Време, 15. 11. 1929., стр. 4

Петак, 15- повембра

ПСОССПШТС_3

Поводом концерта у ћорисх оболедог нашег иста&нутог уметника г. Туринсћог Као днректар опере н јеааа оа о-1 квалдтетнма гласа н својнм урођеннх, којн су ахтнвно раднла на ^де- ннм позорншннм опоообностнма пофкннтнваој оргалнзаотјн опере у хазао нес \тш >нзо још много веће Београду, сматрам за дужност да резултате у оперн. То је пггета, алн проговорнм аоју рот о јвдном од : то не умаљује заслуге г. Туртшског најактнзтајнх заших сарадника «а ; као сарадннка на нзграђивању онзгра^нвању опе- ; перске уметностн код нас. Када се ре. којн је тешко | после налорног рада 1025. год. хууВЈТсао прнвремено са београдске позорннпе н отншао у пензнју, г. Турннскн није дефнннтнвно прекннуо своје везе са позорвштем. Једно време бно }з у позорншту у Сарајеву, па се вратно у Београд, где је ушао понова у реп?ртоар Народног позорншта, озога пута опет у драму. Ту је г. Турннскн показао лепе успехе н показао све лвпе особнне као глумац. Успех сваке роле појачавао је њ>гов глумачкн еуторнтег н г. Турински је добијао све замашнизе н вамашнцје ролз до креације велике улоге Швејка. 1\ Турински је доказао да је уметник од крви н да у њему има умегничке виталнз снаге за још дал>е уметнитао р^звијање. Његов Швејк је то доказао н наша публика је то осетила н дала му је својз признање. Све до прекјуче г. Туркнскн је пред рамлом био топло поздрављан од публнке, коју јз г. Турннски својом непосредношћу придобно. Овај заслужив уметннк је болешКу прнморан да за тренутак прекине своју глуму н да ндз у иностралство да се озбиљно лечн. Београд је увек умео јасно да покаже своје симпатијз правичиој стварн н умео је да ценн и призна рад својнх људи. Дошао је трену-

Г Турински

-болео в за чн.е је ск\-по лечење у инострааству неопходно потребно учешће бооградске публаке, која му је још до прексизоћ у •Швејку> аплаудирала. Тај згмеггннк је г. Војислав Туринсни. Име г. Туринског је уско везано за агаале Народног оозорнпгга у Београду. Још у самом почетку уметдичке карнјвре г. Турннскн је на себе обратно пажњу н бно је јбдан од истакнутих младих чладова са којнм се рачунало у будућности. Г. Турвнски је нмао од природе леп глас, нежан н симпатнчан лирски тенор — те је одмах ушао у репертоар народннх комада са певањем. Када су чнњенн првн покушаји са опером г. Турннскгн је учествозао као оперскн певач_ Тако је певао у с&зонн 1906.-907. у*операма «Казалернја Рустикана>, «Лајаци>, сПродана невеста«, н у оперети «Слепн мнш». У сезозн 1910.-911. оперсжи рвпертоар се прошнрује н г. Туринскн пева са партнерима г-ђом Драгом када он т0 тре^а покажв пр> Спаскћ, г-ђсш Арсвновив, г. Фејфа- м& г Туринском, човеку, којн је стером н г. Тупаковићем у операма и0 симпати ј е Београђана својом «Трубадур>, «Тоска>, сВертер»,. СК ромношћу и племенвтвпгћу и ун <Ми- МЗГГНИК у коме су Бвограђани до пре

сУклети ловац«

«ЂамилвЈ н»он>. За време светског рата од 1917. до 1919. г. Турински учи само пева' ње у Рнму а после рата, када је опера дефвнитивно заузела место у

неки дал пљескали. Месни одбор Удружења глумаца организирао је један велики концерт у корист г. Туринохог да би св на тај начин материјално олакшало

репертоару Народног позоришта, г. ј неопХ0 д Н0 лечење овога заслужног Турзнски пеза у операма: «Мадам пппл „ Бетерфлај>, «Р!иголето>, «Севиљски

берберин>, «Боемн«, «Тоска», «Пустињаково звоно>, «Минон>, «Трубадур>, «Оњегин>, «Је®ре>ка« Г. Турински је бно веома одан поворилшој уметности и дао је све што су му певачка средства н техничко знање дозвољавали. Да је г. Турински нмао прилнке више да обради свој глас и да је раније могао да се ода озбнљним студијама певаља он бн то својим природним

човека. Конперт је зазсазан за недељу 17.

