Време, 07. 12. 1929., стр. 3

РуОота, 7. децембар 1929.

Страна Ј

Литање Бесараби/е Због Бесарабије није до данас могло никад ни да цође ни до преговора између Румуније и Русије У послелњој својој изјави, коју је зао преа Цектралним извршним

комитетом Совјетске уније, и коју је Време јуче јавило, комесар за спољне пос.тове г. Љггвинов поново је подвукао за не аматра за је Бесарабија отктута од Русије и да припада пр\томе. Она је с5мо окупирана ол језне стране силе. а "ге је окупација такве прирозе да је си.те које су потписале Ке.тогов пакт не би смеле изгубити из вида. Становништво Бесарабије жели још увек за се врати у окриље Совјетске Р*усије — рекао је г. Литвинов. Ова кзјава потврђује још једном аа се Совјетска Русија није помирила са садашњим положајем Бесарабије и да не мисчи на добре односе са Румунијом. Ова покрајина је, као што је познато, после светског рата, 29. априла 1918., прис&језињена Румунији. То спајање је регистровано и у уговору о ииру, који су ратификовале и Француска, Енглеска и Италија Русија није никад привнала ни потписала тај уговор. Од тога доба постоји сталан еукоб измђу Румуније и Русије. Због овог питања. не могу се решааати ни остала спорна питања између ове две земље, еканомска ■ просве п-а До сад није могло да дође око н>их до директних прегоеора. Чтлни су извесни покушаји, нарочито са румунске стране. да се поведу преговори за успосгављаље норма.иих суседогагх ожкха, али без успеха. Р>"51уни су увек тврдили за Је уједињење Бе сарабије са Румунијом свршен фахт. који мора признати и Русија. и аа се то шгтање не с.ме ни >"зимати у обзкр прЈтликом прего»ора: Руси морају без икакве ди екусије да признају територијални статус кво Румуније. Руси су увек то одбијали. Они су тврдили за је Румунија само привремено окупирала Бесарабију, и да је мора вратити Русији. На том су се питању стално разбијали сваки покушаји да зође до директног контакта из«е15у Р>-м\-чије и Русије. Једини додчр између Р>сије и Румуније биле су чешовите комиоије на гра ници. Румуни бране своје г.тедиште овако. Бесарабија је и по истори) ском и по етнографском праву румунска, јер је у ранијој историји била саставни део Румуиије, и већина становништва припада Р) г мунима. Та се румунока већина кзјаснила за Румунију и сад после светског рата, и на основу тога плебисиита Бесарабија је и присаједињена Рум>т«ији. И сами интереси европске Цивилизаиије и независности европских држава, кажу Румуни, траже да Бесарабија остане у саставу Румуније, јер ће у том случају Бесарабија бити јака брана против бољшевистичког продарања на Балкан и у средњу Европу, Оовјотока Русија је бралила ово )в сгановшите овим разлозима: Бесарабија је руска и преша већгнт) сгановништва и ирема историјском праву, јер је новијој исгорији била спојеиа Оа Руоијом. Русија није била рату са Румуннјом, и пррма то ме није могла да изгуби ниједан део своје територије у кориог Румуније. Румуни су оамо искориогилш привремене улутрашае нереде у Руспји п окуппралл Беоарабију. Плебиспит, ва који се пгаивају Римуни, ни је био прави израз народне воље, јер је извршен под румун оким бајонегима. А најбољи је доказ да становништво није уз Румунију тај што је Румунија морала да заведе ванредно сги н>е у Бесарабији, да би нароа држала у покорности. То ваи редно стање гр-ије стално- Руги ја није потписала уговор о нрп пајап.у Бесарабнје Румуннјн. преиа томе тај уговор нема во.кве важности. Румунока штампа на то одго вара, да је ванредно стаље заведено ради сузбијанл комунл сгечке пропаганде, која се рзз

