Време, 22. 08. 1930., стр. 9

Шта*. 38. авгуог« 1930.

Вадке ћо/с су 8а аан дд чаа

уздло ле НОПац од дцрода

Грађевинска банка » 'Ж (I о об " с ""* е ?„г™: г

^а/тби/ЈсЈ^ Наставак претреса Хајдуку Зрзули у Чачну

У веви оа великом афером удропалАзних 15о,()00.ооо дићара народног новца, дзта^м на огалату обвезница ратне штгте и државних нанира од стране појединих сумњивпх новчаних В1Вода н несавесннх спекуланатА оосетио сам г. др. Милутпна Вбшковића, шефа банкарског од^љења МинистАрСтва трговпне и иидустрије и замолио га за иајаВу по овој ствари. Г. др. Вошковић је по одобрењу г. Министра трговине н таДустрије био ј &убазан да мвви следеће: V току последњих неколнко гадииа Минмстарству трговине и индустрије су упуНиване чебто жалбе противу мзвесних пре^уае&в која су се бавила лродајом јц)жааних обвазница на отплаггу. Прегледима, које је Министарстао вршило нвд Тим гредузаИима констатоеано је у накЛ! случајевима да су те Жалвв опјјавдане, нао и да та прбдузеКа не гфужаЈу Довољно сигуриости за купце. Жалбе, која оу упуКиване Министаргшу» односиле су се на предувв^а — биро-е, протонолисане као појединачне радње, јавне

ортаклуке иЛи номандитна дру1шва, дсн кије било жвлби проти&у П |редузеИа у облику акционарсних друштрза и з^дру»-а. Иако на тср^орији Србије и Црно Гсрв није било занбнскнх г*.роп1 «са на основу којих би административна власт имала право вршити надзор над предузеКг ?ма која об&вљвју овај посао, а У почраЈинама које еу билс под бившсм Аус-проуггрсном #онархијом, постојали су п|Јописи који су предвиђали надзо|) Министарства финансија, аЛц су ти пропнсИ били застарели и нвефикасни. то су Министарство фингнсија и Министарство трговине и индустрије споразумно још у 1927 години приступили регулисању законсним путем свог посла. Услед техничких препрека, тај закон је публикован тек 22 маја ове године. Овим законом је регулисана продаја и куповина на отплату обвезница државних зајмова и лозова Црвеног крста. Органи Министарства финанеија имају право надзора над радом прадузеЦа која се баве овим послом и на случај а но констатују да се послови обављају противно одредбама закона, имају траво да изричу казне.

Послови Грађевинске банке

ванкарска ауфера са даваљем на М&аГД-у Обведннца ратне Нггбте п оогалаг дршшнах ташра нз дала у |ан узима св е већа замах, како се рет*о во могао надатн. У свнма Јфуговнма ћобудНло је 1ајв6ће ннтересовање открнвање ВбједанИх новчаннз: завода који су ВбавЉалн ову врсту поолова, н Повго је Вр«ле до сада открнло воћ I новчана нредузећа која су уониала од народа Наре, а то су Униг«е, Триглав, н новчано предузеће Р Јажсва вумбуловнћа, онравдано И д& је интересовање н за остале ВбвЧћае аабоде. којн оу се баннлп о ©ом вгрстом посла, достнгло с®оју кулмвиаонју. Између осталкх данас смо у морућнбСтн да нзнесемо на јавност н •рло прљаг рад једн е београдске банке, ксо& је у току послеоњнх неволнко годнна прошла кроз разне вумњнве фаае. Та балка је Грађе■иноиа банка адјн је нсторнјат врло интересантан. Ошпте је позната етв&р у фннаноијсжим круговимд да та батл ниваа кнје нн узшвала некн нарочнти углед, нитн к-роднта у фманснјсжом свету, алн је н поред неволнко стечајета, којн су над Лени« данашњим <?гаарннм власннВнма отаараии, ипак на једаи чудан вачин, увек вавнјен у нзвесну форну, уопела да с е све до данашњег дана одржава. Данашња Грађевкнокв бда-а, која ее налаан на нрвом опрату Скоп*внсв е улнце број в, основапа је у марту мвсепу 1928. годнне нод нмовом Прва грађевинска банка, а пре *ога ова банка носнла је име Српска грађевинока банка и најзад Грађовинска банка. Једини власник и диреосгор те банке је г. Јосиф Илић, К0;и је нопревндно водио све банчиае послове и који се углавном бавно поред осталнх стварн н продајам ратне штете и осталих прно* рит€ггннх акпија пароду на отпла*У. Порвд г. Илнћа као члавовн управе ове балке фггурирали су и г.г. Раша Гаврнловић бивши трговап из Беогркда, Пера Ристек исто тако б)«ши трговап из Београда, Влада Гавриловнћ трговап из Веограда и р. Душан Илић, оин г. Јоснфа Илића «ојн јб овомв опу у оваком погледу помагао онако како је отад ггео. Г. Илић, ма да ниј е човек оД банкарове отруке, впак ов у многим приликама показнвао као врло умошан човек у свакомв послу, који је итао у његову личну корпст. Такб •је ои уопео да и ако ова батса нигада Н1јв имвла ввКих улога, ннги би )ој нвко смво поверитн улог е 1»а чува ње, ипак на јвдап од њому својствопих начнна доказивања н убођивања л»уди уопео да свби прибави увек потребне, макар н најмањо кааитале, којим Је обавл .ао пословв. Грађевннова банка, као таква, ни под својим садашп»н .м имопом ни оод ранијим имонима није уживалп аикада и никакав кредит код Народне банке нити код некнх већнх бевградских новчаних ннстнтуцнја. Јлдном рочју ова банка још од самога свога почетка основана је на врло неодравом темељу и опшгн Јо утнсак бно свих банкарских кругова да са њом без агколутно сигурне гврвнцкјв ив трвбв улазити У нипосао иити |ој давати крвди-

