Време, 15. 11. 1929., стр. 2

Страна 2

Петак, 1" иов»мбра 192*

Д Н ЈЕ п Н И К

НАДЛЕЖНОСТ ОДЕЉКА ФИНАНСИЈСКЕ КОНТРОЛЕ У ПРИБОЈУ На предлог Фннанснјске диремгццје у Сарајеву, Мнннстар фннансија доаео је решење ла се општине Штрнгшн н Мноче нздвоје из територнје 4 ?дел >ка фннанснјске контроле у Вишелраду и ставе под тернторнјалну надлеашост одел>ка фннансијске контроле у Прнбоју, ПОСТАВЉЕЊЕ У ЗАГРЕБАЧКоЈ ПОЛИЦИЈИ Решењем Председннка Мнннстаргког савета и Мвннстра унутрашв>нх лела поставље« је за чнновннка Упразе полггаије у Зегребу г. Драг. Љ. Јсвгкоеип, раннјн члан Управе града Београда. РЕЗОЛВЕРИ ЗА РЕЗЕРВНЕ 0. ФИЦИРЕ Војно-технцчкн аавод из КрагуЈевца пзвестно је Удружење, ла су према учнњеним прн;ава.ма н латм уплатама порученн револверн за резервне офнинре. Револверн ће стпћи »роз два месепа. Кад их комиснја преглела. нспроба н жнгоше. раздаваће се преко Удружења поруаднцима. ПАЖЊА НАШЕМ ПОТРОШАЧКОМ СВЕТУ Београдска трговачка комора умолила нас је да објавнмо следеће саопштење; Једна страна фнрма у лоследње време објављује у неким иашЈгм лнстовима врло прнмамљнве огласе о врло повољним условима под којима је спре-мна да нашем потрошачком свету гпал>е своју робу. Ова Комора је са најмеродавинјег места обаввштена, да против дотнчне фпрме у једној страиој земљн постојн внше жалби због њеног нелојалиог рада, и да фнрма не заслужује порере»>е потрошачког с-вета. Ова Комора сматра за овоју дуж-

ност, да озо саопшти нашем потрошачком сзету тнм пре јер изглеаа да су већ иеки наоти грађанн нма* лн са овом фирмом горких нскустава, полакомивши се за обећањнма која су потпуно неоствар .Ђнва, ЈЕДАН РАСПИС ГЕНЕРАЛНЕ ДИРЕКЦИЈЕ ПОРЕЗА Према распису Генералне дирекцнје пореза, новчане казне, изречене по Закону о таксама, не могу се замењнватн у казне затвора. Новчане казне по Закону о државној трошарини, међутим, замењују ее у казие затвора. ПРЕМЕШТАЈИ У МИНИСТАРСТВУ ПОЉОПРИВРЕДЕ Решењом г. Миннстра пољопривредо премештенн су: за контрактуалног днректора ергеле у Душанову, код Скопља, Малан Какаоти, досалапгњи контрактуалнн директор држлвне ергеле у Врани; за ветеринара при ергелн у Љубнчеву Јоснп Постл, досадашњи ветерннар 9 груле 1 категорпје у Бос. Дубици, и за делозођу и референта прн Среској закладн у Цазину Јулнјус Шпнгл, деловођа ереске закладе у Сарајеву. ЗАКОН 0 НАСТАВНИЦИМА ПОЛ>ОПРИВРЕДНИХ ШКОЛА У Минпстарству пољолривредв израђен је законскн пројекат о изједначењу принадлезсности наставника пољолривредннх школа, каз н наставннка свих осталих средљнх пољопрнвредних школа. ОСНИВАЊЕ АКЛИМАТИЗАЦИ ОНЕ СТАНИЦЕ Мнннстар пољопрнвреде решио је да се у нашој Краљевннн осиујо аклиматнзаггаола стагаица са дело-јм за продају стхже, пореклом нз Онментала, о тим да св увозн стока у здравствешом поглеау потпуно исправна. Б Е Р 3 А

