Време, 30. 08. 1930., стр. 4

Субота, 30. августа, /Л»

У10М земаљске одбране у Франц/скоЈ

Да ли /е боља професионална Ђојска мли милиција?

Пардз, 27 азгуста. — У сред жисог кнтер?ссз?.ња ?а предстојеНз седнице Друи/гва народа наптаеља ое у езрспској штгип^, а пре сеега

баних и оргаиизованих доброеољаца, било члзнееа разних ратничких, стрељ -ачких и патриотских спортских друштаВо § који мзгу савршено

у фргнцусној, »опересгуггна п&леми-1 да наступе кзо прави професионал нг мсђу војчкм струи«,аци»а и јзв-, ни всјници. Са тга 400.000 људи, од-

ља дубоио у француону територију. I Међутим, овде се појављује у МИНИСТАР МАЖИНО СМАТРА I средини опет финансијско питан»е. ДА ЈЕ НОВА ВОЈНИЧКА ОР- За овај обимнм фортификациони по-

ним раднкц".ма одхссно проблема оргг::изсф*јо еојсиг. Сту дискусију бацил9 су у јавиост, као што је ВРЕМЕ већ јазило, дзе нгдгвно изашле књиге. Једма на немамном језнку, писана од генерапа фоч Секта, бизшег комач данта Рајхсзера, под нгслсзом ЗЕМАЉСКА ОДБРАНА НЕМАЧКЕ и другг, којз је готоао кзтовремгно изЕшла, писана од бившег шефз фргг-:цусн<г генералштаба геиергла Де&гкеа (кога је закесчио натс-м положају гегадел Ееган) под нгслоеом 0 ЕО^Н^ЧИОЈ БЕЗБЕДНОСТИ ФРАНЦУСК*Е. Ога књ/то су сзсаим различите по предлсзима којо чике у домену војне оргсгччзсдије и по тумачењима и гиалкзи рззних срста всјне обаеезе, НЕМЦИ СУ РАДОСНИ ШТО ИМ је угов:р о м:/ру доделио ГРА20 САГ40 НА прсфесиоНАГНУ ВОЈСКУ Ге срал фон С:кт у својој чњизи т [>стира пробл?м: да Л1? је бога поофегчокална војска или милицкја?

ГенериЈ фои Сект Нвима псследњкм одлукзма француске владе, по плаиу самог Дебаиег, скргћен је војни рок света на годину дгма и према тома подешена војна орг5«;ггзција у Француској уог.ште, Тиме се ишло прво за тим да се, у једнсј демократској земљи, поступц дсследко демо^фатсним идејамз, загим да се на тај начин подигне морал код бранилаца земље . а на трећем мгсту, да се уштеди у буџету, тим пре што су појвдини министри оее године тражк7»и повећања у буџету за целих шест милијард:^ франака, док је г. Тардје категооички изјазио да ће се свим с^етстеима бсрити прстиву дељег оптереЈ-.авања порезамз фран цуских грађана. Из тих оазлога војна оргг*«згција, катаа ове године ступа на счггу. треба да буде у изеесној мери уштеда, али истовремеко и систем за морално јачање милиције ноја је изненадио створена иа веома популарним идејама демснрзтије. Генерал Дебане препоручује и брзни тај сиотем, с:-*стем милиције ноји Фргмцусна уводи у живот, па мгчар то био један провкзоргн скстем но>и тре^а да значи пробу. Бивш.ч шеф францусног генералштаса налази стотиву разлога. веЦим делсм идејних, ксјима потнрепљује свсје одушсзљење за народну милицију. Насугрот томе, генергл фон Сект изргжгва доста јаско велииу радост Немачке, што јој је угоаором о миру дато једн*о прззо на извесну огргсчичену срггнизацкју гцзофесионглне војске. Ргјхсвера. Зашто? Он налази да је прсфесиснални војник тек пргзи ес;нк«, војник који рг>ди са сеешћу и оа ис«устзом, чоеен који уме Да сагршено сперише и са оружјем иоје уу је повереио и за које је кзабран 543 сгмо по особиТЈ^м фкзкчнкм зеп и душегним способ»1остима. СШТРА ДИСНУСИЈА КОЈА СЕ СЛУЖИ СТАТИСТИКАМА Пошто су оеа дез шсшмња пала са дзе разне, али обе компетентне и угледке стргне и кгко је то гтгри један популаран и за Фргчцузе веома згчимљкв проблем. лроблем згштите грг:^ица на сеа9раистоку и југонстону, иеки днеени париски листови су прихвзтили 0Е .у распрзву у МНОГО опширн^јем смислу. Урвднин МАТЕНА г. Стефгн Лозан одмах с» стазио на страну г. фон Сента и изјаснио за професиоиалчу вс-јсиу. Ои оматра да је про. фесионална војска сигурна, а мили. ција несигурнз војска. Што је за Де5зл-:еа неважно, нзиме материјалио преимућство професионалне војске (Дебане пледкра само за морално преимуКство), за г. Лозана је од капиталне важности. Г, Лозан вео. ма лзскаао говори о војничком ду. ху Рајсхеерз. Нема^«а има 100.000 одлично увежбаних, спремиих људи у Рајхсверу. затим 150.000 војнички срганизоваког сшуцполшај* /'жандаомерије) и око 150.000 тајно веж-

