Време, 31. 05. 1930., стр. 5

Субота, 31. ч:1 ]а 1030.

Гтрапа 5

Синоћ /е сшигла у Београд Фоксова шонфипмска експвдиција Тон-филмски снимци из Југославије наишли су на огромно допадање и интересовање у Дмерици СиноН је стиг.та у Београл једи^ амерпчка тон-фцлмска екследиии-

ја која је обишла читаву јужну н средЈћу Европу и која се од пре извесног времена бави у нашој Кр«л>евини. Ова експешшија води собом три аутомоби.та, ол којих је јелан претворен у покретну стзницу са комплектним уређаЈем за тон-фи.тмско сннмлње по систему Зестерн Епектрик. На челу ове експедиције нллазе се г Ханс фон Пебал са својим помоНнмком г. Александром Степлером Они су изасланичи Фокс-Мовнтона из Сједињених америчких зржава. Они су до сада. од познатијих европских личности, тонфилмски снимнли шпанског крал>а Алфонса, румужку краљицу Марију. румунску гтриниезу Јелену н крал>а Михаила. У Букурешту су снимилн азјелно са румунским кра љем Михајлом и принца Александра, сиа Кнеза Павла. Сем тога снимили су тон-филмски г. Микласа, претселника Аустријске репу блике, румунског принца Николу, г. Мусолинија, г. г. БI нара Шоа. Линдберга, и многе лруте познате државнике и умег-жке. Ова експедиција Фокс Мовитона вршила је до сада снимања у нашој Краљевини у Загребу и његовој око.-вши, у Садејеву и на северном делу Јадрана. У Београд су стигли из Загреба и намеравају да сниме тон-филмски Краљеву гарду, наше истакнуте личности, соколски слет. У Београду ће ова Фокс Мовитон експедиција остати до 15 јуна

а тала оллази у Дубровник, где Ке у средњој и јужној Далмацији вршнтп тонска снимања све до 15. августа. Уреднику Времена, да ли је у Југославији нашао мотива који се битно одликују од онога што. је у другим земл>ама сликао и ла ли је задовољан њима, г. фон Пебал рекао је: — Нашао мм нгшто што је спвцифично ваше, а то је музина иоја н« одговарв ни духу џааз лмеричког ни оотапоЈ европсној муаици. То су вашс тамбурице. Открио сам чудеснв тапенте за пввањв нао што сам их ретно где нашзо. Открио сам типово луди какви још нису ви.ђени у Амер^ци. Изеанрсдно је ннтереоантна и вашз куКна индустрија, која фрапира сванога странца. Длц оно што је на мзне оотав»то нвјјачи ут»осак, то оу пејсажи чудесни и дквни какве још нисам видео Блсд и оно мало ддлматинске обале што сам видео долаае ме1)у најлвпшв пвјсвжв што сам уопште снимио. Г. фон Пебал вели да ће код нас сни.мити наиионалне обичаје и све што је карактеристично за пропаганду наше земље и наш^1х крајева у иностранству. „8и нв трвба да заборавитв, вели он, да снимкв које сам у Југоспави-ји начннио гледа 20 мнлиона гледалаца у тон-биоскопима читавога света, и да не постоји моћнија пропаганда од биоснопа". « г. фон Пебел ј необично задовол>ан снимци.ма из Јутославије и показао је нашем уреднику радиограм који је примио из Њујорка којљм му честитају и веле да су снимци из Југоставије најинтересантнији од свих к^ - сад имао. Петар Киртен као сексуалноиатолошки тип

