Време, 31. 05. 1930., стр. 3

Субота, 31. >га ]а 1П30.

^трана

Двадесет девстп да н суђења загребачким терористи* Одбрана

Јучв су ка)зад — двадвсет дввс тог даиа дроцвса — почвли давагн одбраку бранаоцн оптј жрш « Ивана Бврнарди|1а и друтова, чланова загрсбачко терорпстичке оргаотзације. Прома рашхјо утврђвном адоразуму, у тш;у јучорашњег прсгросл, од 30 адвоката далн су одбралу бранлоцн лрве четворице с лпсте оптужвних. Вороватно је, да ће се у току цдј 'ће аедеље одОрана зопршитн н почоћв давати евоју послеон.^- рсч оптужонн. Претрес је почео одмах после ч часова. Попгго оу у салу ушлн свп браптгош! новзшарн, оптуженн а затам судскп кологнјум, браш^лац опт\ женог Бернарднћп г. д-р ГвоздиН адвокат пз Сремско- Митровнце заузео је место за адвокатскнм столом лево од судског кологнјума, за којкм ипаче сталзго седе бранилац днр Мачека г. д-р Трулгбнћ н г. Шутеј, док су осталн адвокати у Елупода. Г. д-р Гвозднћ говори брзо н. течно. Његову двосатпу одбрану пратилл су свн с путгам пажљом, Од оптуженнх најпажљввнје је слушао Бегнћ, док је др. мачек скоро за сво време био наслоњен «а руку с погледом у под. ОДБРАНА Г. Д-Р ГВОЗДИЋА Државнл суде за заштнту државе, почео је своју реч г. д-р Гвоздић, прве весгга које смо црпелн нз новина, прнлнвсом хашпсња такозване терорпстчргке организације, бнле оу тако страшне и мистнчне, дн смо држалн да ће се та хгнотпчпост отклоннти течајем процеса. Алн та мисгшса је осталљ Поричућн да оу оптуженн хтелн да стварај}' револуцију н да врше атентате, бранплац гозори опшнрно о ткихатошком моменту н велн «да је ј&вна оптужба од једаог малог нтшндента створнла крушгу ствар*. И-стичућн да је омладнна у томе моменту хтела да покаже револт, бравилац њихов акт олраадава младнћскнм полетом и веон да то баш доказуЈе, да нема говора да оу у ово били умешанп и старијн; д-р Мачск, (Бегнћ н Јелапшћ. Потом г. д-р Гвозднћ прелази на дела озога клнјенто. 1\умачи прво појам удружења н велн да о друштву илн орпанпзацнји у овом случа^у не може бнти ни говора. Оргае -гзацнја илн удружење»не постојн, енти је постојала. ОптЈ 'жница ннје могла да доведе у пснхичку везу н да докаже то постојање. У тој оргавнзацпјн бнло јв младнћа којн се у лснвоту нноу ни впдели, илп су се овега једном сусрелн као Бегнћ н |Бернардпћ нли Прпић н Бернардић. Нема нн психнчке нн физнчке везе. После тога г. д-р Гвозднћ доказује да оптужени Бернарднћ није могао бити вођа неке органнзације. Он је вбог свога нмггулзивног карактера ©ероватно означен као вођа. Међутнм његова дела немају ту ознаку, ен оптужба то није могла доказати. Браннлац затим говори о душевном стању оптужених после хапшења у Загребу и у БеоЈ-раду на сас.тушанлгма и готтирв,јући дела д-р Штерннга и Фрндриха Јадла о модерној пснхологији објашњава, запгпо оу ош! и у Београду па чак и оред судом у главном потврђнвалн оно пгто су рекли вод полиције. ГовореЈлг о револворимо, браталац с ирогагјом велн, да је терорнстнчка органнзацпја располагала са четирп револвера од 6.35. Ти револверн су набављени још у септембру, а дело је извршено тек у децембру. — Ја доказујем, вели затим бранплац, да Бернарднћ није суделовао нн у акцији са пакленом мапшном. Кад је бно састанак код »Еспланада» он је већ био затвороп. 0 овој акцијп он је непгто чуо на састапку у Јаоки, али је рекао да је свега тога снт. Уосталом овај састан&к у Јаскн трајао је свега пола сата, а Бернардић је дошао у Јасиу да уредо овоје лнчне сгаарн. Читава његова врнв1ша је у томе што вије прнјавно власти, пгго је начуо. Та акшгја јо имала академскпг карактер људи, који су добро мнслнлн о томе шта раде. Објашњава зашто је Бернардчгћ покушао да белги у Мађарску и велј !, да је то учшшо само ра^и тога што се бојао да ће га звЈ^ребачка полицнја ухапсЈГгп п овога пута без разлога. Из свега слеоп. велп на крају г. д-р Рвоздић. да крнвниа Нпапа Бернарди!пг гшје доказана. Ја молим 0 >'д, да у колнко нађе увереи»а о његовој крпвиш!, прпменп оие бла-' годетп које ужнвају пплитичкп мотиви, јер овдо ое ^гнгде ие вндо огоистичвн мотпвн. Пледирам за то ча со П]*1гме1ш закоп н казна евентуал на одмери као по.7итнчком мривцу. Мо.тлм да с^ уважи, да је био доброг понашанл. НстЈгна полипијскн каж н*авал алн је нзлазнп невнн. ОДБРАНА Г. Д-Р ХРВОЈА По,'.-|<1 одмора дпо је ОДбрану брпн 11..И оптужонпг Хнцијв г. д-р Хрвоје хтвотт нз К.шмчм. Швгот рг-ч трајала је пко јодан сат. У гшч(угку ''воч- отЛрднс г. д-р лр ■Ојв ПОКУПШВ! п:. М. лој ствари ЛЗ оперетни кар«и."терЗатим св бранилап оочрће на тврђгње државног тужиопа. дд су оптуженн ттлп гсотунрсги акипју омнгшЉатз и иита. зашто дрЈкавнн тужилап н«! је дигио онтужинш' пропш Кошуш

