Време, 15. 11. 1929., стр. 3

Петак. 15. новембра 1929.

Страна 3

Данас у Софији почињу нови прег овори између нас и Бугарске П01 'Р аничне ®овв од 10 мм

говори нзмеђу наше државе и Бугарске у Софијв. Наша делегапија, са г. Радомнром Шапон>и1\ем на челу, отпутовала је јуче у подне за Ск)фнју. Ови преговорн имају да рашчиств коначно, ако но сва, онда бар већи део опорних питања ко)а се повлаче од свршеткасветског рата између паше две државе. Питања су већ довољно провеитилирана н са једне и са друге сгране. Зна се тачно што МИ тражимо, зна се пгго Бугари желе, Наш је циљ потпуно обевбеђеље границе и спречавав>е свнх пограничнш; инцидената. Ми смо радили до сада упорно и неуморно на остварењу тога циља. Предлагали смо више начина за то, а остављали омо и Бугарлма да нађу начина да се омогући тај основни захтев <®их култЈфниз држава, У спели смо да за те своје основне циљеве задобијемо целу културну Европу, да своје жеље ндентифшкујемо са жељама ониз који раде на обезбеђењу светског мира. Са аадовољством констат.ујемо да је бнло и у Бугарској утицајних фажтора који су били загрејани истим идеалнма, и који.су, са свог, бугарског становшнта, радилн на остварењу нстих циљева. Наравно, са малнм разликама, које би се дале изравнати. Алн, бнло је са бугарске стране и моћннх утицаја, који су спречавали сваки споразум. Било је у Бутарској доста. фажтора који су заснивали овоју власт на мржњи која је вешгачкл створена. током историје, нзмеђу нас и Бутара, То су исти они фаптори који су н расиирилн ту мржљу и изазвали 6 јитоубилачке ратове, да би проширилн своју власт, која се није слатала са интимним расположењнма бутарск /ЈГ народа. Ти су фактори сада немоћни да створе шта било позитивно, али су још увек моћни да поква/ре споразум између наша два братска народа. Они су век, када су почињали нреговори за решаваае спорних питаља између нас и Бугароке, слали су на нашу границу »македонствујушче«, да пушкарањем створе »погодну« атмосферу_ То су, према вестима, које добијамо из Царевог Села, учинили и сада пред преговоре у Софији. Али, надајмо се да су то последњи трзаји антиоловенскиз елемепата у Бу> гарокој (а досадашње искуство је цоказало да су то н аитибу. гарски елементи). Идеја опоразума хвата све дубљи корен. Напредак Бугарске везан је уско са напретком те идеје. То се све више и више увиђа у са<мој Бугарској. Зато ое моокемо иадати да ће ови преговорн у Софији дати боље резултате него пгго су дали досадашњи прегоговори у Пироту Први већп напредак у при ближавању Б}тароке и Југославије учињеп је у Нишу споразумом који је зажључен нзмеђу владе (Аамболијског и наше делегације. Алн са падом Огамболиског, пао је и тај споразум. Тада су наступиле тешке трзаг вице и чести пограиични инциденти, изавиваип Од бугарских комита. Да би спречила те пограничне нападе, наша влада је била нрисиљена, крајем 1928. да затворп граннцу. Алн је и даље радила на стварању уолова за преговоре. И кад је те услове постнгла, наша влада је, почетком фебруара 1929., створила гранпцу и најавила почетак преговора. Преговори су отпочели 25. фебруара у Пирогу у циљу регулисања свих опоророва н обезбеђења што бољег реда на гранипи. Мешовита комнсија је раднла до 17 марта, и редиговала је такозване Пирспске конвенцнје, које регЈчтпшу пнтаља редовног пограиичног саобраћаја п нзвиђаља пограничннх инппдената. Али на тој вонференцији није се ии могао постићи споразум око најважнијег пптања. око пнтања обезбеђења на граннци. Тада је наша делегација поднела бугрској делегапијп два преллога. у циљу онемогућавања свих погранитапх инпидената, Јелан се предлог односи