насиље и дављење једне проститутке Лисга К.нртевових влочквства из гледа дв је бескрајна. После јучврањих и длнашњнх иопнтивања, вон(патовало је да је већ доказано и његовљм признањем уттарђено девет аеговш: убнстава. Сам тх)га, он Је признао д«. је још онда кад ку је бндо 16 годнна налахз једиу простнтутку, и ношто је нал н>о.м извц>птно наснлну обљубу — удавио је. Полнпнја }ош хоће да провврн ово злочнпст»90, к.ојо је веома карактеристично за патолошку структуру влотанш. Уоппгге, кримннадна поллција не же.та да се задржи само код Кнртбновн.х прнанаЊа, воћ и по странН свавн детаљ лроверава. Ово се тини баш з&то, да не бв Киртен дошгије на суду порекао мл пгга н тумачио сва своја признања као изиуђен материјал приликом истраге. Тако )е гтолацнја успала д* неоумњивим доказима утврди Киртевов! убиства девојтние Олигер, домакиие Ктга н инвалнда Шера. На тај натин већ је саовим докадаво како еу тео* ријске цретпоставке о ннзу злотина од разних оооба, или теорија о постојању једиог лудака који злочин' ства врпш, сасвим деплаоирал 6. истрага се прекида дон се не провере сва ниртенова писма У том оуоча®аи>у. како увврав&ју до. ла-зило је до страшаих снена. Лрн јед. ном суочењу Кнрте® је нанво неког човека', којн внје нризиа да је Киртену девао новац ла у<5ије легову ме* треоу. Исто тако. Киртон је био бесаН абог тога пгго у прогокол ннсу ушлб све његове речн које је рекао То.ч чо'

веку у лнце. Он Јв натгао чнновннкв и тражио да ов Ј*нвсу чаж н нсовке које је доОацно -тоие свом нотааикку. У нстрави се неорестано ковстнту!Је да је Киртен вршио убиства са управо бестијалннм методам. Он Јв баго *шш витеструког убиле. Подвлачи се да Је он у Једно вече изирпто по два вли три напада. Услед извесних компликација око провераваља пчисама диседдорфсвог убнцо, полиција је обавестила штам пу да ће за два дана прекинуш с®у осталу истрапу и посветнти се иокључнво проверавању ових пнсама. Тек после тогв астрага ће се редов1шм путем наста&ити. (Време) киртен и његова жена Диеелдорф, 30 маја. — У току данашњег дана саслушање Киртеча је настављено. Кнртен прави утнсак човеел воји волн да се хваЛн овојим тнновима и који чак крнмнналној полацији даје левције. Картен је признао да је писао она писма воја оу вештаци познали као његова и коЈа је писво због тога да би сталовннпттво Диселдорфа довсо у велико узб> г ђење. Његова жена ншје знала иишта о његовим казнама и о његовом ранијем животу, све док гаије Киртен бно затвореи због једаог оиловањ.1. Он* да Је имала намеру да се растави с њнм, алтЈ ју Је Кнртен одвратио од тога прилнком Једног разговора у затвору, дде је обј^снно да Је био моралио приснљен чиннти злочзкне. Жена Киртена прнстала је на даљи нп®от са Петром Кнртеном и из раз« лога тто је и сшма бнла осуђеиа н <1 5 годнна робикје због убноТба ЈедноГ свог лубавника. (Време)

„Велики економски проблсмибиКе решени једино помоку економске федерације" — взјанљује г. Лушер у Будимпешти 1*у.ж.чпешта, 30. маја. — Корбиро Јавља ло Јв г. Лушер, у пратп.н француског посланика у ђ}';шипшети, писе. тно длнас у позне претседшпл владе грофл Бетленл са клЈнм Јв ^стоо У Р® 1 " говору један снт. Иосле носетв г. Ботлсну г. ЈЈушор посетно Јв регонта г. Хортпја од кога је био примл.ен у аудпјенцију. ."Ханашњн „Аа Ешт" доноои Једну изјлву г. ЈТушера у којој стојп да је г. Лушер рекао ла сво државе Мало антанте жнво желе економску епра.ту са Мл1)арском као и са Аустрнјом. У свнма овим државама. рекао Је г. Лушер, постоји аграрна кризв коЈл ^осталом постојн у пелој Европн. МеНутнм. велнкн екопомскп проблемп бнће решрнн једнно иомоћу овропске фолег -апије у чије остварење. упркос тешко* Нама које треба савладати. треба рачунати са стонроцснтном извешношћу. (А. А.)

