Време, 07. 12. 1929., стр. 2

Страна 1

Субота. 7. депембадм^

д н в п н и к

О челу други пишу

Кратке вести:

— РАЈТЕР ЈАВЉА из Взшингто | мвпогода беоии. Ј»« ввтар однм |» на да је предвиђдао око 200 000 до- ировове са иућа и елактричне отулара на имв надатака за амвричку | боее, који су проузроиовали тотар. делегацију, која Ке ићи иа иоифб- Многе оу кућв срушвнв. V Једном рвнцију зз разорутање у Лоидому селу димњак је пао у собу и твшко Г. Хувер затрзжио је одобрење од ранио два лица Исто таио Јавлл|у ионгреса »а еввнтуалне наииадне' из Понтеведрв да св ввлиш олуЈа издатке. I слустила на град и да су ировови _ ЈАВЉАЉУ ИЗ БИЛБАО. у | оа много куИз одиети. Шпанији, да у тамошњој оиолиии

Економски живот

Наша спољна трговина за првих осам месецн у г. 1929

8а првих осам месеаи о. г. извеалли омо тона 8 ,270.653 у вредности од дии. 4.€1б.в милиопа. Протле годвне за то исто време тона 2,8^8.459 у вредности од дин. 3.874,6 милнона. Дакле извезли смо о. г. више 372.224 тонз или са 12^4°/о у вредности од 742 милиона динара нли 19,15°/о више. Ова<ј вишак тумачи се јачим извозом жита, иарочито у августу о. г., када је наш извоз премашио једну милнјарду динара, највећа сума ®оЈУ је до сада постигео јодномесечви извоз. Најважннји извозни артикл за тих осам месеии био је дрво за грађу, (извоз 077-0 мил. дин.), онда пзреалвда (569.6 мил. дин.), Јвја (334 .4 мил. дин.), сиров бакар (306.1 мил. дии.), рогата стока (182.2 мил. днн.), живе свиње (177.6 мил. дин.), сввже месо (131.3 миљ дии.), пемент (101.3 мил. дин.), дрво за гориво (414.817 мил. дкн.), оитна стока. (276.043 мил. дин.) и т. Д. Највише смо извозилли у Италију (26.71°/о од укупног ивоза), Аустрију (14.10°/о), Румунију (1054°/о), Немачку (9,72°/о), Мађарску (7-бЗ°/о), Грчку (6.22°/о), Чехословачку (5.96°/о) и т. д. Појачвл је извоз у Италију, Румунију (переалнја преко Браиле), Нзмачку и М^арску, а смањио се извов у Аустрвду и Чехословачку. Увезли смо за првдх осам месепи 1.085,732 тонв у вредности од 4.960.6 милиона динара, док је наш увоз прошле године за то време био

976.479 тона у вредностн од 8,061 .5 милиона динара- Увоз ове године по}ачан је са 110.253 товз (11 .30 °/о). Највише уввзено је памучне тканине (473,6 мил. дин.), памучно предиво (314)2 мил. ди-н.), вунено предиво (3?2,3 шл. днн.), матине и апарати (4025 мил. днн.), угл>а (155,4 МИЛ. дии,), кафе (139,5 мпл. див.), сировв, памука (128,3 мил. дић.), подвлна средства (123,4 мнл. двн.), коже (106^ мил. дин.), в>-веиз ткаивнв (82,7 мид. дин.), пиринча (66,4 мвл. днн.), ит.д. Највши есмо увевли из Аустријв (П.Об^/о), Чбхословачке (17,02°/о), Немачкв (15,18°/о), Италије (11,07°/о), Мађарске (6,48°/°), Енглеске (5,91о/о), Сједињених Америчких Држава (5,34®/о) и Т. д. Као што сз внди, наша спољна трговина нарочито је пасивна у односу према Чехословачкој. Наш трговачкв билаис за први* осам месеци пасивав је, да*л§, са 353 милиона динара, т. ј. ваш увоз нв.дмаша извоз с» 7,10°/о. Међутт*, прошле године, за таЈ период, наш трговачки биланс био је пасивав са 1.176,9 мил. динара нли са 23,30°/о. Према пропрошлоо годвни нат трговачки биланс поправио се св. 828Л мнл. динара, тто се тумачв јачим извозом пзреалија. Има, дахле, пуво изгледа да ће иаш трговачкн бвлаво до краја о. г. свршитн с ввтвво*, пгго ће бити од вслнког .анач&ја з& укЈ-иан наш привреднн жввот. Р.

