Време, 15. 11. 1929., стр. 5

ТТетак, 13. вовемора 1929.

Страна 5

ЈГ. Иенизелос о оомоим Грчке и односима са Југ ослаиијоЈ* ,,—Приликом моха последњех проласка кроз оеограо, ја сам имао велико задовољсшво да ушврдим да јавно мнење у Југослави/и сасвим разуме дубоке разлоге ко /и наређују нашим народима да живе и оа се разви/ају у духу уске сарадње..." Г. Леон Саваџијан, директор Реви ие Балсан вратио се у Беопма, нооте једног кратког боравка у Атини, где су га прими.ти г. г. ^в? е и М 4п, П ^, еДНИК влале ' "'•»•'Икопулос, министар опољних послова и Аргиролулос, министар унутрашњих де.та. Г. Саваџијан је био љубазан ла ва

чнтаоце Врвмена саоппгги овој разговор са г Ввнизвлосом: — Председник је учинио част да ме прими у сеом стану у «Малом дворцу*. Ја сам дакле имао довол>но времена да разговарам са овим државником чији је углед нвонрњен после петнаест месеци владавине. Д° душе, странна г. Цалдариса (монархистична), која има 22 посланина у парлвменту, води оштру борбу против владе и чак не учествује у раду омупштине због тога игго у влади седи г. Гонатос, за чијв је време извршено стрељањ е Константинових министара; али маса, велина маса грчког народа ј'е за г. Венизелооа ноји методично остварује цело народне обнове

ди смештаја милион и по избеглица, које су дошле из Мале Азије без икаквих средстава. »Сада, кажв ми прадседник^ тај елеменат који је био врло велики терет за нашу народну економију, постаНе елеменат производље и јавне користи. Ми смо нарочиту пажњу обратили на пољопривредне установе. Резултати који почињу да се осећају нарочито су интересантни.» Када сам ја био у Атини лист «Г1атрис» учинио је нена открића о акцији номуниста у Грчкој, о акцији којом упраала совјетски посланик Устиноф. Ја сам то искористио да бих председнику поставио једно питање о комунизм/ у Грчкој. »Комунистичка агитација код нас, ренао ми ј в он, вишв је привидна него дубока. Покрет нијв озбиљан и мере које је предузела полиција до> вољне су да обезбеде ред који, у осталом, нијв ни у наквој опасности.» У погледу сттољне политике г, Венизелос показује велики пацифизам. Он је убеђени пацифиста. Г. Венизвлос дубоно и иокрено варује у Друштво народа, у арбитражу, у миран споразум народа. Када је, пре неки дан, митрополит из Кавале, примајуИи првдседника, изразио жељу да пристаниигте Кавале буде довољно снажно да би једног дана трупе оданде пошле да ослободе поробљене земље, г. Ввнизелос је жнао прекинуо сеештенина и рекао му; «Донлв год ја будем управљао Грчком, грчке трупв нвНв никада поНн из Кавапе у војном циљу,..» Г. Венизелос ми је после тога говорио о пактоеима који су закључеии са Југославијом и Италијом, и о својој жељи да дође до остварења пактоеа гтријатељства и са другим земљама. 0 грчко-Југословвнсним односима, опецијално ми је рекао: •...Шриликом мог последњег проласка кроз Београд, ја сам имао веобећао народу да ће бити немогуће I задовољстк) да утврдим да познатм Грчку после четири године. Ј 3640 У ЈугославиЈи сасвим Дела која су извршена за 15 месе- ; разуме разлогв коЈи нареН71у наци довољна су гарантија да ће г. шим народ^жла да живе и да се разВенизелоо извести до краја план ко- ви Ј зју у духу усне сарадње. Ја моји Је напрааио Јер, данас је цела Д 3 Јемчим да са својо стране Грчка у грозничаеом раду. , Грчка има иста осећања великог В ...Градв с е путеви н жвлазнкце, пријатељства гтрема Југославији и каже ми председнин; десет хиљада иишта неће бкти заборављено да кућа за избеглице у најскорије вре- 00 везе, које спајају две земље, мо биће готове за станоеање. Агр^- . стално и све више побољшавају. на банка је остварена. Саграђено је Потписујући још у почетку годипет стотина нових шнола. Друге се не познате уговоре о Југословен граде. Народно здравље је побољ- сноЈ зони у Солуну, ми смо извршано. Протие маларијв борили смо шили један добар посао коЈи ће о-