Динзр у Цириху 9.125. Динар у Њујорму 1.765. БЕОГРАД, 14. НОВЕМБРА Дееизе: Лондон 376.15—276.85, Падиз 323.С«8—281.08, Њујорк 56.5456.34, Жеивва 10&7.40—10ИЛ0, Мнлано 297.05—-295.05, Праг 167.60167, Берлин 18.54-18.51, Беч 7.96517 —7.93517, Пешта 9.9071—Брн сел 7.9251—7.8951. Дннар у Цирнху непромеаан. Довизе ЈЗондон, Парнз, Њујорк и Праг су нелто лабавнје. Берлин је једино чвршћи од јучз, остало непромењшо. Народна банка ннтервенише код Жензве, Париза, Њујорка н Лондона. Обрт око 12 мнлиона дннара. Држзвни папири: 2 и по од сто ратна пгтета 437—133, за новембар 437 —434, за децзмбар 439 и по—436, за фебруар 1930 год. 411—409 и по; 7 од сто зајам 86; 4 од сто аграрне обвезнипв 52. Ратна штета н даље скаче. Обрт око 10.000.000 дниара. Акције: Народна банка 8.280, Извозна банка 720, Б^оградска задруга 6.000 новац, Бродарско друштво 606. Продукти: пшеница гл. пруга, 7д-77, 4 од сто, днн. 175—175, нукуруз сушени, србнјанскн, дин. 130—130, ооас ваг. Београд дин. 150—145, суве шљиве 80-85, дин. 1000—980. ЗАГРЕБ, 14. НОВЕМБРА Државни папири: ратна штета 437439-438-438 и по, каса 437-439-436 -438, за новембар 437 н по новац, за

децвмбар 441-440-441, з& јануар 442 н по новац; 7 од сто држ. инвзстиц. зајам 85-25—66.50—85.25; 4 од сто аграрне обвезннпе 52—62.50 —62; ратна штета за фебруар бео купона 413-50—415—416. Акцијв: Народна банка 8200 новад, Зома-гска банка 127—135, Мвђународна банка 56.50 новац, Српсаса банка 157—157.50, Прва хрввтска штздноница 905—910, Обртна банка 36—40, Југословенска банка 83 новац, Удружвна банка 202—203, Кредитна банка Загроб 940 новад. ЦИРИХ, 14. НОВЕМБРА Београд 9.125, Париз 20.82, Лондон 25.16 н 8 шеснаестине, Њујорк 5.15, Мнлано 27.015, Праг 15.275, Беч 72-55, Пзпгга 90.265, Берлин 123.40, Брисвл 72.18. *

— Немаш разлога, драга, да св љутиш. Ја с тобом постулад! као са анђелом-. — Тачно. Управо као са анђелом. Зато ми и не купујеш хаљкне...