Внја и у нерускшм крајевпмаНеки румунски листови осуђују самп то ванредно стање, нарочито у последље време, и траже да се режетм у Бесарабији изједначп потпуно са режимом у Румуннји. У том правцу, пстичу ти листови, влада г. Маииуа већ је извршила знатне на.претке. Да у Бесарабији не постоји руска већина, доказ је, кажу румуноки .тистови, што су на последњнм изборима комунисти у тој покрајини добилш врло мали број гласова, а већлна становништва је гласала за сељачку стракку која улави у састав садажње румунске владе. Совјетска пгтампа не прима ове разлоге, тврдвћи да су и последњи избори у Бесарабвји спроведени под апеилјалним мерама, и не могу се узети као израз народног располажеља. Тврди да у Беса,рабијн постоји велвко незадовољство против румунске управе и јака жел>а да се Бесарабија врати Р јхзгји, и остаје одлучно при томе да је Босарабија и данас, правно, саставни део Русије. Интересалтна кдмтгања се разви.та крајем прошле године, приликом дискусије о (Келоговом павгу, И Оовјетн и Румунија су пристали на Келогов пакт. Само су му руаки оовјетски државншџг да.ти нарочито тумачеље; да он нггити правни, а не факетчки сгатус иво, и према томе штити правни посед Русије над Бесарабијом- На тој бази предаагао је Литвинов свој чувени пројевг Источног Локарна (пзмеђу Руснје, Пољаке, бал•пичких држава и Румуније), којим би се детаљно регулисала прпмена Келоговог пакта. Између Пољаке и Русије вођени су о том директни преговори, измељане су јавно и ноте. А.ти је Пол>ока тражила да у преговоре оваиажо уђе и Румунија. Руска влада је на то пристала, и пољска влада је посредовала. А.ти због шггаља Бесарабије није опет мотло да дође ни до директних румуноко-руаких преговора, и цео Литвиновљев прагокол иао је због тога у воду. Ру\|\иија чини највеће напоре да оситура себи пооед Бесарабије. Н>ене опољнополитичке везе управл>ене су највише у том правцу. Румунија има са Пољском дефанзивни савез, раг ди заштите граница од Руоије. Најновпја изјава г. Литвинова показује да нема изгледа за скоро побољшање румуноко-руских односа. Совјети тумаче и даље Келогов пакт, као шго су га тумачили и крајем 1928Ђ, Б-

Ноза хапшења антисовјетских агитатора Москве в. двц«м6ра. — Јављају да је Г. П. У. отмрила у Лен>ингрзДу врло раширену тајну организацију против совјетскмх впасти. Та органиаација спроводила је агитацију протио режима и извршмла је много терористичких напада. Ухапшено је 27 чланова те организације. (А.А.) |

Румунија прети одбијаљсм потписа Јанговог плана Бувуретпт, 5. депембра, — Лист «Димин>ацат, иоји стоји близу владе, изјављује да је румунска влада решена, у случају да би Мађарсна остала и даље упорна у питању источних репарација, да одбије потпис Јанговог плана (Време)

Поћодом лопошенга закопа

о устројству /единстведе сонолске оргавизације Оцјек. у редоЂИма сокола

Претседнпк Мннпстарског савета н Мнннстар унутрашњнх послова, генерал г. Петар Живковић, примио је следећа два телзграмв: Љубљана, 5. децембра. — »Оушевљено поздрављамо одлуку Његовог Величанства Краља којом постав/до Претседникмо соколства Краљевине Југославијв Његово Височанство Престолонаследнина, у којем чину видимо поруну за успешан наш надаљи сонолсни патриотсни рад. Староста Југословенског сонолског савеза, Гангл.« Љубљана, 5. депембрв. — «У имв Југословенског соколства изјављујем да се стављамо на расположење и у слугу тв у сврху проввдбв Закона сазивамо главну скупштину за 15. децембар у Београду. Југословен ско соколство жели бити у будућв као и до сада чувар и помагач државе и носилац државног и народног јединства. — Енгелберт Гангл, староста Југословенског сонолсног савеза. (А. А.) ВЕЛИКО ЗАДОВОЉСТВО У СЛО. ВЕ.ЧАЧНОЈ Љубљана, 6. децембра. — Објава закона о Соколу Краљевпнз Југославије изазвалв, је у овдашњпм наппоналним круговима велико задовољство. Јутословенско соколство изјављује да ће са свима снагама подупрети ову акцију да се пгго пре постигне племенити циљ узвишеног Владарв. Сви словеначки листови поздрављају овај корак владз. Данашње Јутро објављу|је уводни чланак у коме се између осталога каже: ВеК је сада сасвим јасно да јв оснивањв Сокола Краљевинв Југославије било са задоеољством примљено од сеих оних који несебично воле нашу Југословенску Отаџбину! Прва је дужност свакога сокола који искрено југословенсни мисли, да пријави свој приступ новој организацији. Изјава коју је дао староста Југуслсаенског соколског савеза г. Гангл, сведочи довољно јасно да кв југословвноко соколство, а нарочито сонолство наше јужне Домовине кор пораггивно прећи у редоее Сокола Краљевинв Југославије. Исто тако је јасно да ће соколство по својим

