Време, 15. 11. 1929., стр. 1

П Е Т А К, 15. НОВЕМБРА 1929

аирвктор КОСТА М. ЛУКОВИЂ РЕДАКЦИЈА И АДМИНИСТРАЦИЈА ПОЕНКАРЕОВА 4-в ТЕЛЕФОНИ ВРЕМЕНА: »-02, 40-03, 40-04, 40 —05. ТЕЛЕФОН АДМИ НИСТРАЦИЈЕ: 20-98 ГЕЛЕФОНСКА СТАНИЦА У РЕДАКЦКЈИ

Чековни рачун Бр.: 52.2П? БЕОГРА1 • ГОД. IX • БРОЈ 2835

ПРИМЕРАК 1 ДИНАР ПРЕТПЛАТА ЗА ЈЕДАН МЕСЕЦ: наша земља » днн. иностранство * дв< ЦЕНЕ ОГЛАСИМА РеклжЈчиж део: Београлсжо Iадаше ралнв дав 1 с*. 1 стубап \г- днн.. Целокупно оздаље рални джн I с.4. 14'- длн*. Целокуано жз 1лње недедлм I сх- 20'— лин Текстовнж део: Бег.градско нздда>е радни дан ■ неде.го.ч 1 с*. 20" - днн^ Ие .окупно шздаае раднв таи 1 с*. 25' — дин.. Иелокупно нздање недељо.ч I с*. 30' — дннара

Лнкета »Времена« о устро/ ству но ве престоничке управе Како обезбедити будуЋи напредак Београда

Афера совјетске ппшјунке Афера с руском црквом Вишњевске која је под I у Берлину лажним именом при по- ј Берлнн, 12. нозембра. — Лист вратку из Југославије 1 интерв«нтии допис ■ г ' 1 — ' свога београдског дописиина г Жу- 1

ухапшена у Берлину Берлин, 14. новембра. — Берлинсиа полиција завршила је истрагу по делу Бехтејевој-Вишњсвсне чије јв име везаио са сензационалним

Код Карађорђа уТоооли

Мншљење г. Косте Главинића, дугогодишњег пред- ^' и штз,и " а стр!,н " х т "°" 0 суд "

седника и одборника Бео«радске општине Г. Коста ГлавиниН, један од старих, уграво најстаријих живих Београђаиа, који је као гимназист про.тазио кроз Стамбол-капију, кад су Је турски низами чували, био је љубазан да нам, на нашу мо.-*5у. изнесе своје нисли о будуНем Великои Београду. Излагање г. Главинића кије само интересантно, због тога што илуструје гигантски развитак Престонице у току неко.тжо последа>их деиениЏ. њен преображај од туроке паланке у велики модерни град, већ Је и нарочито значајно за то, што I Ј€ г. ГлавиниН преко 20 година био | апшпжски одборник и три пута биран за председника Београдске опнтине, те својим великим искуством и разумевањем може најбол>е уочити потребе Београда. Мада у дубокој старости. иако су га како сам ве-ти — прилике и живот потисли, г. Главииић ипак није никад престао да ес интересује комуналним проблемима.