о.м. у 11 ч. пре подне у новој згради Народног позоришта. Овеснн своје другарске дужностн сви солисти опере уч^сггвују на овоме конперту као н целокупал орк> стар опере Народног позоршпта. Нема сумње да ће се овод лзпој уметничкој и човечанској манифестапији придружитн и пелокупан Београд СТЕВАН К. ХРИСТИЋ

Руски уметници у београдској арени Г. Черепов оштро напада г. Ракитина због његове тужбе председнику комисије за руске избеглице у Југославији ВпемА 1« V Лг»Л1У 10 Л М ЛЛНРЛЛ >атдн члаилг л т

Време јв у броју од 10. о. би коју је г. Ракнтин, редите граду, поднео против г. Чере алн доста ауторитативног ум Черепов, по мишљењу г. Рак граду, камо је дошао своро нз ковског художественог театра онје за руске избеглнце г. др. се позива на г. М&салитинов исто тако да г. Черепов нема На ово, г. Черепов нам је прнзнаје да му је позната та јавностн н г. Ракитину, чнји жан н неистинит. Време доно репова. Пои/тоеани господине уредниче, У броју 2830 вашег цењеног листа Од 10. новембра 1929. године, одштампан је налис под насловом «Борба око части једног угледног уметничког назива», те у интересу истине молим вас да дате места овим мојим редовима: — Смисао нзлиса^ одштамланог ових дана у вашем цењеном листу, јасан је не само мени, већ и мојим многсбројним пријатељима, Србима и Русима, од иојих ја непрестано добијам знаке пажње, Испад г, Ракитина, природно, има за цил> развенчати моје име, омаловажити ме у очима сеета и окрунити ме орволом »самозванца* иоји је себи бесправно присвојио титулу Мосновсног худежественог театра. Неиа мц буде дозвољено, да у првом реду упитам ко је тај «-маестро уметности>, који се огрнуо у помпезну тогу племенитог борца за престиж М. х. т. Сумњам, да је М. х. т. поверио г. Ракитину и његовој оиолини да се ои, Ракитин, брине о угледу и реномеу овога позоришта. Оеакав гест г. Ракитина оставио је на мене јвдаи мучан утисаи Као члаи руског друштва, један од представника руске емиграције, иехотиц« црвеним због таквих гестова и људи, иоји ради својих стиичарсиих обрачунавања и подмукле љубоморе, поиушаеају слична ередства борбе противу меив.

м. донело Јвдан чланак о тужљ Народног позоришта у Боопога , једног доста осамљеног етшпса у нашој средини Г. итина, бвсправно носи у БооРусије, титулу члана МосУ тужби председнику комиАлександру Белићу, Ракитин а, који, по г. Ракитину^ тврди никакве везе са М. х. т послао једну изјаву, у којој тужба, и обраћа се директно поступак напада као ненадлеси дословно ту изјазу г. Че-

Овдашњим позоришним круговима, као и широј позоришној околини, без сумње боље но мени познати су узроци и околности под којима су »напустили« позориште у Београду бивши његови редитељи г. Вергшчагин, па затим и г. Павловсни. Коме имагло на то да захвалимо? Сада је дошао ред и на мене. И ево «племенити маестро уметности» отпочиње офанзиву и противу мене. Зло, које ми г. Ракитин намеће, малениост је иада би се упоредило са оним што ми је већ учињено пре иратиог времена, Моји непријатељи, (додуше малобројни), употребивши своје везе, били су се обратили чаи и представницима власти, с тим да ми уснрате боравак у овој земљи, жигошући ме одвратним називом <гиомунисте>, чиме су ми нанели не само незаслужену увреду веН и огроман моралан бол. Овај жалостан моменат већ је позади и, хвала Богу, ја сам остао чист и неоиаљан ( те цела ова измишљотина није имала очеииваног успеха. Ја сам остао и даље у гостопримљиеој Југославији да посветим сву сеуЈу пажњу мојој омиљеиој русиој позоришној уметности Данас смо у очи стварања Сталног руског позоришта у Београду. Сан многих мојих сународника ртварање Сталиог руског аоамсиог

позоришта, ваћ се остварује. Трновит је био пут до њега, па ипан, ја сам срео толики број иснрених сарадника, истинсиих пријатеља уметности и позоришта нако међу Србима тано исто и међу Русима, да се бајка претвара у стварност, и ја се могу поносити племенитошћу ових људи Заједно са мном они су проживели епопеју авантуре уперене противу мене, увен ми пружајуКи моралну снагу да истрајем противу безобзирних испада. Сада отпочињем свој рад на пољу руске уметности у Русиом позоришту у Београду, али Ну бити среНан ано ми се уиаже прилика да поклоним своје скромне снаге гостопримљивој браНи Србима.