Измена Инвалидског За ^она

На предлог Мишктра социјалне политике и народног здравЈБа, а по састушању Председника министарског савета, Њ. В. Кра.т> је 4. о. м. прогглсао и прогласио Закон о измвнама и допунама инвалидског закона од 4. јула 1929. године. Тимповодом, начелник општег одељења Министарства соцлјалне политике, г. Љуб. Хофмановнћ дао је новинарима следеће обавештсње:

најбољим силама сарађивати на остварењу ввлинв, јаке и консолидованв Југослаг са свима својим снагама, са зојом способношћу и ! свом својом вољом порадити на томв да св у потпуности испуни племенити циљ нашег владара Југословенског Нраља Александра. (Време) ЉУБЉАНСКА СОНОЛСКА ДРУДРУШТВА ПРЕЛАЗЕ У СОКО КРАЉЕВИНЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ Љубљана, б. децембра. — Како ваш дописник сазнаје, соколска друпггва у ЉУбљани, већ су сазвада за недељу 8. о. м. седницв и скупштине на којима ће закључити да корпоративно пређу у Соко Краљзвине Југославије. (Времв)

Г. Поенкаре о влади г. Тардје-а Париз, 5. децембра. — Вечерашња «Ентр <1нсижан« доноси чланак, којн је г. Поенкарз написао за сНасион> из Буенос Аиреса. У чланку г. Поенкаре пише о г. Тардјеу и његовоо влади и вели:' «Кабинет г. Тардјеа није баш онакав како је он то замишљао и желео. Међутим г. Тардје је окружен људима од велике вредности. Његов реформистички програм нв би требао ни један републиканац да одбије. Послв краткв борбв г. Тардје добио је већину од 79 гласова, што јв превазишло и наде његових пријатеља и страховања његових противника. Срећом ова победа нао гокл да помишљамо на дуг вен ове влаА®*. Говорећи о програму владе г. Познкаре вели: сШто се мене тиче, ја бих волео да је у општем програму дато веће место амортизацији државних дугова«. Г. Поенкаре члапак з^вршава овнм речима: «Ако се влада г. Тардјеа енергично одупре демагошким пресијама и ако се буде држала онога што обећава, она ће остварити колосалне реформе». (А. А.)

У БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ Сарајево, в. децембра. — Закон о Соколу Краљевине Југославлје Сарајево је примило са великпм снмпатијама 'П нарочнтам лвтересоваљем. Опште је мпшљење у Сарајеву да ће са терпторпје бпвше Боспе и Херцеговнне све корпорацпје југословенског Сокола, хрватског Сокола, српског Сокола и Орла приступпти у састав Сокола Краљевине Југославије. Такав се зггисак добнја из разговора са разним овдашљим соколским раднпцима и неимарима. Они наглашавају да ће то стапаље бнти несумљиво нарочито после прошлогодиш. љи! н недавних манифестацнја које су одржане прилнком конгреса н академија у Сарајеву са стране свију соколских или орловскнх група. Данашља сарајевска пггампа у рочнтнм члаицпма поздравља овај зкон. Вечврња Пошта у свомв члакку под насловом Николински дар, -између осталога вели: Јуче, у очи Светог Николе Краљ Југославије даривао је свој народ николинским поклоном. законом о Соколу Краљевнне Југославије. Т.им законом Њ. В. Краљ утенио је витешки гест да спасе и сачува витештво и јединство народно-одбранбене снаге. Органнзован и дисциплиновап према томе закону, наш Соко ће опет добити своје предратне моралне квалитете, мушкост и југословенски ду1. Једино тако ће Соко као нова народна одбранбена сила бити браннч нагаих права и нашег несметаног за мпр л рад. (Време)