Г. ВенизеЈос 19. августа 1928., г. Венизелоо је

се са успехом. Извоз је повећан. Такође Је порастао и приход од царина Буџет је активан. Већ св предвиђаЈу и нене пореске олакшице. Администрација и све јавне службе су побољшане..^

могућити нзшим народима да приближе н на терему економских питања. У осталом, Грчка и ЈугославиЈа долуњују се у многим доменима њихоее активности. Али је потреб-

Дело које св има извршити у Гр- н ° Да државници, представници инчкој огромно је и г, Венизелос зна дустриЈе, "Грговине, универзитета, какве све тешкоНе има да савлада. књижевности, из обе земље посеНуОд 1922. Грчка је морала да направм ју често једни друге кано би се иаогроман финансијсни напор ( једин- ши народи )ош више упозналн и ствен у аналима грчне историје, ра-1 зближили...»

К ррз министарства

УКАЗИ У МИНИСТАРСТВУ ФИНАНСИЈА Постављени су: за пореског контролора з групе 2 категорије и в. д. шефа Пореске управе у Тешњу. Салих ШемиН, порески контролор нсте групе е категорнје Пореске управе у Мостару, по потреби службе; за пореског контролора 2 групе 2 категорије, Пореске управе у Бјеловару, Велимир Мојсировић, порески контролор исте групе и категориЈв Пореске управе у ЈБубињу, по потреби службе; за вишег пореског вонтролора 1 групе 2 категорлје Пореске управе у Огулину, Жига Раух, шеф исте групе и категораје Пореске управе у Делнипама. по потребн службе; за вишег пореског контролора 1 ' групе 2 категориЈе, Пореске управе за град Загреб, Вилим Урбан. випји порески контролор исте групе н категорије Пореске управе у Загребу — срез. по потреби службе; за пореског контролора 1 групе 2 категорије и в. д. шефа П »реске управе у Делнинама, Драгутин Шоштар, ппреокн коитро* лор и те групо н категорије Поре* ске управе у Огулину. по потреон службе. ПОСТДВЉАЊ/ У МИНИСТАРСТВУ СОЦИЈАЛНЕ ПОЛИТИНЕ Рош?љем Министра сопијалне политнке и народног здравља поставI л,ет1и су: за дневнлчара — зубног лекара ПТкол^ке поликлинике у Беч>гралу Маркпвчћ Олга из Бсограда; •м диевначаое. — аубиог декара

Зубков је ухапшен у моменту кад је ношао на сахрану своје жене принцезе Викторије Бон, 14. новембра. — Алексанлдр Зубков, сутфуг покојне прннцезе Внкторнје, стшгао је снноћ у Бон. Како је њему, *геђупп(, за^рањен повратак у Немачку, пошто се против њега води нстрага због ралних фалсификата, он је аиноћ ухапптен

Зубков у мохгенту кад је ггео да ое одвезе у Франкфурт на сахрану своје жене. Зубков је предат суду. Сахрана принцезе Внкторије извршиће ое из замка Кронберг, који припада овсггри покојне приндезе, Хесенској грофици. СЖхрана пе ое извршпти сутра у најужем породичном кругу, у патп^-ној тишини. Осим породице њезине оестре, присуствоваће оахрани још више немачких принчева. СВрме)

ТРГОВАЧКИ СУД Рочнште г. Божи Ранисављевићу Јуче јв у Трговачком вуду одржано ротипгге г. Божн Ранис&вљевићу трговпу анрнбершке робе у Вука Карапића улигш број 18. Пријава поверилаца износн око 1.300.оОо динара. Рочипгге је одложено, попгго г. Ранисавл>авић није поднео готов бнланс. Огечајнн дужник је, по тврђењу Трговачког суда, водио књиго уредпо. Потере за хајдуком Бабејићем Пожаревац, 14. новембра. Већ више од месец дана. власти енергично трагају за хајдукото Иваном Бабејићем, из се.та Лазнице. у срезу хо.мољском. уцењено.м са сто хил»ада динара. Међутим, овом злопознатом хајдуку још никако није се могло да уђе у траг. У последње време, проносе се гласови да се у друштву БабеЈића налази хајд>к Дража Г.титоријевић, родом из среза деспотовачког. Глигоријевић је. као што је познато пре неколико месеци убио два жацдарма. Пре кратког времена повишена му је, као опасном хајдуку, уцена. Власти су предузеле све потребне мере да утврде да ли се Глигорије«ић одиста налази у друштву Бабејића. Извозник стоке избоден ножевима Кооовска Митровизха, 14. новвмбра. — Познати нзвозник стоке г. Халнл МуЈгговЕгћ лиферант гртке вфске нападнут јв и нзбодан ножевима. Његове су повредв изгледа смртоносне. Нападатд су ухашпени.