Г. Коста ГЈавинић Заним .Ђиво је, да је «све ово ве* једном било», да су сва ова питања која се сада решавају као проблеми Великог Београда као: изградња пристан:пита, подизшве антрпо-а, пошум .Ђавање и т. д. постала давно актуетаа. О свему томе мислило се још пре три четири деценије. Што је најзанимливије, ти некадажн>и планови заслужују и данас пуну пажи»у. Фако ое на прнмер још пре чепфи деценије, 1889. годино, тадашња ошнтннска управа, на| чијем је челу бно пок. Никлтај Балннћ, бавила питањвм путаумљавања оволнно Београда. Оппгпгнски суд је бзо донео од.туку, да се откупи један појас земљишта од Саве до Дунава у пшршш од пола километра " да се пошуми. Како је периф«*рнја Београда тада била испред данашње Слапије, то је тај појас шуме требао да буде одмах вза Београдске улнце. Да је то учнп»ено дапас бн со кроз средину Нрестоннцр пружао ширак појас шуме, која би се могла претворнти у диван парк. Али грађани нажадост тада ниоу схватили ваншост овог пита!м, и како је онда по закопу тробало за то одобрен»е збора грађона, Општина га ннје добила. Непгго доцннје, всрајем прошлог века, било је као п данао актуелно пнтаЈво изградн»е прнотаннпгга и утврђтгватва обале. Био Је г «ак израђеп н план о стварал.у јетног велнког балена где је Бара ВенециЈа тако да бн се претовар робе нп вагона У бродове вршно непос(»едно. ПроЈектовало ое и поднзање антрепота на дунапокој обллп. Речнавали су се и друп! проблеми клји су актуелин и данпс. кала Је Ги»грл1 V Т[0<трУ"И (1 ОроЈ своЈих стапоиннка и У своме иаглом порасту захватио лнваде и вабраие овоје ололлне.

БС0ГРАД СЕ НИНАДА НИЈЕ ПОДИЗАО ПО УТВРЂЕН0М ПЛАНУ.^» — Ннкад се није — иажв г. Главинић — радило у погледу уређенл и подизања Београда по Јвдном утврНеном плану Све општннсме управе су мнслиле, да од њи* почиње историја Београда и одбацивале су пламовв и идејв претходних управа. Сем тога борило се и с другим тешкоНама: граНанство нијв било свесно ксристи и ватности од извесних крупних радњи, општинске управе су билв сувише потчин»ене надзорној, државној власти, а финансиска моН Београдске општине била је врло слаба, да би се могло извести оно што се желело. Уз све тв незгоде долазила је још и пар тисна нетрпвл»ивост Свега тога данас нема. Зато је и развитан Београда бржи. Што ое тичв будуКег Великог Београда г. ГлавиниН верује у његоео брзо подизање, али сматра да Ке овим спајањем с Београдом Панчево, а нарочито Земун имати сразмерно ви ше не може ширити, до« Зему на има простора да се развија; нарочито после изградње земуисног моста, када лева обала Савв буде приступачна. Г. Гла•иниН се слаже с мишл>ен»вм председнина Београдоне огтштине г. Милошг СавчиНа, да општинске управе трију градова треба да остану ради сврш; ња ситнијих послоеа. створи јед»< зајвднички одбор, ноји Нв давати директиве и решавати сва крупнија питања која се тичу Великог Београда.

цароке русне породицв. Пр« извесног времена Вишњевсна јв дошла у Берлин кз Југославије са пасошем који је гласио на име г-Не Нинолајеве. Усноро, међутим, берлинска полиција је дознала да је г-На Николајев у ствари агент московсне чеке и да се зове вишњевсиаја. Вишњевсна је уверееала да зна судбину русне царсне породице, да се она налази на потпуно сигурном месту и да су сеи чланови у жиооту ( осим престолонаследнина У ову аферу уплвтено је више руских емиграната, виђених присталица царсие породице, као што су С. Бехтејев, Шабелсни, Таборицки и др. бивши русни висони чиновници и дворани. Сада су анта по овој афери спроведена суду. (Време)

француски комунисти за извршење наредаба вођства Ш. интернацнонале Париз, 14. новембра. — Лист «Возрожден»е» сазнајв из ауторитативног извора, да је у недел»у одржана тајна седкица извршног одбора француснв номунистичне странне, на којој је одлучено да се од истаннутих францусних номуниста Луи Селије-а, Жана Гаршери-а, Жили-а, Шарла Рено-а, Налсилија и Жеми-а затражи да се стриитно придржава ју наредаба московског ерховног одбора ТреКе интернационале. У прогивном, њима Не бити предложено да капусте отранну према захтеву Москво. (Време)