фактора Друштва народа,

Наш предлог је тражио да се са- ће делегација тражити и успоми откупнлн онај део тих шга-' >, ња, било на тај начин што бисмо свим укину двовласничка има-

Г. др. В. Марипковић о режиму после 6. јануара Плрнв, 13. новембрл. — Поаиати француеки књитевиин г. Андрв Ж«рман објавио јв у писту „Рвпублик", чији јв он сараднин, један интврвју иоји јв имао сз југословенсним мииистром инострани хдепа г. др. Маринко-

тављануе пограничне неутралне виКвм. г. Жерумен ввли, да г. маринзоне V 1УУ11ТН1Т оп 10 клч V кл-' ковиК на први П0ГЛе Д оставља утисак > дуОЈГНЛ 0Д Ш клм., У КО ј еднв прворазредне пичности. чија се

н>а којн ое налази н& нашој тернторнјн, а Бугари онај део ко.јп се налази на њиховој територији, било на неки друтп начин. Тај свој захтев заснивали смо на чл. 177. тичка б) и в) Нејског уговора, као и На гледпшту које је заузела и сама Бугарска прилшчом ликзпдаиије сличног питања са Грчком. Други предлог је тражио да се створи погранична зона од 10 клм., пз које ће се »уклонити сви они и све оно што не припада државним органима за обезбеђење границе или месном становништву, и могу да шкоде и доведу у питање добре односе на граници.« Сличну пограничну неутралну зону предвидело је и Друштво народа, на предлог г. Тарона, када је гарантовало зајам Бугарској, само што је та зна -пзносила 50 клм., а ми смо је смаљили на 10 клм. Бугарска де.тегација није усво)и.та ни један ни други предлог. Због тога прва Птфотске кочференцнја и није имала нарочитог успеха. Она је регулисала само нека спореднија питања. А.ти ни тај деж>м!тчни споразум није могао ступити на снагу због инцидената који су одмах затим изазвали бугарски ко.мити на нашој граници. Тек после претходног споразума између г. г. д-р В. Маринковића и Бурова у Женеви, за време заседап>а Друштва народа, ла се састављени лиротски протоколи ратификују после споразума о коначној стилизацији, а да се у року од три месеца учини покушај за постизавање коначног споразудошло је до друге Пиротске конференције. Наш посланик Софији г. Нешић предао је бугарској влади нотр 6. септембра, у којој саопштава то гледтите, са напоменом да ће Пиротски протоко.™, ако се не постигне коначни споразум у року од три месецаггрестати да важе аутоматски. На основу те ноте састала се друга Пиротска конференција. Она је отпочела рад 23. септембра, а завршила га 2. октобра ове год. Коначно је редиговала текст привременог Правилника о дзозласничким имањима и потврдила конвенције о пограничном саобраћају. Ти пиротски пртооколи ступили су на снагу, пошто су ратификовани од наше државе, 5. новембра. Међу гам протоколима најважнији је Правилник о двовласничким имаљима. Тај Правмлн-ик рег>'лише привремено обрађивање двовласничких имања. али његов први члан предвиђа да ове одредбе важе само док се обе владе коначно не споразумеју око уре!|:ња двовласничкос питања^ У истом комуникеу у коме је објављено ступање на снагу Пиротских конвенција, објављено је да ће се састата нова Мешовита комисија 15. нове1мбра у Софији ради коначног регу.тисања преосталих спорних питања. То је та комисија која се састаје данас у Софији. Та комиија има да реши два крупна гаггања, најважнија и најсудбоноснија по односе између нас и Бутара. То је питање регулисања двовласничких имања, V питање пограничне зоне. И једчо и друго гжтање покренуто је у циљу коначног обезбеђења реда на граници. Познато је да су бугарске комите искоришћавали двовласничка имаи>а за пре.таз на нашу територију, где су вршили злочине и повлачили се на лак начин назад у Бутарску. где их нико није прогањао. Да би се то олемогућило, предложено је да се та имања потпуно укину. Са наше стране је ггоедоложено да се 1а имања ликвидирају на тај начин што би наша држава откупила онај део бугарских двовласничких имања који се налазе на нашој територији^ а Бутари би имали да откупе онај део који се налази на њиховој територији. Али ако Бугари нађу неки згоднији начин за ликвидирање ових имања, ми се нећемо противити. Нама је главно да се уклоне могућности изазивања пограничних ишгодената. У истом ииљу, а па основу