жнвљеља

Две успеле вечери, посвећене Југослави/и, у Лондону

Лондон, децвмјбра. — Последн>е недеље, пргојатељи Југославнје и чланови југословеноке колоније имчш су лри.тике да присуствују дввма уапеЈшм вечершма. Прво је у Гросби Хал-у, приредила британака, односно лондонока група Интернадионалне федерације униввроитетоки образованнх жена за своје чланове. Г-да Ана Хриогић била је позвана Да каже нежолико речл о Јутославијн. Г-ђа Дрзга ПлзЉ, књижевник и публнцжтга, била је позвана од стране горе поменуте Федерајције Да оргализује групу јутословенскшх сгудената и гоопођа, који су у нашим лешгм ноциона.таим коотпмима, играти наше најлепше иародие игре. Вече је у целости имало великот уопеха. Наводимо као пример слеаеке радове пиома г-це В. Волес, сакретарке лондонске групе И. Ф- У. В., упућеног г-ђи Драги Илић: •Драга г-ђо Илнћ; молотм вас да прпмигге од сгране мога Комнпета топлу захвалност вама и вашим пријатељима за све напоре које сге учинпли и све за-

ИЗИШАО ЈЕ великп калеидар »ОРАО« за 1930. год., богате садржиие са више илусграција. Цена дин. 15, доплатом | довољство које сте нам пружи дин 20. Кн>ижарам а уобичаје-' ли поводом лондонског скула нп рабат. Нњижара ВРЕМЕ наппгх чланова прошл е вечерп-

Им а већ дуже времена како нисмо имали оважо успело веча н ја желим да вам свпма захвалим од свег орца». Поред нашпх националшга игара, у програму ове вечери биле су још и пгведске национ1лне етре, које су изводили шведскн отуденти и студенткин.е. Друго успело вече исге иедеље било је о годшпљем састанку Британско - орпоке савезне групе британаке лепије. Баикет је био прнређен у Графтон Хотелу, на коме су ЈТЈели учешћа многобројнн наши пријат&љи, цело наше посланотво (г. др. Ђурнђ, послалик Јутославије у Лондону је пошрадседннк ове групе)), наши студентп в други чланови наше колоније. Здравице су, као и обпчно, биле памењене јКраљу Велике Брптаније и Краљу Југославнје. На ову последњу одговорио је г. дрЂуриЉ у духовитом говору, пнсширисаном познавањем брптаноко - јутословенокшх вез а н пријате.ЂОТва. Колонел Мицинер, прадседник ове групе н колонел Кпд, такођер су забавили присутне занимљгавим и топ.там говорима у којима је велнчан наш народ.

