Време, 31. 05. 1930., стр. 4

Стђана 4

^"0 7 •

Субота, 31. маја 1930.

Шжшмж ПРИЧР Г)РРМША

Исхрана пзКолсћог детета

Г. д-р Иванић

Са поласком у пп?олу зете мења 1г-; основе свој јкивот Д отле слободно, поглавито у породи«шом кругу, без нарочитих обавеза, без великих брнга, са школом ступа у нову средину, улааи у друштво. долазн под надзором шраиих лица, добива обавезе и мора да се нодвргава колективној диојшплини . Свакако да ове прншене шгају упицаја н на телесно н на духовно и душевно стање детета. те је не опходно, да се у том прелааном отању што већа паиува обрати на дете, да не би тај нови живот нанео штете његовом здрављу н развићу. Са овим промена.ма у начину жи зота наступају и про.мене у многим физиоЈкмнким рад њама детета, а на рочито су врло че сте промене у исхрани- Често дете изгуби прохтев за јелом, нарочито ако се на ту страну не обратн више пажње. Много пута дете оде у школу бев доручка, у подне рђаво једе, не вечера уредно, услед чега настушају пореме&аји. па и оболења. Нарочито по природи нервозна и надражљива деца врло лако по ремете исхрану у школском добу. Међупгм за напредак у пгколн и за телесно развиће детета неопходно је потребна добра н правилна нсхрана. Иохрана школског детета пе разлпкује се у оонови од нсхране матог детета предшколског доба. II шкатском детету су потребни угљенл хпдрати за провзводњу топлоте, соли и внтамина у већшм колпчннама, те н њаму треба поглавито биљна храна као извор овиз саотојака. С^мо то школско дете треба да употребљујо много разноврснију и обнлппју храну. Оно молге да употребљује све намирнице биљног порекла као и одрасли, справљене као н за одрасле. Велика је погрешка мшшљење, да је школском детету потребпај нека нарочлта јака храна. Из овог погрепгаог мншљења многи родитељи нросго кљукају овоју децу млеком, јајима, месом, колачнма па цх претоварују, услед чега долази до поремећаја у органпма и об^љења. ЈКод такве деце мора после неког времена да попусш апетит. Онда се депа ставе на пробрапу п префош>ену храну, пупу храњишгх састојака, али бее несварљивтс материја, које изазнвају правилно рапшење прева и правилан 7«д њнхов. Долази од неуредне столице, пгго нзазива тровања, ус.тед чега долази до гађтоа. раздралумгвоогп, бледила. Деца су дебела, а.т!Ј трома, тешко се кре ћу, л\рзовољна. Исто тако није погодно за исхрану деце давати им много шећера, чоколапе, ко.тача и разне слаткшпе. Ово и детету треба да буде посластипа. а нс свакодневна храна. Али погрешно је исхрањивати деиу и сувише гру бом и тешко.м храном, као што је то случај на селу: комад проје, парче сланине. главица лука, пргсан куттус, пасуљ. Свакако да све ово треба да јеле и школско ђаче (и у колико 1е старије у толико више) али није по његово здравље и развиће корисно, ако пог.таВ/Гго о томе живи, јер све то заузима велику запремину у желудцу и изазива проширење и спадање желудца. Храна школеког детета мора бити мешана, биљног и животињског порекла, не сме имати ве.тлку запремину, мора бити разноврсна и строменљива, добро зготовљена, треба да садржи ловол>не копичине свих храњивих састојака, а нарочито оних, који су у овом узрасту V већој количини потребни. Потребне састојке животшбског пореклз (беланчевине) и школ ско дете треба да добије поглавито из млека. Због тога му треба давати дневно у разшгм оброцима или справл>еног у јелу око 400500 грама млека и то изјутра 125 —150 грама, а остатак у вече и