личне физнчне и духоене кондиције, Н рјлзчмз је у преимуНству у случају једнсг изнеиадног суноба са Француском. Ззшто? На фракцуској страни стоји ова»'са стати?тикз: она има свега 1РС.001) професионалких војника, од којих се ссега 46.00П људи налази у сг«*ој Францусчој, док је све остало у крлгнијгма. Тсме тоеба додати 240.ОС0 снкх који стоје под том годишњом всјком обазезом. По самом рачуну генерала Дебанеа (ове цифре све су из његове књиге) од тих 240.0С0 људи отпада 20.000 на помггкчу с-лужбу, 40-000 на морнарицу, ссзрросф^ичуе ггрнизсна и службу у унутрзшњооти земље, тгчо Да располсј *! К 0и годкшњн контигент из. иосм сеега 180.000 људи. Ме^утим, сгм гензрал дели и ту цкфру на два дслз: пошто се еојницн годишње деа путз позивглу, то једча половивина овог кснткгента у сгаари претстае.ља сг?зим младе регруте који се не могу уготребити у бсрби. 0стај? да«га ?О.СОо есјн»«:з, чему ттрсб-з дсдггтц и оних 46.000 професионалних војнмка, што чкни сгега заједно само 136.000 францусне вој ј ске. дзк на немачкој страни постојм нај^гње 2с0.0«0 добро уеежбаних грофссисналних Еојника согтичне кондиције, ако нз и свкх 4С0.000 бразоззних војнкнз, згједно са члансв^ма тзјних војничких друштаеа. Г. Стефан Лозан ззклучује, да је немачка професигнглна еојска, без обзира на то што је и по цкфзама у надмоИиости. далеко погоднија за офгмзивку зкцију и да је у стању дз брзо и лако продре лалено у уиутрашњоСт непријатељсче земље одатле напаоа авионима нгјбли^е бчзе. «-г<мч би убрзо могла да делторглише не Само и оеу неизвежбзну и нехзомоннчну фргнцуску војску, еећ да запа осетгн мооалан удграц и целом нгроду. Г. ПОЛ БОНКУР ПОСМАТРА ЦЕо ОВАЈ ПРОБЛЕМ КАО ПИТАЊЕ ЧИСТО ПОЛИТИЧ. КЕ ПРИРОДЕ Ствар је постала још занимљивија, кад се појзвио са својим мишље< њем и г. Пол Бонкур. Он је написао неиолико члзнака у париснсм ЖУРНАЛУ и стзо ка становиште, да организација војне одбрзне после ра. та претстазља једно сасвим поли. ткчно питање. Према томе, проб лем Ередности професконалне или нгосдне еојске» је сгмо политички