Из1ава Брегеа „Бремену"

ће. н Крњевпћа? Вели да у току цроцеса није утврђена ни једна чнњевлгца, да су оптужени били у везн са емиграпттама, нарочито то шгје утврђено за Хаџнју. Затнм г. д-,р Хрвоје прелазп на појоднна дела свога клнјепта п износн, како је Хаџнја, понгго је у јулу месету 1г\ - штен цз затвора, отишао у своје родно место, а затим добно намештење у Јалки. Ради те запослености није се могао ни бавитн каквнм Ф;и1тастнчт1М плансвдлма. ГовгфсКп о односима измећу поједппјјх оиту:кених он велц, дл н« може кнти рећн о оршннзацијн. Између Хаџпје п веКине опттжиних пнје бпло ннкЈ-квог коцтакта. нн личног нп нрнјатељоког. Ллп и да је и посгоја.и органнзацпја. вели бра,пн.тлц, с кнм јв Хаџнја ралговарао у то доба н о чему. То нпјс доказашо. Као бнвшп приподник X. с. с. он је ггратио јавие домђа. је н кад је чуо о ј*.м1утаи.нјп код н>е1-а г-^\1фобуди-та ми<*ао, да треба прот^стцрати противу људи који су хтеш да прегст«1В.'Бају хрватаг.и нарол. олтим г. др Хрвоје наводи Да ге мост иа Млртииовки налал у средини : )агреОа, тд је поред н .»>га ве.прл! пј>омег н и :водп заклл-чак: да. кад би оптуженп хтетн да руше. то би моглтт да чпне на другим објоктнма, дал>е од Загреба. — Дакле нема доказа да је постојало удружење за нзвођење терорцстачке акцлје, нема доказа да је Хаџнја учествовао, онда нама ии дела да се стави под Закс® о зашгитц државе, Друга јс ствар да ли то пада иод удар другог дакона. 0 томе дљн&с нпје рвч. Највиапе што може бнги јесте дело, што полицпја њЈжњава до 24 сата затвора. Према томе не може битн крнвн>е а још мањв казне. На крају бразгилац каже; — У с.-А'ча;у са Хаџијом имате посла са једннм ндеалнстом. сањалнцом, који је готов увек да корн>'ти своме Н1р<одл-. Бпо сам уверен од понетка та је некрив и то л-верење се појачало током процеса Мислнм да ћете и ви то утврдити н да ћете га ослободнти. за пгго вас молим. РЕЧ Г. Д-р ГРГУРИЂА После г. др. Хрвоја говорио је г. др Гргурић. бранЈнлац Франекнћа. Из пркзиања сннх оптужевнх, вели он. произлааи да оу хтелл ооујетнти поход поклонстзе«не деггЈтације. Овом дога Ј ;>а)у шристугаило је л деловање Југословенаке авааемоке чнтаоншпе То оу билот допађаји којн су деловалн на њнх и то оу бнли мотнви који их потстакоше само на демонстративнн испад. Дета ова а^ција по својој тшденцнјн, садржкни н по сретствнма ннје ишла за убијањем ."