— Мислили смо да је садањи Инвалидсни закон од 4. јула све годи«0 потпуно јасан, јер је у истини тако израђен да је скоро свуда приступачан баш и онима ради којих је и донет. Другојачије св догодило. Неки судови и установе почели су поједине одредбе да тумаче не онако како је законодавац мислио, него на штету лица заихтићених тим Законом. Нарочито је ство рена тешка ситуација разноликим Хофмановић тумачењем §§ 98. и 99. у односу на порез, који је један од битних услова за задобијање, односно уживање права по Инвалидском закону. Такође су се појавила различита гледишта и по питању да ли лични инвалиди, породице и родитељи погинулих, умрлих и несталих ратника и умрлих ратних инвалида имају и каква права и ако нису сиромашни. Псводом тога је г. др. М. Дринковић, Министар социјалне политике и народног здравља предузео одмах кораке да се то што пре исправи. Тако смо добили »Занон о изменанама и допунама Инвалидског закона од 4. јула 1929. године*, који је Њ. В. Нраљ потписао 4. о. м. Овај Закон се ограничава на исправку појединих стилистичких грешака, на занснодавно тумачење појединих прописа и на допуну формалног дела Занона. Материјалнли део пак измењен је стварањем јединственог ме рила за одређивање сиромашног стања задруге у времену онеспособљења или смрти ратника и одређивањем специјалног личног додатка инвалидима прве групе. Да се осврнем на важније одредбе. § 1. овога Занона поставља опште правило, да РАТНИ ИНВАЛИД, БЕЗ ОБЗИРА НА ИМОВНО СТАЊЕ, има право на: протезе, бесплатно лечење, сбуку, посредовање рада, првенство у добијању држаене или самоуправне (1пужбе и бесплатан подвоз над путује на лечење, у ортопедски завод, на преглед и обуку. Изузетци од оеога правила, изложени у детаљним одредбама Инвалидског закона, остају непромењени. На издржавање у инвалидским заводима, на пријем инвалиднине, на помоћ за оснивање или побољшање самссталног привредног положаја и на погребне трошкове, ратни инвалид има права САМО АКО ЈЕ СИРОМАШАН. Овде је постаељено још и опште правило, да ПОРОДИЦЕ И РОДИТЕЉИ, КОЈИ НИСУ СИРОМАШНИ, НЕМАЈУ НИКАКВА ПРАВА ПО ИНВАЛИДСКОМ ЗАКОНУ. § 2. је потребна и праведна допуна у >орист СИРОМШАНИХ РАТНИХ ИНВАЛИДА СА 100 од сто онеспссобљености А УЗ Т0 ИМ ЈЕ ЗА ОБИЧАн ЖИВОТ ПОТРЕБНА И ТУЂА ПОМОЋ (губитак обеју ногу, слепило, сбострана парализа и т. д.), с сбзиром на укупне принадлежности по Инвалидском закону од 1925. године. ТАКО ЋЕ ОД 1. ЈАНУАРА 1930. ГОДИНЕ ОВИ ИНВАЛИДИ ПРИМАТИ ЈОШ И СПЕЦИЈАЛНИ ЛИЧНИ ДОДАТАК ЗА НЕГУ: редови, каплари и подофицири по 700 динара, а нижи и виши официри, капелници и всјни свештеници по 800 динара месечно. Ово још и под условом да не примају г.ензију из државне или самоуправне насе и кад нису бесплатно смештени у инвалидском дому или болници. §7. даје јаснију и концизнију стилизацију § 98. Инвалидског закона. За сснову се узео онај део задружног псреза, који припада на оца са пунолетним синовима, односно ако у времену онеспособљења или смрти ратнина његов отац није био у животу, снај део задружног псреза, који је припадао на ратнина. Тако је сада успостављен континуитет са ранијим законским прописима и створена праведнија основа за одређивање сиромашног стања у случајевима где постоји било задруга по грађанском или специјалном закону. Одредило се је, дакле, једно и исто мерило за све крајеве наше Државе. § 8. је у суштини само занонодавно тумачење § 99. Инвалидског закона. »На право пријема инвалиднине не утиче порез, који плаћају лични ИНВАЛИДИ на своје ПЛАТЕ. ПЕНЗИЈЕ И ЊИХОВЕ ДОДАТКЕ, ано их примају на САМОУПРАВНОЈ КАСИ, БЕЗ ОБЗИРА НА ВЕЛИЧИНУ ОВИХ