Генерал Дебене пробле?л. И у томе сздислу г.г . Лозан и Бснкур настгзљгјју поламику преко ова деа листа, тумачећи сеаки с а сезје стране своју тезу. Међутим, више је него јасио д а је већи део француск:г нгрода за организацију Еојске на бсви народне милиције, и да је прот>иган професиснат-:ој војсци. Нгргано, десничзри и у Француској траже да се војна служба оргзнкзује боље но што је сзда срганизовгна, то јест послв увођења у жизот једногодишње војне сбавезе. Сни сматрају, да границе Француске у овсм случају нису довсљно заштнНе-ке, а спеиијално према Немачној. Дотле г. Бонкур сматра да би са реформама у војсци требало по^и и даље, јер је садзшњи војнички ззкон рђаз и неук компромис између стгрог и новог типа орггнизгције. Он се боји да ипак професионзлна војска нз надвлада и тврди, да једино наоружама нације оДгсегра демскратским институцијама. Осећајуђи да и десничгри критикују оштро нови закон, г. Лозан је у последњем свом чланку веома отворен. Он тврди, да срганизација народне всјсне у глгвнсм полаже важност не на онај стални нонтигеизт, веН на резерве народне милиЦИЈв у нгроду. Међутим, шта вреди морално преимућство те резерве, над је влада не сме позвати у хитном случају (мисли н а три класе рвзервиста) просто из страха да не убрза на тај начин дсгађајв и буде оптужена да изазива рат, А, ако се тактички чека са развојем догађаја и резерва нв позове, мож в се десити оно игто ј« логи^мо: упад ндпријатв-

ГАНИЗАЦИЈА ЈЕДНА ПРОБА Г. Лоззн наставља своје побијања теза г. Бонкурз и тиме, што тврди да је есјсна алсолутно продестинована за то дз буде незазисна од свзкодневне гклитике и утицаја парламвнта. По његозом мишљењу, народна милиција ппетставља једну срганизацију која може дз буде скгндалозно ксрумпиргна. Ако нзродни посланици буду имали утицаја на срггнизацију војсне и на војску на 0 једну држзену оргзиизацију, сндз Ке се они трудити да обилко иопуњавгју жеље сеојих бирача излазе им интерв»нцијгма на су

сао потребне су огромне суме. ноје опет г. Тардје не дг не само оста лим министримз, него ни г. Мажи ноу. Дакле, овај план о фортификацији мораће пропасти. Међутим. са друге стране. верује се, да кије потребан никакгв песимизам у овом питању. Г. Мажино неће требати чан ни у случају да му не буде одобрен буџет за фор тифинацију границз, да понрене акцију за измену досадашњег (новог) система војне организацмје. Он ову организацију милиције посматра нао једну пробу, нао један лукоуз Францусне без инаквог ризика. То

срет и у сзмом питању ослобађања разлсга1 ^ ј 0 пољска војска, на

од војне обавезе. То би значило потпуно обезоружање земље, и демонраткја би се дефинчтивно обрукала само због тога што је у свсјим идејама отишла сувкше нзпред. Сад со у ову полемину ставило и име самог мкнистра војног г. Мзжиноа Он кзже. да згиста сматра да садашњи систем војне оргзнизације није девољан, али да ђе се трудити дз надокнади недостатзк у

другој страни, тако дсбро и тако снзжно организовзна, да она претстгеља апсолутну гарантију мира у централној и северној Европи, па према томе ггрантујв и Фргнцуској савршену безбедност њених грани цз. Фрзнцусна, све дотле дон траје тано повољно стање за њу, може слободно да изврши и једзн демо нратски експерименат, па да или потврди његову вредност нли га, на

л-удима на тај начин што Не пове- | . саерше но попуп?ран начин. сти акциЈу за утврђ«ан>е« иапожв- I Јт ^ твге ка0 нмств ^ љив , них објеката на граници и рестаурацијом старих утврђења. ' (Време)

КАКО?

ЗАШТО?