ЈЕДАН СЕНЗАЦИОНАЛАН ПРЕТРЕС «о-о-с» Слепи просјак, који је покушао да убије вереницу зато што га је отерала

Школскз поликлиннке у Земуну д-р Мнлојевић Ружица, лекар; за дневничара — зубног лекара Дома народног 8дравља у Битољу д-р Попадић МариЈа, вубни лекар; за дневничара — вубног лекара Хнгијенског звзода у Скопљу д-р Ттрасер Алте, зубни лекар, и за струтног бапггована — дневннчара при Управи Врњатке Бањз Парис Јосеф. Миннстар сопијалне политике и народног вдравља, г. д-р Мате Дрин ковић донео је решентЗ, да се д-р Божовићу Вукоти, в. д шефа Хнруршког одељења Државне болиипе у Јагодкни, у 8. групи прва категорије, уважи оставка; да се Шлушћец Јосиф, писар-званитник Окружне болнице у Горњем Милаловцу, у 8. групи, отпустн из државне службе без права на отпуснину; , _ да сз Константиновић Василизе, економ Државне болнице у Нишу, у 5. групи друге категорије, отпусти из државне службе да се апотекару Државне болнипв у Новом Саду, у 8. групи прве кат> горије, Жупанском Тодору, уважн оставка на државну службу. Седница министарског комитета за аграр ОиноН је одржана седниш Министарског комитета за ат рар Седници су присуствсвали Министри г. г. Срижић, Узуновић, д-р Ширљуга Деметровић и д-р Фран геш. ( А . АЈ

Вал>ево, 14. новембра. — Реткн су случајеви да суд судн слепом од рођења, тако да Је данашњи претрес у Ваљзву изазвао сензацију. Малиша Милинковић, родом нз Велишеваца нзведен је на оптуженитку клупу ва покушај убиства над Мнлевом Јанковић, удовом, сд којом је требао да ој ввнча. Малиша је стар свега 27 година, свршно је школу за слепе у Звмуну, где јз, поред опанчарског заната, научио да чита, пнше н рачуна. По изласку из школе пошао је у прошњу оа вођом Светоликам Тодоровићем у намерн да дође до првог капитала како би могао отпочетн опанчарски посао, а доцпнјз отворити н пристојну радњу. Тако је он за извесно време успео да напроси и ушпара преко 3.000 динара. И занста, он би своју намеру привео у дело, и служно би за пример, да се једног дана није упоонао са Милевом. Од тога даша Малиша је и ако слеп, почео да осећа и мислн оасвим другачија Можда она била прва у његовом животу која му је пружИЛа мало нежности и ласказих речи. Он је то осетио и од тога часа она му је постала идеал живота, она му јд била све. Малиша је и даље просио, али сада не више у намери да олвори радњу, већ је све пгго је од добрнх људн добијао давао Милеви, куповао јој је хаљине, свилене блузе и све остало што бн она захтевала. Иаво је Милева била стара ваћ преко 50 година, он је њоме бно одушевљен. Вндећи га овако ааљубљеног, Мнлева га јз позвала да више не проси и да дође код ње кућн да жнве заједно. Тако је и било. Алн после неколико дана, Милева му је предложила поново да цде у прошњу, јер, рекла му је, овако не могу дуго жнветн. Малиша је предлог усвојио и поново оз нашао са пруженом руком на улицу. У вече је све давао Милеви. Јадне вечери међутнм после непуна три месепа заједничког живота Милзва му је рекла: — Слушај Малиша, мој зет не дозвољава да се нас двоје венчамо, зато ћеш морати још сутра да напустиш моју кућу. Ове су речи раздирале душу сл> пог Малише, али се ипаж уздржао и, не одговоривши ни речн, отишао је од куће. Али он нијз ннкако заборављао Милеву иако су му по селу почели јавно бапати увреде у лице, питајући га: сГде ти је вз-реница, кад ћемо играти?> Малнша је све подносио, јер је Милеву још увек волзо. Једног лепог јунског дана ове године, Малнша је позвао свога вођу кога је послао Милеви, а он је остао на истом месту гдз су се раније састајали. Вођ Малишип позвао је Милеву н она је ваиста дошла. Малнша јој је рекао: —г Зашто си мо оставила? Вратп ми моје паре, ја сам сл?пац! Алн Милева Је ћутада. *