РИСТО РАТНОВИЋ 0 БЕОГРАДСКОМ НАДРЕАЛИЗМУ После једног интересагнтног члапка о дадаизму, од г. Александра Илнћа објављеног недавно у Животу и раду, у последњој гзесда цетнњслих Записа, Рнста Ратк^внћ пнше о надреалнз.му и нарсчито београдском надреализму, одгаједом од стране једне груле београдских младнх днтератора, Пре свега Раткозић констатује да надреалнјам носи своје порекло непооредно из ' дадаизма којн јв такође, ролативно, млад књижевни лравац, рођен за време рата су Цнрнху у једном кабареу.> «У свом осноаном значеау Дада је банкротство фнлозофскаг адеалнзма. —Једнио св у том покрету може наћн стварно одсустао књижеаннх лретвнсија јер нх је бнло у ње*му, који су неколнто слооа из азбуке узетих ло реду нлн не, са бесмислвно натрпаном «нтерлункцијом, проглашавали за поому, илн парче хартије са случајннм мрљама мастила, за слику.. Они не вврују' у могућност наттретка али су нзјављнвали у манифестнма да су, н поред Г. Р. Ратковић тога апсолутног скептицнзма, прнсталице с©аке револуцнјв...« Дадавзам је, како каже Ратковнћ, доживео <смрт«, али су св њвгови следбеннш на његовим осшовима обрнули нзграђивању другнх књижевиих идеолотија. међу којнма надреализму. сПотврду и нсторијско аправдање опстанка надреалнстичзсе мисли, чак и њен траг ани су иашли у лрошлостн; у мистнчкнм производнма внглеског пеоннка Внљвма Блејка, Малармеа (у чијем су се сталу сакупљали франдуокн симболнстн) н нај рочнто у поезијн Артура Рвмбоа, пиоца нзванрадних стихова н прозе, а сликарскв интерпрвтаторе н тумане нашлн у Пнзсасу, Мако Ерлсту, Андре Масону н другима...* Г Ратков>ић каже да оу београдски представиици надреализма «дословце« прихватнлн начине париског надреалнзма, и мнсли да је томе главни узрок оппггн манир утлвдања на Парнз. сАлександар Вуио, Марко Рнстнћ, Душан Матнћ н Мнлаи Дединац, најпрв кроз часолисв Путеве и Сведочанства, затим кроз посебнв публикације, нзтрађују, стопу у стопу за парискнм, свој надреализам. Њима су многн српстгн и хрватскн лнстови н часостиси поклаљалн пажњу, али увек са мало, врло мало разумеваља, час хвалећн их неурачунљиво, час их безобзирто кудећн.» Код схвале&и неурачунљиво>, Ратковић је ставно овездицу н под текстом дао напомеау: «Такав једал хвалоспев написао је у једном лнсту мој прнјатвљ Десимир Благојевић, који је том лриликом констатовао да је сдеоба на ооциалпо и антисоциалпо воћа комедија од целокупне пснхологнјв. «0бразложавајући затим себе што је «одобравао многе такозвале лнтерарне појаве*. он призиаје да се то догоднло «случајно. само од себе лросто због комике илн занимљивости.> ПРОЗА И ПОЕЗИЈА МАРКА РИСТИЋА Истовремено док Рнсто Ратковнћ у цетнњск1гм Записима даје вратак есеј о београдскнм снрреалистама помнњући Марка Рнстића као једног од најглавнијнх, Марко Ристић у Српском књижевном гласнику објављује (занимљивост обострано и у погледу ггисца н у погледу час5пнса) три стране своје надреалистичке прозе која се завршава трнма песмама. Проба се зове Театрални субјект, стнхови су крштени; Пренуће, Живи дан, Праг сна. Марко Рнстнћ пружа нзванредну прилнку да на лииу места потардн илн одбијв Ратковићева схватања и приказнвања његовог књижевног израза. Ратковићев чланак н Ристнћева белетрист^ика, при.тика за експериментисање о снрреализму Уз Растнћев текст ће некн читаоци нанизати Јиитнике, усклаке, подцртаватн речи (нв могући се снаћи послв прича Стојана Живадниовића на истоме месту), алн то »ијв , забрињавајуће, јер тај део чнталаца је увек онај од којвг се не тражи више него толеранција. Остали ће вероватно прочитати, а трећи хтети више оирреализма у времвну кад је оввга постало доста. ...сАли тад док мислнм о себи, тада затрелтн, на рубу неба и мога меса, зрачна н горка помнсао на ове што ннсам ја, на све пгго је остало иза авезданог лука мога дохвата...» Дрво, дрво ветра, бев корења и без лишћа Кроз чије тране тече моја крв, зар сам то ја сам? На пољу неразумљиваг она, у доњем свету мисли И међу тамном травом вишом од његозог врха На путу своје смртн ја чујем глас тишиие Нечујаа вапај себе у отицању реке, у боји свага не<5а Свог неба кога иема, јер надамиом су воде И одблесак од сјаја н вечног протицања Прошао сам том реком, муљ свзје сопствене жеђи И остао сам на дну: скамењен крвоток тајнн Разграиат матицом, изједначен са водама Прошао нли ћу ттроћ-и, тгрошлн н будући, сада ввћ бно н сутра... (Лренуће) На пољу страстн као ван себе Без непотребних погледа таштине У самој судбинн створвн, затворен И увек обезбеђеи од самилостн Увврен у ввтар, одан преварама И ннкад неукроћон у патњи Један ће дан бнтн без мере Прошавшн кроз широм отворена врата У лравој боји Позиаћу га у подне, насмејаног као смрт У правом часу У правој бојн (Живи дан)

Кратке зестм:

КЊИГЕ КОЈЕ НЕ ЗАСТАРЕВАЈУ: Впктор Иго, Јадлипи дин. 70; Достојевскп, Браћа Карамазови дпв. 70; А. Ддма. Три мускетара див. 60; доплатом још 10 дпнара за свак.у кљпгу. Има Књижара «ВРЕМЕ».

- ОДБОР ЗА ОРГ АНИЗАЦИЈУ МЕЂУНАРОДНЕ БАНКЕ згершио је рад, псстигзвши споразум у поглоду последњих нерешених тгчакз. - ЈАВЉАЈУ ИЗ АНВЕРСА да је један путнички воз, улазећи у стакицу, исклизнуо из шина и удзрио свом силином у пуфере. Приликом све несреће, ран>ено је 20 лица, стд иојих једно тешко. — ЈАВЉАЈУ ИЗ БРИСЛА да су тамо осуђени на по 2 месеца затвора секретари комунистичке странке г Ван ден Плас и г. Де Брок, зато што су нанели увредв предстазницима стрзних сила. Оаа два комуниста учестеовгли су у демонстрацијама 18. октобрз пред италијансксм амоасадом. - ПРОШЛЕ НОЋИ ЛОПОВИ су исекли излог на јувелирској радњи Полицера, која се налази у центру Беча, и на тај начин покрали из из* лога драгоцености у вредности од 40.000 шилинга. — АВАС ЈАВЉА из Брисла да је белгијска Народна банка спустила интерес на есконт с-д 5 на 4 и по процента. — ЈАВЉАЈУ ИЗ ВЕРСАЉА да је тамо погинуо приликом једне ааионске несреће псгзнати француски цивилнм пилот Морис Вајс.