Један читалзц нас пита: Да, лн св са к.тпонжма Врвмена у јесењој неграЈн може учество' чагн без обзира на датум. Ако сам јелнога дана узео трн броја, а другог дала ннсам узео нн један могу лн тако са нередовннм датумнма нсећн 30 купона и послахи пх ллн свнх 30 к^пона морају нћа редом? Одгсвор: Главно је да се пошал>е 30 купона, без обзнрв на двтум. Један млади читалац који се бави посањем стихова пита: —: Под којим условнма беогредскн'нздавачи примају збнрку једнога младога песннка. односно плаћају ли му зв р^тсопис ^звесну суму једном зв свагда вли а^тор има ирава на неки сроценат^ Одговор: То зависи до лнчлог спорезума између аутора н издавачв. Једаи свршени матурант нас пита: Хоће ли се ов^г олине отворитн фармаколошки одсек на медицннском факултегу у Београду? Одговор: У томе погледу до сада још нн је ништа дефиннтивно решено. Један читалац нас пита: Матурирео сам н не регрутној комисијл остао сам привремено неспособан. Пмам лп права Да будем поставл>ен у државној служби зв прпправника дрзте категорије? Одгсвор: Свп онп који су на прегледу осталп леспособнн према чл. 12. закона о чиновниппма нмају права да буду мрпмљени у државну службу. Једгн руски избвглица нас пктв: Коме треба да сс обратим и којим пч-гем да бн се мотао вратитн натраг у Совјетску Руснју п да лн је повратак у Со"вјетску Р|усп;у у опгате дозвољен? Одгавср: ЈСомеоарнјат за унутрашње послове С. С. С. Р. донео је једлу озлуку према којој се ликоме не дозво.гава повратак у Руспјгг. Један ђан рвгрут нас пита: 1и1да ђак прн регрлтоваљу нзјави же,гу да ће служнтн у авнјацпји, а допније потто му је због пгкатовааа одложело стгупаље у војску, разболн се п посумља у сво}>' физпчку способпост да ћ'е моћн служптл авнјацнји, можв лИ ол то нзменптн тпме што бн одс.тужно свој кадровскн рок у коме другом роду оружја? Одгсвор: Може лко сс благовремело будв -јавпо за нзкнадни преглед ОЈ*пер ревпзионе Јкомиспје.

Један читалац из Новог Сада игс пита: Да лн се деца из грађад<-ког брака. чнјн је отац катотнк. а мајка лазарећанка могу крсгити у католпчкој цркви? Одговор: Могу се крститн у католичкој црквн. Јеаан учитвљ нас лнта: Желео бих да се упншем на фнлософскн факђг.тгет, према новом заколу о Универзитетнма. Да лн је потребно да сам лнчно дођем у Београд и упишем се или то могу преко другого училнти? Одговср: Прпјаву за утшс треба својеручно нспунити што се може и пс* тем поште утпннти. Један читалац из Бвограда нас пита: Раније сам становао у својој улипн бр. 8, а н сада сталујем у пстој кл-^и п у пстој у.тнци само к>*ћа лоси број 12. Молпм за обавештеље треба лн да се прнјавим квартгг са новопромењенпм бројем? Одговор: Нпје потребно прн«вл>нваве: Један чкталац нас пита: Оставнла ме жена к однела са собом сву моју уштеђевпну која нзносп 60.0(0 дннара готовог ловда. Могу ли је оптужпти за крађу путем кртгвнтне тужбе? Одгсвор: По закону крађа нзме^- мужа и жене не посгоји. Један чкталац нас пкта: Завршпо сам тстврти разрвд гпмнаапје у Жом 6 олјт . После разгранпчета ово место је прнпало Ргмунији. а ја сам лржавл»алин Крал>евлне Југославије и жнвнм у Новом Садт, ели ннсам нзвадио своје школоко сведочанство. Молпм за обавештење којим би путем могао доћн до свога пгколског сведочанства. а да сам лично не идем у Жомбољ? Одговор: Треба се обратнти пиоменом молбом Мннлстарству ипостр&них послова у Београду, које ке ово сведочалство прнбавлти преко нашег посланства у Букуреппу. Један монах нас пита: Да лн по закону. илн по коме лпугом распису, нмј&у право на железнлчкЈг повластнду онн монаси којн примају прннадлежности нз касе манастира, а врше парохијггу дужност? Одговор: Монаси као такБН у оппгте немају право на повластнцу у вожн>п железницом без обзнра на то коју дужлост врше.