ОНО »С0Т03ИНА«

Изјава г. др. Симе Адање Поштова«и Гооподине Дирвнторв, У вези са одговором г. Н. Марге тића, штампамог у «Времну» 30. ооог месеца, изјављујем: Наводи г. Маргвтн&а у нопиио св од«осв нв мемв и на мојв изјаве целости су неистимити; тв према томе са себв оваку инсинуацију ма по номе основу одбијам. Примитв Гооподинв Директорв у верење о мом одличиом поиповзњу Др. СИМА АДАЊА адвонат

Мостар

Дочен румумоких гостију. — Моотар, 30. маја. — 4. јуна до.таае у Мостар румунск.ц ал-томобЈШГстп којнма МостарсЈКа опдтша спрача свечан дочек. Овдаптњп мотоциклиопи изаћн ће га своЈнм моторнма пред гооте до Јабланвие 80 вилометара удаљене од Мостара. (Време)

Зверски напад сељака на једног свештеника

Полиција је набавила један моторнн чамац којнм к кснтролнсатн нупаме на Сави н Дунаву

П„ »ЛжаЧ2ч>т>»«ма да на)«н.ргични). пвогупи проти. оиих ж>)и но М0>шција Је-спромма «■ , » ^ Да би то ^ б0Лв извршипа, поцгтуЈу наредву о р ду жандвоми возеју и у чамцима она јо набаоила моторни чамац. али ов жондврми воавју и у чамцим

Чачак, 30 маја. — У селу Врнчанима до саме Овчар Вање одиграо ое слЈбоћ један звецхмои напад двоЈнио селлка иа пароха. Врнчанн оу јуче сл&внли Опасовдал. На прославн је учествовао и јеромонах манастира Влаговештења г. Платон Мнлојевнћ. По завршеном церемоншјллу и водоосвећењ-у г. Милојевић Је неколнко мшута поседео са сељашша, а затим на овоме кољу пошао кућ«. Међутнм, тек што је одмакао 200 метара од скупа у помрчини је приметво два човока у којима Је пропознао Гвоадена Чарвнћа онна г. МнхаЈла Чаркнћа бнвшег народног послаинка и Радивоја Пауновића, обојица из Рожаца. Познавајућн их врло добро, он нм Је нвзвао добро вече н пошао даље. Од г. Мнлојевића затражио је Чвркић једну цигарету. На то Је отац Платон зауставио кон»а и услужио цигаретом нецјпре Пауновића, па затим Чвркића. Тада је јоромонах спааио код Пвоздена пушку, а кса Па>-шовнћа једиу мотчау. У момент>' када је пружио другу цигарету Чвркић -а Је ухватио за руке и св»Ј'као с коња. Чвркић Је тад #1 реосао:

— Да упадгтиш где сн дошал. Затнм с-у нанадачи почели неми лоердио да тужу оца Платона. Он је пеколнво пу га зажукао, а потом онесвешћен пао па земљу. Нападачима ни то није било доста него су га одвуклн на Једну ливаду н продужили да га туву. Срећом једа.н од пролазника примепго је то н јвлшо сакупљеном народу. Маса свега дотрчала је да спале оца Платона, који Је бно полумртав. 1Сада се овет поједаио на падачн оу се иагубилн. Несрећни отац Платон одмах је пронет у 41чансву болннцу, где му Је указана хнтна помоћ. Његове повреде су врло озбиљне. Цело тело је од удараца кувдала и мотке испребцЈало, а поред тога лево око му Је Јако повређено. Вашем дошсннку нгумал је у болЈгици са тешком мувом рекао: — Незнам што да ме тако з-верски тук>% в-ти изгледа да је цео догађај инсценшрао Михајло. Као узрок наводц лнцитацнју Овчар Бање, због чега Је он са Чвркићем дошао до оукоба. Полшгнја Је повела истрагу н утврдиће прави карактер овог напа да. (Времв).