Б Е Р 3 А

ЈЕДН0 ОДЛИНОВАЊЕ Указом Њ. В. КралА, на предлог г Мнннстра трговине н ннд>сгрије, одликована је Ордоноу Светог Саве четвртог реда : Алка Елингер, рођена пл. Шдпуш—Сислчка, оупруга д-р Таге Е1лднгера, отссчног шефв Пастеровог завооа у Парнзу. ОДЛИКОВАЊЕ МИЛАНА ПАЈЕВИЋА Указом Њ. В. Крал>а а на предлог г. Миптгстра трговпие и индустрнје, одлнкован је: Орденом Оветог Оаве трећег реда; Мнлап Пајевн!!. нпспектор Мннистарства трговнне и тгндустрнјв у пен »ијн. Н0ВИНАРСКЕ ЛЕГИТИМАЦИЈЕ Позивају се члановн Београдског новннарског друштва да најдал,е до 10. о. м. у вече предаду управв Друштва. Обнлилћев венац 36 трп фотографнје и двадзсрт динара на пме таксе « трошкова око вађења лнчвнх железничких легнтпмација ра 1930. годину. Ко до тога дана не буде одговорно овом вахтеву, неће ући у списак чланова за које се траже овз легитимашје. Накнадне пријаве неће ни Удружење ни Мипн^тарство саобраћаја узимати у обзпр. ПРАВИЛНИН 0 ПРИНАДЛЕЖНОСТИМА БАНОВА Председник Министарског савзта проинсао је правилннк о праву бана на стан, огрев н осветљење и о -•раву помоћннка бана на стан. УРЕДБА 0 ПОСЛОВНОМ РЕДУ ЗА РЕДЗВНЕ КРИВИЧНЕ СУДОВЕ На основу члана 25. Закона од 16. фебруара 1929. године. којим св став.гају на снагу и уводе у жнвот Кривични законпк, Законнк о судском крнвпчноМ поступку и Закон о изћршава&у казне лишења слободе. Мннистар правде прописв,о је Уредбу о пословном реду за рздовне крпввчне судове, која је јуче објав.гена у Службеним новинама СКУПШТИНА УДРУЖЕЊА ПРАВНИНА Како сз због малог броја чланова скуггштипа Удружења правника, заказана за 2. депембар о. Г. није могла одржатн то ће се годишња скун штина Удружења правника одржатв ! на дан 8. о. м. у 10 и по часова пре подне у сали Првостепеног суда за округ Београдски. Дневни рвд: Извештај управног в вадзорвог одбора. Даввњз разрешнице старо?ј и бирање нове управе. Пптања и предлози. Приступ имају свв Свршевв праввици. • ПОСТАВЉЕЊЕ Указом Њ. В. Крал»а а на предлог г. Министра трговнне п индустрпје, поставл>ен ]е у Државној средњој техИичкој шкатн у ЈБубллнн: за Профеоора 6. груЛе прве категорије Рудолф Шкофа, вршдлац дужности директора н професора исте гру«е, исте категорнје Државн 0 средње техипчке школе у Навом Саду. НОВ ЧЛАН УПРАВЕ ЗА ЗАШТИТУ ИНДУСТРИСНЕ СВОЈИНЕ Указом Њ. В. Кралл а на предлог г. Мзшистра трговине н индустрнје, постављен је: за сталног члана Управе за заштиту вндустриј ске својине Иван Присекер, писар 8. гр>-пе прве категорнЈе исте Управе. КОННУРС ЗА ПИТОМЦЕ ФОНДА ВЛАДИКЕ ВИЋЕНТИЈА КРА. СОЈЕВИЋА Задужбински одсех Министарствв просвете расписао је стечај за четпри пптомцв фонда владике Вићентија Красојевића. Прветство имају рођаци пок. владике. Прнјављени учениии морају ^ити Срби, прадо-