Г. Черепов Г. Рак»тгину, који ми поставља »кобно» питање о томе «да ли је г. Черепоа био члзн М. х. т.» захваљујем на широној ренлами; ипан, ја сам много скромнији но што мисли г. Ракитин, и не могу да замислим себе иао модерног Наљиостра, који је у своје време преварио целу Европу. Немам потребе да доказујем моЈу везу са М. х. т„ јер баш и овде у Београду има мојих сународнина који су били живи сведоци мојих појава на мосновсним позорницама. На жалост, и ано сам ступио на позорницу још 1912. године, најплодније године мог позоришног рада односе се на епоху револуције, те природно, руска емиграција, одвојена од отаџбине, познаје ме релативно слабо или ме скоро сасвим не познаје. Боље реНи није ме познавала, јер веН сада, када сам обишао

[ окоро сво престонице Европе, моје је име више-мање познато и са ове стране руске границе. Г. Ракитин сзопштава јавности, да је у плакатима за представу «Смрт Ивана Грозног«, поред мога имона изостављена титула члана М. х. т, »јер је Черепов од страха престао да се њоме служи»... Г Ракитине! Најмање смо мислили на вас приликом састављања овог плакатаЈ Ја сам напустио М. х. т. свесно и, вероватно, за свагда. Дубоко поштујем и ценим ову креатуру генијалног Станиславског. Ипан ( моја индивидуалност, иао глумца и ред»ггеља, уназује м и други правац у уметности, те, напустивши М. х. т., држим за потребно да се што мање и што ређе служим његовим именом, веН да крчим себи пут својом сопственом снагом. Ипак, излазеНи у сусрет жељи мојих мкогобројних пријатеља и непријатеља, које интересује пктање мога рада у М. х. т., ја Ну нроз иратко време одржати једно јавно предавање о М. х. т., којом Ну приликом говорити и о мојој делатности и моме раду у поменутом театру. Ово предавање одржаНу у просторијама Сталног руског позоришта ноје отварам у најираНем времену. «Сензационални„ испад г. Раиитина је наредни онандал у руским иругоеима пред очима гостопримљиве браНе Срба Шта да радим^ Приморан сам да одговорим. «А 1а кчегте сошше а 1а гпетте!» Сваки Не терати своје. Ви ( господине Ракитине, наставите своЈу улогу »поборника истине*, који тобоже «демаскира самозванца», а ја Ну, пак, продужити моЈ скроман позоришни рад на пољу руске уметности. Дефинитиван, паи, суд о свему Не дати јавност, и наш једини објеитизни судија — позоришни гледалац, Сматрам за умесно да изЈавим, да Ну се ограничити овом мојом изјавом, и да неНу ступати у даљу полемину са г. Ранитином, Јер и иначе немам времена за «пријатељсна дописивања» путем и/тампе, веН Ну, у случају даљих препада управљеног противу мене, потражити други начин ради ззштите своје частм. Редитељ АЛЕКСАНДАР ЧЕРЕПОВ бивши члан М. х. т.

Београдска позоришта

НАРОДНО МАДАМ БЕТЕРФЛАЈ Вечерас се дајв први пут у овој сезони јвдна од најпопуларнијкх Пучлнијввих опера Мадам Бетерфлај која јв и код нас, као н на свим светскнм позорнацама, имала велики успеа. Насловну улогу пева г-ђа Попова, Сузику г-ђа Пннтеровић, улогу Пинкертона пвва праи пут на нашој позорпици г. Витинг наш првн драмски тенор, која спада у њвгове најбоље крвапијв. Шарплвса пева г. Бртл наш одличнн лирскп баритон, Горо г. Мнлутиновић. Осталв партпје г-ђа Николић, г. г. Туцаковдћ, Трнфуновић, Шумскн. Цвне моста; од 15 до 65 динара. Повлаогице вал:е.