— Рекла сн да нећеш бити више мо(ја? — Јесам, одговорнла јз Милева. — Врати се, молим те, Милева, обући ћу те у свилу. ^ Алн Мнлеаа је н овај првдлог одбнла — Квд нећзш да ми ов вратиш жива, вратићеш се мртва, — завршио је Малиша, вграбнвши је за груди и прн томе јв извадио један нож и почео Ј9 њнме клати Милеву. После првог потеза испустио је нож на звмљу н, како га више није могао напипати, он је почео прстима да кида мзсо оа Милеве, која св већ очајничкн борила. Послв тога, н ако слеп, Малиша је успео да побегне н, лутајући пео дан по шумн, најзад је дошао у кућу свога вође. Кад му јз овај приметио по оделу крв, Малиша му је испричао пгга је урадно. Његов вођ пријавио га је одмах властима. Начелник среза колубарског притворио јз Малипгу н повео против њега истрагу. Данас пре подне одржано је суђење Малиши. Око 9 часова уведен је у салу оптужзнн који, попгго је сео на оптуженнчку клупу, вади сат за слепе и пипа га прстима. Затим пита да ли је дошао његов браннлац г. Аца Живановић адвокат. — Ту сам, одговара г. Живановић. Претрес почнње тнтањем тужбе државног тужиоца по којој је Малиша оптужен за дело убнства из параграфа 156. Казненог закона. Прочнтана је и прнватна тужба тужиље Милеве његозе бивше веренице, после које је дата реч браниоцу оптуженог г Адн Живановићу. По вавршеној одбранн Малиша је опширно причао о целом догађају н на крају рекао; — Трпела ме је иако сам бно слеп, дое сам имао пара, а када сам све потропгио, за њу, онда ме је отерала. Тешко мн је бнло бео ње, а још теже када су ми се у селу почели подсемавати }ер су сви сазналн да је она бнла моја вереница и да ме је затим отерала. Председавајући се обраћа оптуженом и каже; — Ннсп требао све то да учиниш радн ове бабе, показујућн на тужи љу. — Пе видим је, слеп сам, одговорио је Ма.тиша. Она је за мене била најлепша. После овог суд се повукао на већање н донео је пресуду. Суд је стао на гледиште да овде не постоји дело из параграфа 1бб. већ дело лако повреде. За покушај убнства ослобођен је свако казпе. а за дело лаке телесне повреде осуђеп је само на мосец дана затвора алп како је Малиша одлежао витпе, то је одмах пупгген на слободу. — Живела правда! — рекао је при излазу из сало кроз сузе слепп Малиша. М. ТРАЈНОВИЋ

Како да унаиредимо еоћарску ттроизводњу у нашој земљи Предавање г. др. В. Стојковића