ПОШСТАК ВРЕМОНА 7-12 - 28 Беда под златним плаштом Од Делиеве — Волстере, хоћете ли ми довести мога коња? Један чувар шума одмах пође, водећи једног лепог дората, који је рвао од радости... Коирад Дииц саже се п пољуби у чело своју кћер. — Видећемо <5е тек вечерас, мала Гизела... Хајнриче, обацести Лауру да ћу ручати у ловачком павиљону са надвоЈводом.... Волстер мп је сад баш донед веочекпвапи позив од Његовог Височанства... Мој поздрав моме пријатељу Адрпану. госпођипе Маришиа .. До виђења у недељу!... Он стави своју ногу па уееигију, али га у том тренутку Гнзела дохвати за рукав и запит« . — Оче, ти мн писи одговорио... Шта је то једиа каноинца? Конрад Дннц налрави готово љјтити покрет и одговори: — Немам временв да тп то сад објаснпм... Питај ХаЈнриха. Он скочи на седло и улал,и се. поносан коњаник. још тако млад по нзгледу, да је нзгледао

славве вере, примерног владања. Исто тако, троба да су постнгли добар услех у науци. Могу се прија. вити ученипи основннх школа, гимназија, стручннх школа и студевтн са УннверзВтета. Рок за пријављнвчње је до 1. јануара. УНИДАЊЕ ОДЕЉЕЊА ЗА ТРГОВИНУ На основу члана 192., у вези са члапом 2С. бакона о унутрашњој управи, а по саслушању Министра трговнне и нндустрнје, Претседник Министарског савета и Миннстар уиутрашњих дела донео је решзЈве да се укнну одељења ^Министарства трговвне и ввдустрије у Загребу и Сарајеву и трговинскн инспекторат у Окопљу. ЗАБРАЊЕН УВОЗ ПАПНАРА Аустријско министарстео пољопривреде взвестило је телеграфски наше Мннпстарство да забрлњује увоз папкара нз Југославијз, а из срсзова: Алевсинац, Бољевац, Брза Пиланка, Деспотовац, Доњн Мнлнновац, ГоЈцбац, Јабуковац, Јагодина, Кладово, Књажевац, КрагуЈевац, Краљево село, Кучево, Неготин, Парпћнн, Ражањ, Рековац, Салаш, Сбко Бања, Оврљиг, Варварин, Жагубнца и Зајечар. Ова вабрана ступа одмах на снагу- Из срезова, пак: Алибунсф, Бела Црква, Јаша Томић, 1Совнн, Ковачнца, Нова К&њижа, Пан чево, Сзнта, Велика Кнкнвдп, Вршац н Земун забрана остаје на снази само ако су папкарп намењени у првплодне сврхе и за искоришћавање. ПРАВИЛНИН 0 ЗИМОвНИЦИМА Огупио је на снагу нови праввлник о зимовницима на ревама. Према овом правилВику стална су зимовници: БарачкВ, код Бездана, 0сечки, у Осеку, Новосадски, код Новог Сада, Бежаннскн, код Ззмуна, Павчевачки, у Панчову и Ковински, код Ковина. Сем ових, могу се за сталне зимовиике Прогласити и они, о којима би се држава старала а по претходном одобрењу г. Министра саобраћаја. ПРЕМЕШТАЈИ У МИНИСТЛРСТВУ ПОЉОПРИђРЕДЕ Реш§њем Мннистра пол»опрнврвде постављзни су при Банскнм управамл, за внше пољопрнвредне прнставе: при Дравсжој, Вннко Садар; прв Врбаокој Иво Воларвћ при Приморској Автун Златар; при Моравској Љубиоав Петковнћ п прв Вардарској Мвливоје Риствћ. СПЕЦИЈАЛНИ ДОДАТАН ЗА ПРОФЕСОРЕ ВОЈНИХ АНАДЕМИЈА У јучерашњим Службеним новинама објављев јз заков о споцијалннм додатцнма војних професора Војне академије, Поморске војне акадвмнје и Интендантске академнје.

Хуиор ^Уј — Јелзне. Тоша је запросно твоју руку. — Ах, тата, ја не бвх хтела да се раствјем од маме. — Знаш шта: поведн в њу!

За време разних епи демиЈа препоручује се употреба прпродипх мпнералипх вода Рогашка Слатина.

