Време, 22. 08. 1930., стр. 1
ПРИМЕРАК 1 ДИНАР ПРЕТПЛАТА ЗА ЈЕДАН МЕСЕЦ : НАША земља 20 ДИН., ИНОСГРАНСТЗ 5Г ди ЦЕНЕ ОГЛАСИМА : Реклампи цео: Београлско излаље ралпи дан 1 си. I стубап 12'— дни., Цело1гуппо излање радии дан I см. 14*— днн", Целокупно нздан>е недељои 1 см. 20'— днаТекстовнн део: Београлско пзлање радпн дап н недељом 1 си- 20" — дап., Целокупно нздање раднн дап I си. 25*— дил., Целокупно нздање иелегл.ч I си. 30'— дниара
^ П Е О.Т^ 22. АВГУСТА 1930 "директор -<*> КОСТА М. ЛУКОВИЂ РЕДАКШ1ЈА И АДМИНИСТРАШЈА ПОЕНКАРЕОВА 4-6 ТЕЛЕФОНИ ВРЕМЕНА: 40 -02, 40—03, 40—04, 40—05. ТЕЛЕФОН АДМИНИСТРАЦИЈЕ : 20-98 ГЕЛЕФОНСКА СТАНИЦА У РЕДАКЦИЈИ Рукопнсн се нс враћају ЧЕН08НИ РАЧУН КОД П0ШТАНСКЕ ШТЕДИОНИЦЕ Бр. 52204
6ЕОГРАЛ . ГОД. X . БРОЈ 3108
Историја иркве на Оплениу 17ре двадесетпет година неуЈчрли КраљПетар ослободилац донео /е одлуку да иа Оилеицу иодигие сиоју величаиствену задужбину
Цркоа на Опленцу
I
Равно четврт века прошло јв од оног момвнта квла јо крал> Петар одлучио да, по узору старих нашах владара, подигне једну велелепну заа>"жб!гну и од>*жн се Богу, захваљујућн Му што јв вемља, вајзвд. кренула правнм путем у напрадак и срећу. Лежало је у традицвон нагшгх владарв да своју душу посвете великим делима, да своју релнгнозност оваплоте моћним и сдајанм делима, и да оставе потомству у наолеђе ревлне спомеиике овог побожног настројења. Велнки ратови, победе и проширење властл, дале су могућнустн да се стевпе доволло времена и за велнка културна дата. У ствараНгу тш дела сросви влвдарн истакли су се, оразмерно прнллкама и добу, више ма од које друге династије у Европи тога времена. Народ побожан н предан Богу, поштовао је и ценио своје владаре иото толико по тим њнзовам делима, по ојају и величанству владарских задужбипа, колако и по њгаовој моћн и снази којом је нација афармиса,на међу осталим аветом. А споменнке онгсх који су некада постојали, народ је тувво као највеће авоје светање, због њих се борно, н на тнм ззворшља некадашњег сјаја и побожности, напајјао се новом снагом и новим осећањима. Те задужбнне, чијн су ствараоци, ктнторн, код народа прешли у светнтеље, окупљале су неш живаљ за време роиства, држале будну његову овест н храбриле га, бодриле на велнка дела духа и снаге, освеокавејућн сгшлно велнку мвсао оолобођења. Одатле и тајанствеша психолошка моћ тих задужбнна на наш народ. Одатле и раоумевања свих правих народвих владара за т&ј старн атадарскн обичај. Таква жељв, ушрало тако самородна и спонтана, појавша се 1004. код неумрлог вра~1>а Ослободиоца, који је био пример религнозиог човека, пример владара који јв срастао са васоким духовним особинама свога наЈихда. КРАЉ ПЕТАР ОТКУПЉУЈЕ КАРАЂОРЂЕВУ ЗЕМЉУ После смртн кнеза Миханла настала су неутешна времепа. Једпа владавкна која нцје нмала реалног осиова у народу, заборавила се тако далеко да јо једног даиа иолоокилв јавној продаји имање ндола Шумадије, неумрлог Воокда КаЈрађорђа. Велики комплексп тог имањв, земљишта које се протезало од КораКнце вспод Коомаја па ове до села Божурне, продавани су буд за шта н буд коме. Ипак, благодарећн пародним вођама по Шумаднји који су били верии не само уопоменн Воводовој већ н њвговој децн, остало је то времо донекле значајно: оно је НСПОЛ.