У Српском Пољопривредном Друштву одржао је овах дана г. др. Веља Огојковић, н^челнак Миннотарства пољопрнвреде велико предавањв о воћарској производњи у нашој зеиљи. У нашој зем.ги, констатује др. Стојковић под воћшацима ииа данас засађено 288.565 хектара и.ти 2.33 од сто од укупле обрађене повргаине. Знатан део позршнна, које се воде као необрађеле и непродуктнвне зеиље могао би се, с обзирои на подесне клнматске в тервнске услове искористити за воћарске сврхе. Извоз нашега воћа н воћних прожзвода (заједно са грожђвм и внном) износио Је тгросечно за период од последљих пет година свега 300.000.000 дилара, што предсгавља један седми део од вредности од извоза друтнх биљних, односно сточних производа. Данашња снтуацнЈа у нољској привреди, о обзиром на пољопривреднв крнзе и елементарне неногодв и на разне болести, налаже нам да ое нољопривредна нронзводља у нашој земљн учини разноврсном и да св воћарсгву даде много веће и достојније место, него пгго га оно у н>оЈ у ствари заузима. За јачи развој воћарства у лашој земљи климатске н теренске погодбв су врло повољнв, јер разне врсте воћа успеваЈу, кво пгго св ана. под разноврсннм климатоккм поднебљима. Нарочнто се то запажа у Јужннм крајевнма, где воћарство на најбољн начин валоризујв тамопгње аемљипгге. Прниоси које воћке дају свагда су пробитачннјн и већи, иего што су при носи које даЈу жнтарице и друте бил>ке. Постоје велике могућности за развићв воћарсгва и отуда. што Је код нао воће релативно окупо, што се све већи варошки центрн стварају, којз ће моћн н веће колнчине воћа трошити и наЈзад, пгго су воћарске индустриЈв у напгоЈ земљн тек у повоју, па ће и оне све веће н веће колнчана воћа требати. Али нарочито постоје велнке могућности за извов и пласирање нашег воћа у иностранству. Г. ОгоЈковић ивноси у детаљним цафрама податке о извоеу воћа у разне европске земље пре и после рата. Из тлх података пронзлази прво: да увоз воћа у те државе, уоппгге узевпги, анатно Је порастао после рата. Друго: да су паринскв погодбе. нзузевши неких земаља погодне за увоз воћа, аремда су релативно доста внсоке н треће: да Је наше учешћв у увозу воћа код рааннх европских држава, изузевпги Аустрнје, врло слабо, а негдв и никакво. Извоз дакле нашег воћа пружа врло велике могућности, разуме се под погодбом, ако Још воће одговара потребама страних тржипгга и страннх потрошача. На завршетку овога предавања г. др.

Огојковнћ налазн да бз се радом н по^одинаца и пркватника, и државе н друштва могао од нашв земље направпти правн европски воћњак оД кога би, како поЈед;шца, тако и држава, нмали велнке користа, Јер свако посађело дрво представља један корак на путу ка напредку наше земље, После предавања г. Стојковнћа отво рена је дуга дискуснја и на крају донета резолупија у којој св у главном вели: Воћарогво може рачунатн на сигурну будућносг у нашој држави и с обзиром на унутрашња тржишта, чији се број, са изградњом великнх варошхих пентара, све више н више проширујв, као и р обзиром на опољна тржнгата, на којима се воће све више и внше потражује. Отуда треба живо ширити и унапреНивати воћзрсхво у саима кра јевима наше држеве где год су природне поодбе климе и земљишта за његово развиКе подесне, тим прв, гаго јв рапионално засповано и во*ђено воћарство анак културе и налрегка. Иавршити одабирање бољих и лопшјих сората воћа у поједнним воћарским реоннма, па размно:кавати само оне, којв су се и с техничког н с трговинског гледишта позазале као најбол»е. Повећати проиаводњу воћннх саднипа од одабраног н малог броја сорага у расадннцима како отгштинркнм тако и среским. Помагати Јевтнннм дугорочннм крвдиткма подизање новнх воћњака. Поправл>ати воћарску техинку путем предавања, течајева н демонстрација. Осннватн огледне воћњаке и воћарске станице. Осниватн и помагати воћарске гадруте. Олакшавати овима могућим средстви ма воћарску трговитту и помагатн домаћу н индустрнјску прераду воћа У нашоЈ земљи Увести нарочите желеаннчке вагоне за превоз воћа у иностранство н ва домапа тржишта. Наместнти у бановннама путне наставннке за воћарство. Пропагнрати садњу воћака у? цеете и путеве. У народу пропагнрати корист од воћне хране по његово здравље н будућност (витаминЈ). Воћарство треба облнгатно предавати у основним, учнтељокнм, војним и свећеннчкнм школама, & оснизати и што више лољопривредних школа ради стручне на<^ т гбе пољопривредннка. Да Српоко пољопрнвредно друшгво у Београду организуЈе кангрес воћара из целе Краљевине.