др. Лудвик Кремлииг Нови Сад, зо маја. — Онноћ Је у Новом Саду преминуо после тешке болести у "0 годинн др. Лудвик Кремлинг, последњн претседник бнвше номачке странке и познатн нстакнути радник Југословенских Немаца. Његова политичка делатност нарочнто је бпла активна у време пре особођења када Је у Банату са Орбима и Румуннма отворио зајешгицу која се борила против тадашњих намера Будимпеште за однарођавање националних мањина По ослобођењу др. Кремлннт настанио се стално у Новом Саду, где Је учеотвовао у раду наших Немаца, нарочнто у њиховим економским оргатЈзацијама. У покојшвку губи сво га оца г. Бруно Кремлинг уредник ДаЈчвс Фолноблата. Оакрала пшојпог др. Крем.тннга обави!1в се сутра у 5 часова ло подне из капеле на овлашњем католнчком гробљу. (Време)

ШОНЦА Ч0К0ЛАДА ЈЕ НАЈБОЉА

+ Мнлан Бурсаћ Сврајево, 30. маја. — Јуче је у Дервешш нзненада преминуо Ј1илан БурсаК днректор Грађаноке школе н резервни капетан добровољац. Вест о његовој смрпте пронела се у Оарајеву му њевитом брвииом, јер Је он овде своЈ1М дугогодишшм култЈ-риим радоа! ужввао неподељене сиашатиЈе. ГГокојни Бурсаћ је познат Сарајеву одакле }е отишао у Дервенту пре 7 месеци. Покојни Буроаћ био је наЈагилнијн прооветно-културви радник н&рочпго као севрет&р овДашљег Народиог уинчерситета. Био је и сам познат као љубитељ кљиге те је скупљао и растурао добра и улусна издаља нарочато издаља Српоке каижевне задруге. Иза оебе оставио је оупругу и дво)е деце. Саграна Ке бипл сутра, јер је тело превезено из ДервенГте у Сарајево. Сахраиу арашкира овдашн.и Савез добровољаца. (Врвме)

П;че лч Вас коЖа аосле бриЈања? Узмнте онда ноЖеве жилет

Шта се дсгађа у совјетскпј Рускј!

СОВЈЕТСКИ ПОСЛАНИМ У ЛОНДОНУ 0 ДОГАЂАЈИМА У ИНДИЈИ Лондон, ао. маја — Са једне пријатвљсие стране доставлвн је енглвокмрл властима један пр/ме раи бољшввичив проклгмације, упу Цвнв народима Индије и потписане од стране садашњет совјетсиог посланииа у Лондону Соиолникова. Овај проглас упуНен је био пре го* дину дана, када се Соколниисе баеио у Памирској области са политичком мисијом и са граиице упуКиаво јо ровслуционерио позиве стаиовииштву Иидијо. Сскопиинов јв ХИТИО Л03в?1н у Мосиву. ПрстпостаБЛ>а се да ће бити смењви са свога лоложаја у Лондону. СМРТ СОВЈЕТСКОГ ПОЗЛАНИНА У ИЈВЕДЗКОЈ Берлттн. 29. маја. — Пр5 изввсног врвмсна био је позвзн у Мосиву соајетсии послании у Штокхолму ВиНгор Кап. Он се позвао иа своју болсст, и одуговлачио јв са одласиом у .Москву. Ради консултовања лскара он је отишао чак и у Борлин. Сада је паи ианонадно пр'минуо. НАРУЏБИНА ЧИЗАМА ЗА ЦРВЕНУ ВОЈСКУ Москва, 29. ка)а. — Војни номесари јат упутио јв понуду већим виглеским обућарским предузећима да иарзде З.СОО.ООО пари чизома за црвену војску. КРАЈ ЈЕДНЕ ЕНГЛЕСКЕ КОНЦЕСИЈЕ У СОВЈЕТСКОЈ РУСИЈИ Москва, 29 маја. — Генерални директор енглоске концесије «ЛвнаГопдфио» г. унинген добио је налог из Лондона да напусти Москву, услод хапшења ннжен>ера концесијо, који су оптужени за «пропаганду економснв контра-рвволуцијез. У просторијама дирекције концосије у Москви извршени оу првтреси и агенти Гпу-а запленили су извосан део аката. Власницима концесије нанета је огромна штета. Енглески консул уложио је протест, пошто су прекршене одрвдбв уговора оа совјетском владом. НЕРЕДИ НА КАВКАЗУ Москва, 30 маја. — У вези са веким нередима и устанцима на Кавказу, упућен је комесар Орджонинидзе да изврши контролу рада војних и грађаиских влаети. СТРЕЉАЊЕ УКРАЈИНСКОГ ОФИЦИРА Кмјев, 30 м&ја. — Према преоуди револуционарног трибунала у варо-

