПЛЕНАРНОЈ седници у Варшави осамнаестог заседања међународног статистичног друштва изабрани су аа председника г. Депатур, за подпредседнине г. г. Жипен, Вилконс и Цан и за глааног,

сеиретар г. БаулеЈ. Идук« редоено заседање биКе у Мадриду 1931 годинв 8 ванредно заседање биКвг у Тоиију 1930 године. — ЈАВЉАЈУ ИЗ РАБАТА у Марону да је један камион пао у про« валију и да Је том прилином 2 лица убијено и 8 лица тешко рањено. — ПРЕМА ОоЈАВЉЕКОЈ СТАТИСТИЦИ, Бугарска има 128 хилада ратних жртава. __ ИЗ НИЖЊЕГ НОВГОРОДА јааљају о грандиозном процесу протиа 1СЗ службенииа финансијског одељења новгородског совјета, иоји су оптужени због примања мита и злоупотреба у званичној дужности. Претрес К« почети ових дана. _ ФРАНЦУСКИ АВИОН „ЖУТА ПТИЦА", иоји је пошао из Прага јуче пре подне у 11 ч., спустио се на вгршавски аеродром у 13.40 ч. „Жута Птица" одлетеће сутра за Ригу. Францусни авијатичари положили су јуче венац на гроб пољског авијатичара Идзиковског.

утсгсби

Г. КУПРИНОВ ПРЕЗОД НАШЕ ДРАМЕ. — атавнн рускн писац г. А. Купрнн јавља својим прнјател>нма у Београду да је превео на рускн језнк драму нашег књнжезннка г. Душана С. Наколајевнћа Волга, Волга. 0 дра мн г. Ннколајевнћа већ је казан суд од стране најпозвалијнх. Један од најбол>нх познавалаца Достојевскога г. А. Бем, профеоор Уннверзнтета у Прагу, пнше о драмн г. Ечколајевнћа да је она јако пснхолошка н снабдевена ннтуитивним поанаваљем Достојевскога и руске понхе. Бем тзрдн ла је Вопга, Волга догађај у словенској књнжевности у опнгге. а послератне европске напосе. Г. Бем замера г. Нлко.тајевићу само ппо је руску емнграцију донекле карнкатурнсао, алн н ту нстнче оштрнну његова духа. У преводу г. Куприла драма нашега орзгнналног и мисаоног пнсца добиће, уверенн смо јота ппгрн замах. У преводу г. Купрнна она взилазн нз граннца локалности. Речз г. Еема, за је драма г. Блколајевића догађај, добнће потврде. У томе је аиачај колнко 1. Николајевића толико н југословенске књнжезности. ПРЕ ДЕСЕТ ГОЈИНА 27. август 1919 Теажоће око стварЗња мира ВАШИНГТОН. — У Свиату се појавила јвдна стру>а иоја иде на то да се учинв измене у угоеорима о миру. Сенатски одбор тражи од председнина Вилсона сее пројекте уговора о миру: за* Пољсну, Бугарску, Турску и Мађарску. Председ. нин Вилсои трудн се Да до измена не дође, јер би се тиме дело ства. рања мира компликовало и оео не. кзвесно стзн« дсвело би до ноеих трзавица међу народима. РИЈЕНА. — Из Парнза се дознаје да је постигнут споразум између Клемансоа и Титонија о Ријеци и Јадрану и да се још чека да овај споразум одобри Председнин Вил. сон. НАУЕН. — Бела Кун са породи. цом премеигген Је у Нарлиггајн. БУДИМПЕША. — Влада је наредила истрагу против графа Михајла Каролија, који се оптужујв да је искористио прео доба бољшвеич. ке владавинв ради свога личног бо. гаћен>а.

