Време, 31. 05. 1930., стр. 2

Субота, 31. >гаЈа 193в.

д н в п н и к

ПОЗРАТАИ МИНИСТРА ТРГОВИНЕ И ИНДУСТРИЈЕ М.шистар тргознне н нндустрије, г Јурај Деметроннћ, допутовао је Ј\-че ггре подпв из ЈБубљане, где је • отворио «Тзуб.1»анокп ввлесајам н Одржао конференцнју са пр^гвредп -ппгм а Дравспе бановние. СЕДНИЦА НАРОДНЕ БАНКЕ Пад прет-^еднтпптвом г, И Бајлонпја, гувернора Народне ба&ке, оаржала је јуче своју оеднпиу ГлавН'а управа Банко ТТа седншлн решавапа <зу патања у везц са одобравањем креаита. ЛЕТЊИ ТЕЦАЈ ШУМСНЕ ШНОЛЕ ЗА СНАУТСКЕ ВОЂЕ Управа Шумске школе за скаутске вође Савела пзвпднпка н плавинкн решила је да ндући течај за скаутске вође олржзз од 12—24 авгу<гт о. г. на добрл- манастара Св. Ромала у блнзннн Мораве — *келезштка стошша Ђ ј - шгс . Сва обавсште&а даје управа шполв којој треба слаШ н прлјаве. (Алреса управе школо — Веоград, Дворока з)

КОНГРЕС МЕЂУН АРОДНОГ ЛИ. ТЕРАРНОГ УДРУЖЕЊА ЗАI ЗАШТИТУ АУТОРСКОГ ГРАВА Згонпрес Међународпог лнтерараог удружсња за заштпту а\торског п[*ава састаје се 4. ј>тна у Буднмпештћ. 10 јуна као наставак конгреса за заштнт>- ауторског права састаје се конгрес за заштт> индустрНЈ ке својинв. За званпчнв претставннке нагае Држађе за оба каНгреса. одређенИ су г.г. др. Јанко Шуман, прстседннг. Управе оа вапгпт; пндустрнјске својине н Душан Паптнћ, шеф Оговкл У Министарству иностјжннх поМОпа. ОТВАРАЊЕ ЦАРИНСКОГ ОДЕЉКА НА ТЕРИТОРИЈИ ЗЕТСКЕ БАНОВИНЕ Г. М«»мстар <1пманси}а репгао је ла се нв тернторнјв Зетоке баИовнне, у Срезу агирнјеватком. а у месту Гуон«.у, отворн иарппоки одел%ак Царшгарннце првог реда у Иодгорнцн.

Кратке вести:

Анегдоше о велиним људима наше земљч

Једна о Змај Јови

Огара срсћпа вр^мона у српској Војволпнц кала се ча тртт четрд б>тера добпјала о,тба најбољега варловачког риатпнгера. У то је време н Стева Вацки држао Светозара Мнлетнћа л навраћао у «-Заставу« на рвоговор. Јднога јутра. пре канцетарнје, серн тако Стт-ва у уредннштву н раоговара са уродннком и администратором.

Јован Јовдновпћ-Зчај Одједном бану у собу Змај Јо" ва — неиспаван п разбарушен. — Брате, Стево, помагај, спасавај! Огева раврогачио очн; мнсли: нешто се (морало догодитн и сад Змај Јову гонл нолнлија. — Шта је човече. говорн! Змај шзврну оба цепа на чак^ шира^ма п спољне џепове на каПуту. — Ево! Види! Нн цвољка! Знаш шта је црквени мнш. Опасавај... Знаш како је Кућа је, е носле тога пмам и неке* госте шз Пештс.... Жена ме чека. Стева се мало снебива, али се ипак маша за џеп н вади новчаник. — Знаш шта Јанош бачи: ја, ево, аимам једпу десетицу. Да мн то лепо братскн поделнл!0 — иет (Ј>оринтп мени. пет теби.