ИЛО мосу протеста противу тв продаје, и на.родпн трибуин Млвден МаркооиК н Петар Гарашки Јаоно су говорили како ће Србнја
доазивеги још болл дане, када ће се покгцјати за та делаКад је крал> Пегар сео на српски престо, на Карађорђевом имању није затекао тако роћи нипгга. Требало је ове днћи из нова и ота>ру бабовкну васнрснути онако квко она заслужује, не само као земља на којој се кретао л из које је онагу црпео велики деда, већ н као тле нв коме оу вођене главне и најсудбоноскије акцнде за васкрсење старе српске државе и старе орпске олаве. Краљ Петар је повееао свобу си новску обавезу са једном величан ственом обавезом, владарском, обавезом која је у њему, као краљу поннклом из народа, усађеиа у душу још народном песмом и преоањем. обавезу да подигне своју, и не само своју, већ дннастнчку задужбину.~ И, тачно, пре двадесеФпет годнна, он је донео одлуку, да на најлешпем и најисташутијем мосту те овоје бабовине подигне једну велелепну црвву, у кооој ће на&и гроб прво он, велики Вожд, & затим уморне душе његове деце... Краљ је решно да подигне задужбнну Карађорђевића.... КРАЉ ПЕТАР ОДАБИРА ПРОЈЕКАТ СТУДЕНТА АРХИТЕКТУРЕ Г. КОСТЕ ЈОВАНОВИЋА Како је још 1904. године раописан конк-урс за пројектовање цркве на Опленцу. Конкурс јв изазвао живо интересавање и 23 конкЈфента послала су своје пројекте. Било је ту дирвктних копцја маиастнра Манасије, Ст>-девице н другнх. било и пројеката ХаЈНзеиове школе, алн се краљу није ни један свидео. Он је желео да његова задужбина буде маузолеј, дакле истовремено литургиока црква н породпчна пробпица, у нашем старом византиско-српоком стилу са сопственом оригиналношћу, а не директна копија старих опомевика.' МИША БРАШИЋ (Сршегак у сутрашаем броју) Економска криза осећа се и у Аустралији Лондон, 21. августа. — Јављају вз Мзлбурна, у Аустралији, да је јуче тамо одржана седница претседника влада свију федералних држава Аустралијз. На седници се повела реч о економској кризи н прихваћена је једна резолуција у којој се објављује одлука свнју федерал[гих влада да се доведу у равнотзжу сви садашаи и будући буџетв: да се вз приступи склапању зајмова; да се избегну некорисни нздатци државнвх благајни, као и то да се свн сервисв државннх зајмова воде на снецијалном рачуну код Народне федгралнз банке да би се тако обезбедио редован сервис заједничког државног дуга који би се покривао из државних при хода. (А. А.)