сважоЈ

ПРСНОС ИМАЊА НА ЖЕНУ Г. Јоснф Илнћ као Јвднни ВлаппПј Вв бик«, ил да со оа у

лрилнци покрива формом акционара, готово ове своје имање пренео је ва нме своје жене. Тако, имање које има у Београду на Зеленом венну број 19, као и још нека другај која вреде око МилИон н по дВнара, пренео је на њено ш1е,алп то нмаТве задужеНо ј е коД Управе фондова са &50.000 дииара, а код приватних предузећа и појединаца оно је задужено са 800.0ОО динара, што значн да је целокуппо имћње задужено оа 1,380.000 днттара. Ова баика међу Београђанима бнла је позната по соме што се баћила и зндањем малих кућа, тгогје је да-вала на отплату појединцима на 6 голлиа. Имала јв плацеве у Ганрила Прннципа улицн, Војводе Танкосића, Кнез МихајлоНом вешгу, на Чукарнци и још неким местима, алн укуПна вредност ових плацева ивноснла је свега бОо.ооО динара који су према непобитним доказима вадуженн преко 300.000 дин&ра. Ови плацеви су продавани тако да се извеона аконтација банцн одМах рефундира^ те према томе ови продатл плацеви важе ®ао својина купчева. Ова баика се водила и води на име г. Душама Илића, сина самога власннка, г. Јоснфа Илића, који је, л поред .тога што је 6аш-а на име његовог сипа. лмао право на потписпвањв и задужнвање у име ове Банке по специјалном пуномоћију. Њогов отац г Јосиф Илић Банку је водио раннје као Грађевипску банку, односно још раније као Српоку грађевиску банку, чији Је о у ствари власник и био, али пошто су те обе банке цале под стечај то Је старнј-и Илић због тога ову трансагсцију и опровео. Све је ово аа саму ствар афере са обвезинцама ратне пггете од опоредне важности, алн главно је то да јо главнн посао ове Банке бно продаја прноритетннх облнгација које је по речима г. Илића, Банка гарантовала своЈом нмовином коју у самој стварн ннкада није нн имала, Истина ова Данка има извеспе куће на Баиовом Брду које Је народу давала на отплату, и то све мале ку* ћице од Једнога или два стана, али пошто Је све те куће распродала на меоечпе рате за 6 годииа, то према томе те нопокретности нису давале никакве подлоге. Приорнтетне облигацнје којЈгма се бавила ова Банка нмале су ноа*иналну вредност од 400 динара, а продајом на месечне рато Банка им је дала вредност од 7<50 даара од коЈе је оуме себн задржавала по 400 динара као главницу, а остало Јв делила са свочнм агентима. На овај начни Баша је успела да у народ растури масу ових облигација у току 1920 године. 2000 ТУЖБИ Главни пак посао Грађовииско башсе бно је продаја ратне штетв, дувшских и осталих лозова на отпла^у на којима је. према ушрђеиим чнњоницама, зарађивала шпие од 80 од сто њихове вредпостн. Ове лбвезнипв ратне пгтете Грађгошгска банна Је дапала на раоне ратв н у рал1гам комбишшиЈама. До краја 1929 годнно она јо имала од Народа уплаћзнв обвевницо ратнв шт°*е око 4000 комада, а вншв од 4000 комада обвозшша које су било у току утЈЛаћивања. Од свнх ових обвеош!ка према дослдатн.пм подапима Ј^ даи вел^н броЈ Грађомшскл баш-а