цудн и рушењем објеката или за променом порегка. Затим брашилац доказуЈе да оптужепи нпсу могли нп ггравитн строј јер нгист бпли стручњаци и тврди. да т«0 строј не би могао паказати ннкакво дејство сем екоплознју. јер ннје бно нн довршен. Овај строј упоређгје са праокалндом, која је некада бач"ена у Огарој Пазови на Раднћевом збору и каже, да је овај случај -хцуд и камо мањи и невинији. Говорећи о вривици хвога брањеника вели, да је он имал само једну задаћу да набави експлознв. Све остале радње догеђале су се без његовог знања. Такође није ниним доказано да је франекЈгћ био сшабдеввн реватвером. Једнио му се, дакле, може илшутнрати набавка експлозива, пгго он и признаје, али ту његову радњу тоеба објективно расугтптп и нотгитати намеру. У наЈ1-орем случају ту може бити речи о иолицнском кажњавању. На крају вели: Њиам да тфеа вама лежн мртво слово закона и да са понрпвате уверењвм. Алп то уверење вп морате засзгиватн на тињеинцама. Ви сте прва н последња инстанца, с тот будите задахнути нравдом! БРАНИЛАЦ Г. Д-р ЛАМЕШИЋ Потом је дао реч бранилац оптуженог Кромзира г. д-р Ламешик Он свога клнјента претставлл као невипог дечака, око кога је сплетен велшл1 чвор, воји би нмао да ушгаггн његову шадпћску бујноог. Тај чвор је ра (У1летен и он чека. да суд каже ње1х>ву невш10ст. У даљој својој речл о« каже, да је његов клијенат добар иевач (тенор) н да је био у певачком дрл пггву, поллтнку јо познавао по ономо што се као ра:!б1»брнга нала.-шло у омладннским лисчошима. Ои је као певач бно далеко од полипгке. Излаже врло онпигрно и:ивот младога Кремзира и њетне одтосо са оптуженнм Бериардићем. Љогов оусрегг са Бернардп1|вм јо био случајан. Објашњава његово стање у кафанн, када је ре.ао; .Ја б\тм нанравнл атентат! тврдо)|'н да је то бнло уперено протнву иафеџије, воји >е хтоо да га нзбацн из гии|<ше. Доказује да не постојн дело ,-а које со он оптуааује н молн оуд да га ослободн. Дан „Јадранске страже" у Банату Вршац, 30. маја. — У иедељу I. јуна п1>осдав1111е се у целом Бапату дан Јадранске страисе. Месни олбор Јадранс1иЈ страже у Вршцу уз помо11 свнх овдашЦхНХ добЈиЈтворннх женских орга шпЈација нрославнКе тај лан, те 11е пре подне прикупљатн прплого у коргцст нодизања великог онораин .и1Н1та за деиу и болесниЈ.е БанаЈшна на огтрву Хвару. УвсЈе биће нригх.*1)ен велнки одлбрани музичкн концерт овдашње Војне мулнчке школв у градоЈсом нарку. (Време)