— РАЈТЕР ЈАВЉА из Осининга, у држави Њујорк, да је управа познатог затвора Синг-Синг објавила, да је открила заверу по којој је 2.000 загвореника који се сада налазе у томе затвору имало да побегне из затвора. Во5>е ове зазерв стављенв су у нарсчите Нелије. Управа затвора је открила и план по коме би у затвор требало тајно да св унесе оружје, да се набазе лажни кључеви за отваран>е свих затвсрских ћелија, као и да се изврши прекид влек* тричне струјо. - ИЗ АТИНЕ ЈАВЉАЈУ да грчка влада намерава да ство^и јвдно ноео мкнистарство за ваздухопловство. Упразљање тим министарством преузео би г. Венизелос. - ЈАВЉАЈУ ИЗ БЕРГАМА, у Италији, да је електрична струја захватила једног тамошк>ег пвкара и адбацила га у једну рупу пуну воде. Три младиИа притрчала су у помоп пекару, али су и они захваИени струјс-м и сва тројица су пали у воду, где су се и удавили. Пекар св, међутим, спасао. — АВАС ЈАВЉА ИЗ БАГДАДА да је тамо нађен мртао председнии влада Ирака Абдул Мусин. Узроци његоеог убиства још нису познагти.

Економски жнсот Пена пшеници пада

Ситуацнја је У трговннн на велико са пшенкцом нвпромењена^ Цене су у току недељв бнле У наг.том паду, о обзиром на пад цена и на светској пијаци. У Чакагу је шпеннпа пала од прошле недељв од 122 повна на 113—Ш поена. Према томе, пошто у иностранству не постоји нивакво интересоваље због оваквих цена, морала је и код нас наступитн стагнација у послу и преотати свако нитересоваа>е. Нн тражње из Бугарске у току недел>е није било. ПШЕНИЦА Данас се нотира шпеница: србијанска, шлеп — Сава 167.5—170; сремска, на утоварним станилама 184—186; србнјанска, главне пруге, релација — Бугарска 180; банатска, шлеп — Дунав 100—1^2.5, и потнска, шлеп — Тнса. 1»5—1&0 КУКУРУЗ За кукуруз оу иото тако у току недељв цвне нагло пале. Кукуруз је у току недвље пао за 10 динара по метарској центн. Јуче н прекјуне била јв непгто приЈатннја снтуадија, ал н су слаби изгледи да ће се одрлсати, попгго јв иностранство без интвресоваља. Данас ое ва кукуруз плаћа: за промт робу, утоварне отанице, без квалитатнвних гаранција 102—103; за децембар—јануар 113—115; за март, шлвп — Сава нли Д>-нав 130 —132.5; за април 135, н за мај 137.5 —138. Са кухурузом је било нешто мало посла, зато пгго су продавпи, који су раннје продали робу по бољој пени, нашлн рентабнлнтета да врше покрнће сада по ниским ценама. ЈЕЧАМ И ЗОБ За јочам и зоб снтуација јв непромвњена. ШЉИВЕ Са шљнвом јв било нешто мало посла — са остатцима. Шљива се нотнра; гарнитура 8.10, стотинха 7.90—8; узанс 7, и меркантил 6.50. ГОВЕДА Ове недеље на страним тржиштн-