Италија гради војна утврђења на нашој гранпци Париз, 21. августа. — Авас јавља из Рима: Под изговорон да је потребно водити борбу против незапослености, итапијанс ка влада одлучида је на првдлог мииистра војног да се оствари велнни ппан о грађењу вој|ни* утврђења у Пијемонту, Ју'пијској Венеецији и Истри 0стварење овог плЗна стајаће 270 милиона пира, Овим ппаном обухваћеено ј и грађење друмова, стратегијских лииија и касзрни. (А. А.) Министар гра+јееина у Ужицу Ужице, 21. августа. — У Ужицу боравн веН неколико дана Министар грађевина г. Трифуновић, који је искористио своје бав .Ђење овзе да посети и ваздушну бању »Златибор«. Г. Министар се интересовао о напретку овог краја и изјавио је вашел дописнику да је вео.ма задовол>ан напретком на који је наишао. Ових дана г. Министар ће отпутоватн за Врњце, где Не остати неколико дана. Г. Трифуновић који се за неколико дана враНа на дужност предао је претсеанику Ужичке општине г. Драг. ГорзиНу 1.000 динара да их подели сиротињи у знак сеНања на покојне ро^ дите .Ђе. (Врене)
Два земљотреса у Бугарској Софија, 21. августа. — Јуче по подне у 3 сата и 40 минута осетило је становништво, у околини Бургаса, лакши земљотрес који међутич није причинио никакве штете. Прошле ноћи у 1 и 40 минутн осетио се јачи земллтрес у Взруштици, у околинн Пловдива. Становништво је взома узрујано, јер се плаши да ће доћи до нове катастрофе као у прошлој годиии. (Време) ОМРТ ШЕСТОРИЦЕ ТУРИСТА НА КРАТЕРУ ВУЛКАНА Токно, 31, августа. — Вупкан АСАМА који век неколико дзна показујв јачу делатиост, почео је са вепиком ерулцијом. 6 изпстнина, међу њима 2 мане били су 500 метара далеко од кратера »зненадно опкољеии павом и изгинули грозиом смрћу. (Време) Преговори између вицекраља Индије и Гаидија Бомбај, 21. августа. — Јављају из Симле да је вицекраљ Индије примио Гандијево писмо које су из Пун? донели два Инлвјца, Оапру и Тајакај. Управни одбор индијског национа-тистичког контреоа састаће се 26 августа у Делхију. Том при.твком испитаће се прилике у Ипдији, нарочит<) с обзнром на преговоре који су отпочели измгђу вицекраља и Гандвја. (А. А.)
■I 0СВЕЋЕЊЕ НОВИХ ЗАСТАВА И ПРЕДАЈА ПУКОВИМА Ова свечаност обаввће се 6 септзмбра ове године на Баљнчком пољу и састојаће се из: а) рзвнја трупа, б) освећења нових застава и пргдајв пуковнма и дефиловања. а) Реви трупа Рзви трупа почиње тачно у 8.30 часова. Пре тога времгна, најдоциије до 8.16 часова, позвати учесници и грађанство трЛа да буду на одрећеним им местима. б) ОсвеНење и Даровање нових застава и дефиловање Обавиће се овим редом: 1) Министар војске и морнарице чита указ Његовог Величанства Краља о подариваљу нових застава; 2) Војни свзштеници врше освећење нових застава;
Заседање Друштва иарода се одлаже?
Женева, 2-1. августа. — Изгледа да ће се почетан овогодишњег јесе. њег заседања Скупшткна Друштва народа одложити за 8. септембар. Заседање треба иначе да почне 5. септембра, (А.А.)
Г. Бријан ИЗМЕНА МИШЉЕЊА 0 ЕВРОПСКОЈ УНИЈИ Парнз, 21. августа. — На данашњој седници министарсног савета
усвојен је г. Бријанов извештај одгозорима разних влада на француски предлог о стварању Европсне уније. Г, Бријан изложио јв у свом изеештају и начин кано Ке се идуНег месеца у Же«еви вршити измена мишљења о Европској униЈи. На овој седници министарског савета нзименованм су делегзти који ће претстаел.ати Фргнцусну на сеп. темабрсном заседању Скупштине Друштва народа. У делегацију улазе као делегати гх. Бријан, Лавал и Фланден, а као њихови заменици гј -. Перно, Понсе и Серо. На челу делегације биће г. Бријан. (Време). ТРГОВИНА ДЕЦОМ И ЖЕНАМА НА ИСТОКУ -Женева, 21. авпуста. — Данас се састао одбор који ерши анкету о трговини децом и женама на Истону. ( А.А.) ФРАНЦУСКА ДЕЛЕГАЦИЈА Пврнз, 21. августа. — Протиено изеесним нагађањима о саставу фрзнцуске делагацкје која ћв иКи у Женеву, потврђује се да Ке свн делегати бити члаиови еладе изузев лица која ће иКи са делегацијом нао стручњаци и пица ноја Ке имати улогу чиновника. (А. А.)