у разним количинама и јелима. ј Није добро ако се даје да сву ову количину попије. Бе.та кафа, какао, чоколада. чај с млеком, физ, ; приниач, резанци с млеком и слич! на јела треба справл>ати. Али је I врло целисходна и промена. Дете| ту се доједе свако јутро узимати белу кафу или какао, не треба ме! њати, а извесно време чак и изо! ставити течност, па му давати млеч не производе: масло, кајмак на хле .6у, а уз то пекмез, мед и слично. Неки п>т му се може за промену припремити и каша од овсеног брашна, што се зашеНери или засоли ве»ћ према укусу детета. Месо и јаја не треба давати школској деци а доручак; исто тако ни колаче и слаткише. Ђаци врло често немају апетит за доручак. Ово долази од ужурба ности према школским часови.ма нарочито ако деца задоцне с устајање.м. Зато је неопходно потребно да се деца навикну на рано уста јање. Али тада морају и рано лећи и природно раније вечерати. Родитељи по великим градозима чине неопростиви грех према својој деци, кад им дају вечеру у 8 или у 9 час., па и касније. Детету треба бар 1 и по до 2 сата пре спа ваи>а дати вечеру. Пошто треба ра није да устану, млађа деца морају лећи бар у 9, а старија око 10 часова, те стрема томе и вечера треба да ш се да најкасније у 7 одн. 8 час. Кад се тако уреди деца могу устајати у 6 сати. те имају довољно времена, да се без журбе спреме за школу и доручкују. Место да децу навикну на рано устајање, родитељи да}у деци хлеб са кобасицама, месом или слично да једу у школи. И ово је неподесно и неправилно, јер дете ово поједе у школи на двоје на троје, не сажваће добро, брзо гута, те и не искористи као што треба. За школу детету се може дати само парче хлеба с маслом или воће, ахо се неће, да дете поквари апетит за ручак. За ручак се школском детету смеју давата сва поврћа, варива и воће као и одраслом- Грашак, сочи во, пасуљ, куггус, сладак и кнсео, сланаћ, кељ, келерабу, карфиол, зеЈће, шаргарелу, и т. д- треба давати и детету као главну храну. У вече му се може давати два-трипут недељно јаја; иначе поврће, кромпир, салата, кувано воће, затим кувано тесто, сир и други млеч ни производи- Ова јела треба мењати тако, да се детету не доједе. Старија деца могу узети и мало сува меса, обичне кобасице, али месо није неопходно потребно за децу, ако своје потребе у животињским састојшгма подлифе млеком и јајима; корисно је само ради бољег апетита и промене. Врло је потребно, л» се дају афови патлиџани, краставци, ротквице, разне салате и у подне и за вечеру. Врло је добро после вечере да дете узме и једну јабуку или друго какво воће. Напитци после вечере, као млеко, чај и слично нису препоручљиви. Само кад је храна јако сла на или зачињена, дете тражи нагжтке. Иначе још му треба дати топле напитке после јачег крета?ва или зими. Разумљиво је по себи да хлеб иде уза све оброке Бело пециво се може давати за доручак, иначе добро печен хлеб, који не мора бити од белог брашна. Школско дете треба да добије дневно: 7 до 8 год. 1450 кал. или 65 кал. за једно кило тежине; 9 до 10 год-1650 кал. и.ћј 60 кал. за једно кило тежнне; 10 до 12 год 1750 кал. или 55 кал. за једно кило тежине; 13 до 14 год. 1900 кал. или 50 кал. за једно кило тежине; 15 год. 2000 кал. или 45 кал. за једно кило тежине. Од те количине треба да буде 10—20 од сто у беланчевинама. Према свему овоме јеловник школског детета изгледао би овако: 1) За дег ол 6—10 го/ина: доручак: 1 до 1 и по шоље млека, бела кафа, какао са 1—2 земичке са I маслом или пекмезом или медом. ' За промену каша од овсеног браш-

на 150—200 грама или слично 0ко 10 сати: воће са црним хлебом нли 1—2 кришке хлеба с маслом. Ручак: супа или чорба) 120—150 гр. печено месо (два-три пут недељно) по 50—75 гр. или рибе (100—130 ф.) поред кромпира или поврћа (200 гр.). Или тесто с јајима, резанци, макароне. кнедле и сл.) 150—200 ф- са поврћем, сосом, салатом. На крају ручка: слат ко тесто или пресно воће. Као пиће, чаша свеже воде, (150 г..). После подне: 1—2 шоље (150—200 гр.) млека или танког чаја или малдове каве с млеком са једном земичком, па каткад парчетом колача. За вечеру: млечно јело (један пут-двапут недељно) од '/< литра млека са компотом или соком од воћа; двапут или трипут недељно 1 јаје са печеним крс »1пириНима (100—150 гр.) и салатом. Или суво месо, кобасипе, шунке, хладно печење са салатом од кромтшра (ређе). Или поврће (200 ф.) са печеним кромпиром и воће. Или: воћна супа или каша, хлеб са сиром, патлиџанима, маслом, краставци. У лето се даје свеже воће или три четврти чаше свеже воде по каткад са воћним соком (150—200 гр.). За д ецу од 12 до '1$ голина: Доручак: као и млађој деци. Ако траже може им се додати 1—2 кри шке црна хлеба с маслом. У 10 сати као и млађој деци- За ручак: супа око 200 ф-; печење 75—1001