иије била у могућностн Да взда својим комитентима због чега је протнву гее поднето разних тужби прнјава код свих о> г дова у зз«АЛ.И као и К1»д Мпнистарства тргббнкЈе н иид >-<тгрије и код рачних кђартова окО 2000 ко>ћ\да. ОдЛвЛо ј& ПодиАто да г. Илић као једшга влаоштк одђ Б^нке сжоро нпкада ннје бно у могућиости да буде ликвидан према својим качитентима у по^лоду ^здАваЊа дефнн!јтИвн<о уПлаћеиих обВезница ратће гатетО збОг чега је ужпвао врло рђав углед у свима банкарск[Ш крЈтовима. Општа утисак да ће ова Банка још пре иего пгго дође време враћању номиналв прноритетиих обли^ацнја пасти под 'стгечај н да не&е бити у мопућности иикоме пншта да вратн. Ради илубтрацијз целе Ове сттар>н довољно је паЈпоменутн салго то да је г. Јоснф Илић јединн власнчгк н директор Опште Грађевиноке банке пре б дана пао под стечаЈ на тражењв Хнпотекарне баике трговачког фонда нз Панчева. за суму од 650.000 динара коју ннје бно у могућностн да покрнје овојом актнрмм. Карактеристично јв да је г. Јосиф Илић пао под стечај само као такав док међутпм Грађевннска балка чнји Је он власник Још се даље дрлси и држаћв се свв док њеин коминтентн не буду се обратили са овојим потражнвањима уплаћених обвезница. Г. Илић, н ако под стечајем, и даље обззља све банкарсве пословв у просторијајма Грађевииске бакке као њен директор и власник. У току свога пооловања г. Илић бно је кажњеи од стране надлежних полицијоки!1 влагтн са 150 динара новчане казне зато што је на бвоЈим понудннм листама недопупггепо опггалтао државни грб и на таЈ начин недозвољеном рекламом ишао на то да бд нароДа измалга иоваца, упла^у обвеоница ратне штете.

зи ђа ГрађбвкНском банком. Место да одбијем покуђсиу суму од 1'».000 дплара, у меиц сс момеиталио појав пла жел>а да и читалатку нублтгко' упозиам са караотером бвих Жули којп оу отелн 1«о Јгилнона динара ва1ролле уштеђевине и момбНталћо сам дошао на ндеЈу, вођен свђЈим иовннарскнлг ннстнкгтс, да од г. Илиђа узНем непгго написмено јер на објовпм ла ми је понудно илн дао 12.000 линара тошко бн мотао доказатн, пошто се разговор водво у 4 ока у затзореноЈ собн н зато сам г. И.тнћгг, да бн од н.ета лобио Пггогол напн^мено ржао: — Влагоддрнм вам Иа поИуђвноЈ сумп од 1*2. 0(и) дгснара, алн пошто веФО^јвм да бн је бескориото потроишо 1 сл^тчају да је одмах имам, а поигго Верујем у солидност ва,ше (шгке ја бпх вас молио да ми тн± 12 .об0 динара нздате сукцесивно у 12 месечних рата иочегком сваког месеца па ћу пнсатн о вама онако како ви хоћете. Г. Илић је без устручаваља и фдмах приство на тај иреатог. После озога Сам рекао г. Или% да трвжнм обезбеђеље тога свога иотражнвања јар ми иико не гарантуЈе ла ће он п даље оствти директор Грађевииске банке затражно сам му писмеиу обавезу. Том прнлнком сазг га звпнтао ла лн је он и овлашћен од отране банчине упреве, односно банчнинх акцнонара да Баику звпЈржује н у н>ено нме потпИоује обавезе ове врсте иа пгга јв он одговорио да има потписано пуномоћиЈе ко]е им Је и показао, а ји је број и својеругоо навео на овоЈоЈ обавезн, коју ми Је дао пгго се на кличпеу његове обавезе јасно внди. Из ове обавезе јасно се видн да ми је се г. Јосиф Илић у име Грађевинск е 6анк е обавезао да ми почетком свакога месеца иоплаћује по 100о динара до дефинитивне исплате до 12.000 дИнара, на име дуговања. Ја мислпм да је свакоме чнтаопу Јасно, да један новннар тешко долази у могућност Да нма ггословне везе ма какве врсте са банкама које ужива<ју овако рђав глаб у чаршији као што је то случај са Грађевиноком банком и према том е врло би наивно било кове-