ју се неће смети да залазе, нп нод каквим изговором, сумњиви елементи. Опоразум са Бутарском им« да ое посттие у року од трк месеца, д 0 б. фебруара 1930 Ако се до то доба не постигне престају да важе и шгротскн протсколи. који Су ступили на снагу 5. новембра ове годинс Ђ. Б ПУТ КАШЕ ДЕЛЕГАЦИЈЕ Шеф наше делегације, која ћ< водити преговоре о двовласничким имањима са Бугарском, г. Рад Шапоњић, директор Одел>ења зг штампу Министарства иностраних послова. отпутовао је данас, у 12.20 часова, у Софију. Са г. Шапоњићем отпутовали су и остали чланови делегације г. г. Богољуб Иттћ. бригадни генерал и Живојин Симоновић, саветник Министарства унутрашњих послова. (Д. А.)

ТаЈна раса и ?а/на Е.пропе

Г. др. Расмусвн, чувени поларни истраживач, тврди да Ескими потичу из Јужне Француске

Хапшење у масама у Бугарској Оофија. 14. новеибра. — Послв разбојничког напада Дочв Узунова код Берковице, министарство унутрашњих дела повело јв јвдну опсежну потеру по целој Бугарској. СиноК јв у Софији извршено преко пет стотииа првтреса у кућама, затим по околини и у радничким квартовима. па најзад и међу студентима, Свв кафане, сви нокни покали и све сумњиве радње првтресене су из основа. а сва сумњива лица, која нису могла да покажу уредне и потпуие легитимације, похапшена су и спроведена у политичко одепеље софијске полиције. Извршено је безброј хапшења. У провинцији као и у Софији ухапшено је у тоиу ноћи некопико хип.ада пица. Маса ухапшених, за које није нађен никакав реалан основ за задржавањв у хпсу, биКе још у току данашњег дан интернирано по унутрашњости земље, где ће стгјати под строгом полицијском контролом. (Време)

; ц-р аојисЈав МпрИНК^Јкћ снага намећв У току интервјуа, вели г. Жерумен, дотакнута су разна питања, међу којима и питање садашњег режима у Југославији, за који јв г. др. МаринкоеиК рекао да нв жели да се тај прелазни рвжим упореди са диктаторским рвжимима, јер би такво упоређњее било неправвдно. „Наше су претензије, рекао јв г. МаринковиК, много скромније". Г. Маринковић је тако исто олисао г. Жермену ћорсокак у комв се Југославија налазила у очи догађаја од 6 јануара.

ЈЕДНА ВАРЕШКА СЕНЗАЦИЈА Леш који је 12 година био у гробу и није се покварио Вареш. 14. новембра. — Јуче је Вареш мало рударско иесто у Боснн дожнвео јбдну селзацнју која се много препрнчава н коментарнше. Прекјучв јв умрла ученнпа Љубнца Снмнћева. Како јв по обачају требала да буде сахраљена у гробу њене мајке Руже гцробарн су почелн копатн гроб, алн су наншлн на једно ретко нзненађеше. Покојна Ружа која је умрла пре 12 годжна, нађена је потпуно неопггећена. Изгледала је као жива само пгго је бнла жута као восак Још је веће чудо изазвало то, што је нита пвећа ко)а јв пре 12 година била положена у гроб са Ружом, остала сасвим свежа и није увеаула. По целом Варешу препричала се то чудо и разуме се, народ је поверовао да је покојнипа бнла светипа. (Времв)