гр.) или рибе (150—200 гр.) поред кромшра и поврћа (200 гр.) или крвавииа (100-150 ф.) са кисетим купусом (100 гр.) и печеним кромпиро.м (150—200 гр.). На свршетку тесто или свеже воће. За пиће чаша свеже воде (200 гр-). После подне: 1—2 шоље беле каве, какао, чаја (150—250 г.) са две земичке са маслом или без њега, по некад 1—2 парчета колаче. Вечера: кобасице са салатом од кромпира (200 гр.) или поврће (250 ф.) с мало меса и с печеним кром пиром. Или сува риба са кашом од кромлира. Или теста с јајима са комштом или салатама. Или воћна супа, хлеб са додатком (сир, сланина, маст, кобасице, патлиџани, ротквице), за пиће у лето свежа вода по неки пут са воћним соком. Ово су само при-мери како треба хранити децу. С погледом на потребу што разноврсније исхране деце, неопходно је потребно што чешће мењати на.мирнице из којих се справљају јела. Поврћа треба, да су свакодневна храна нашој деци- Од навика у детањству врло много зависи доиније исхрана. Нарочито је важно, да се деци никако не дају алкохолна пића. Дечији организа.м је у рашћењу, те је врло осетљив према отрову алкохола- Исто тако не треба им давати ни јаку кав\' ни јак чај. Д -Р СТ. 3. ИВАНИТ,

Л лл_\ Зашто се не шрају комади г. Веснића Изјава г. Караџвћа

Господину дирентору „Времена" Бвогрзд Поштовани господнне Јнректлре, У одговор на познв којн^ мн јв РГ )учерашн>ем броју „Временв" ун\тно г. Радослав Весннћ, најлепше вас моднм да дате места овој мојој нзјавн: То што комадн г. Веснпћа нису прпказанп на београдској позорннцн нс чоже се прнпнсатн момв угнцају, јер је г. Весннћ повукао пз Позоришта своје комаде пре него ппо су и упђ -ћели менн службено на рефервт. Накнадно, глсннје, г. Весннћ мп је дао једон од својнх комала да та прочнтам .и да му кажем своје лнчно мпгал.оље, што сам радо учнппо у пријатељском рааговору са п>нм. Никад ни пред кнм нпсам тврдпо дв је г. Весннћ само лнсао похввле својнм комадима ннтн да јв те похвалв наручлвао. пв према томе немам шта у тој ствари ни да дока^Јем.

ЈКао ми је што се г. Ве^ннћ повео за обичннм интрнгама. Св одлнчннм поштоваљом, РАДИВОЈЕ КАРАЏИЂ Београдска позоришта ЦАРОДКО Чаробни стропац Вечерас у зградн код Споменнка даје се по други пут. по'сле великог успеха на промијери. ч(УБена ромалтнчна оперв класнчног мајстора Вебера Чаробни стрепац Цене меств: од 8 до 65 днн. Господа Глембгјеви У Позорншту на Врачар^' даје се данас увече комад Госгтода Глембајвви од Мнрослава Крлеже. којп је нмао увек лспог успеха код наше публнке. Режија г. Гввеле. Цене места; од з до 25 длн. Повлаотнце важе.