^^ЋЕВИНС^. 6ЕОГР4Д ч«

РКУА (5ВА€>ЕVIN5КА ВАМКА • ВЕОСРАР

« М« . иомзипи к III

Б»с г-ађ >9^0

л.

~Ј Ј Ји

7

' се. ^,-14 Л-Г

-о!Х Ш>«А гммаписргд вдвкд д

КАРАКТЕР ЉУДИ Као најлепша нлустрацнја клрактера тнх људн којн стоје на челу банака н осталих повчаних ннстнтуци,а које су упрооастиле народу преко 1о0 мнлнона динара посл}*жнће сцена која св јуче у иодне одиграла у просгоријама Грађевнноке балке нзмеђу мене н власннка те банке г. Јосифа Илнћа. Пошто сам имао у рукама иепобнтне докаее о свему оовге пгго сам нзпао о г. Илићу, руковођен своЈом иовннар- пропастпли народу ском праксом. нашао сам за потребно ( суму новаца и да ]е то најоољи до------- ' - о кад к ј им С0 оротствима онн служе, да бн и даљв билн у могућностп

ровати у коректност једив оваквв обавезе и то у толитго пре пгго она носндатум 21. август 1930. године, а Ја нзјавујем н тврдим да пре тога пиквд у свом животу ннсам видео г. Јооифа Илнћа ннтн прежорачно праг Опште грађевннске банке. Ја мнслим, да се из овога јасно ввдн караутер оних људи којн су уоваку огромну

арааговарам н са самим г. Илићем о стању његових нослова п у ту оврху посетно сам га јуче око 1(2 чдсова у ње-говој баицн. Г. Илић, кад сам му св иретставцо, љубаоно ме Је позвао У овОју каицеларнју где Је мећу када иа. стао врло нитересантан дпалог. КаД сам г. .Илићу рекао да раополажеу са свпма подацпма коЈи банају врло ружну сенку на рад Грађсвииске баикв којоЈ он огојп на челу и кад сам му рекао Да би рлдо хтео о томе чути његово мвшл.ен>е г. Илић мн Је без нкаквог \-поДа одмах режао ово: — Ја сам ншчекивао вашу посету г Јоваиовпћу, а мислпо сам н сом да вас погрљжим. јор вам пажљиво пратпо ваше члоике у Времену о аферн са обвазннцама ратне штоге коју већ неколико даога водитс у Времвну. Кдо пракпгчап човОк, без дугог одлтоплачвп.л пошто Јо н моја блш* умешана V ту огвар, 1а оам пашао Једаи пачии да ншеђу нас будв на леп начив постнгнут опоразум. Налазим да за вао сума од 1^.000 дннара не би бнла на одмет и ја сам вам је спремно. Са тим рвчима г. Ипић отворио јв свој бпои иоји св наплзио првд њим иа његовом писа*ем стопу и из његв ми прутио 12 .000 динарз са речнма да ми то даје под успоеом да о њвговој банци и о њему пнчно ништа не пишсм у писту у иоме сарађујем, и на поменуо да вио ввћ морам да пишем. онда да пишем у најбпажнјој форми и да њвгооо имо нигдв не помонем у саоЈим рунопиоама да оно стоји у в»-

да врше недозвољепо послове којима су давалн фнзму баикарских послова. КОСТА ЈОВАНОВИЋ

Италијансни маневри Рим, 21 августа. — У једном званичном извештају офављује се почетак велнкмх воЈких маневара на Агтенттма Тоскане и Ро.мање, на којнма учестаују дивизнје из фиренце и Рлвене, под командом команданта болоиуске армије. (А. А.)