ДОРЋОЛСКА ПОСЛА Дан&с, у пеггак, 16 ов. мес. пооле дуже паузе, првн пут ове сезонз, дају се у Позоркшту на Врачару ДорНолсна посла, Чика-Илије Станојевнћа, један од најпопуларнпјих вео> лих комадо. са г. Марком Маринковићем у главној улозн. Остале улоге играју г-ђв Павловић, Поповић, Н. Паранос, Арсеновић, Бошњаковнћ, Огојановић, Стокић, Урбанова и г. г. В. Јовановић, Антонијевић, Отојаноаић, Николић, Павловић, Новвдовић, Д. Гошић, Милошзвић, Гишгћ, Ђ. Мариндовић, Радонковић, Душановић н другн. Редитељ г. Гннић. Диригује г. Петар Крстић. Цене места: од 8 до 40 динара. Повластице важз.

Позоришне вести

ДОЛАЗАК Г-ЂЕ ЛИДИЈЕ ЛИПК0ВСКЕ «Ј1. И. Липковска — то је на<јдражесннја појава иа оперској бини, коју оам срео за време своје ду!ч>годшпље музичке далатностн* — каже чувени крптичар В. Валтер.

Г-ђа Липковска После сјајних гостован>а у Паризу, Амертши, да нв Говоримо о н>еном дугогодишњем успзлом раду у Царској руској опери у Петрограду, г-ђа Липковска завршава слда своје гостовање у Букурешту и долази у Бвоград. 25. новембра певаће у »Травиатн», 27. новомбра у «Мапони» и 29. новоц0Р& у «Севиљском берберипу> # У Вукуретзту су била заказапа ш гсхжшаек* ома рду мипа. иј-и јо

услед огромног успвха давано шест представа. Александар Куприн напнсао је некада за г-ђу Липковоку: »Ја се сећам Маријинског позорлшта. Раскошна дворана, сјај свиле, злата, униформа, танки мирио париских парфнма, лабави покрети лепеза, хнљаде глава... Отвара се бина... Глумнца лагано окреће очи, посматра дворану. Како јв дивна! Трегутак, н таласи дивних евукова, као зачарана песма славуја.» Да лн је плаћен данак нрохујалом времену — чућемо у Београлу, алн свакако њено гостовање очекујемо са великим иптересовањем пооле н сада ванредно добре оцене критичара вемаља, откуда долазн нам г-ђа Липковска. В. Г. ПРЕМИЈЕРА сШВЕЈКА« У СКОПЉУ Окопљз, 13. новембра. — Синоћња премијера Добри војнин Швеји успела је. Позориште је било препуно. Швеока је играо са прилично успзха млвди комичар г. Летић. Режцја нијо није била на висини, зато што су у безначајпој лакрдији изгубљенп најважнији момеитн. Публнка је бнла задовољпа и бурпо Ја поздравила г. Летића. На репрпзи, која со пестрпљпво очекујо, верује се да ћо рзднтељ уклопити све подостатке.

ИЗИШАО ЈЕ велики календар »ОРАО« за 1930. гоа, богате садрг/кине оа ввше илустрација. Цена дии. 15, доплатом дии. 20. Кљижарима уобичајени рабат Има ињижаоа ЉРЕМЕл

КРАЈ ДИНАСТИЈЕ РОМАНОВА очк>Интнман нјн вот посл едње цзркцг Написала пппнцсза Катерина Радзивчл