као да је старпјн брат своме сину... Маришна се растаде од Хајпрнха н Гизеле и брзо се врати у РунсдорФ... Свл ови сусретН н разговори добро су је задржалн и њој је било само остало толико времена за лекцију грофнцп Бјанкп из енглеског језика... — Ах, вп сте внделн моју Тетку, рече млада грофица, кад јој је Маришна нсПрпчала о својој шетњл... Ја вас не питам како вам се опа свпћа, јер Је одговор увек нотн. Њена лепота спада у ред оннх реткпх лепота, о којпма се не дпскутује.., Алн опо што Је боље п више вреди, то је в>ена доброта... Она Је тако добра н много нас волп... Што Се тиче њеног духа. сјајног и деликатног, она га н>ва и нема обичај да га показуЈе ван своје породпце... Чак понекад. она Је не ^бично ћутљнва... II, вртећи главом*. Бјанка додаде Замишљено: — Могло бп се вероватп да код ње пма пеки дубокп морал* ни бол... Маришна, сећајућп се ноћно сцепе, мислила је, не усуђујући с* дд каж<\ да је грофпца Бјанка нмала, по свој прилицп. право. 4> . УШ Свакодневиу тншину шуме пореметино је данас лов, који јв

Како је Саркошић иоИегао из Сарајева У сарајевској кЈугосЈовенско) поигги1>» износи г. д-р Ацо Деспић ова своја сећања иа лосЈедње дане генераЈа СарКотића у Сарајеву; — Тај дап 3. новамбра 1918. око 3 сата по подпе добили смо, ја н мој друг инж. Велнмир Бесаровић, пиомепи мапдат од Иародног Внјоћа, да пнвеитарнО преузмоно Конак. розиденцнју окселепцнје Саркотвћа. Одмах сам тело»1>оннрао у Конак секретару Саркотићовом, сала већ покојном д-р КугоечЈИХ-у да обавести стражу на улазу да нлс пропусти. Д-р Кушевнх, очито изненађен, замолн ме да сачекам одговор на телефону. Послије 10—15 мтшута најљубазније мн саоппгги, да ће биш све опремно и да је најбоље да дођбмо тачно у 6 сати. Управо је на Катедралц одзвањало б сати, када смо се ја и мој друг приблнжилн тошкој гвозденој каппји Конака и притпслц ва електр]гчно звонце. Чекајући да пам се отворн опазисмо кроз гитер У батчн два дугачка топа уперених грла прома улазу, а око њих веонки број солдата са натаквутим бајонетама. Такођер из доњвг першоја, пде је водоскок, овјетлуцеле су бајонете између прања и слабо осветљвниз жбунова. У том часу веугодних осјећања залалите се ввлнке Богенлампе у дворитгу и ми опазис-мо како се са крова Конака развијају двије дугв посве нове заставе српока и хрватска. Рвкох другу ►КапитулаашЈа — добро је!«, и кренуого у пратњн ордонанса одлучно кроз башту. На улазу нас је дочекао веома забринута лица г. ЈОушевих и У 0 б° у ун\-тарње просторије. Кад смо хтјелн да присТуштмо послу, замолн иас са свим могућнм комплтотенти* ма да тај посао оставимо За сутрадан, јер да је већ касно за тако лик и дут посао. Ми смо ипак оста^ ли при захтјеву, да те вечерн обавимо бар јвдан дио посла н првгледамо просторнје. Г. Клтпевих нас је провео кроз све раокошно намјвштене просторнје Конака не ггропуштаЈући да нам скрене пажњу нв попрокану по знду крв Фердинандову паклопљену брушеннм стљклом поврај једног отомана, на који је био положен и раскопчан ноолпје Ногибије. Квд смо дошли до јвдне сале Кушввих је застао н вамолио нао, да ту просторнју не гледамо, јср да је у њој екселенцију у неглиже-у, па да би га требало поштвДитп. Једпно лице у Конаку, које се нашем доласжу обрадовало био је Свркотићев одлпчнн кувар Јафосаав Трнка (данашљн соттствелик оластнчарске радњв у Сарајвву), којн је још тз вечери ухввтио прнлику, дв нам се нрвпоручи за кувара новој евоеленцији коју и он као ЧеХ патриота са прптајвном радошћу очекује. Послкје 8 сати нвп>-чупнлц смо Конак утовордвти са г. Кушевихвм, да ћемо наставпти у јутро у 8 сатп. Међутим око поноћа те ввчера телефоном оу пам јавплн гардистн са жељезннчке станнце Бистрик, да се Саркотић укрцава са наоружаном пратњом у посебан вов, молвћи и преклињућн за дозволу, да Саркотића рвзоружају н двпортНраЈу Јг Народну Одбрану. Телефопнралн смо им. да морају сачекатн орлуку Нвродног Вијећа, које смо од.мах извијестили. Сарајевско Народно Вијеће — калсо је Познато — након дуге дебате дало му је Салвус кондуктус кроз Восну.