(Наставак са прве сггрвле) Издатци за а»4ортизацију, плата персоналу, утрошаи горива биће таиви да ће дозвољавати да цене нарата за лет пре. ио оиеана буду веона јевтине. Тада дирижабли неће моћи више да иоимуришу авијоиу, јер Не његове цене бити далено веКе, а поред тога његова спорост чиниКе да *»е пет преио онеана на дирижаблу бити два пут дужи него на авијону. Вицели сте чаи и код последњег лета ГРАФА ЦЕПЕЛИНА, ноји је иначе изврсно успео. да је ои због атмосферсии* узрона трајао по времену миого дуже него што је то било предвиђено Авијон због овоје велиие брзине бм^е много мање осетљив на супротне ветрове и буду него дирижабл. Гсворио сам вам о авијоиу од 10о тона, јер услов за смештај набииа и мотора у крилима захтева тако велики еероплан. За Еаропу, за континенталне летовв или летове над морима, остакемо и даље иод авијона до 10 тона. НајвеНи аијон овде бићв од 20 тона, и то само онде где Ие бити потребио да има на себи кабине за спавање, као и. пр на ваздушној пинији од Марсеља до Каира где Не се летети и ноћу. Веки ввиони од 20 тона за ове линије неће бити потребни. Треба дакле окочити од авијона са 20 тона на авијона од 10о тоиа, који Не служкти за прелаз лреко Атлантика. Овде неНе бити средњих типова. Исто је тгнав случај и код бродова Лађе које служе за прелаз преко Атлантика имају три или четири пута веку тонажу од највеких бродова који олуж в за друге линије, и. пр. за Индију. и аио су то велини бродови. Ја сам претседнии францусиог ваздухолловног друштва ЕР УНИОН, које поред осталога има ваздушну пругу Лочдон—Париз—Тунис и која Не се, у споразуму са Италијом и Енглесноч наставити ове до Египта. Друга наша ваздушна линија је Марсељ—Атика—Сирија—Багдад, и она, у споразуму са Енглесиом треба да се продужи до Индије, и да допре чак до Индо-Нине За ове линије ми не предвиђамо веНе авијоне од 10 тона јер верујемо да су они довољни и не желимо да отежавамо енсплоатаЦију. Сасвим је друго код гиекоокеанског ваздушног саобраЦаја.

ЗА 24 ЧАСА ИЗ ПАРИЗА У ЊУЈ0РК Оаде оу потребни авијони од 1о0 тона, јер ће они моћи да носе 200 путнииа Кабине за спавање. нао што сам вам већ рекао, биНе у крилима, али путници Ме гфено дана бити у салону и трпезарији које ће бити сеештене у телу авијона. Да би би се авијон могао спустити на воду мораНе Да има и т>уп као што га има и птица, и У њему ке бити салон и трпезарија за 200 особа Дебљина ирила биНе 2 и по метра, тако да Не кабине у крилима пружати од прилике онај конфор иоји се има у купеима спаваНих нола. У осталом, лет са овим авијонима од Париза до Њујорна трајаНе само 24 часа, те према томе ту неНе ни бити потребан сувише велиии конфор који је неопходан за бродове који путују по пет, шест и више дана и иоји морају да буду иао каиви пловеНи палас хотели. На гпггање уредника Врецена када мисли да ће се овај саобраћај авиошгма од 100 тона привести у остварење, г. Бреге је одговорио: — У воме погледу ми смо веН све предвидели и припремили за остварење, и неће се дуго чекати. Још пре десет година имао сам идоју за танав једаи авион, али је тада било и сувише раио. Грађење оваквих гвиона треба да одговара еволуцији идеја маса. Сматрам да Не за петшест година овај мој план потпуно остварити. Како је француски војни аташе генерал г. Розе потражио у овом тренутку и. Брегеа, 1штервју је био завршен. Г. Брете, опраи!тај>-ћи се са уредником Времена, показао му је да га је баш то питање еволуције идеје код маса жнво иитересује. У руци је држао једну књигу Гистава ле Бона о лсихологији лтаса, коју. еј донео да за време ручка чита: — Видите канвим се озбилним стварима занимам. СВЕЧАНОСТИ У ЧАСТ Г. БРЕГЕА У недељу вече, Аеро клуб приредиће у част г. Брегеа свечани пријем, а француски посланик г. Дар приређује прексутра, у понедељак, у част г. Брегеа свечанн ручак. У понедел>ак вече г. Бреге путује натраг за Париз.

Петар Киртен као сексуалнопатолошки тип

Шта казују жене, ко је су умакле рукама диселдорфског убице Још кад је имао свега 16 година Киртен је напао једну проститутку и удавио је