БеогралсБса берза

Р а д и о

ШТА ТРЕБА СЛУШАТИ ДАНАС Беогрзд (432 и.) 10.30 Грамофонске плоче. 1"2.35 Радно-квартет. 19 Час народног здравља. 10.30 .ЈКена на прозору" драма од Хофманстела. 20 Камермузичкн концерт (трио Слатнн). 21 Шлагерн п шансоне (пева г-Ј>а Е. Мнлић). 22 Тачно време. 22.15 Концерт радио-оркестра. 23,15 Пренос музике нз кафвне ..Рускн цар". Загреб (307 м.) 12 30 Концерт. 20 Пренос лз Београда. 22.15 Пренос с Бледа: музика за агру. Љубљана (575 м.) 13.30 Квартет. 20 Пренос пз Београда. 22.15 Прелос с Бледа. НЕДЕЉА, 31 АВГУСТ Беч (516.3 м.) 10.45 Концерт калеле. 13.30 Концерт оркесгра. 1вЛ5 Снмфолискн орквстар. 16.С6 Арлје. 19.40 Камерла муанка 90.30 „Клегннл чардаша"' оперета оД Калмана. Хамбург (372 м.) ..НвДОв" комнчд* опера од Р. Гвнва.

Кенигсбарг (276.8 м.) 21 Велниг концерт. Лајпциг (253 м.) 7 Концерт, 8 30 Оргуље. 1-5 45 Мрзнва. 1640 Концерт. 20 Концерг на цнтрн. 22.20 Музика за нгру. франнфурт (390 М.) 16.50 Н 17.35 Концврт. 21 ©елики конперт (нз Остенде). Бунурвшт (394.2 м.) 16 Р.гмунска музнта.. 17.16 н 20 Концерт. 21.45 Музлка за нгру. Бврлин (418 М.) 7 Коицврт. 14.30 0ригилалло композици)е. 15.30 Музика. 17 Концерт. 19.30 Музнка. 21.05 Из Остелде. Ркм (441.2 м.) 21.02 Пренос опере. Праг (486.2 м.) 7 и 11 Концерт. 16.15 Пеоме. 20.40 н 21.06 Концерт. Мипано (500Л м.) 20.30 „Чар валцера" оперета ол Штрауса. Брисел (508 м ) 21*05 Пренос велнког колп^рта нз Остенде. Будимлвшта (550.5 м.) 17.45 Конперт. 10.10 Вноллнско ввче. 2130 Џвз. аз Ц нгаесда кадела.

Динар у Цириху 9.125 Ратна штета 452 Код продуната тендечција лабаза. На јучерашњем берзанско.ч саствнку девнзе су у главном попустиле према днвару. Једино девизе Праг, Боч н Пешта су незнатно скочнле, док Берлнн н Цирих непромењенн. Промет осредњи. Народна банка је бнла главпп продавеи. Дрисавни папнрн непгго лабавнјн и без ве!»ег ннтересоваи>а. За вкцнје ннје било ннтересовања. ДЕВИЗЕ: ЈТондон 274.90—274.10, ПарИЗ 222.79 —220.79, Њујорк 50.3. : м—66.155, Њујорк кабл 56.405—56.26-5, Женева 1097.40—1094.4^, Праг 167.75166.95, Амстердам 22.7-4—22.68, Бер лин 13.48—13.45, Беч 7.9855—7.9556 Пешта 9.9028—9-8728, Брнсел 7.8945 —7.8615. ДРЖАВНИ ПАПИРИ: Лутрлјскн лоз 94-90 поиуда-тражн>а. Дуванскн лоз 34—30 понудатрлжња. Зајам 7 од сто 1921 год. рађен по 92.50—93.25, пон. 93, тр. 92. Аграрне обвезнипе 56.50—56 понуда-тражња. 6 од сто државне обвезннпе 1930 г. 78—77 понудатражња. 8 од сто државнн зајам 1922 год. 100.50 понудв. 7 од сто државни зајам 1922 г. рађен по 80.25, понуда 89.25, тражња 89.125. 7 од сто обл. Држ. хнлот. банке 1927 год. 89—88.50 понуда-тражња. 2 и по од сто рента за ратну штету: рађена по 452, понуда 452, тражња 45135, за септе>гбар рађена по 454.50, понуда 454.75, тражње 454.25, за депехгбар рађе»а по 461.75, понуда 462, тражња 461-50. ЛОЗОВИ: Лозови Црвеног крста 52—50 понуда-тражња. АКЦИЈЕ: Народна банка 5.10О—8.040 понуда-тражњз. Б. тргс^вачка банка 360—320 понуда-тражња. Грађенска пггеднонипа 1050 тражња. Дисконтна трг. банка 700 тразсњв. |