кова односно афере са руском црк вом у Берлину. „Једно лице у Београду добило је писмо из Берлина од неког сесг познаника, који у- I зима видно учешНе у послоеима берлинсне руске црквенв општнне. Овај се веН више пута обраНао митрополиту Антонију тужеНи се на извесне недозвол»ене послове овдашњег епископа Тихона. У вези с оеим, један виђени Бео-' грађанин, који је поклонио велину своту овој црнви, дао је телеграфсни налог банци да ускрати исплату новца елиснопу Тихону. Као што је познато. веНи део зграде, где је смештена русна црнва у Берлину, заузимају различити станови, послоенице и др., а само један незнатан део црква До подизања ове зграде дошло је по жел»и митрополита Антонија и његових впископа, ноји су хтели да добију своју засебну цркву, јер остале цркве у Берлину спадају под митрополитом Јевлоги^ем, званнчног поглавара русне православне цркве у иностранству, који не признаје групу митрополита Антонија. (Време). Страховите кише у Херцеговини Мостар, 14. новембра, — У Херцеговинд веК 24 дана непрестано падају кише. Данашњи жестокн пл»усак наггравио је од улица Мостара праве потоке. Ове кшпе учнннће наротату пггету у Херпеговинн, где сада свет управо спрема дуван за преааЈу држави. Дуван абсорбује влагу н тнме ће много изгубити у свом квалитету, што ће му прнликом откупа знатно свизнти цену. Ако олв непогоде још потрају, претн опасност да потпуно упропасте дуван, којн је У Херцеговвни главна извор прихода Предлог Сер Ерика Драмонда за један средоземни Локарно Лондон, 13. повембра. — Женевски дописнин «Дејли Хералдаз јавл>а да су у Женееи пронети гласо ви да Ке генорални сенретар Друштва народа, сер Ерин Драмонд поднети министру слољних послова г. Хендерсону, прилином свога боравка у Лондону, предлог о стварању једног споразумног Локарна. Према тсме плану, енглесна влада гарантовала би помоК своје поморснв силе у случају да Францусна буде нападнута са стране Италије; веКој религиозно-политнчкој групи, са друге стране # гарантовала би Икоја је водила религиозну и против I талија помоК енглеске флотв, у слусоејетску пропаганду. (Време) I чзју да Италнја буде нападнута од I стране Францусне. (»Време>)

I 0 вромена на време слала је Аустрија у Београд Правителствујушчем СовјеггЈ- или у Тополу Карађо[«ђу Петровићу своје поверљнве људе у службеној мисијн За изасзаннке је >"зимала већином офиднре српоке народности нли бар оне који су знали српскн. Прн томе је бнрала л»уде окрегне и ра-^борите и давала нм је упутство с једне стране да нјто савесиије обаве службену мнсију, а с друге стране да* добро отворе оти и да после повратка детал»но огапну, шта су све за време свог борадса .у Србијн впделп п чули п какве су утиск© собом понели. Чеого пЈТа је счужбена мисиЈа бкча оамо изтовор, да би се овај др>ти задата« могао обавити. КРВАВА РАЗРАЧУНАВАЊА У БУГАРСКОЈ НАСТАВЉАЈУ СЕ