приредно надвојвода. ОдЈецп овога лова допнрали су До ћунпггела... Звуцн труба, лајање паоа, галопирање коња јеДнога ппкера, по главном путЈ г кроз Шуму, све то, ношено западннм ветром. допнрало је заглуп!ено до ушију Марншне, Лауре н Гизеле. коЈе су мирно и спокојно седеле у светлој трпез&ријн у кућн генералног чувара... Попгго су Конрад Динц н ХаЈнрих били у лову. то Је Лаура позвала целу породнцу нрофеоора Лненквица да руча оа њом н њеном сестром, да бн После моглн свн да глвдају, са терасе, поватак екилажа н коњапнка... Алп Алекшје Је осећао болове овога дана н ниЈе могао да остави Рунсдорф.., Професор Је, такође, остао поред болесног сипа, али са нарочитом жељом, Да бар његова кћи нде у Нунттел... Око два часа Мапншна се растаде од своје прнјатељице, од. бпЈајући да сачпи- пролааак падвојводе и његОвих зпапнца. Опа се нотински »к.урнла да се што пре Иађе порбд свога оца и свога брата. којн су Јо увек очекивадн са извесном нестрпл»нВ0ШћЈ г ... »Ех, добро, нека он раДи по својој вољн, нека наставн!.. После свега овога то ме се мало тнче! мнслнла Је Маришна. тде-

СутрадаН у уговорено вријеме наставилн смо рад са превсталим нпжнм нерсоналом, јер је сав вшпи персонал побјегао заједно са шефом...» Агонија Скадарлије На прОЈазу кроз Сарајево, по• знаги књижевник-бое,п Тин УЈевић написао је за «ЈугосЈовенску По• шгу» СЈедећи чданак: Ф — Агоннја Скадарлнје... 8а последњих 15 месеци, прошла је не само СкадаЈрлНја него цео ноћни живот Београда, кроз тешку врнзу. Више од године дана, строго Св проводило наређење о затварању локала у два сата после новоћн. Многи типови који су живели в кретали се само «у мрак.у», то јвст уз овотлост електричнпх оијалица, изгубилн су тиме главно занимање и двзорнентисали се. Многе су радње пропале и ватворпле се,- »Бумскелер®, касније <и сада «3агреб>, сруска круна«, »Подриње*' (пре «Асторија»). А више »афана пије остало у своме старом стнлу: «Код два јелена», сАранин« и друге. Газда »Црногорца», ПДе се у .чшога јутра хармоницирало и беоплатно виделе артистнце из «Паласа» и мали патул>ак Влада, потто ннје имао да плати казну, продао је радњу другдаа оопотвеннку и — отишао у келнере. Пораст и падање, а таво и веће или .\гање богатство Београда огледали су се, као плнма н осека, и У Ноћном животу који је био толико Ештензивннји у волико је био већж ттрнлив, можда и навала, гомнла из покрајине. Из разних покрајнна. Ови ти феномени прбвођења у касним часовнма добили су гвнврички назив «Скадарлија» која је некима постала суиститут Монмартра нлн каквога веома живахнога булнара. Мада, свакако, Скада-рлија нису билн лакали као »Америка», <Човић« *Црногорац», »Мали Париз», «НовИ Беогрвд«, ватворвна »Европа», «Смедерево», «Три листа духана», «Рудннчаннпт, сТри сељака«, »Херцеговина», сКикевад», »НароЈшо-нотрошачка задруга«, »Румупски краљ» и како се зову (или зваху) ови ти закутци ше се точило внно, пнво н рахија «и елужилл мвзелЈТГи. Велнчнна настаљенога Беопрвда била је кроз коју годину, неутврђена олнна; људи живље мапгге, чак и повпнарн, рачуналн су јв којн пут н на по мплнјона дунга; а чуо сам и таквих који су тврднли: готових еОО.000! Тачнији пошгс, од 25 алрила о. г. Своо је ове преггеране бројке на снгурпији податак од прнблнжно 225 хиљада; но како се узнмао олако поратнн нораст Веограда, као да јв то некн Чнкаго којн је кроз столеће од самтп Зоо душа скочио на два и по мнлиона, и ноћна уживања Ок*дарли)е бпла су хгаогостраио знатно процењена. »Вђгмске.тер је бно стетаао глас до којвга бн тешко доЉао најозбиљнији научши ае«од. У малом далматинском загороком сеоцу, дде још нпје проифла железпнца, Чуо сам пре четпри годнне да се о локалу «Пере Бумса», алпас ПвРе Свилвнога» прича као да је то неко монденоко састајалшпте пде се за музику бвлхају не стотннарке него хнљвдарке, а гостп оу све самн амерички мнлнонери са аутомобнли* ма и китом дама у луксузним тоалетама, са скупим накитом! Путовање има ту Добру страну пгго човек внше пута увндп како големн )аз зјапи између легенде н стварности! А стварност је овде могла да буде випЈе нето окромиа, баш вемаљова. Тино Ујееац.