ШТА ТРЕБА СЛУШАТИ У СРЕДУ 2«. АВГУСТА Загреб (307 м.) 13.15 Грамофонскв алоче. 20.30 Првнос из Љубљ&не. Беч <616.3 м.) 11 Квартвт Силвипг. 15.30 Концерт квартета Керда. 16.45 Првноо с утакмицв: »Славија>«Виена». 20.05 Арнје, сева Ј1. Магндо Гтенор). 20.30 Концертно вече. 21.20 Лака музика. ' Лајпциг (250 м.) 16-30 Конпврт. 20 Гетеова прослава. 22Ј0—24 Концерт. Напуљ 333 м.) 17 н 21.02 Концврт. Брно (342 М.) 12.20 Конперт. 17.43 Певају Бма Шефчнк н Л. Мајнерт, 18.15 Пренос о утакмицв «Славија» —«Внена». 19.05 Концерт чешке фнлхармоније. Штутгарт (360) м.) 12 Концерт. 22 Мађарска музика. Ђенова (335 м.) 13.25 и 20.10 Квин«. тет. 20.45 «Фауст> опера од Гуноа, франнфурт (390 м.) 6.30 Гнмнастика. 16.15 Концврт. 20.30 Стара музика. Бунурешт (394 м.) 18 Концерт. 21 Соло на флаутн. 21.30 Пева г. Секе» л>и. 22.15 Соло на харфи. Бери (403 м.) 16 Конперт. 17.43 Час за децу. 20.30 Симфоаијски кон« церт. Берлин (416 м.) 14 0ргул>е — салонскн оркестар — симфонискн оркестар (грамофонске плоче). 17 Концерт. 20 0 чему се говорн. 20.30 <Рввизор* од Гогоља. Штокхолм (43в м.) 19 Сонате. 20 Војна музнка. 22 Стара музика ва игру. 23—24 Модерна музика ва нгру. Цирих (4б0) М. 12.32 Н 13 Концерт. 16. Кодцерт нз Ели>хотела. 20 Вечв Ханса Рајахарта. Милано (601 м.) 12.30 Нонцврт. 17 Квинтет. Минхен (ззз м.) 16 Конперт. 20 »Десет дееојака, а нн један човек* оперета од Супеа. 21.40 Концерт. 22.45 Музнка за нгру. Будимпешта (650 м.) 12.05 Конперт. 17.15 Циганска капела. 19.43 Концерт градског оркестра. 21 «Пе> сник» комад у з чина од Мн1ал>а Бороша. 22.50 Џаз.

Саучешће г-ђе Снауден породици погинулог авијатичара Мотеа Хаг, 26. августа. — Г-ђа Снауден изјавила је саучешће жени италијанског авијатичара Моте који је недавно погинуо при веж6ан>у за Шнајдеров пехар.

ПСЈЈИСТАК ВРЕМЕНА 27-8 - 31

НЕПРИЈОТЕЉСНП СРЦД Од Делиеве Оријета се бушлл против тога взраза »ш.>-пља глава«, јер је наладила да је претаран. Алв, није могла познагш ту савитљиву при роду Фаустшнииу, тако сујетну, ккц се разштј1л» у тој атиосфери лунс1 - за и Јгонденокаг живота. Оне су већ дошле до ма ле сва ђе, прнликом бирања својих тоалвга. Оријета је изјавила, да је њима потребно сасвим обично одело, и према томе је и иаабрала. Али Фаусгина, примамљеиа лепим и елегантним модел^зма, које им је собарица показпвала, ској>з се побунила против таквог пзбора. — Запгто не искорисгити великодушност лорда Шезберија, кад он то већ чини у име свога ода? изјавила је љутито. — Шта, те<Је није сггид, да се обучеш у свилу, чипке и сомот кад то плаћа један странац? на падала је Оријета. И њена је воља победила и поре д љутн>е Фаустинине. Госпођа Баркер, која је посмаграла без неког нарочитог интересован-5, нареднла је да им ое напраВи пристојна сПЈЈема, ади без е<

каквог луксуза, као и најнужни је тоалете, веопходне у једном замку као што је Фолсдон-Хол. Младе девојке имале су само по једну вечерњу хаљину — ха љину од беле свиле, украшене тилом — нешто најскромније, пвго се да замислити, па ипак довољно, да исгакне необичну Оријетину лешоту. Кад се први пут појавила пре д гостима лорда Шевберија, за време једне вечере, разговор је за тренутак преотао. Изпенађење и дивљеље, чвта,ли су се на лиднма странада. Оријета се заусгавила за моменат, постиђена. Јер, и чко је знала да буде неуотрашива, кад се тицало њеног плахог срца или увређеног поноса, ии]е имала монденске сигурности. Али, лорд .Шезбери уогаде, пође девојкама у сусрет, обрати им се пријатним речима п лред стави и! својим гостима, под именом графида Фарнела, додајући: — Ћерке једног пријатеља мо га оца, за које се примио туторогва. Као светокн људи, Сандов, сер Пјер Мелвил и гооподин де Фарнеј, знали су добро да прикрију своје ч}'ђење на аојаву ти1 непозналлгх штићенпда. Али кад су се нашли насамо, много виш« су о томе разговадали.