ј ши Луггнск, стрзљзн је укрзјински ' официр генера/жог штабз Золотаренко, који је био оптужвн за вршењз пропагамде у корчст Петрв Скорој&дског, бившег .ттамлна Украјинз, ноји свда жиои у Бсрлину. ДЕЧЈИ КОНГРЕС У МОСКВИ Москвл, 29. маЈа. — Врши сз припрема за вепики дечја конгрес, ксји Кв св одржатц почетиом мссвца јупа у Москви. Очвиујв св преко осам стотина делегата разиоорсних двчјих удружви»а. Цил. конгрвса јв да поиаже вменци>пацију двце оц породице и успех проти-зрелигиозне пропаганде код децв ЗАБРАНА УВОЗА РЕЛИГИОЗНЕ ЛИТЕРАТУРЕ Москва, 80. маја. — Забрањвн јв увоз ма које било репигиогнв питературв из иностраиотва. Интересантно јв навестн, да су »стим указом уввдене карте за сапун, пошто се ос&ћа јача оскудица.

Ивспекциовв пут бана г. Жике Лазића Дебар. 30. мајл. — Бал Вар. длЈ«ке бановине г. Жшка ЛазиК наоЈавио јо своје инспекциоио лутовање по Бановиии. Са г. ЛаакКем налазн се шеф кабинета г. Душал П јтшгвдво А к стручно особље. Г. ЛазиК јв овог аиутав ршио ошопекцију јужног дела десие обале Вардара и један део Косова и Мегохије. У Дебар је дошао у 12 часова н ту су га сачекали дретогавници власти и ошптине и велина број утладнпјих грађана. Г. Лазић који је у овим пограшгании крајевима врло добро повнат н омиљен још из ранијег времена био је од гра1)ана бурно пседрављен. У разговору оа претставиицима власти и нросвеггним рвдницима интересовао се о прооветном и културном ст&њу Дебра и околине. Загим га је нарочито интересовало екшомско отање пограннчног жпвла . Обећао јв да Ке се сгарати да добију нову зграду за пагназију, која ое сада нала.та у привтној и трошној зградп. Г. ЛазпК по подне обишао је Дебарску бању која је чувена по својој лековитосги, али је сиротињски уређеиа.