Тешка путомобнлска несрећа у Хериеговнни

Погинуо је улравник поште у Стоцу

Мостар, 30. маја. — Јуче се на друму између Стоца и Љубиња догодила још Једна тешка аутомобилска несреНа. Пре неколико дана купио је Хамид Солднн, закупац превоза поште између Стоиа и Љубиња нови луксузни аутомобил марке Форд Да би се тај аутсмобил комисиски испитао, прнређен је ј.уче и>И;ме излет на поменутој прузи. Када је аутомобил са излетнииима ишао чувеним успоном Зегуљ, у општини метковићској, на јед-

| ном завијутку дошло је до несреће- Солдин је изгубио власт над колима и она су се у пуној брзини оклизнула са лута и шчела се са излетницима превртати кроз крше виту провалију дубоку прехо 30 метара. Улравник поште у Сгоцу, Сманл Сердаревић, остао је на месту мртав разбијене лобање, док је сопственик аутомобила Солдин тешко повређен тако да се налази у безнадежном стању у Мостарској болници. Борба ирошив кризе памука у Енглеској

Енглеска краљица да би заустовнпа крнзу памука у ВвликоЈ Бритаинји обукла Је пам-учну иљнну и тнме дпла пример те су сво онглеске даме отлочеле да лосс намучно хаљнне На фотографији се ви;ш сер Вилпјам Врас коЈа на лријему у лолдонској општннн честита краљиди пвмука нз Кдитероа ~

Чек

Њих четаорпча, сгм-шп гости коцкарске сале, седели су пред калилом у коме је догоревала јесеља ватра. Чекали су да се појави слуга који је свалог часа ишао да герође кроз сале у белој унифортш и да оглаеи да је вечера послужеиа. За то време, монотоио и без живости, као што је била и излишна ватра, о!гп су одржавали мнраи и Иеутралан клубски рааговор, у коме одговори. увек предвиђени, не захтевају ннкаквог иапора зга1«) свакоме дају кзглед мондеиоког филозо. Дискутовало се о односу љубави шрема новцу у данашље доба. Ове формуле иатогилане у позоришту и у ромаиима биле су већ изнете редам, као што се ичносе карге на сто, када је одједном један џентлемен тена незрелог лимуна, н сувшне лепо одевен, који је говорпо са јак!гм страннм наг.таском.. изјавио:

— Ја делим гооподиново мми љење. Новац баца мрљу аа љубав. Он демораллше жене, стречава полет природлк слмпаттија. Требало би, међу чаоним људгога, створитн једну лтггу 1гротив срамног обЈгчаја којн од љубавн чагни гадан посао. Оваки члан те лиге имао би се обавезатн да никад неће пошгзши једну лсему нудећи јој новда и да бојкотује сваку ону која бн имала са[е.1ости да новад тражи. — Па илак, тирпметио је дебели берзанскр агснт, нма случајева... — Један частан човек мора да уме да их ирониме, врекинуо га је странац. Прн томе је његопа дјткност да с времена на време да добру лекипју оншм бестиднптцзма које у внше вр^тове упосе навнке нвжиа. Тад;о са»1, например, ја... Сш, с.у дпгли главе и обратнли пажњу, залнтересовани да чују апекдоту. — ТУ1К0 сам ја имао прилику, пре кратког времена, да постј'гагм како тре<5а са јеаном таввом жепом. То је била сутгруга једном мог ћрпјатеља. Удата тек од тре три године, али неласнта у тоа летама, води раскош у куНи, приређује светковчне свакн час, Једпом речи. трогап без рачуна, тако да ћете сваког часа чути ла неко о н,ој каже: > Па и та је полудим... дави се у ДЈТовима!« Ме1)утим, она се ашста дави у дуговима, алн нијв ни најмаав полудела: Зна врто добро да је >а даи краха опремила једну резерву јачу од њеног мгараза а од иртгхода љвног м.ужа. Сасвггм мирно, под ивговором раскалаш ности која јој диже цеиу, огга пстражује н прашрема добро иослове. II мсни је млада жена мога прнјатеља утоннла част дч ме сматрз за доЛар посао. Пмао сам достп ореће овде н то је она знала. Чеотнтала ми је с времена пав реме н ирп томе постављала и прешгзна пи.тзша. Једно^!, кад ме је иозвала па вечеру, Нцтала ме јв да лш ми со допада. Потврдпо сам учтпво. — Онда зашто оклевате да ми се удварате? — Зато тпто иош.ту,јем жене ево.јнх прп.јатсља. одговорно сам. — То свака.ко дотсте док оне саме не покажу да не жел е да да буду поштоваие? — Па да, мојо врлнне нису пикад претерано. Осмехлула се. промиолила мало, па заттш је, без тптаквог претаза, ревда ове речп које оу ме заиепа изненадлле: — Значн да клд ми буде иотреЛан један оебиљииј чек, моћи ћу да се сетнм вас,