Диселдорф, 30. маја. — Међу кримииалним струтацима сада сс води жнаа дебвта одиосно случв^а Петра Киртеиа. Диселдорфска по.тиција се окривл»ује да је била неспособиа да на време оиречи тбиствА Петра Киртене тт злочиица ухвати. Кримкналиста др. Мнлер из Хамбурга, који је дошао због овог случаја у Днселдорф, подвлачн места у рвнијој нстра:ш која су овлаш испуштиа и чиме јо Киртен остављен по страни, док су рЈ>авн поступци нстраге давалн мотућности да се у Енглеокој, Фраицуској, Аустрији л рваним друтим местлма Немачке хватају тобожњн „днселдорфски вампнри". Тако је доказано, да је једвн затвореннк у затвоп? У Есену још у јесен 19М јавио полнцији на протоко.ту, да је Киртен убица. Овај је човек био са Кнртеном иЈвесно време у хапсу (кад је Киртен одговарао за једну краЈуу) и тада је Киртен пред н»нм у неколико махова причао о својим делима пз ранијег временв, пгго је хапшеник после довео у везу са делнма диселдорфског вамлнра кад је већ Кнртен био на слободу. Међутим, полипија је врло олаио схзатила своју дужносг и пропустилв је ретку прилику да дође до алочннца. Опа је сматрала да изјввама једног хапшенигл не треба придати ражиости. Водећи истрвгу она јв поступила тако лежерно да Кпртеиу није било тешк* да од себе тада одбије сваку срмњу. ТИП САВРШЕНОГ СЕКСУАЛНОГ ПАТАЛОГА Киртен је, квко каже полиција. пре свог твдаљег бегства, становао у једној бедној собн на мансарди старог дела вароши. Његова соба је била бедно иамештена н немарно немарно уређи-

Натпн гралови

ЦарсЕсо СБсоп^ве

(Наогавак са лрве стране) Неуморно, он вам прита чнтаву бнблијску историју урезазгу у орахово дрво, умекући у излагање и своје опсервалгнје. сОво су Адам и Јева», вели он, »голи. То је било во време кад су грепшли. А ово су опет он и она кад су се покајалн н кад су почели да се облаче>. Каа дође до царокшх двери, Днмитрнје вам каже: «Ова су врапа гтремазали бугарски глупапи кад су били овде. Хтелн л>ууш да <нх >позлате» и по&варнлн ствар... Ама опет добро — јер су моглн и да и' оанесу. Јер су њнма Герхаани вудили шест хгалиона марке злато за овај иконостас, да го носе у музеј>. Кад је то све објаснио, старац пас изводи у порту. Три четлри тнсте н ЖЈГвахне мачке нас прате У шетњн нзмеђу гробова. Порта је нсц>лвепа вевнм тешкнм \гирисом, којн потсећга на мирнс лнпа. То су цветале не!;е «лознцо>, гато шх је Днмнтрије ирквењак засадио око олтароког знда. Како тн се зове па лоза? — Ханулгнне руке, сипак!... Тако гу кги овде в1пемо, ви гу тамо випате орји нокти. * * * ...У онпггс, Окопл>е је пуно цвећа, једна варош у Југос.1авији где свет за цвеће нма чнтал култ. По српскнм и по ту'рскнм баштома ограае "у пуне венаца тнх орловна ноктију а леје су претрпане ружама н каранфнлима. Деиу, псе л ру;ке срећете у Скоп.гу у овакоме дворипггу. Цигвнке у пгалвара.ма и стари Ту[«[н о чалмама нду са корпома рулса на глаин улицама н продају 1а свету, који желн н во-ти да се кнтп. Уторннком, на позвру, ружа за слатко се нродаје иа кплограл!, у гомнлама. Пуполлн пеких скопсклх рулл су ве.тнкц као гушче јаје. м Ко жели да вндн Скопл.е, треба да р;чспореди овоје време тако да у н.ему провеае утораж, када се овде одрисава пнјац. Поред ларочнтпх ношњн које може тада видетн у Ско11.т>у, он тада може вндетд н

народне ружотворнне: платно, везове, грнчарги/у, ћнлимове и друге вунене тканане, столнце од рогоза, каштпсе од шилппнрова дрвета, окјићене >перлама» н металним везом, корпе, нануле, лекарнје,, асуре, чарапе, ковачке нзраде од гвожђа. Овде се на тргу продаје не само поврће, ваће и месо, сиреви и ннлесас, него и чоха, и ЛЈуч, и брашно, и брашно, и жито, и семење, и дрвене ралице, н огока, и коже, н цвеће у сакои>ама и б>-радима, и обућа, и ужад, и ов9 остало. По тргу се нмпровизују ћебапчиниие н хлебарзнпе, тако да свет може на пнјаци и јести. То ннје пнјац, него панађлтр. Било би штета не учштатц сше пгго се може да се от>ва овај разнолики карактер окопљанскнх пазара, и то н онага у турском н онопа у српоком врају варошн. За ТЈтристику, овн пазарн би нмали Увек нарочиту драж. С. М.

КАКО?

ЗАШТО?