Графида Оандов је одмах изјавила, да ни мало не верује у то божњег пријатеља лорда Оеспла, и да су по њеном мишљењу, те младе особе ћерке покој.чог маркиза Шезберија. Граф је кли мао главом са извесним «1м!... да, можда» и добро се чувао, да изрекне свој суд о м.ладим гтран кињама, јер је знао, да Анасгасија Фјодоровна, 6п мало ие во ли, да се хвали пред њом нека друга жена, која је млађа и леп ша од ње. Али сам, са својим ћеркама, он подели своје одушевљење, без резерве, за Оријету. — Ох! тата, каква бајна особа! узвикнула је Ната,чија. Тако лепе очи, тако изразате!.. А да ли сте примеггилп ту Оожанствену восу, са несравњеннм златниц преливом? — Да, то је заиста днвпо ство рење! потврди Ксенија, добра и озбиљна душа, м>д које љубомо ра није постојала, и која се сасвим искрено дивила туђој лепоти, јер је сама била тога лишена. — Најлепша жена, коју сам икада вндео! изјави граф Санцов, и додаде за себе: «Али има тутора ђаволски опасног, сирота мала! Не бџх волео да впдим своју ћерку, у сличном положају». Са своје стране, сер Пјер и

Луј де Фарнеј, пушећи дигарете пре спавања, измењаше своје опаске дивљења. — Ја сам већ у њу заљубљен, драгн мој! изјави Франдуз. — П ја, тако иаго, мнслпм, одврати Енглез. Затнм, сер Пјер додаде са некпм чуднпм осмејком: • — Али, мислим, да нећемо бити риЕали. Други ће нам је узети. Не бори се Са лордом Шезберн. — Може се ипак покулатн! рече Фарнеј, окрећући овој орловски профил, на који Је он био нарочито поносит, јер је то била одлика старе расе, чији је он био потомак. Сер Пјер смакну раменлма и прошапута иронично: — Ви сте у напред побеђгнл, мој малп Фарнеј. XIV Врло брзо Ксенија и Наталпја су Се спријатељи.ле са Оријеиом и Фаустнном. Нарочито са Оријетом.' Наталија — Наташа, како су је обично звали, — изјављпвала јој је своју симпатију на врло искрен начин. Ксепн ја, впше резервисана, знала је ипак да покаже младој страчки њп, колпко јој се допадала. 0ријета је ужпвала у озбиљчим разго^орима са њом. Ксенпја јој је Дозајмљивала каиге, говорд-

ла је о разнпм писцима, аозори шним комадима које је гледдла, пределима Еврсше — Начач ке, Италије, Швајцарске, Фран]јуске — где је била са овојим родитељпма. Оријета је показала младој Рускпљи своје цриже, рађене после неколпко часо ва, које је добпла у тајноста од једне наставнице, "у пансзопу Барлеј и који су показизалв њену ретку способност. Жалила се, што нпје могла да учи музпку, нпти да пропшри своје о-

— Па зар не можете да тражнте од лордд Шезбери, да вам дозволи, да узимате чаоове? упита Ксенија. — Ми и сувише дугујемо његовој великодупшости,' да бих могла још и то да желим, одговори Оријета, чије се лице одмах промени и замрачи, увек, кад њене нове пријагге.л>ице говоре пред њом о лорду Валткру. Наташа је наивно показпвала дивљење за свога рођака. Ксенија је била много повученија. Алн наскоро Оријета разумедс, по узб,\-ђењу које нпје умела да прикрије, кад се лор д Шезбери појави, да озбиљна госпођида Санцов ч)'ва у' своме срду љубав, за коју је знала да је без наде, према своме и сувише зазодљивом рођаку. Оријета је осетила у погј Ј ц

неку љутпну. Шта! једн а тако паметна прпрода, па Да одмах попусти пред тим чаробником?, Чаробник, да, на жалост, морало му се признати. Имао је свв одлике. А свесно нх је употребл>авао у својој моћи. Његови гости, засењени, очаранп, ласкали су му и хвалили га сасвнм искрено. Оамо, једна млада, сме,ла девојка, која ннје имала ни пуних осамнаест година п жоја је потпуно заваСЈла: од њега, намерава.ла је да не по птстн тој општој покорности, којој чак ни леди Роз нпје могла да избегне. Изгледало је, да се лорд Шезберн ни мало не отара да промени мпшллље ове бунтовнпце. Показивао се према Фаустнни ц н>ој, учтив и равнодушан, обраћајућп пм се, само из учтпвостн. Оријета се томе радовала, јер су разлози за препнрку шме би.ли умањенп. — Хамфреј, он снгурно зна све о њима? рече једног дана ле ди Памела господнну Берфору. — Да... свакако. Али то дока зуЈ 'е и то, да му се Орпјета допа.ла и да хоће да одстранп опасност, како се не 5п заљубцо у девојку, за коју не зна, да ли је ћерка Сесила Фолсдон* илп Албеота Фарнела. Шаставд&е се)