ПРИХОДА, нао ни порез ноји плаћају лични инвалиди на своје ПЕНЗИЈЕ И НА ЊИХОВЕ ДОДАТНЕ, ано их примају НА ДРЖАЗНОЈ КАСИ, БЕЗ ОБЗИРА НА ВЕЛИЧИНУ ОВИХ ПРИХОДА. На право пријема ИНВАЛИДСКЕ ПОТПОРЕ не утиче ни порез, који плаћају породице на ПЕНЗИЈЕ И ДОДАТКЕ, НИ ВЕЛИЧИНА ОВИХ ПРИХОДА, ако их примају НА ДРЖАВНОЈ ИЛИ САМОУПРАВНОЈ КАСИ и по лицу ОД НОГА ДОВОДЕ право на пензију и инвалидску потпору«. § 11. допуњује тач. 11. § 103. Ннвалидског закона у толико, што од 1. онтобра ове године престаје тећи инвзлидсна потпора и породицама УМР. ЛИХ РАТНИХ ИНВАЛИДА СО 50 0Д СТО ОНЕСПОСОБЉЕНОСТИ. што јв логична последица одредбв последњвг става § 32. Инвалидског занона. Породице умрлих ратника инвапида сд 30, 40 и 50 од сто неспособности, јер овај Закон не познаје инвалида од 20 од сто онеспособљености, — нв само да немају право на инвалидску потпору, него уопште не уживају никакву помоћ, ни заштиту; долазе данле у исти попожај као несиромашнв породице и родитељи погинупих, умрлих и несталих РАТНИКА. § 12. је донет ради јасноће, како би се пријава за превођење на садањи Инвалидски закон подносипа оном суду, који је решавао у првом ствпену. То с тога да се услед рђавог тумачењз Н9 би схватило, да се пријаве имају подносити Вишем инвапидском суду, ако је овај решавао у другом и послед* њем степену. Додат нови став § 104. Инвапидског закона напаже дужност свима лицима, која по томе Закону немају више право на пријем инвапиднино (на пр. инвалиди у антивнсј државној служби, кад инвалид плзћа порез преко одређеног цензуса, кад се не сматра сиромашним, кад је отнупин инвалиднину), а задржавају пра. во НА ИЗВЕСНЕ врста заштите и помођи, да се такође пријаве суду ради признања тик права. § 15. је врло важан, јер ПРОДУЖАВА РОК ЗА ПОДНОШЕЊЕ ПРИЈАВЕ ЗА ПРЕВОЂЕЊЕ на садањи Инвапидски закон ДО 31. ДЕЦЕМБРА ОЗЕ ГОДИНЕ ЗАКЉУЧНО. „Г /;0пуштаи»в овога рока има за последицу застарелост сваког права по овоме Закону". На напоменем и овом припиком, да се пријава мора поднети до реченог рока чак и онда. ако се нису могли пријавити потребни документи, у коме случају у пријави ставити шта ће се још накнадно приложити. - § 16. чини изузетак оД правипа изложеног у другом ставу § 12. Ратни инвалиди, који су ЗБОГ БОЛЕСТИ, ЗАДОбИВЕНИХ У РАТУ за танве признати по одредбама Инвапидсног закона од 1925 године, пошто по садањем Инвалидском закону имају једино право на БЕСПЛАТНО ЛЕЧЕ. ЊЕ — НЕ ПОДНОСЕ ПРИЈАВУ ЗА ПРЕВОЂЕЊЕ По § 17.: овај Закон добија обавезну снагу, када се обнародује у „Службеним Новинама", што ће бити сва. кано сутра или прекосутра. Још нешто врпо важно у вези са овим. Министар социјалне политине и народног здравља г. др М Дринновић Кв ових дана издати и ПРАВИЛ. НИК 3А ИЗВРШЕЊЕ ИН8ДЛИДСКОГ ЗАКОНА ОД 4. маја 1929. ГОДИНЕ, на основу § 116. тога Закона. Свакако ћемо још у току овог мвсеца имати, на основу § 12. истога За. кона. и УРЕДБУ О ДОДАЦИМА НА СКУПОЋУ ЧЛАНОВИМА ПОРОДИЦЕ ЛИЧНИХ РАТНИХ ИНВАЛИДА од 60—100 од сто онеспособљености са додатном. Тако ће се у најнраћем времену употпунити наше инвапидско ззконодавство. (А. А.)

Кзда сте послом спренени да исштрате грло, онда узмите од времена до времена једну ПАНФЛАВИН пастнлу п полако ју отоппте у устнма. Тиме дезинфицирате уста п грло и уништавате узрочнике болести. Ускоро у биоскопу К А С И Н И највећи досадашњи филм из руског избегличког живота: Ноћн балалајке До сада невиђене у филму козачке џигитовке, игре ножевима, хорови и балалајке, као и садржај који приања за срца гледаоца.

У КОЛОСЕУМУ данас чувени Улштајнов роман Петра Волта: Земља без жена (ВЕРЕНИЦА БР. 68) Конрад Фп/т, Елга Брпнк

Ускоро у КОЛОСЕУМУ филм невиђених лепота прашуме и њених тајанствених становника С м м б а. Слонови, носорози, жирафе, газеле, мајмуни, зебре, крокодили и дивља црначка пле.мена глумци су овог грлндиозног филма.