Југослов. у-друж- банка 190 тралегва. Ошпта трговин. банкв 160 тр. Прометна банка. 980 тр. Франц. југос-лов. завод 1280 тр. Српскв банка -"Јагреб 185 тр. Тргов. сбртн. банка И. Сад 160 тр. Шумвджја оснг. друштво 170 тражња. ПРОДУКТИ: Пшенудда пануда-тражњв.: Бегеј 7980 2 од сто за август 170—165. Тиса 79-80 2 од сто за август 172.50 —166. Дунав 76-79 2 од сто за август 108-—163. Сава 78, 3 од сто 155—152. Главна пруга 78-79 2-3 од сто 1930 155—150. Главна пруга 77-78 2-3 од сто нова 152.50—150, закључ. по 150. Вачке станипе 7980 2 оД сто за август 172.50—162. Дунав шлеп 77/8 2-3 србијанска зв август 157.50—156. Сава шлеп 78 2-3 од сто за октобар 167.50—160, зш:л>. по 162. Дунав 78 2-3 од сто за октобар 167.50—162. Кунуруз понуда-тражња: Главна нруга промпт 122.50—117.50. Дунвв промпт 127.50—124. Бачка прошл вагон 125—122.50, закл>уч. по 124. Сава, промпт 125—122.50. Обреновачки белн промпт 125т—122. Срем промпт 123-121. Банат вагон 122.50 —т117.50, закл>уч. по 118. Овзс понуда-тражња: Српсетг, шлеп Београд 150—140. Главна пругв 140—130. Вагон Београд 150—140. С-рем 150-140. Узана пруга 138-136, Раж: Гл. пруга пон. 115, тр. 105. Пасуљ понуда-трзжња: Гл. пруга узанс промпт 380—360. Узана пругв 370—350. Главна пруга 3 од сто 370—350. Гл. пруга за октобар 375 —365. ЦЈлен Смедерево за август 400—370. Брашно понуда-тражња: Ог.г. бачке станнце 320—310. № 2 бачке станипе 290—280. Лг 5 бачке станицв 245—235. № 6 бачке станице 185177.50. .V 7 бачке станнпе 125—115, Кукољ, Београд понуда 80, траж- 70. Сено, ваг. Београд пон. 35, тр. 85. Менињв парнт. Београд са џаковим« понуда 110, тражња 100. Тенденција: лабава.

Повосадсћа пролуктна берза

Навн Сад. 29. августа. — Неннтересовање, које већ даннма атада у трговини житима, нзазвало је н дан^с падање цева, пошто су се купци држалн рвзервисано. усаед чего је владала у пословнме логоуна стапнаадја. Сав промет овео се на мннимум. Према вестнма нз Буднмпвпрге и тамо нсто тако влада стагнацнја на берзи, те је и тамо данашњи дан без новнз промена. На бе«чкој берзи је снтуагшја такође слаба. Ппшвница: југопотнска 115 чехословатанх круна. бачка, банатска једну до две чехословачке круне јевтнннја. Кукуруз за сештембар 90 чехословачких крунв. Данаптњи курсеви на новосадској берзи ималн су такође нозн пад цена. Пшеница: бачка, нова, 79 до ?0 к. д. 167.50 до 170; горњо бачка нова 79 до 80, 170 до 1?2.50; лађа Тнса нова 70 до 80 Р. К. 170 ДО 172.50