ма за говеда у Бечу и Прагу ситуапија је била оваква ; Беч, 11, о.м. — На бвчко трасипггв било Је дотерано укупно 2бЗв комала говеда. У овај број урачуната су, говеда, која су од прошле пијаце остала непродата — укупно 641 комад. Из наше државе бнло јв дотврано 183 комада, н то : 87 волова, 7Ј бнкова и 21 крава. Услвд релатнвно већег довоза, као н услед тога, што је Румунија, поред 256 комада жзвдх говеда, на бечку пијацу изввзла и 10 вагона говеђег меса, дена јв појефтинила за 0.40 до о.8о динара по килограму. Непродато јв остало 25з комада. За нашу стоку плаћало ое: за на« р&чнто добру врсту 11.40; за прим! 10.50; за сокунда 10.10 и за тврција 9.75 динара. Цена мршавој стоцн била јв 7.ао динара по кллограму жзве мерв. Прзг, 11. о-М — На пралшо тржипгге било јв дотерано >тсупно 1242 комада говвда. Од тога броја бнло је нз наше земљв свега 30 говеда. Цена овој нвшој стопн — за биковв — кретала се од 10.45 до 12.70 дин. Иначе трашња јв била слаба и уолед тога су и цене на овој пзјади палв. СВИЊЕ Беч, 13. о.м. — Било је дотерано укупно 11.212 свиња, н то; 5474 ко мада дебелнх и 5738 меснатнх. Ц^на се за наше свиње кретала од 15 до 16 динара. Ова цена јв одгозарала квалнтету; мало је попустнла услвд тога, што је било наступило топлије врвме. Праг, И. о.м. — Дотерано је укупно 7.616 комада сзиња, од којжх јв било 1878 дебелиз н 5738 меснатнх, Из наше дрлише бнло је дотерано 2ов комада дебелих н 81 месната свнња. Цена јв за дебвле свнње попустила за 0.50 динара, услед већвг довоза н топлнјег времена, до* св цена за меснатв овпњв одржала. Просвчне цене за наше овиње билв су: за прима дебелв 19.60 н за свкунда дебвле 17.70; за прнма мвснате 17.50 н за секунда меснате 16.55. динара — по кллограму жжве метзв. д. с:

ПОДЈИСТАК ВРЕМЕНА 15-11 - 6

Беда иод злашним плаштом Од Делиеве Њен глас постаде наједандут 1их, готово без да*а, и она поче да гледа око себе, као да је оче. кивала да се појави каква аветнња..- Марншиа поче да се смеје— Ја не верујем у духове п вамппре н уверавам вас да нх нећу чекатн да они дођу аоћу у галервју... Али ипак треба иризнати да сам изглед овог цриог «езера прииомаже да се спкрају сватојаке легенде— Легенде! Легенде! узвикну Октавија пригушним гласом. Ја сам лично, госпођпце. нашла једног јутра, удављену на самој ивици језера једну сасвим младу собарЈШЈ'... Она је тад била моја вршњакиња, а ја сам нмала тек теснаест година-. Ја сам прва дотрчала на вику графице Лубе... Јест, то је бво други случај. Графицу сам нашла поред самог језера, била је на коленнма, са пруженпм рукама према црној води.-. Ах, страшно! Графииа је тог момента вндела мко се удавила њена ска' «... I! није била у стању да јој помогне-

— Ко је била та графица Ј1уба? — Ссетра графа Арнулфа, деде садашњих младих господара. Овај се био по други пут оженио једаом лепом младом женом, једном Италијанком... Ка ко је бвла лепа, Господе!... Графииа Паола-.. тако се звала.. И добра, и блага-. Она ме је и примила у службу... Помамла сам дојиљи и не1овале смо заједио њеиу ма.ау Францпску... данашњу госпођу каноницу од лепдауа-.. Затим, једног јутра, њена собарица дотрча к меки п рече: — Октавија, гоопођа графица је полудела! «То је била истина. госпођипе. Улазећи у њену собу, видела сам је како гледа расејаноОна је понављала с времена на време: — Језеро! Језеро! »Дотрчали су одма* граф и његова сестра. Чим их је вндела, графица Паола добп.та је једну страшну кризу и они су били прннуђени да изађу и да је оставе. Графица Луба била је бледа као смрт. Овај призор учннно је на њу страшан утпсак... На графу Арнулфу није се ништа примећава.чо. Уопште се говорило да он није имао сувише нежно срце, алн у сваком случају ја верујем, да је он л.ар ко волео своју младу жену и