— Бићу вам ш свег орпа захвалан, одговорно сам. —■ Онда, уговорено.... угвикнула је она. Дигла ое, осмехнула ми се н очима и устима п отшпла да седпе поред једне старе госпође. врто угледце, која је била украо њене куће тог вечера. Морам признати да ин се свв то чтигпло безначајно. Нисам впше нн мислио на тај разговор кад ми је недељу дала допннјв стнтло једно екапресно ггцсмо са потписом те госпође. Прочитао сам: «Доћи ћу за чак код вас сутра V четврта,к у три часа по подне, Луцнја,. П1та блсте чтпгилп да сте били на моег месту? Је лгг требало да затвОрим врата пред њом? То би било грубост. Да јој гтошаљетв чек 1ге трагкећн никакву лакна^ Д5"? То бп било детињасто... Да обавестнм мог пријатеља? Частан човек мора поштовати тајнв једне жене, макар какве онв биле... Случај хге је навео на једаи поступак који је тгао да да тој госпођн спасоносну леввдгју, а Да гсрл тооге ја у њентог очнма не буде\г нп уображени моралиста ни гЛЈ-иак. У треттутку када ми је предато њено експресно ппсзго, на мом столу се баш натазно један чек. Гласио је на око две стотнпе наполеона а био је издат од .Јужко-амерлпганске баш:е «Рајвер П тет.« Послади су ми га ол куће. Тај чек је био савршено нсгграван, у свему с.чнчан оста.ит чег;овима те банке, са иатраетпсм дату-, мои и потписом пошнљаоиа. Само, на сревгни, у косом оквиру, налазн.та се у перфорираним с.тоттча ова реч: «Душмкат.» Познато вам је, гоопото, ла је уоб^гчајено ла се ив Амерггке шаљу чекови увек у дутг.игкату, и то преко две разне лађе, ла би се у случају какве несреће на језно| од њих избегла зазоии>е1ћа и губипви. — Да, тако је, рекао је берзански агент. — Сад сам ја већ н.чао свој план- Припремио сам све како бих сутралан зостојно дочекао ту младу ламу. Она је дошла тачно у озређено вре.ме. Прео што сам учкнио, то је ла сам јој полнео чек. Скакала је ол радости као каква левојчшв кад јој се за нека играчка. Тражила је да јој објасним где и како може да га наплати. После тога је ставн.та чек у своју ташну и била је према мени необнчно љублзна читава два сата. Растали смо се као најбољи пријптсл .и на свету. не олређујућн ннкакав даљи састанак, а.иг рекавшн језно другом: До виђења.» Странац је застао као да је н,егова апекдота свршеша. Алл тгу се можда учтпгило да па пнсу добро разумели п зато Је додао: — Разуме се, ја сам орггпшалгои чек лаплатио још петпаест дана рагшје. У том тренутку слуга је огласно да је постављено за вечеру. Странап ч борванскгг агант су. се дтггли. Њихова два др>та остала су још ноколлко трелутака за гголсчг. — Овај господтш врло лепо прпча, рекао је један од њих. •Је лп одавна герггмљеа овде у клубу? — Пре гаест месетго, чплп мп се одговорио је опај друпг. — Тако! Ко га је препоручпо. — 0, веома угледпл људп, то знам сигурно. Слуга ко)и се налаапо у б.тпзгшгг чуо је име једнога од тих угледшгх људл: — Љ,рклз доп Алопзо да... МАРСЕЛ ПРЕВО.

Врњачка Бања САНАТОРИЈУМ д р ЖИВАДИНОвИЂА налазц се нл узвишпци у блнзиин извора и купатпла. Располаже; леппм собама са терасама н тек.ућом волом, салоинма ва читаље, купатнлима, пдр« ксм и радиом. Првокваспа храна под падзором лекара. Рнгорозна дпјета за шећср, гнхт ц бубрвго. Ова потре^на. нега. Целокупон пансноп 140—1бо да ч нара дневно. Тслефон бр. 4.