Чачал, 21. августа. — Да-нас је настављри претрес по кршлшама хајДука РисНма БуЧи^евттћа абАиог Зр'зуле. Прошло се на извиђан!,е Другога дела. Проиитане оу трн тужбе т^риватне тужнл>в ЈелИсанке удове пок. Прокб Крупнћа из М |шпшпа. По овоме делу Зрзула је оптужен да Је убно Проку Крушгћа. На тги•Ган.о претседаваЈућег приватна тужиља каскв да не зна ко Је убно н>енога мужа. Он ј е Једнога пеггка отншао са Радом Ма^сторовнћем, и.иЈоонм суседом и Огерво вотове на ппјацу и више се нцје вратио. ПосЛе два даиа нађен јо мртав На ли&ди попа Милана ПоЛоиића из ЈеЖ€»шше. Јелисавка нарочито подВлачн да Је пок. Прока имао 70об дшара због чега је можда и погићуо. Оптужеин Зрзула не пр^изнаје дело и доказ(уЈе где се налавио у вр^ ме извршенл дола. Позквв се на б^едоко оа којимз је у то доба био и тражИ да Се ти сведоцн зажуну па ако оии докажу да је он взврпиптад бвога дела, он пристаје да га намажу катраном и поспу гасом да на •Јачаиској пијаци изгори. 1Саже да је те вечври био у Чачху у друштву жандарма Михајла. Јаиксвгића. Радом^нра Ђокића и Јованке Карлнчаћ. Да сам хтво да убијам и пљачкам, каже Зрзулд., не бих наишао на шромапгаог Проку, већ на боГатиЈег. Ја сам жртва бившег начелника ореза због кога сам дошао на оиТуженичку клуцу. У меето да уживам почаст доброг ратиика н да лсивим мнрно и спокоЈно, ја се налазнм у ћелнјн невин. са изломљеним ребрима и иопребијантгм ногама. Ш краЈу каже да Је 28. јула рано, ујутфу отпратио Јоваику у свој стан одаиле Је сам продужио у Заблаће, где је стигао око б У Заблаће Је ншао збот да®ања

ман,а под звкуп. што ће потврдит)^* Н.СГОВИ закуиЦи Павло и Владислаг Пр.елићи'. Послб ЗрзулЈГнбг истггп. позвата Јо у судску дворану његова маЈка Ми.тнпз Вутаћевић ::оја каже дз' ^ен спИ целога дапл био'у З&блаћу По тоМо је о&Слушап Још Низ свесЈока који доказуЈу да Је Зрзула у времену изврШоња ово! а дела бно У Чачку. На<рочито је поклоњена пажаа сведоцимз Јованвд Кзр.тичнћ. удови уг з Чачка н Тадијн Мариновићу, закугпгу хотеаз лСарајово« у Чачзсу, којп потврђуЈу да јв РиСим препоћио 27. Јулп у хотелу «СераЈево> и да Је рвпо нзј\тра отишао. Драгиша Ружпћ, бивши званич1ПИ1С среза трнавс-ког каже да Је тих дала Зроула зшого иовада трош^о. После овога уведена' јв Зрзулшга жена, ЛепОсава кода говори кроз плаи. Нп гатље претСедавајућег дв Ди Је О0а жена ЗрзУле одтовара: — До сада сам била, али од садв ноћу бнти зато пгго Је сш имао друге. Да је мен е слушао данас не бн бно овае. Ја сам патила ПреФседавајућн пита Зрзулу где му је ордеа,е Његове жена Лепосава ивЈвљује да Је "рдење покупила полндијска влаог Зрзула упућује питање суду да ли полицијска власт има права Да односи туђе ордење за које је он своју вр® дао. По томе устају браииотш оптужебог г.г. Ђуричић и Лззоеић и тра^ ж е да се у записник уведе Да су св саслушоња вршила у прнтвору. по нбказу Лепбсаве и оптуженог Зрзуле. Лешосава каже да су саслушања дата код полшгаје нетачна, јер Је она због страшних батина морала прнчати што полипн^а влвст хоће. Претрес Је продужен по подне даљтг свАтуигањима. а сутра се наставља. Време).