Нођи аитисемитски иереди у "Румуиији
Букурепгг, 21 августа, — Лнст «Адеверул» јав -Ђа нз Бесарабије, да је у варошн Балшн дошло до нових антисамнтскнх нереда. Прошле ноћи једна. банда од 12 лина упала је у стан јеврејског трговна Ротпггајна и тешко га раннла са три револверска метка. Ротштајн је одмах пренет у болннцу. Међу нападачима бн.ти су н двојица познатн антнсемнтокн вођи. (Врсме) ПОЖАР У БОРШИ Букурешт, 21. августа. — ЦнопнстнчЈчН лист Уј Нелет објав.т>ује данао сепзацноналну вест да је сељак Ди,\гпш Јохан, спл Васнле В<1бука нз општпле Појана, која прнпада селу Бор-
пш, упутно мнннстр^г унттралпњнх дела једно пнсмо у коме набраја 1б пмена лицв, која су пре неколнко.недел>а про}-зроковала велнкн пожар у јеврејском кварту Борше. Лнст јавл»а да је ово шгсмо бнло упућено гсноралном тужпопгтву па је ггнералнн тужилац стнгао ј>*чв у Мармаро-сигет где је са тамошњнм државннм т>*жноцем прад>-зео потребне мере. У Борши оу билн позванн свн становннцп да се јаве државном тужноиу ако непгго знају о велнком пожару. Пријавило се 25 лниа која су дала својо сведочанство. Са највећтим ннтересовањем очекује се ток нстраге. (Време)
Авионска несрећа румунске екипе ПрОЈГ, 21. авгусга. — Један од шест румунсних авиона који су јутрос пошли са аеродрома Ле Бурже, крај Париза, одлазеКи за Варшаву да учествује на вионсној утакмици Мале антанте и Пољсне, пао је данао у подне у близини Карлових Вари. Авион је уништен. Пилот поручнин Оприсан и напетан Сахинг лано су рањени. (А.А.)
Рекордва брзива прекоокеанског брода „Мауретанија" Ловдон, 21. евгуста. — Брод >Мауретанија», ноји је из Њујорна стигао у Плимут, прешао је тај пут >а 5 дана и 24 минута, што се сматра нао ренордна брзина ноју је један прекоонеански брод у току ово годнне постпвио на линији АмеринаI Евоопа. (А.АЈ
Програм свечаности освећеља и да. ровааа пових застава пукозима, предајо схарих застава и њихово одношење у тополсћу задуЉ. бину Краља Петра 1 Дедиког Осдободиоца
3) Његово Величанство Крал, предаје нове ааставе командаитима пукова: 4) Одношење нових засгава У састав пукова односно код заставннх водова; 5) Одношењз старих застава на одређено место; 6) Почаона паљба; и 7) Дефиловање. По свршеиом дефиловаљу Ми. нистар војске и морнарвце даја пољски ручак на Бањици за официрг и подофицирз. П НА ДАН 8 СЕПТЕМБРА Овога дана, у вези са преносом ковчега Вожда Карађорђа нз старе у нову цркву — Задужбину Блаженопочившег јКраља Петра I Великог Ослободиоца, навршиће се и смештај свих старнх застава у цркви на Оплзнцу. (А. А.)