Један читалац нас пита: — Где се ваде карте за путовање аеропланом и пгга коштаЈу? Одгоеор: —Из Бсограда се може путоватн аеропланом у С јјоп.ђо , Загреб, Сарајево и Подгорнцу. Карте се ваде код Друштва за ваздуппги саобраћај у Бријановој улнцн број з, код ваступннштва »Вагона-лн», у палатн Југобанко (Коларчова улица) и код «Путннка> у Коларчевој улнци. Карте коттају: Београд—Скочље 300 динара; Београд—Загреб ".20 динара; Београд—Сарајево 42<» динара и Сарајево—Подгорнца 420 дпнара. Јаван час у Крушевцу Крушева«, 29. маја. — Дапас по подне одржали су јаван час ђацн овдашње гамназије, на комо оу прнказалн вестсбе које ће шводнтн прилнком овесоколоког слета у Београду Веисбе су успеле п интеросовоњо јо било ве,шко. (Врзме)

Киртен вана. До ње се долазило кроз два олел>ења: у једном је сталовво неки цпркуски пеливан, а у друтом је неки ствринар (који ту није живео) држао стари намештај. Апсолутно је невероватно дв је Петар Киртен могао да има на жене тако јвк утнцај. Мален, ситан и беанзрвзан тлп, коме су се на лицу једино оцртавале лниије пакостн л злобе. већ човек у годинама, сем тога са велнком и непропорцноналном главом, велнким ушима које оу ншло у стрвру и хладним очима, не би могао да врши нормвлан утицај на жене да није у њему било неке демонскв снаге. Он је савршен тип сексувлног и патолога, којн, да бн своје еротске жеље остварно, не бежи нн од каквих сметња и ни од каквнх послова. Чак н у моментнма кад је вршио злочннства, кад је у њему требало да надвлвда опнјеност крвљу својих жртавв, он је бно хладнокрван н рафннован тако да је умео вешто да прикрије све трагове злочннства. Он је бно толико опрезан, да је, на прнмер, леш Марнје Хан прво сакрио у грмље, па се сегно Зв сугралан поново дође н још пажљивије тај леш сакријв закопавшн га у пол»у. П таквом једном типу треба додати његову жену, која је важила као добра домаћпцв, или се умела таква папрвпти, и радила рг једном великом н познатом локвлу као послужнтељнца. К"ажу да је тек у послсдње време нешто знвла о злочинствима свога мужа. Међутим, полпциј о томе сумња. тим пре пгго је доклзано да је та жена ранпје већ бпла на робијн јер је проболв ножем свог љубавиика. киртен савршено мирно признаје сва дела Јуч^ршњп дан протекао је у полнцн>п овлко: Када јо Кггртеп доведен на саслушање, гва су врлта до ово ообе била затвор«-на. Крпмнпаллн потнцајпи сгајатп су на стјлјки. Клртеп јв праиг.но \.>тн1пмч| ,1о ове собе пгогијто , сп>'штеппх руку. које шгоу бнле везаЛ'\ Од. ч.1х. чим је нечлао у ообн, ходннк «50 напунио млсг»м грађана, сусада п но<нашска. којн су дошлп у полнцпју да сваш понешто достави и ј-гви однлјно Киртена. Једпу пч> јеушу уводе жртву која јв орећом нпмакла. С<уочЈглају се - При том еуочаван^у жртв! дрптће. иако је у оигурноотн, длк Киртен са осмохом сасвшм .тежерно гф1гча шта је са жртвом !'глло н гсако ју је процЈ-отно у жпвогу. Он тако прнча о томе као да је учгшио ггско лстго дело. За све време лој; св суочдпа он пушп цпгарету ла цнгаретом, смсшка се п с времена на време корнг>'је оно што жртва прнча. То 1 >ади тако пажћнво. смнш.ђсно п паметао. да жргва редовно потврлл ту порекцггхУ кно тачну. И, кад га гјд Јтпггају зашто јв то дело учнлпо, он генера.тгго одговара: — Хтео сам да со осветим човечлнству... - -