Претрес Ранку Ранисављеввћу бввшем еноному болинце у Врашу

21. августа. — Данас је пред Врањским првостепеаш^ судом почго прегрес бившем еко11о1Гу државнз бо.тнкЦе, Ра нку Ран и с а вљевићу због проиевере 137.000 динара државног иовца. Како је Ранпсављевкћ био веома угледна личност то је за ова) пртерзс владало врло велико ин тересовање. Новембра месепд 1923 годпне Ранисављевић је Папустио своју дужност и нестао, што је онда нзазвало в?лзшо вапрепашћење. Нзстанак Ранисавл»евића ном^н тарисан је на све могуће начнне Док се прегледом касе ндје утврдило да јз нестало већв суме државног новца. За Ранисавл, а виће41 издате су потернице, које су, међутим, остале дуго времена без усп?ха. Мислило се да се Раннсављевнћ који говорп оспи српског још мађарски. немачкп и францускн нр?бацио ттреко границе. После истраге од нзколико мезецд није се дошло до никаквог резултата па- су морали управник ДР- Пан-

та јКоетаћ и г-на др. Ковалева као одговорни попунити дгфицит. У апрнлу 192» годнне међутии Р«нисввл»ев1ћ се предао н нзјавио да је цело ово вр?ме провео у Београду и Загребу. На данашње.м претресу прочитана Је оптужба и Ранисављевић је дао своју оабрану. Он не признаје да Је лефицит толико ве.тики и додаје да може мањак изнети 25.000 до 28.000 динара н да овај мањак долази због тога што је био ггреоптерећен гтослом. Зат-дм објаапмва како Је дош.*> ло кн-ижења неких издатака накнадно и даје веома интересантне податке о томе После одбране Ранисављеиића саст>шано је пре подне још. 15 сведока па Је затим претрес прекинут до 4 сати, а после позне дао је своју одбрану г Ђорђе Стугиревић ив Београда. па је затм прекинут претрес који се настав.■ва сутра. н гзе ће лати своју реч и остали браниоии па ће и пастп одлука суда. (Време)

Нови Сад

ДАНАС: Корзо биоскоп — башта: 17, 19. 21, Тврцаи и златан лав. н Жона, зубав н виио, у главној улоан Адолф Мвиж$\ Бибпиотвна Матице српсие отвореиа с\д 8—13 чвсова. Ресторан — башта „Краљице Марије": 21 час., ДиИе дансвн. Ввријете „ОлимпиЈа*': 22 чвс. Ввријетоки прогрвм. Дежурне апотекв: Неиадовнћ, Краља Петра ул.; Михел. <1»утопска ул. Друштввио путовањв Путнина. Нови Сад, 19. августа. — Прнлпком ве.тнког међуиароддхог сајма у Братнслави, друштво- Путник у Београду прнређује Једио друштвоио нутоваље под врло иовољннм околшостнма са посетом Прага, Пеште н Беча у времену ад 27. аиуста до в. сеитсмЛра о. г. ОдлпвалГ је одрађеи брвнм вооом но Београда у 90.35 час., нз Новог Оада т 23.40, а из Суботнце у 1.65 чаеова. Повратаи Је 6. септемвра. Прнјаве со примају до 23. о. м. код бнлетартгцА П утинка у Београду. Новом Ооду, Оуботнци н Вел. Бечкероку. (Време)

Снопље

ДАНАС: Биоснопи: Бапкаи: Риф и Раф као каввл.ери и Оидаострово; Аполо: Спиовн једие мвјке; Вардар: Волга, Волта.

Офмцирски дом, Москоа, Маргвр н Уједињење: Муанкл Пивница Дунђерски: Мало весело поаориигто. Дежурнз апотеке: На деоној обал* Вмрдлрв др. ОмврнЋ Крста ВоЈводв Мнтнћа бр. 10. на ппвој обвл« Вардара: Нузхет Салнк. Цара Лугаанв бр. 124. Једно обавештење поаодом избора лепотица по бањама и ппажама Рвданцијл ВРРМЕНА « ИЛУСТРОВАНОГ 8РЕМЕНА теум /м су ви рањо. најлепших девојвка по нвшим бан-ама, лвтовалиштима и плежама Само избори моји прирвђују гтрњв рвданцијо или ноји ср аршв у споразуму са њмма узе^е св У обзир и само лепотицо изгбоане Ка тим кон«урсимп п^звам* да у чвствују у избору ?? Мис Југос.пввију за 1931. годмну. У МвтЈ^рушкој бањч ц*вои»«н 'г иг бор и није приређоч у спо--»влум« с> горњим рецамцијх \» грвмз тог* неН» со узвт« у обзир.

ЗО куаопа в .тјпх јегењих нагпара може вам понети *\^п рвдј ;

ЈАДНИЦИ Најславкије дело ВИКТОРА ИГА.

ШЈбегс.

Б1

ОБА Прнказује данас БИОСКОП НОВЛКОВИТч

ЦЕЛА (Пај .