сући нестрпљнво главом... Ипак Је њено чело остало на» брапо, а њен поглед ваодео св Тугом... Пошла је једном попречном стазом, да бп пгго пре стнгла у Рунсдорф. На левој странн од ње ншао Је један пут, којн је, без сумње, бпо напупгген већ одавно, јер су по рупама већ расле смрече, а густ тепих од траве покрнвао је његове оронуле нвнцо... Овуда около цветао је врес у нзобиљу, овде много лопшп него ма на ком другом месту у туми... II Марншна нпје могла да одоли нскушењу... Зауставила се п набрала један букет* свога омиљеног цвећа. Зачула Је, наЈеданпут, лакн шум ц окренула главу. На пзлазу са једне путање со дама у црном огртвчу.'. То је била. ванста, госпОђа канопица. Она Је у почетку учппила јвДан покрет изнеНађења н готово Је ђастала, на је тек посло пошла у сусрет младој девојцн. — Зар се не плашПте да се сами шгтате по овпм п.устпм путањама? запита је она, пружајућн јој руку. — Баш нпшта. госпођо... Уостмом. мене су увврнлн да у гауми влада потпуна безбедност. — У обично доба, да.,., Али јуче су обавестдлд мога брат&а-

Динар у Цириху 9.1275 Динар у Лондону 275 Ддаар у Њујорну 1.77 Ратна штета пр. 435 Народна банка 8.250 БЕОГРАД, 8. ДЕЦЕМБРА Девизв: Лондон 275.07—-2"4.87; Париз 223.11—221.11; с Њујорк бв.385 56.156; Женевв 1097.40—10-М.40; м илано 290 .153—294.153; Праг 1в7.в8—167.88; Берлнн 18 517518.4875; Беч 7.0525—7.^225; ПвШТв 9.9005—8.8706. Днеар у Цнриху непромвњвн. Данас дввнзе чвршће од прошлог саотанва. Са Мплавом доста рађено, код осталих девиза слАб обрт. Целоку-пан обрт око 5.000.000 динара. Нарсдна банва ннтервенише код Жвнвве, Штонхолма, Парнза н Берлпна остало је дато од стране привапгпх банака. Рађено је по паритету код ових девнза. Државни папири: 2 п но сд сто ратна пггета за Децембћ-р 435—Ш; 2 н по од сто ратна штета за јануар 485—435; 2 и по од сто ратна штета За фебруар 410.50—110 50; 7 од сго зајам 81.25—84.25. Ратпа пггета лабавија. До закључка вод промђт пггете ннјо дошло за време састанка, рађоно је посд© увоза н целокупан обрт са тврминиМа је био 1.500.000 дин. Акције.- Народна банка 8.250—5.200; Веоградскп кредитни завод 1.000