Један сннман из 1896. године: цар НикоЈа. царица и велнч л кнешњј Ој га

ХШ Али све ]е било пл и прошло, као што обично бива са таквим стварима, а идућа ствар која ће да на себе скрене јавну пажњу био је очекивани порођај младе царице, — очекивано рођеље наследаика престола ва сјај и славу Романова. У то до<За су — дворац у Цараком Селу. као и апартаани у петрофадском зшићем дворцу били већ сасвим готови за царски пар. и грађанство се надало да Не се тако жел>но очекивани радосн« дотађа) — догоди™ у престоници. Али тој п.ихово] жељи не би суђено да се иепуни јер је Александра Феодоровна изјавила жељу да за таЈ случај остане у селу. Народ ту љену одлуку није примио одушевљено, али наравно о том се мсје могло зискутовати. Па чак и царица Мати, ма да је и она волела да се очекива;м порођај збуде у Петрограду. помирила се са неизбежним, те и она пресели своЈу резиденци]у у царскоселски дворац да се нађе својој снаси при руци. чим је ова затреба. Није потребно нарочито помињати да је у дворскии круговима било много узбуђења кад ]е време тог великог догађаја почело да се ближи. Свет поче да нагађа какве би последице рођење нас-ледника царског престола могло имати, јер се однекуд као у вооку рачунало да ће то бита неизоставно наследник. Помисао да би могло и да не буде тако, ииком ни на памет тт]е падала. Јер жена<а деца су била реткост у породици Романова, код којих је скоро по гтранилу прворођенче увек било мушкарац, тако да сад сви засукаше рукаве да како треба малог царевића дочекају. Сама царица је такође са великим узбуђењем ишла у сусрет свом првом кораку у каркјери материнства. Њој је у то доба било већ потлуно Јасно да она није освојила срца руског народа. а рада је била да га пошто пото задобије — а била је уверена да ђе тако и бити. И стога је лако замислити какво је то за н>у било изненађгње, које Је с њом делио скоро читав народ, кад је мала ћерчица. зелика кнеппБица Олга, отворила своЈе очице у овај свет који Јој се иије баш тако много обрадовао. Топови који су били налушени те чекали да загрме паљбу од триста пуцњева, као поздрав прирођешу наследника престола. сад су речито у^утали, а становништво петроградско виде да се наде њихових суверена нису испуииле. Царица је била сасвим утучена, много више но 1ћен муж, кад јој се њени најмилији снови не осгвартпе. Али она беше жена оа дубоком овеонопгћу о дужности, надахнута јажим матерннскнм инстннктом. Оиа пригрли своје новорођенче на своје материноке груди па га Је неговала овам љубав љј и лакношћу.

У то и прошисано вреаге ввв« ничне жалости за шкојним ца* рем прођв, 2 двор ое врати у Пв. троград ради обичног нрилв.»в грађанства о Новој години, а јј то доба и царика заузе своје но. ве апаргмане у Зимљем двору. Но пре тога ое деоио Још јв. дан од оним мала инвддената који је само још појачао оад веа познату непопуларност ц&ричину. ОшгтаЈ је био на руч ском двору сваке севоне да мла« де девоЈке које ће те бпме н.ихове мајке првн пут извсти ј| свет, на балове, — да те »почетннде® пре Нове године буду представљене владаревоЈ супру. зи. Удова царида, која је свагда воднла рачуна н о туђнм по> требалта и угодностима. обично бм држала такав зв&ничан прнјем у почаст младш девојака у ј©> дан дан кад би она и пначе, због чега. било, датазила у пре. стоницу, )ер је [ачунала да ћв им то бптн лакше, него да се са својтш мајкама излажу штрапљцу дугог пута чак у Гачину где би она с царем боравила све до уочи Нове годнне, — и грађал. ство је ту њену пажљу веомв ценлло и штовало. А.ти њеноЈ се снаси Алексан. дрн прохте да измени таЈ обн> чаЈ, па Је упорно ннсистирал« да ое та представллња обаве код ње, у Цароком Оелу, где су, једног врло хладног депеибар« свог дана те јадне девојке заг једно с љкхоеим матерама имв. ле да Јој предстану. Наравно да су све оне билв љуте и да су гунђале, и оав јв пвег у глас говорио да Је такво одсуство увиђавности код Алеи. оандре Феодоровне — неопростиво. Па да је бар царица, краЈ свеге тога, покушала да мвкар буде љубазна према тим дамама које је нагонила да праве толики пут: оне бн се ипак тру. диле да Јој све то некако опросте. Али то беше таман оно пгго она није бн.та; јер нешто дрввнастије и хладниЈе но тто беше њено држање — тешко се да замислити. Резултат је био да, Је невадовољство према п>ој узимало све веЉег маха и кад Је она први пут била на челу дворског новогодишљег примаља у Зимокои дворцу, пало је свакоме у очи да је те вечери много мањн број госпођа био у двору прпсутаи по што Је то ратгаје бпвало. Него, све је то Још могло да буде и случајно, и свет је с нестрпљењем очекнвао први велпки бал те сезоне у току коЈе со лретпоставл>ал да ће иарица први пут показатп своје домаћпчке врлнне и способности, јер ће сад нмати потпуно одрешене руке пошто је њена свекрва Јшп уввк носила црнину н живела у оавршеној повучености, не узимајући учмпћа уопште пн на каквнм забавама и овечаностнма. Кнегиња КАТЕРИНА РАДЗИВИЛ Ш&сгадав ј оутрешљвм броЈу)