Код Карађорђа у Тополи

иа лкквипашцу таов.тасшпких [инијт н.чшт захтева. вао и имања. а доуги н а успостав,%а-. на основу одлука меродазннос

(Наставак са прве стране) За времз мога шзстодновног 6оравка у Србији, нисам приметио никакве припроме од стране Срба за нове војне операције; само су обичнв команде на границама према Морави и Дрини измењене, што св по причању првог секретара Јанићија ДимитријеаиИа сваког месеца догађа. Исто тако нисам могао ништа дознати, да ли ће између Порте и Русијв избити нова борба или ћв бити склопљен мир. Даље сам приметио да се врховни вожд живо бави својом економијом, да 3000 људи из разних крајева Србије раде на крчењу велнког поља, да су га разорали и посејали нукурузом. Послв поднв ме поведе Карађорђе на своја поља, показа ми своју економију и рече, да се могу уверити да он нв трпи осиудицу. Одговорио сам му, да он заиста нема оскудице, али да иначе у Србији влада услвд затворене границе велика невоља, оскудица и глад. На путу сам св уверио, да многи људи пате од глади и да им је једина утеха и нада. да ће се граница отворити. Кад сам Карађорђу саопштавао своју мисију, ренао сам му да зко у року од 14 дана не буду обављена сва приватна дуговања и ако се не даду задовољења за повреду границе, пооштриће се затварањв границе у Славонији и у Баиату и сваки суседни однос ће престати. На то одговори Караћорђе, да му је затварање границе сасвим по вољи, јер ће му дати прилине да своје људе приволи за подизање своје економије и индустрије, поигго Срби довољно марве имају па за њу купују животне намирницв и услед тога занемарују сеоју економију^ без које земља не може постојати*. Ш На крају свога извештаја доноси Кепнћ ове напомене: «Ни код руских чета, које се налазе под номандом њиховог шефа обрштара Бале и ноје по мом рачуну не износе више од 500 људи, нисам приметио припреме за нове ратне операцијв; само командант Бала, кад сам му посету начинио, рече: .Моја рвгимента је тек пре четири године установљвна. У последњим војним операцијама је имала огромних губитака и сад морам поноео да је организујем и опремим^ игго мв много врвмена стаје.» Примвтио сам. да су Руси у Београду артилеријом слабо снаб-

девени и да се српски војници по руском методу вежбају. «Село Топола лежи у пријатном пределу на отворвном брегу, опкољено лепим виноградима и плодним пољима. У околини се налазе брегови Звезда, Венчац, Букова и Космај, у јагодинском округу под брвгом ' Заезда. недалеко од Руднина подигпи су Срби стовариште за салитру и барут и по причању Карађорђа у тамошњим фабрикама се дневно 1000 ока барута пронзведе. Стаи и разне зграде Нарађорђеве опасанв су висоним палисадама и шанцем. У Тополи се налазе 4 топа са муниционим колицима, два топа аустријсна, један руски и једда српски топ, који је ове године саливен у Београду. »Топола ннје стааљена у одбранбено стањв. Па и главна тврђава Београд је сасвим запуштена и на њеној полравци се не ради Друм између Београда и Тополе је ванредно рђаа и на његову поправку се ни не мисли. »При повратку из Тополв 22. о.м. пратио је мене и моје друштво Карађорђе са својом пратњом пуна три сата, а тада се са мном опростио и наложио је своме сенретару Јанићију Димитријевићу и још тројици коњаника, да ме прате до Београда. Кад сам приопео у Београд пошао сам у пратњи Димитријевића у Совјет, који ме је овога пута са више поштоаања примио. Саопштио сам члановима Совјвта своју мисију, на што ме они ззмолише, да преноћим у Београду до« они не буду у положају, да ми даду писмени одговор на разне тачке. које сам им поднео »Преноћно сам у Београду и идући дан око пет сати после подне добио сам писмени одговор Совјета и прешао у Земун. сИ у Тополи и у Београду разделио сам мање поклоне послузи Карађорђа, а његовој деци сам гтредао дарове од већо ерздности.^ Са овим нзвоштајем поднео је капетан КеттК генвралу Хилеру н ннсмо Правителствујушчег Совјета, нисано орпоким језиком и руисом секретара Јанићија Димитријевића. Барон Хилер је н Кепићев извепггај н писмо Совјета послао у Беч Председништву Ратног Савета, где се и данас налаее. Др. АЛЕКСА ИаИЂ,