Змај допраби десетпцу и згл-:кга је у птацн. — Ја нисам за дуалнвам... Имам да плаћам за неке госте, немој ми ту џебрачнти... II са згужваном десетицом нестаде га т >-редшпптва. Олтра дан готово у нсто време, ирола-зн Стева поред Змај Јовине куће с намером да до н>ега навратп; али примети Змајеву жену, Рзтку, на - црозору: сгоји забрпнута. Поздрави је Стева и пита за Змај Јову, а жена тужно одговара: — Не знам ки где је ни пгга је с њапм. Чекам га од јуче. Све се бојим, да му ое нлје што деоило. да ое није удавио у Ду* наву... Пооле овога Огева пожури у градско начелство да саопигпи прнјатељу Милетићу о Змају и да га замоли да пошаље стражаре вАрошке на обелу да потра;ке Змаја. Око подне састају се код «Беле лађе» на пнву. Ту је Милетпћ првдЈпрдне навраћао. Стева га дочекуЈе узнемиреио: — Шта је са Змајем 0 Јесу ли га стражари пронашли? — Јесу, одговара МнлешЉ спокојно. | — Па? * ' ј — Мртав... Шта кажеш? рече Огева у?буђено н скочи са столице. — Да, >Гртав. ено га у Казаноиоком сокаКу. нашли га чувари у бгртији мрггав... пнјан. А В&.цки дану душом и махиу руком: — Е, е... боље мргав пшјап. него мртав трезан. А да се исттпју десет форинти треба доста времена. М. ПАВЛОВИЋ.

БРАЗИЛИЈАНСКА ШТАМПА 0ШТР0 НАПАДА Г. Д-р ЕКЕНЕРА Лондон, 29 маја. — Јавл»ају пз Рио де Жлагоира, да јо бразнлнјаш.с««! штамиа, опоција:шо наЈвоКи .тист у Риу А Ноите, опггро напао вођу Графа Цепелина г. д-р Бкенера, Листов.и нв^нваЈу Бкс«Н€«1ж *.Ич*нуђнаач€чм н зететкшгем* којн нома никаганх об:>пра кад треоа да з-аради паре. Главиа раллози оншм нападима ложе у послупку Кке«ероБс»м. Било Је нг^едвиђвно да ћа-лдушиа лађа иде прво за Рио де /Каиеиро, а затид! ток за Псч«та>1б>т:о н одатле да наставп пуТ за ЊујоЈЖ. Мођутпм, Бкенер није могао да се слојни са бразплиј«м1ском вла№>м ово наи.та1<ивања у.тазшша на аеродрому. Налше, д-р ЕЈкенер је тражио да публшса плати улазнице на а-еродро>ву у Риу, дос; је бра;«т.тп)аист МаЛа одредила да се уЛазШШе Ве Олате, него да се 1губ.Л1гка цјтсти бадаза на аоро^>ам, из разлога пгго је за овај п>'т цепелттов Ора.зПлпјалеока влада платпла 12.000 долара, а немачка колошгја у Бразиллјп 24.000 далара. ЕКенер ј©, у зпак протеста, пошао прво за Лернамбуво и ггео тимо дати на звање да неће уснппте до.тааитн у бразнлпјаноку престош! цу. Његова твддоглавосг је бпла боспрнмернаТск кад је немачки послаигак посредовао и опггро с« потео у разгоеору са Екеме{к>м у Пернамбуку, овај је пристао да оте у Р«о и да улазкице не поогоје. (Време) —

ШПАНСКИ ВАЗДУХОПЛОВНИ I ОФИЦИРИ КАО РОБОВИ АФРИМ- ј КИХ ЦРНАЦА Парнз, 29. маја Јавллју из Дакара: Оба шнанска ваздухонловна оФнвднра. Рикардо Б>ргет н Нуиец Наза, који су моралн да се спусте | услод квара на мотору у једном цриачком краЈЈ' Рио Дора. заробл>енн су од тамошњих номадсвих црнаца. Црнцн су нх приснлилн да нм служе као робови. Иажо је Рпо Доро шпанска «солоин}а, колонип-ЂРе власглн само са налаое па прнморју, док у унутрапш>ости номпју никакве властп, пошто помадока црначка племона са успохом одржавају независност своје пустизве. Ипаж, властн се падају Да ће оба офицнра моћи да ослободе откупом, и воћ су послатн л>удп који преговарају одпосно с\^ме која би се платпма црнцима за слободу пилота. (Време). ПРИНЦ СИКСТ0 БУРБОНСКИ ДОБИТНИК ЈЕДНЕ НАУЧНЕ НАГРАДЕ Парпз, 29 маја. — Лариско географско друштво одликовало је принца .Сикста Бурбона златном МедаЉом за иаучна истраживања, такозваиом Дивојрдјовом наЈпрадом. Ова је награда до сада додагена оамо врло .репшвм и врло куражнгсм научаицнма. Пргенц је награду засл\"жло својим сметим научким истражпваа-и>га по целој Сахарн. 0- је прошао Сахару с једног краја на други. (Време)