Разбо|нички напад у сред Престониие

Служитељ Костић подлегао је јуче смртоносно} рани

С пНеИе

У току јучерашњег дапа во1>ена је пајлсивља истрага за тајанственим и дрским разбоЈником, који је у сред Престонице напао слуаштвља Мпленка 1|ЛстнКа. решен да извршн похару у куКш г-ђе Ћаомира МарковиКа, у Југовићеиој улици бр. 3. Нажалост несретни служитељ подлегао је јуче тешкоЈ рани у стомаку. Умро је у болници, око 6 часова по подне. КАКО ЈЕ ИЗВРШЕН ПРВИ УПАД До сада изгледа по свбму, да је разбојвик од претпрошле ноти онаЈ исти, који је извршио у нстој куКи прву крађу, пре неколико данаТа крађа није била уопште пријављеиа полицији- Пошто г-ђа МарковиК обично проводи само зимоке месеце у своЈој куКи у Београду, а летње у впнограду, у Лацковић евом Сокачету бр. 7, лопов је локорпстио прилику да взврши напад, зиаЈући д& Је куКа без становника. Служител. Костић становао Је у малоЈ засебноЈ кући у встом дворишту. те нпје чуо кад Је лопов пзвршио прву крађу. Зликовац јв тада обио опољна врата п ушао у кућу. Уиутра, ни једна врата на "ообама иису била закључана и лопов је могао слободно да оперише по целоЈ куКи. Око му Је вапело за велику ГВоздену касу и почео Је да је обија. Оотавпо Јо трагове обијања, ади чврота каоа није попустила. Уосталом, да Је попустила, то би било за њбга наЈвеће разочарев>е, Јер унутра иичег нијв бнлоВидеКн да су покушаји са обијањеМ каСе увалуднн, лопов јо почео да претура фијоке и ормане. Украо |о Једиу балоку Јаљнну г-це Марковнћ. Једцу мектричиу пеглу, разне друге стварн п јрдап револвер Бровнинг. Са тим пленом је отишаО. Крађу јв приметио тек у јутро поч. слунситељ Костцћ. Кад Је јавпо г-ђи Марковић, она му |в рекла: — Ако аодова друтд пут до-

ђу, немоЈ да ое прогпвиш, јер> могу да те убију— Не плашнм се ја кикога, одговорно Је КостиК. Шта имају да узму од моЈв оиротшље. Нажалоот, неколико дана доцниЈе та одважност стала га Је главе. После шрвог саучаја постав-* љена је на спољна врата гвоздена полуга. Изгледа да је та полута онемогућила разбојншсу, кад се вратио н по друга пут, да уђе у кућу. Тада Је он прншао вратима кућлце, у коЈу Ја спавао служитељ. Узео је једну| елотсгричиу ламиу и вроз прозорче на вративт' освет.чио унутрашњост собв. Светлоот јб про< будила служигеља. Охватившн одмах да оу вапољу лоповн и впдећп једво непозиато лице пред враииага, Костнћ Је окочио. дохватно једну] могку н замаЈсиуо свом снагои гсрема прозорчету. Ударац Је дс» хватшо разбоЈннка по глави и иснрвавио гп, као игго се вида по тарагоша(а крвп у дворжпту. ЧЕТИРИ МЕТКА ИЗ РЕВОЛ8ЕРА Али, злочинац инје одуотао. Узео је Једне иврдевгае и поиео ее до прозора изнад нрата. 0датле Је агогао да до>пгиира целом собом и отворпо Је вач)ру. Испално .је чегирн мотва, од којих Је Једао погодпо служигел.а у отомак, наневшп му омртоносну рану. Јуче је ћерка г-ђе МарковиК, г-ђа ЛацковиК, пооепгла служи теља у волници, пред смрт. Оа јој Је исирпчао цео догађај: На лицу месте нађен Је разал обијачкн алат и Један шешир, ко,)и Је разбојшп; изгубио. Шешнр је јевтчшпјег квалнтета, ок о 80 до 100 дииара вредности. Према чаурама мегка, иагледа Да Је разбојнпк извртио злочнн нстам револвером. којн је прнлпком прве крађе одиео из куКе г-ђв Марковнћ. УбиЈенм служцте.11 Је родом Пз ЉубовиЈе. За време рата бно Је на Солунском фронту као троћеповивац ц одликован је. У служби код р-ђе МарковиК про вео је 17 годагна, и био ванреддо поштен и одал,