Верлин, 14. новембра. — Г. др. Кнуд Расмусен, чувени еорднјокн нстраживач свверног пола, одржао јв овга дана у Копенхагену, у Георафском друпггву, једно веома ииерес&нтно преоавање, у коме је обдсппо свој плаи о гагантском ства-ању једног ннтернационалног друитва које ће се бавнтн исшггива.вем раса. Он је, том ириликом, из160, да је то од велнко потребе, тим ире што се на ноиитивању раса до ада веома много раднло у сканди;1ааским земл»ама; оне су дале нај•веће истраживаче само у ту сврху да би се поједине непознатв расе антрополошки објасниле пред нау(сом. На основу својих испитиваља 0скима, г. др. Расмусен дао је том ггрнликом веома занимљиву анали»у ескимске расе и њеног порекла ве до у камено доба. Г. др. Расмуоен био је члан велике експедиције г. Тула Она је пронашла тако звану зону Ескнма у унутрашњости севорних предела, воје је веома дуго проулавала. Том приликом, г. др. Расмусен дошао је до убеђења да Ескими потичу из Европе, и то из пентралне Европв н јужне Франпуске, где су, у предисторијско доба, живе;ш људи истога тнпа каквог су данашњи Ескими. Он је констатовао да су ти Ескими, који жнве далеко од обала у унутрашњости поларвих предела, прави прототипи ескимске расе, и да они представл»ају истовремено прототип оне расе која је у предисторијско доба насељавала Централну Европу. Г др. Расмусен намерава да данско Министарство спољних посчова, и све владе света, заинтере<ује за овај проблем, и да нх наговорн да у једном међувародном заједничком раду помогну велнку акцију за испитивање раса. Он је већ у вези са највећим испитнвачима те врсте из целога света, који су изјавили велику радост и велику приправност, да на томе послу разе, како би се решила загонетка порекла данашњих Европејапа, и загонетка њизових правих предака, који су тако далеко потиснути, чак и у поларнз краје-е. У овом испитиваљу долазе у обзир четири скандинавске земље, Лапланд. Шпипберг, Гренланд и руска Сибирија, затим америчкд Аљаска, канадски поларнн крајеви, Њуфунленд и велики предели Лабрадора. У свима овим пределима нађени су доказн о извесној културној вези са европскнм насељима, јер је Један низ нађеног оруђа, оружја и рукотворина у тим крајевима апсолутно истога стила и истог начина рада са радовима који су нађени прн ископавањима предисторнјских зона у Јужној Француској и у пентралном делу Европе, северној Швајцарској. Једна историјска нит ту јв невероватно јасна. Налазн г. Расмусена доводе га у могућност да у својим испитивањима оде далеко у историју. Он је вр* шно ознзапнонална упоређења тих налазв. Један део оруђа н оружја, нађеног у јужној Француској, потиче из 12.000--05.()00 година пре Христа, и, по нсказима г. Расмусена, та култура израде апсолутно је иста, до у ситннпе иста са културом израда код далашњих Ескима у унутрашњим поларним пределима. Приликом ископавања у Француској нађене су харпуне за ловљење кнтова, затим мреже за хв^тањз птнца, које одговарају потпуно данашњим сличним оруђима Ескпма. Исто тако, слике животиња и орнаменти,