— У БУГАРСКОЈ ДИПЛОМАЦИЈИ биИе у најскорије време извесних промеиа. Тако например посланик у Брислу биће садашњи директор лиота «Билгари» г. Николаеа. За посланика у Тмрани биће наименован г. Оарафов. За досадашњег министра г. Бобошевсног се говори да Не отићи у Берн. — АВАС ЈАЗЉА ИЗ ЛИСАБОНА да је на друму између Лисабона и

Монтемср Нова доојло д « велт<е еутомобилскв несреће, приликом које су Тсже рањсни бивши министар за пољоприереду вр. Фернандо Ловеирз, управник добара бизшег крал>а Емануепа г. ФиЛип Жезу, као и делегат бившег краља Емануепа г. Круз Алвес. Стање прве двојице задаје бриге. Шсфер је тако тешко рзњен да постоји опасност по његов живот. Аутомобип је сав изгорео.

Б Е Р 3 А

Динзр у Цирмху 9.125 Динар у Лондону 275 1 8 Динар у Њујорку 1.76 5 8 Ратна иггета пр 437 Нфодна банна 8.250 БЕОГРАД. 30. МАЈА Девизе: Лондан 275.06—274.85; Париз 223.09—221.09; Њујорк 56.035в.43; Женева 1097.40—1094.40; Милано 297.50—295.50; Праг 1б8.3о167.55; Амстевдом 22.815—22.755; Берлин 13.5325—13.5025; Беч 8.0052 —7.9752- Бо'КЈ-рвпгт 34—33.50; Брисел 9.9228—9.8926 Дпнар интернацпоиално непромењен. Рад код сдих довнза двнас доота жпв него обитао. Пртшатне робе бпло је доста у Прагу, Лонаопу в Бврлпну, остало }е дато и подмлрено оД стране ттриватнчп бапаКа. Слабији су: Првг. Док је Ло&зов, бер 1 лин, Париз и Беч чврпЉп Остело је без промсне. Обрт око 10.000.о0о динара. Државни папири: 2 и по од сто ратна штета 437—436; 2 и по оц сто ратна штета за јуии 435.50438.50 ; 7 од сто Блеров зајам 86.50 —86.50; 7 од ото хкпотекарИн зајам 87.75—67; 7 од џ сгго зајам 89.50—88.50; лутријски лоз 9238. Ратна пггета непромењена. 0брт жинл>и него јуЧе Теадешија ири крају састанка чвршћа обрт ош 6.000.000 динара. Са Блером се раднло око б.ООо долара а са 7 од сто хипотекариим зајмом 1.000 долар%

Акције: Народна банга 8.270—8.250; Врачарска пггедионпиа 800—800; Врачарска задруга 4б0—460; Дисжонтна трговачке баика, 700 повад; Огппта трговачка башаа 1б0 новац; Ва.гевска пггедногаша 320 новаад; Нншка есконтна банка 440 роба; Дубровачиа пловидба 430 новал; Бродарско друштво 8о0 роба; «Шумаднја» 17о новац. Продукти: пшеница: гл. пруга 7<677, 4 од ого дннара 167.50—170; кукуруз: гл. прула пр. дннара 95—98; оваС: српски, тлеп Београд динара 130—123; пасгуљ: гл. пруга уоаис дннара 330—300 ЗАГРЕБ, 30. МАЈА Држаанн папири: 2 и по од сто ратна ћггета 429.50—430.50 ; 2 и по од -•-сто раТна п1тета *за јунп 429.50430.50; 2 5Г по оД стб ратна гптета за децембар 430—431; 7 од сто зајам 87.75—88; 6 од сто Блоров зајам 97—97.50. Акције: Народна баика 3.260 новап; Српска багала 178—182- ЉЈ-бљанска Ередатпа баика 120 новац; Јутословонска багака 79—79.50; Југословенска удружена банка 196—196.50. ЦИРИХ, 30. МАЈА Беопрад 9.185; Париз 20 265; Лондон 25.11 5/3; Њ>*јорк 5.1581; Мчглано 27.07; Праг 15.325; Беч 72.91; Пешта 90.315; Берлнн 123.34; Брисел 72.12; Букурешт 3.07; Софија 3.74

Укрштене речи

Сунчане пеге одстрањује брзо и без трага „СВЕМЕ 0К1201," Добжје се у лсеарваха. жрогервјаха и парфпаервјала. Дспо: Косжохеииа, Загреб. Си«пигласова ух 23, Теаефов 49-99 1753, 1-3