ца о приоуству Једног лнца, које иагледа врло сумњнво... То лнце лута у околини Рунсдор(|>а и швајцарске куће... Внло би. у сваком случају мудро да се не остав.га пут...' Поред тога путање су потпуно кал>аве н влажне. И госпођа каноница показа доњн део своје сукње на чнјим се нвнцама бно ухватио читав венац од блата... — ... Ако со ви враћате у вамак, онда ћемо моћи да наста« вимо ваједно пут, кад вп будете завршилн брање цвећа. — Ох, ја га сад већ пмам довсљно! рече Марншпа. И док обе кренуше ка главном путу, један човек појавп со иза огромног камена, који Је стајао на нвнци напуштеног пута. 1о је био човек висока стаса, мршав и бедан, обУчен у траље... Њ сговр очн горадр су лн»љом грозшшом. а његовв уснб грчилв су се преко ц^ле својв шнрнне... П он пођв за оп.-ма женама... Наједанпут застадо н учинн покрет бСса због упропашћ^нв згоде п прплпкр... — Нелрсћа! Аво ШКЛга' прогунђа непозната човек. Чуо св галоп коња... У трен.\тку кад су каноннца н Марпшиа стнглв на пут. појавн св један кољаник.. Оне су познале грофа Валтера.

—»00; Београдсш зааруг* в.гПО новап; Б«огр«лок* трговати «*(■ ха »50— »20. 11отмн* 6* ех* 7ј&730; Прометн* в*И1* МО—030; »З бочан * К ооокж * Матроннса 570 —570. Продуити: пшенпиа; гл. пруг* 7877, 4 ОД СТо аннлр* 185—196; кукур)-а: Бачса. Срем. пр. лм»р» 140—1з0 ; овас: српски шлш Беоррад линзр* 140—185; )М*М; бач. ко станнпв 02 кгр. днн. 135—126. ЗАГРЕБ, 6. ДЕЦЕМБРА Дрмавни папири: 2 н по од ст« р*тн* штета пр. 453—454; Ј н по ОД ото р*тн* штег* в* 1вцв«в*р 4М —135.50; 7 од сто зајач 853» в»вац; 4 ад сто алр»рве обмеваа* 51.75—62. Аиције: Народн* б*нк* »250 нов*а; Земаљск* банта 127 вовав; Орпск* банга 157 новац; Југословж. скв банк* И—44; Југоадоввжж* уоружвћа вангл *0—»01. цирих, 6. децембра Бсоград 9.1275; Парнв 20.307»; Ло*. ДО!1 23.11 II8: Њтјорв 5.18575; М*лано 26.94; Праг 15.26; Бе1 7!.4*; Пешта 00.205; Бер.-П1н' 123.21; Амстврд*« 5о?.в75.

Он заустави кон>а и скидв капу. — Како. вн Св шетатв по Шу; цп. иоја тетка? » КаповпИа одговорп кратко: — Једна фантаанја... Куд оду чаЈа... Ја сам малочас ерела госпођицу Лпенквпц п мп смо пО* шле заједао... Марншин крик прекиде је... Иза њеппх леђа појавн се човек, коЈп поЈурн са ножем у руЦн. — Тебс ће да стигне чоја о» света. грофе од Лендауа! узвикиу један рапави глас. Једннм поаретои. бржИм н од саме мпсли, Марншпа се нађа пред човеком. ц пош, уоревлрц на Ва.тгера, забоде ее' у руку, коЈу је она бпла пнстпнктпвт) подпгла да заштга младога грофа. Коњ нагло ударн у сграну. Валгер одмах скочв па »емЧ>У в баш! се као мупл на Лелннм, којп са псовком поднже поново своје оружЈе. Ала га Јб капопнца бнла 8сћ ухватпла за руку П гроф Је усп^о да нотргне иа »грченнх прстнју велпкн ио», који ОдЛвцп далрко... Затим сбо ЈОЧ фином а нервозпом руком, коју се не бн могло веромтв ла нма толпко спаге. аоЈватп па* палача За леђа. окрену га н Лацн Вз зе^мљу.