Најзад. за свад;о дело подвлачи да га је учичгно са цуномсвешћу и са сазнањем шта чнкн и к&кву одговорн>хт такво дело повлачи за ообом. И сасвим мит«о прича како јетражио очепнћ и лн вож, где га је нашао, од кога узео, где опггрио где сакрио, где тгоново уз?о и како га је држао док >е одла,зпо да убија... ТАЈНА КИРТЕНОВОГ ЗАГОНЕТНОГ УТИЦАЈА НА ЖЕНЕ Веома ау значајие две изјаве некнх жегна однос-но опхођења Кагртеновог са женама. Од те две сведокиње једна је та воја је полнцији дале прве трагове односно убнце. Извесна Софнја К., воја иначе жини сада у Келну, причала је како је Киртен необнчно љубак и пријатан човек. Он је са њом увек прнчао необилно љубазио н углађено, леагњм н китњастим речекицама, поавао је једном у свој стан, ту јој свувао чоколаду и трудао се најлешпим речима да је уверн како је његова дужиост да се сам брнне за дома ћннство. Вепгго је добацио, каво бн био оре!»ан кад би једна дадојка као пгго је она могла да водн то домаћинство. При том је падао у неку врсту црнјеггне оен там енталн остн. Најзад јој је причао о своме жнвоту, како је био јеоном жењен н како је његова лепа жеиа, воју никада не лвоже заборавнтн, после неколико година брака прн порођеју %-мрла. Умео је н да заплаче. Сее је то невероватно на њу дејствовало, и она је бнла спремна да се таквом човеку сасвим поверн. Звнимљиво је да је ова Софнја кад )ој је саошптеЕо да је Киртен тај фамозни дисеодорфскн убнца, рекла запрепашћено: — Којешта. Он је велнхи мангуп, али убхша ш«је... ДА ЛИ ЈЕ НИРТЕН МОГАО ДА СУГЕРИШЕ Дру^га служавка, нека Марија Б. саопштава о својем познанству са Кнртеном следеће: — Ја сам бпла н а улици кад ме }е ословио један младнћ. Ћлда ј« прншао к нама тај Кшртен и рекао оном младићу: Вн знате да се сада по варошн толико прнча о диселдорфсг.ом убшш н имате још уве^; храбрости да на улнпи пресрвћете девојке... На те речи онај је младић отншао од мене, а ја сам, сасвнм взненада, стекла велико поверење односно Киртена, верујући да је лн тајнн агент полиције илн неки солиднији господин којн штити младе девојке. Пристала оам да ме он отпратн до моје куће, куда сам н пошла а писам шгала нн на крај памети намеру да му дозволим да ме он води својој кући. Али, после гога, он је умео да ме лепим речнма тако убеди, да сам ја прнстала да пођемо у правцу његовог стана. Међутим, он шгје ишао ин гамо, него ме је повео чак у графенбершку шумтгцу и ту одједном сав се изменио. Стао је још ближе менн, ухватио ме за руке и рекао: — Нико те не видн, нико те ие чује. Шта ћеш радггш ако те сада бапнм на звмљу ? Тада ми је још додао питање: Знаш лн тн где ја станујем? Рекла сам да не знам. Он ме је тада просто узео нспод руке и повео у свој стан. Ниеам имала ннкакве сла ге да се одупрем н сносила сам све пгго ме је тамо снашло. Кам смо изашлн нз стана, он ме је оџет повео у ону шумнцу и рекао мн: Сећаш се што сам ти мало час рекао? Рекла сам да се сећам. Он је тада поновио још јаче. Опет сам одговорила. Најзад је викнуо: Лажеш, ти се нпчега не сећага. Ја сам на то договорнла: Јесте, не сеђам се. Алн, с тпме ни-је бнло готово. Кнртен је прншао манн још ближе а ухватпо ме око паса: — Се»ћаш лн се где сн бнла? •Знага лп да кажеш у ком се кварту н улЈшн валази мој стан? Апсолутно сам свеспо одгоаорила: Не сећам се. И, заиста, каада се ннсам сећала, нако је то бнло тако скоро. Ннкада се уопште не бн сотнла. Оч је тала рекао: Сад пемаш куд, ја ћу да радим што желим. Ухватно ме је и бацио снажно на земљу. Али, у нстом моменту ја сам врпснула. Нзгледа да је он од тога био зачуђен. Изгубно со у грмљу. Днгла сам се п сва узбуђепа, трчала сам све до прве трамвајске станице. Так сам се ту зауставпла. против шуљева, код ботести бубрега, мокраћнв цевн, Лешпке и дебелог прева, прпродна Франц-Јозефова горка водв за крвтко време отклааа неуредну столнцу. Болнпчкс св»доџбв довазују да је Франц Јозофом вода зато, шго дс.тује л<».»Лотпо, осоЛд. то погодно да је употрн5>ује сгаро и киде,