МОДЕРАН БЕЧКИ НАМЕШТАЈ Највећи избор. Цене без конкуренције. А. ФИНЦИ, Теразије 7. Пасаж Извозне Банке

С лева на десио : 2) месеп, 4) бреме, 6) однос вредности новца, 8) ста новник једног краја наше земље. Одозго «а доле: 1) оснпвалад Јерусалнма. 2) огромиа колнчпна воде, 3) гомила пернатих жпвотпња, 4) прибор за бплцјар, 5) поврће, 6) свеза, 7) замеанца. РЕШЕЊЕ ЧАРОБНОГ КВАДРАТА У ЈУЧЕРАЊЕМ БРОЈУ С лева на десно и одозго на доле: 1) Тимок, 2) икана, 3) Мосул, 4) ануда, 5) калај. Жица ко}а хвата и репродукуЈе звуке Не-мачки ггроналазач, доктор Штнл усавршио је стари Пулзенов аиарат, који се појавпо још на париској изложби 190о године. Принцип његовог алтарата је следећи: Једна челнчна жица се намотава нзмеђу полова једног електро -магнета, чијим каламовима пролази микрофонска струја, изазвана мембраном која сасвттм обичио тр^пери. Магнетско пол>& електро-^апнета мења се према акустичним вибрација.Ма и сразмерно својој промети утпскује се у жицу, чпје је свако парче, такорећи, намагиетпсано пре ма разшЈм акустичним вибрацијама. Ако се лгицв поново одмотава, појавиће се обратни феломеи, јер ће магиетни делови Ж1ше производнти варијације у магнетном пољу јђдног другог малог елекгро-магнета. Тако се стварају суттротне струје у калемима, стално променљиве. Ове струје, које су оад појачане, шал>у се у гла&ноговорник и тамо затрепере једну мембрану која ^епродукује забележене звуке без ккаквих паразитних шумова. У старом апарату челпчна жица је задржавала свој магнеФизам сллјо неколико часова. Кад садањвг, овог новоЈтрбнађеног аиарата, блатодареКи спехгијалном квалитету кобалтовог че.тпка, зашта је прбналаз&^у требало пунАх 14 година рада. жица од три десетине милиметра у пречнику задржава бесконачно свој примљени магнетнзам. То Су, Дакле, пр&ви магнетнп момоарп који се увек имају на расположвњу. Овај апарат даје могућђост да се забележи некп телефонски говор у личном отсуству, да се за фплм забележи нека друга конверзвцнја н да се затим репродукује прево телефона повећапајући брзггпу одмо-

тавања ионце, што своди трајањ^ соиверзаццје па знатно краће време. Ова брза репродукцпја ствари, које су сб уписивале у знатно дужем периоду времена чини да с? прате радње, што дају извесну аналогију са људским памћењем. Да би со лснца неутрализовала од магнбта, подаргава се утицају електричне струје и она је поврата у првобитно стање, магнетним путем брише све раннјв утисЈсе на жнпи, као што се са гумом бришу наппсане стварп. Можда' овде лежи скривена гтолазна тачка једне интересантне модификације у индустрији фонографа, јер магнетисана жипа има преимућстео да ретфодукује звуке са врло великом чистоћом. ОлрЉавање плетених стоАица Содпште плетених сто.тица уттотребоат се квари, његова слама ттопушта и ствара се, овде онде, уд>|»љење. Ово се да паправити н безучешћа професионалног мајстора, а птто је још важвије, и да не кошта нипгга изузев мало труда. ' За ово потребно је мало покваситн сламу, а затим с наличја прећи врелом пеглом прежо ње. За кратко време, у то се једним покушајем можете лако уверитп, нестаће удубљења, и столица ће изгледатн к&о да је наново исплетена.

94 Када је у Србкји заноном заведена крчмгрина — врста трошаринв — на истакање пића у кафанама, механама и другим прилииама, и ко је тада био министар Финансија? (Одговор на оомој ограни)

ПОЗОРИШНИ СТРУЧЊАН На једном журу, нзмеђу схтгалог, поеела се реч и о позоршпту. — Пдете ли често у позориште? обраћа с-е једпа дама свом клвал>е(ру, «оји се пздавао за доброг познаваоца позорнпше >*метности. — Врло чеого. — Овда оте оигурно видати Тооку, ватсо вам св овиђа? — Об}гчн* лопота, нитата наротато, би.та би још леппга да јв мало шппе шлаиг!... РЕТНА СТВАР Жепа: — Оотет ттп са Твојом »фд« ллтом лулом? Баш хоћеш да ме угјчПШП!- М јјж : — Не булазнн. Л>-ла је једна од реткнх ствари ко)а одваја човека од жнвотање.