Један сензационалан прода св цес у Вороњежу, у совјетској Русији Москва, 12. новембра. (Радиограм) — У Вороњежу је отпочео претрес протмз 42 лица која су оптужена за ШТА ТРЕБА ПРВО ОБЕЗБЕДИ противбол.шевички рад. ЈеданаестоТИ ЗА БУДУЋИ НАПРЕДАК ро оптужени хдошло је у белом одвБЕОГРАДА I Л у, с велиним крстовима на гру— Ради напретка Велиног дима. Београда, наже г. ГлавиниК, по ј Ни на једно питање ни један од моме нахођењу, треба на првом оптужених није одгсворио друнчије месту осигурати што веКу са- него пееањем «Христос Васкрс , нао мосталност општинских управа; што се пееа у цркви, о Ускрсу. затим; осигурати игго снгурни- Св и оптуженн припадају једно) јв и веКе финансисне изворе ради извршења великих радоеа н уреКвња вароши; сеа села у ближој околини Београда, Земуна и Панчееа треба што пре увести у састав Велииог Београда, јер је то од великог значаја за његову јевтину и брзу исхрану; осигурати што јввт^иЈв и удобније стаиовање да би се привунао игго веКи број странаца; осигурати што јевтинији хипотеиарни кредит, јер се с интересом од 9 од сто варош не може изградити; подиКи што пре антрепоне, нарочито за це-' реалије, и то на београдсној десној обали Дунаеа; донети што пре Занон за првстоничну општинсиу упраеу или у опш тем Заиону о опиггинама унети нарочите одредбе за Београд; утврдити обале Савв и Дунаеа и оспособити их за саобраКај; мостоеима спојнти Београд са Земуном. Панчевом и остреима; пошумити оиолину Београда, Земуна и Панчева, таио да та шума чини један појас и т. д. Држаеа мора што јаче и обилније помоКи престоничиу општинсиу упраеу, нарочито у са обраКајном поглвду, Нв трвба заборавити, да је Будимпешта благодареКи помоКи државе постала евлини, модерни град иоји привлачи странце. Београд несумњиво има будуКност — завршмо је г. др. ГлавиниН Природа му је дала положај, каиав мало иоја прв стоница има. Потребно јв, да и л»уди учине свв што је могуНе, да он буде оно што треба и мора бкти, Београд треба начинити ив само лепим и великим. веН и здравим, јевтиним и удобним, да би странци имали и задоволства и рачуиа да доНу м дужв у њему остаиу А то се може постиКи, ако ое има разу мввања и вол»в.

Мнснја аустријског капетана Нестора Кепнћа код српског врховног вожда 19 до 21 ахфила 1811 се септембра 1600, мајором 1813, угарско племство је добио 26 фербуара 1515, у пензију јв отишао као титуларни обрстљЈТнант са повећаном платом, бпо је одгењен н имао Је два сина и једиу кћер, умро је 31 октобра 1823. Војне старсшине су прнтиком предлога о унапређењу описпвале Кепића као озбиљног и скромног, врло поузданог, пред непрпјател»ем хладнокрвног н храброг човка. Учествовао је у свнма ратовима од 1788 до 1813 и три пута био раљен. Говорпо је срлакн и немачки, а знао је и непгго пол»ски. После повратка нз Тополе у Петроварадин поднео је Кепић 26 априла 1811 писменн извештај барону Симбшену о свом путу и о резултатима поверене му мнспје. II Нзвештај капетана Кепића гласи; Потписани јв 18. априла 1911. у пратњи два лана иоњанииа и четиI ри ноња прешао из Земуна у Б^о! град гдв мв је напред изаслани ори| јентапни тумач Дендато на обали очеииеао и одмах ме изввстио да ј% | саопштио српском Соејвту моје по; сланство у Тополу. На то се и потпиI сани упутили у град у Совјет, да и | лично саопштим члановима Совјетз, ; да сам изаслан у Тололу и да з 3 I тражим једног путовођу. Кад јв потI писани ступио у дворану Соејега, | дочекаше ме присутни чланови СоЈ вјвта Младен МилованоеиК. Јаков НвнадовиК. РадониК и Гру.овиК врло хладно ни с места се не поманоше да ме поздраве Тен после изввсног времена понудише мв да седнем. Путовођу ми одредишо на мој захтев. Затим сам оставио Совјет (сенат), ручао сам у једној београдсној гостионици и оио три сата поспе поднв наступио сам у друштву мојих пратиоца и српског путовоКе пут према Тополн и преноКио сам у Белом Потоку, једном селу^ удал»еном три сата од Београда. ИдуКег данп, 19 априла, путовао сам нроз места Рог.очево, НеменикуКе, КораКица и кроз једну јако велииу пустињу, названу белосавци те сам у 7 сати у вече приспео у Тополу, где сам од КараКорКа ПетровиКа и његовв пратње у његоеом дому са више предусретл.ивости него од чланова Совјета у Београду, био примљен, али нисам могао због његових других послова а и игго је одееК иасно било, да веН то вече обавим своју Мени и тумачу Деодату