^ Миљан ЈоБссимовић / о-о-с» усташћи официр из 1873

Из Верана добнли смо брзојав, да је умро усташки четнн официр нз устанда од 1875 године. Биће да јв он последњи официр нз онога тешкога и херојског доба Васојевића. Његова смрт враћа н наше мисли н наша осећања у то^доба. Устанак у Хорцвговнни и горњем Полимљу један }е исти устанак. Херцеговачки нсториографн незнамо зашто, упорно ћуте о овој ааједннци ВасоЈевнћско - херпеговачвог устанка. Само Пророковић је, иако кратко, једнни подвукао ову зајвдницу. Војвода Гавро Вуковнћ старао се да Јаче истакне ову 8аједдицу, алн са недовољно аргуменатаОн Је, опет ваљда као Васојоннћ, нстакао да Је Васојевнћски устанак претходио Невеснњској пушци. Ристо Пророковнћ је, пак, тачно ствар нзнео. Са договора с херцеговачкнм главарима вратио се вођ васојевићских усташа Панто Цемоннћ. Устанком на Лиму имао је да одвуче пажњу Турака од Херцеговнне и вато је одмах подигао буну. А то је био необнчно тежак посао. Мало је ко хтео да се преда страхотама рата. Вођ је морао да употребљава наснља. чак да своЈом руком пали кућв поЈеднннх народних првака. Вршећн организацнју чета по селима он Је 8а четне команднре узимао синове виђених н заслужннх Васојевића. За чету села Пешаца наначио Је за сстотнњаша» онда младога Миљана Јокснмовића. Код њега није бнло колебања, да ли да св одазове позиву народног вође. Сам оличена народна поезија, ведар, вазда насмејан, у свему н према свакоме добронамеран. — он Је с одушевл>оњем пошао у бојеве. Скроман по природи, он је ову окромност чувао н у окршајпма ннкад не прежућн од смрти, увек готов да погине. Трн годнне надљудскнх мука ннсу ннпгга помогле; Доњи Васојевнћи морали су да се врате У ропство. Очувати напнонални дух н понос у ропству без наде после краха националног од 1878. године бејаше тешки задатак народннх главара. Вођ народни Панто Цемовнћ, као члан турског админнстратнвног савета смеџлпз* успео је, да за кнезове (»мифтаро«) назначп своје четнв офпшфе. Јокспмовпћ је бпо кнез («мифтар») оела Пешапа. Сјајно Је вршно ову улогу: држао Је своЈе село далеко од турске властн. чувао његову нацноналну чнстоту, његов народпн понос н дух вптегатва. То бедашз ако не наЈснгурннЈн а оно међу најснгурппјим српским кнезовима — мпфтарнма у берансдоо на 1нјн,

У нсто време у свима даљим побунама н одбранама он је био команднр своје чете дов га 1912. годнне није одменио снн. Алн он јв н даље ишао у ратове и бојеве. Дожнвео је срећу ослобођења н уједињвња. Тробало је њега чутн и вндетн па разумети како је срећна чзста српска народна душа што је створена велчка народна држава. Он је, сигуран сам нздахнуо о осмеЈком на уснама, јер је променио овет срећан н вадовољан. ВАСОЈЕВИЋ

Од 1. јануара 1930 године наплату пореза у Суботици врпгаће држава Оуботнпа, 14. новембра. — Данао Ја боравио у Суботнци г. Отојан Савнћ ннспектор н шеф одељевл 06ласне ФннанснЈслсе ДирекцнЈв у Новом Саду. Он Је посетно предс«аннка оппгтине г. Селимнра Остојића н шефа пореске управе г. Стешана Грабовца с којима је дуго конфернсао. После вонференцнје г. Салнћ прнмно Је оуботичке новииаре, коЈима је рекао следећв; — Ја сам дошао поводом преуаамања градског пороског одељења у Суботипн за рачун државе. Имам налог да, у омнслу постојећег закона о непосредним пореонма, преузмем у државпу власт наплату н књнжење свију врста непосреднв порезе за град Суботицу. То 8начн да град Суботнца од 1. Јануара 1930. годнне не бн нмао ннкаквог посла око књнжења ■ наплате државпнх пореза. Пошто ће на тај начнн порескоЈ управн требатн много већн број чпновника, то сам ступно у везу са градском управом. и П **Д бн требао дати потребне просториЈе за чнновннка. Постоји и комбинапнЈа да од 1. маЈа 1980. године порвска управа преузме на себе, разрез н наплату свнх самоуправннх пореза, тако да б ц се градско пореско одељење прн управн града потпуно укннуло. У с.вакоме случају нмао би се град обавезати да нам од 1. маја да потребне просторије за смештаЈ цвлокупног особља пореске и катастралне управе, наравно уз одговарајућу најамиину, Преговори у овоме погледу још су у току и повољно теку. Грађанство Суботнце са велнкнм ннтересовањем очекује ову промену, јер бн се на тај вачнн град ослободно 70 сталннх н прнвремених чнновппка, а градски буџет могао бц од 1. јануара пдуће гссшне бтггн мпого мањн. (Време).