ПОЈЛИСТАК ВРЕМЕНА 31-5 - 7

УДОВМН ПРОФНЛ Ромаиол Пола Буржеа Ј У призвмшгм салама једног старог абатства које је имао на обалл језера у Весгморенленду, у коме није вшле стаНовао, имао је Читаву галерију гпгантсшх птшха, тнгрова, два лава, више пантера. Ове је то сам иоубијао у најопасииј!ш лововима.. Сер Џоп био је надавво- примно од н>ега једно писмо у јдаме га је лозивао да му се првдружи у Египту... Ссћао се лепо његовог крулног опаљеног лица и тепца« дана. које су бн.та зајсдио провели на јаи® која кх је одвезла га Исланд.. Ко би му ■мотао оида прорећн да ће купити, у часу дооаде н иевадовољства, патату у Фирепци. да ћс се у њој омсстити као у овојој куш у Хаиовер—Окверу, у Лондону, и да ће заврпшти у Јшраљем од љубави за п.тавш! очнма јсдне ФранДусшгље. које је лорд Херберт још више преаирао него оотале жвне?... „Луцнја, воивга!.. Једна кокега, да, кокета. која се с в>им ш'тачи пре(ко једног уображентл, 8а г.ота ое чак не може рећв да Т- џентламен!...

...Једиа кокета!... Могло би ое рећи, па ипак... Ажо је она оамо јсДно весело и безбрижно дете?.. Ма да је већ била у браку, њеиа физпономија остала је увек девојачка и свавн је долазио у ис®Ј-шеп.е да је зове госпођидом,,, ...Једна кокета!... Не, она је пре једва лакомислена жеиа. али оа тако моћиим чарима.... Сер Џоа гледао је у својој уобразиљи њен божанствен <^чех... Хе.та! Она је овај осмех има.та и за кнеза Вита.та и за шега... Са свима овнм скокоћнма јеДне болне уобразиље, падало је Еече, поћ се спЈтптала, флаша са вискиом празЈшла се. АлИ алкохот ннје надвладао нерве иеорећног ЉЈЧЈоморног Енг."Љза,. С дубоклм Ј -здахом оиворио је кутију у којој се налазила њогова ПЈ -гничка апотеаса Отворио је једно црно стакаоче у коме је било .тауданума. То је његово пос.те:!н>е прибеишште у нстински мучешгчким вечер]1ма. За^воиио је, позвао је своа\1 собафа и у деи.ет часова већ Је спавао, као јзаклан. Вио је подлегао двостру1 ком отрову, г.оји ]е узимао Да би се одбралио од напада љубоморе... То је, управо, био тренутак кад је Бониве устао са стола гро<Јпгце Арденце, која је вече1 [«с била дужомпнја него икад 'а кнез Витал заузииао место у

ДНу једне ложе у позаршпту, иза лепе госпође де Нансеј, да чује новог довгора ФаЈчл-а у Мефиотофелу»... Најзад то је био.тренутак кад је кузен лепе .удовице, Морис О.тнвије чшпво у кревету дзгваи соиет Чина де ПисТоа: «Где је поштеље ставило своје чело!....» Ова четворкца ч.уватп су Л ј г цпју у својим ордима и за сваКога је бнла различита: за Бонивеа лродмет лш.трШ1а, за киеза кнеза Витала чар задовољства, за Моршоа ножа н сан, а за сер Џона, ето, стрилшо мучеи>е... IV Сутрадан у осам часова слЈта оер Џоиа Ограбана имао је муке да равбуди т сиа свога господа ра. Сер Џон иолаоио је ЈЈуТру из кј -ће с болеснлјим нервима н с ,теи;нном у глави коју иије мгама да отклонл свежа вода, којом се обилно служио сваког дана... Да би се потпуно освестио од заноса, Енглез је ппо једиу вечику шољу врло јаке црне тсафе која је још више појачавала његову нервозу. У нзвеснкм даиима ово шегово стање бшто јо та,но рђаво да је поагашљао на саиоЈ -биство... Оер Џон Је узјахао коња и пошао На место састанка ко]е је јтвјдио његов пријатељ. На пу-