Г. м -р А *екса Ивић Ови емн^ари насгоја.ти су у својим швенггајима прикажу српоке прилике у нгго цр| њнм бојама. знајућн нерасполоскен»е виших кругов« спрам Орбије. С друге стране, Карај ђорђе је пред тнм емнсарима с планом говорпо што ласкавнје | о аустрнјском цару, знајућп да I ће то овн достанитн. Оваквнх пзвепггаја о посетаМа ,ау(трн< кнх службених личностн код 11 равнтелствуЈушчег Совјета и код 1Сарађорђа налааи се у бечким дрхпвама врло много. н они ћо постј-житн као драгоцена граЈ>а о прнликама у Србнјн онога времена. Као пример како

Стрт: — Зверстна у Лалкашскич ратовима, Суркулица и. са*л. о лшт9 кЈлљ*.... ДаЈу лл тојмко лоиа дј *е могу да шл стшгшвл/„

нагледају овп изнештајн. навешћу мисијт »« иси јУ . К,п, Л , к.,д ..•.„„V,,Ова мноиЈа )е У Е » 'и са д.> ^ ИдуКег дана. 20 овог месеца, у 9 лаоком руск© војске У ! с.тт и из јутра_ саолштио сам врховуслвд чега су ое и затег-, нон вожду Нарађорђу оно, игго мн нутн односи између Аусгрије је ставлеио у згдатак и првдло сам и Србије још јаче погоршалн те му пумомоК. Његово држгн >е је пуи је Аутшја пооштрнла мере т0 " е 6ипо мирно и равнодушио. " " протга Србије. Ио налогу Ратног Савета од 21 фебруара 1511 послао је средином априла те године петровараоински генераг барон Хилер гренаднрског капетана Нестора К.мшКд Карађорђу. У иистр )-кциЈи је Кенићу наглмпено, д« пооетн КараЈ>орђа у Београду п.ти ако № тамо не иалази, ,ад га посети у Тополи и да њему самом нли ако он то желн, прд целлм Правиттмотвујушчнч Совјетом усмено саопшти овв повреае аустрнјске границе н сва приватна потраживаља аустријоких падалпка и да затражи патпофакцпју у року од 14 дапа, у протнвном олучију ће бнти па|"'Ј>'На и од спавонско-сремок« и од банатоке граниде општи лабрана комуниклције св Орбпјом и та ћв забрана остатп на сив.ти све дотле, док Орбн но даду свтнсфакцију за новрелу грапице н док и« иопунв приватне аахтевв. 0 нзасланику Нестору КепнНу прикупио оам у с-плсима Ратнсг Лригаа у Бету ове га>датке: КетА је рођен 1760 у Новим Клрловцим« у Орочу, Лпо је прапославно вере, клпетноч даге класв тхтгао јв 1 17«,

Ои ми је одгоеорио: • Кад би сви чланови Совјета били са мном истог мишл»ења. била би сеа спорна питања са суседима даено веК рашчишКена. Ручао сам тога дана за Кара^орКевим столом и он јв горњв речи поновио у неколико махова, при чему су различне особе његове оиолинв била присутнв. За ручиом поздрзвио је КграНорН« прву здраеицу руском цару нао свом ззштитнииу. а другу у зправл>е нашег монарха. При томе јв приметио Нисам био у стању да одржим самосталност па сам св обратио дворовима аустри сиом, францусиом и русиом и молио из за заштиту и помоН. Једино ми је Русија дала заштиту.* ДР. АЛЕКСА ИВИЋ (Наставак на трећоЈ странп)

Гала вечера у нашсм посланству у Рнги Рига, 13. новечбра. с ратификаиијоч трг говора између Км.м с/ввије и .-»ггваиске прирелио је отправт Југославије у Р»гп«, г новиК га.-и-вечеру нд којој < .1! г. Цетчии, предселннк вг Ба.тод»*с, МЈпптстар ичостраш в»»ши чииовн1НЈи м$*чисга И страми {Вр*л$Ј

— У вези вииског упне Југорепуб»»ке ч пос.това С. Пе1ива-