нађенн у Француској, Шпанијн, ШваЈце.рској и Норвешкод, одговарају потпуно онима, које далас стварају Е скилји . Најстарија култура је најмањз 100.000 година стара, а она култури ловаца на ирвасе цени се на. 75.000 година. Г. Расмусен налазн," да је у Европи, у то време, владао апсолутно исти начнн живота, и да је природа била апсолутно вста данвЈпњоЈ природи у поларним врајевима, па јз само на тај начин могућно констатовати да се људска култура мењала са променама на кори земал>ској, а никако са променама у психологији људи. И најста,рије културе нису се губилз него су се садсо померале, од екватор* према половима. Сличне констатацнјз извео је један од сарадника г. д,р Расмусена, амернчки научнпк г. д-р БиркетСмит, који је на терену данвшње Северне Аљаскз нашао сјајне ччњенице које показују, да је та култура на Аљасцн истоветна са северно-азијском културом, и да нема везз са, централном културом америчкнх Иидијанаца. Културни утицаји на Аљаску долазили су од ку.тгура на истим географским ширинама у Азији. Из свега тог* може да се изведз коначни закључак, да је раса, ксцја је насељавала пре 75Л00 година централну Европу, била толико навикла нв живот у тадашњој поларној атмосфери централне Европе, да нијз могла издржати атмосферске ■ геолошке промене, него се је лагано повлачила, упоредо оа доласком тих промена, у оне крајзве који су одржалн још стари геолоппги и атмосферски положај. При том сврм селењу на север, ови насељзници задржали су своју културу и преносили је са својим насељима. Тај пут трајао је 12.000 година. и представља јздан невероватно жилав отпор културе и расе. Пут је потпуно јасан: кроз Русију, Сибирију, преко Беринговог пута у северну Америку и на Гренланд, даклз у крајевв којн су дотле били апсолутно непознати и за које не постоји ни данас никаква историјска теза о учепгћу у сеоби народа. На другој страли, та ескимска раса о?лила се из Франпуске, преко Скандинавије, у поларне крајеве, а западним својим делом преко ј?динстаеног континента од Бретање, преко Британије и Исланда на Гренланд, одакле је раса лагано ишла и даље; али, то пом?рање је данас веома слабо, нз разлога што су уоппгге те сеобе у нсторијском времзну бнле лагане, трајућж по неколико стотина н хнљада година, па се данас то померање не може снажно уочити, иако тај нагое за собом није уопште престао, нити може да престане, пошто је садржан у самоо конституцијн тела и пснхв те раоз. Г. д-р Расмусен доказује, да је предисторијски човек Француске истн човек који далас насељава поларне крајевз. Ископавањима јв доказано, да је у Јужној Франпуској постојао лов на ирвасе, лов на китове н лов на морске псе. Те животиње моглз су да живе само под геолошким и атмосферским условима који данас постоје у поларним крајевима. Низ доказа археолоппсе природе, бнло из Јужне Франпускз, или сл Пирине<ја, као и докази из далашњих насеља у поларним крајевима, потврђују ову тезу у целнни. Г. д-р Расмусен успеће у свом подвпгу да састави ннтернационалну комисију за пспитивања ови* култура. (Време)

Ј

ви НЕСУМЊИВО ТРЛЖИТЕ ДОБНР СНПУН. коЈа аоброоо?ре сеагу вечктоНу ■ '■» «сто ■ аегаафкуЈ«.

Ако Ввм је то главно а не можла м г»тт Оувх аамнрисан. онда узмкт « саио А Р« Ш V $ гада идеса свехс опоааогчма т^ „' ! е тао мру са блшимшв толнаео ртпетЈ. _ЈЖ'5!' 1 ЈЈ ирвс У "чио« вештачкни шфцсок ас У №М> <• > ацак