ту се сетио свнх малцх догађаја јучералпњег дана. Осетио је поново оно страишо неопо1сојогво у орпу, већ неонооно, ко)о је хтео да отклонн помоћу оплјума. Мећугаим доцније, кад ое саогао с маркнзсм и вад су нлиховн кољн галопира.ти дугачком алејам КаЈПгчнна, тако широком н тако свежом, осетно је иештО мира. Нервн су се оммри.пл, захваљући шибању свсјксг ваздуха... Било је једло од отагх дмннх «тара раног пролоћа, ко!а су у Фиренцн нстннски бгкканствена. Нзгледало је као да су све гране на дрвећу биле носуте зелеипм прашжом... На левој страп н романтична лнннја брлкуллна одвајала се од нв5а, чији је азур бно в дубок в лак.... ПоветаЈгац, у исто време и х.тадан п топао, давао је снажног жгавота атмосч||в|>и. Д јтк главне алеје био је правн дес|)иле конлника и кола о којшма је Бониве рекао по коју реч... Маркдаово прнмадбе имале с.у печат мизанпропије и свака је цовоћавала необичан бол којп је с"р Џона мјгчио... Рекло бп се да је маЈиагз намерпо шиао на то да доведв ове мислн свога дру!% на овај фатални пу*г иеповерења... — Добро, ево грофице Нгше која галопнра оа 1шезом Андрејем.... Изгаеда да су његово ак-

цпје пале.... Бмшлнја је баш лепа овога јутра... у четрдесетој годинн и еа толимш Оиткама. правим ратовпма... Као ц ваш кузен лорд Раадатф, Рамчзе је био ваљЈ -бл>ен у њу. Он је био срећањ а она му је била бериа шест иедеља... Дуго вреаге за ову песталну лсеиу. — ПоадравЉа вас ва,ш прп.јатељ ЏеМ«.. Оп ће пронаћн оретство да не уопе код Наташе.... МоЈкете му рећд да ће он бптп јсдини... Опп ови рапгопори. ц још сино141 др.уии С-1ИЧНИ, били су ситаи иовац којц је 10[>ужио пз руку у руке сваког вечера у педееет салона у <1чгренцп... Од њих гу једни бцли најобичиија оговаран>а. а други праВе клевете. Али сер Џон се налапио у таКвом стаЈћу да је осећио жпвот са свом Ничовом гор'шиом. Шнбао је свога коад као да је хтео да побсгие од свога дрЈта. Осећао је како га обЈ-зима диВља л;е•1 >а да иде далеко, да. врдо далеко и да нема шгчога више зајеДничког с овим друшгпвом лалан и обмане, коме је пртгадала ЛЈ -цнја де Нансс],... ...После тога, ко зна да понеки од ових шетача не говоре тако]>е о 1вому и о 1вој <шгчне речи?.... — Свромах Опрабан!.,. Мада г|>офица де НансеЈ лвпО га вуче аа нос...»

...Не, иикад... Он нсће да будв нграчка јсдне кокете, јеДне * од оннх жена чија су се орца шменпла у праву перфидију, која се (идују квд доводу у очајање каквог исгарепог човека, као пгго се нграч шаха раДЈ-је кад Вешто матира свога рпвала... Метанхолнја га је прожднрала п он је Једва обратпо пажњу па Бонивеа^ кад је овај заусташго коња, погледао у оат и рокао му: — Треба се вратптп. мој дра« шг.„. Ја тш! О01МО толвко времеиа да будем тачап на састанку, са гооно1)ом де НаИссј, с вашим флергНлм.... Нпшта шш1е није љутило сер Џона као овај лал; иазнв, дат о- « Н°ј коју је хтсо уаета :«в жену. (НастаВпће ое)

Даме, ваше ечи! МораТе бнтп свесни. да су очи најлбнше пл Вашем лццу, затни, нвјмоћнпје, најдрагоценнје н најнеа-.није. Ла бв ноотпгли ове услове, пишпте олмах ла Вам се лостчви 0ПЕШ1ЈАЛ РУОКИ ЧАЈ »ВЕНУО» ВОЈ п _ свм наведоног. уннттвва 6о|)в око ОЧ ију даЈв очимц НАРОМИТ ИЗРАЗ 11 СЈАЈ тс омогућујв ВУЈАН ПОРАСТ ТРЕП а ВИЦА п ОВРВА. — Отит рввултат у току Нодол»у лала. — Цвна једном омоту са поштврином н ' Нарочнгпм \тц\ством је дпнара 80. — Шаље уз доплату (поузсНеп) «МБРКУР» — СТАРИ ВЕЧРЈ