ова је увек изгледала врло срећна поред њега. •Лекар, журно позван, ублажио је кризу, али је оставио мало наде на" графичино оздрављење- Доцније н други лекарн Ои.ти су истог мншљеља. Млада жена била је опет мирна, али оамо онда кад иије видела свога мужа и своју заову... Она чак није могла да подиоси и бат њвхових ногу- Ннкад није ништа говорила. Понавл>ала је само. с времеаа аа време, са запрепашћеним изгледом: — Језеро!-.. Језеро!.»И ево једне вечери, док сам са једном другом собарицом радила баш у овим собама, коЈе су служиле за становање гостију за време великог лова, чули смо страшан крик... Ох, ох. и. сама помисао на то леди ми крв у жнлама!... Како сам само пмала храбрости да отрчим ка галерији иако су мн ноге страшно дрхтале,- потпуно клецале?. Ја сам оида, без сумње, била храбрија него данас... И видела сам призор, који сам вам малочас испричала: графица Луба, на коленима пружала је руке' прома води и викала у помоћ.Пред њом је вода у црном језеру била узбурк&на... »Ех. било је већ сувише доц кан... Претресли су језеро, које је врло дубоко, са чакљама, алп нису могли да пронађу на леш

младе и лепе графице. Без сумње да је леш био одвучен у бунар који нема дна. . У бунар за који се прича да се иалази на улазу у капелу— Шта је радпо њен муж? запита Алекснје— Граф Арнулф био је у Дифелдену. Један гласоноша одјурно је да га обавестн, и мн смо га виделц како је стигао у га ЛОПу... ПовуКЛН СМО Св И 0(1 .111 смо запрепашћенп, кад смо га внделп .■ Да, он је пмао нзглед какве утвари- Кад је саслушао објашњење једног од нас, он ое без речн упутио језеру. забрањујућуи да га пратимо... Шта је тамо радно? — То нисмо нпкад сазиали. Један час доцнпје, једна собарипа видела га је како взлази нз одељеља своје сестреОво је одељење према језеру, иа супротној странн галериЈе. . Собарица је побегла престрашена, кад му је сагледала очи. које нису бнле као у других људл тако нам је причала. «Граф се после био затворио у бнблиотеци, одбијајућп да примп ма каму храну. Једпог јутра Хајнц је у пролазу видео да су отворена врата, која су раније бнла увек затворена. Нзвирно је унутра. Никог није бпло, само св на столу налазило једио писмо. адресовано на графовог снна. Отоа. Хајнц је одаео писмо своме младом госио-

дару и овај је иа овај начии био сбавештен о сирти свога овд... Граф Ариулф скочио је у језеро-.. •У своме врло кратком писму граф Арнулф забранио је Да се трага по језеру за његовим лешом, јер је желео да почива у млру поред графпце Паоле.". Граф Ого поштовао је ову последњу вољу свога оца»— Заиста ,то су жалосне успомене! рече Маришиа- Сцрота млада жена бпла је. без сумп.е, привучена овом тамном водом... Помисао на црно језеро није ју остављала у њеном луднлу.. Октавнја мимну главом и поново св прекрсти: — Она је видела проклетника госиођице... Због тога је и постала луда... Пре тога она је била потпуно душевно здрава, весела, ду1овнта... пуна духа, госпођице- Али она га је видсла... II од тог тренутка. она је била потиуно под његовом влашћу, све до онога даиа, кад ју је он привукао у своје црно језероУ бездан, којц се отвара тамо доле, испод воде... То је његово језеро, госпођпце... Има ноћп.. да, дешава се понекад у глухо доба да утвари излазе и.з Језера-. Знатв тамо су троје... и виде се: граф Арнулф. његова жена, лепа Паола п Волф од Л јдфела... — Ко је тај? залита Алексије.

— То јв проклетиик, убица, кривоклгтник - Ои је убио сбога старпјег бра1а Рудолфа то је било пре сто година — и бацио његово тело у језеро Али његова жена, и протпв своје воље, видела га је кад је извршио злочин, и поче лагано да се гаси од туге-. да је нестаје... Свирепи господар, који је само њу, па свету волео, био је очајанНа неколико сати пре него што ће умрети. оиа је признала пред мужем узрок своје смрти, молећи га у нсто време да се покајв п да поднгне за успомену на Ру долфа једну покајничку калелу усред језера, у коме лежи леш убијеног брата- Волф, луд од бола, обећао је шта је желела његова жена. П, заиста, подшао је капелу, али далеко од тога да се каје н да испашта свој смртни грех, он поче да оргија, Да се бавц магијом н да врган злочпне... Једног дана дошла јв крпза очајања, па се п он бацн у језеро... И његово тело нпје нпкад бпло пронађено— Али ово је језеро права гробннца ове породнце! узвикну професор, који је слушао цело причање врло пажљнво. Зар св ннје ннкад мислило на то да се одведе одатлв ова мпстериозна вода?... — И графови од Лендауа ?.ч Јесу лп они наследнпцн овогв Волфа? (Насвавдће ое)