лађа Багеј нова 79 до 80 Р. К. 185 до 167-50; горњо банатска ноза 79 до 80 к. д. 165 до 167.50; л*зао 6анатска нова 79 до 50 к. д. 157-50 до 160; срвмска нша 7з кд. 152-50 до 155; славонока нова 78 к.д 152.5о до 155. Јечам: бачкн, сремскн новн 68 до 64 КД. 112.50 ДО 115. Зоб: бев промене. Нукуруз: бачки к. д. 120 до 125; бачкн лађа Р. К. 122.5о до 125; банатскн к. д. 115 до 117.50; банатскз лађа к. д. 122.50 до 125; сревсовв х. д. 120 до 125. Брзшно: 0. г. бачко к. д. пало јв од прошлог берзанског сасгганка на ЗОо до 307.50 остале врсте брашна бео промене. Пасул: без промене. Ме«иње: без нромене. Тенденција: лабава. Промет: 72 вагона пшеннце, Ц вогона кукуруза, 8 вагона бралпна | и 2 вагона мекнња, света 93 вагоза.

Економсни ЖИВОТ Конгрес привредних коиора у Београду

У среду, 27. овог месеца по нодне, сдржалн оу своју седницу сазнвачн осмог редовног конгреса привредни1 комора н организацнја, на аојој су донете лоследње одлуке у пнтан>у органнзације рада конгреса. На овој седннци од-тучено је* да се конгрес одржи у свечаној дворани старог Уннверситета, у већ угврђене дане. 13. н 14. свпте>?бра. Такође утврђен је и детаљни праграм рада самога конгреса. Првога дана конгреса^ 13. оеотембрв, у 9.30 часова, састаје се пленум. После отварања конгреса врпгп се нзбор се«ције за нропену нзвоза. а одмах затем претседннк Београлске трговачке коморе, г. Мнлутнн Станојевић. поднеће свој реферат, са дис-кусијом. У 15 часова почињу рад секпнј« за ттроцену навоза. У 16.30 часова састаје се пленум, са рефератима Коморе за трговтшу, о^рт и нндустрију у ЈБубљанп и Извозн1гчког у.дружења нз Београда, са днскуонјом. Друтог дана. 14. свпт&мбра, у 9 часова састаје се пленум. На дневном раду налазе се ре»ферати Осечке и Загребачке коморв за трговпну, обрт н индустрију и рефератн Централе тадустрнјскпх корпорацнја нз Беогрода н Савеоа нндустрнјатаца вз ЈБу6л>ане. После дискуснје по оннм рефератима нввршнКе се нзбор одбора за доношење резолуцнје конгреса. У 15 часова почнње свој рад одбор за резолуцвје. У 17 часова састаје со пленум, коме сежцнје за процену нзвоза подносе своје нзвепггаје. По пријему нзвеппаја секција за процену извоза доносн се револуција. после чела конгрес вавључује слој рад,

Сазнвачи осмог редовног конгре, са нрнвредних комора н органнза* цнја позвали су на конгрео Прет«. седника Мннистарског савета г. Петра Жнвковнћа, мннистре свнју ггон вредннх ресора, као н све остале државне и самоупровне заннтвреосм ване установе. (А. А.) ИНТЕРЕСОВАЊЕ ЗА НАШ ПАОУЉ V ТРИПОЛИСУ Премв обавештењу призредззх корпорацнја. на тржтпптнма Тршго лиса, у АФрнци, појавно се врло жнв ннтерес за наш озогодшнњн бели пасуљ. Неколнко веКнх увознннкнх фнрми у Трниолнсу обратиле су св молбом налшм нзвознннкнм органнзалнјама н тразгиле да дођу у до дир са. нзвозннцнма из наше зем.ва, (А. АЈ • ПОДИЗАЊЕ СИЛОСА Привилеговано акпнонарско друпггво за извоз земал>скнх цронзвода Краљевине Југославнје одлучнло је да у свнм већнм извозннм местнма наше Крал>евнне поднгне онлосе и да установн селекцноне станице. За сада се предвнђа поднзаљв снлоса у Скопљу, Сарајеву, Баља Луцн, Вв.геву, Осеку, Врдшу н Краг \"јеБцл\ Селекционе станнце нмале бн се образоватп у Загребу, Сарајеву н Подгорипи. (А.А.)

Дашас /е нзашао купон за ЛСЕЊЕ НЛГРЛДЕ. ..Воелена"