Поллско-лемачки одиоси и ишштање коридора за Гдињу
Варшава, 21. авг>*ста. — Соција.тгктички лист Роботник објављује један чланак социјалистичког првака г. Дијаманда, у коме ова; износи један свој разговор са гкжојним Штреземаном о питању пољско-немачких односа и о корндору. Г. Дија .У1анд је у том разговору истакао да на територији коридора живи већином пољско становништво и да нема тог народа који би '.могао пристати да уступи тери* торију на којој се налазе његови сународници. Захвалујући развоју појма граница, рекзо је том приликом г. Дијаманд, питање коркдора на крају неће ни постојати, јер ће доћи и до зближења међу народима. Покојни Штреземан одговор^к) је тада г. Днјаманду: »Не могу порииати оправданост вашег миш .Ђења да питање коридоу>а није најактуелније. Окаа, треба да радимо на зближе?ву међу народима и на узајамном упознавању и разумевању, али не само између појединаца, већ и између широких народних маса. Вал>а остварил! привредни споразум који постужити као основ за политичко и ку.тгурно зближење«. Г. Дијаманд на крају ве.та да је садашња немачка полишка напустила политичку линију пок. Штреземана. (А .А.) ГОВОР Г. АБОТА У КАТОВИЦАМА Варша,ва, 21. августа. — П ољска Агевција јавља: Јучв је у Катовнцама прегседник
Фнлака пуковннк г. Абот по.тожио венд на гроб пољског Неанапог јуиака палог за време устанка у Горњој Шле. зн}н. После полага&а венца, г. Абот одржао је говор у коме је рекао да се слаже са мншљењем г. Поенкареа да
Г. Абот нам мнлнонн мртвнт нз велнког рата наређују да се борнмо протпв сваке врсте напада отвореног нлн окрнвезог којп бн нмао за цнл> повреду уговора о мнру. Фндак неће ннкад допустнтн какву бнло ревпзнју уговора, до кога се дошло загваљујућн моралној оназн патрнотнзму пољскот: сппова. После пЈ -ковннка г. Абота узео је реч генерал Горечкн претседннк Саввза бнвшпх пољскпх легнонара, којп је у свом говору поменто немачку кампаљу протпв Пољске, рекавшн да је Немачка почела јавно н званнчно да преко својнх мннпстара напада пољске граннне. »Пука је то случајност, репао је генерал Горецкн. да су се на гробу Незнаног јунака, палог за време устанка у Горњој Шлезијп, састалн претставннпн осам мплнона бнвшнх ратннка, у чнје је нме пуковнпн г. Абот уверпо све нас да ће бптн одбнјен свакп напад којн буде уперен протнв пољскнх гранпца. (А. А.)
Енглески научни кругови прославили су откриће маларичног микроба Лондон, 21. августа. — Откриће маларичног микроба, који је пронашао сер Роналд Рос на тај начин што је дисецирао једног комариа, прослављено је јуче на свечан начин у брштанском научном удружењу. Овој свечаносл! присуствовао је велики број бротаиских лекара који су се истакли на научном пољу. Сер Уилијам Симсон одржао је у њјгхово име говор у коме је рекао да је проналазак г. Роналда Роса спасао милионе људских живота, а сер Алдо Кастелани је рекао да је сер Роналд Рос један од најгенијалнијих људи нашег времена. (А. А.)
Изборн у Шпанвји Мадрид, 21. августа. — Министар рада изјавво је новинарима да ћ» избори бпти у јануару 1931 године. (А. А.)
Потонула јахта енглеске краљевске породице Лондон, 21. августа. — Синоћ је у заливу Лентввет потонула јахта <сАјлендер», која припада крал>евској ескадрнлп јахта. Том прпликом удавпло се шесг лица, међу којпма једна жж Међу жртвама ове несрећз налазп се и Комодор Кинг, еттлескп народни послаипк и бнвшн мннастар рудника у последњој ионзерватпвпој влади. (А. А.)
Штрајк радника у Француској завршен Лпл, 21. августа. — Савсз радничких снндпката донео је одЛ У К У да раднпци ступ} опет на посао Ч1гм се, после подне, постигне споразум између делегацнд раднпка н послодавац', које ће се састагн у прнсусгву г. Лавала. Данас се вратнло на иосао 3700 раднпка, а у Рубеу и Т)'ркозну вратило се на посао 1700 радника. (А. А.)