Време, 30. 08. 1930., стр. 3
^бмга, зо. августа, 1930.' Ново Јишдеде у Немачко/
1 ,
Страна 3
Наше доба добнло /е сво/ стил у архитектури
Отварање међународног конгреса криминзлнгт.- 1 у Прагу
Б^тш, а »Ј -ота 1930. - Тео -|да ј е он ић,г
^нЖД- ф Т !0фи °д У»* стнл ј^даога ДоЛа Јгма да с« траисн те к у ар . ^ектурн. Докле јв год ар!нI °Д старих тги. ДнИНЈа наше доб а НП ј« свога стн.та. Јгдл* ™ «■»»»> се стнл исконструлше не п0 потрвбама онога што се зпда н ° € ЗИДа ае1;ак ° Ф^нТистнтно, пронавољно, по наспи? в ?снн1 добронанернт п Ж * 'I" 06 и К °Д нас говоРмо да треба да нзинслимо ^ ил " нововттзаиИЈСкн н то не за цркве и манаогаре него за модсрне домове н фабрнке. Па анј 3 лн се пак н »ВД нас ншло тако далељо да се позшшљало наћн стнл ча грају»"® у Камен У према мотнвнма С а дрвени преслнца нлл ч>-тупица ншаранн1 паогнрсклм но.таћем у !° м с « стн-1 ложе взмнс.тити с * Д°вом- са особннама материЈала, с а нанином рада. Позната је ствар, познат а и сувнше да је овакн вмикн аптитектонокп стш.л обузвмао све »ем.Ђе јаднога културнога под- н Ј а су ва шоналне н расне особдне долазнлз до нараЗа само у нзвесним одтнкама доиичнога стнла, алв сам стнл у својсу основн био јв претежнији и ДЈољи, оам великн стил м> ^ био Ј 3 мзднјп но љетова^ОЈеност у развим облаогн ма Тако Је готнга, поиикла т 1»™1 ГаП5и добпла нарочнте отрцнфгше особнне на Северу Немачке, друте пак у Венецнји, |Ош друкчнје у Шпаннјн, остаЈУМ нпак у суштини један в<>•ЗДКи и значајнн покрет тадаш^вропе узете као целина. стил^п^ наговештавала нови тнл, поезнЈа н проза иараЈЈнвала аеговз основе а л н је архптектура ћутала. Сада ј« а рхитектура проговорнла н то тако тласно н то тако ре, дто н т№0 моћно да више сумае нема. [1 гл т звати како год хо»ете. Он јз ту Он је стил нашега Еремена. Он нашем времену 5™ не само јрдном својом телгњом модернога и истанптога него свнм својим тежм " а , свнм својнм особинама. Највгћи архнтекти нашега доба припрезди.ти су тај стил и довети до цветања. Историја тога вовога стила сеа; 3 још у црадратне дане. ГТретеча нм а много. ■мслужннх сгваралаца и нисливаи Ма Да Попувв ч®" 6 « алмаКод нас јз тај стил био по? по шавЈпарскоме архнтек** е Когђ|гЈе-у, по његовом та" 0Вв Дј ' 1 "- по »вговим кангама о новој архитектугот. ^ Ј е врвме гшсао сам ошпирII 5 а 1 5.Т ш и ,ма овога .тнста 0 0г01г ) е -у. Нзрочито новодом ааговога плана аа палату Друштва Народа. План је добпо прв\награду. Атн лзрада је повер» н 'а а * ар1ите[ггама сгаре птколе. Је Когћ|'гје сматра да свако ДОба ш н мора да н ма св 0 ј стил. Наше доба технике и с а обралаЈа, геометријо и рапиона лнзапвЈв мора тај стнл да оствари не да бн он бво огл?да.ло нас са миг него да би одговорпо ндим потребама. А ако одговоии вашвм потребама биће и наше огледало. Огледало нашн! поЈС Т 3 : еВИ1 наших потреба п а „ ^их Дом треба ла бул т^!? ИНа 38 ^гановаље.Ј* Он р^оа ла одговори захтевнма ^одернога домз: модерноме конФОРУ, практнчно^ти. рлгцт^налноме Бскорншћаваљу простора ун мор а ЛА ст1Ви човека у изУОљ&Ну везу са природом, по/ к се допун>ује приролом. Он -">Ра да нам пружтЈ светлостн и ва-1 гуха. слипа и простнх раумнпј сгват.тБивих линија. КогђЈгје гради домове са равним крововтгма, без фа^лда и украса ко.1> му и^пелзју излиш»■ и ругоЛна лћж: млр л Л4 св в идн и -зна чему служи дом. Као Пг То јл пароЛр<\?1 и а^роплаи нашао своју форму тако 1тма и дом Ј* нзђе своју ра 1монзлну фор .му. ''*1ршк>наттја формз јесте и естел^чкм најизразити |"а Требз знати шта се хоК« н чему шта стуII ирирола ггал1 опгане кол Ј"т>ором тако дз о.тговопе ииљу. * л в?к мора стварати с.ттшо прч^ози лтл за чо&ек.г Рззлчгања !.е КогМг»р. ч е р7, кп ппг^та V*«' :арима. Има »х који тврле
у теорији но на аелу. Може се битц присталииа осиовних одеја 1е КогћЈгје.а п а ипак са н»име страсно полемисати. Јер то
ви грађани своје отацбине, јер с.у снажно везанл за тле. Они су усред природе, лодјармљене и присутне. Залазио сам у те насеобине у Берлину, у Франк-
нису само његове идеје. То су и-1ФУрту, у Магдебургу, у Двсау, деје нашега времена. 1с Когђјгје у јКеллу. Домови ти броје се на их је на свој начин духовито формулисао. Његове заслуге за нови стил ограмне су. Али он није са,м. Постоји фаланга пионипа који мисле слично, и иду разни.м ниансама у истоме правцу. Осим тога чможе се усвојити <ве разлоге 1-е Ког1зЈгјеа П а полемисати са нуим , јер се полемише са самим нашим добо.м. Оно је такво. Оно нас не заповол>ава. Ни једно нас доба не задово .Ђава. Ати да бисмо нас саме разу.мели треба нас сал^е да остваримо. Па се можемо и мора.мо критиковати. И.ма у новоме стилу јелна ведрина и у.чност машине одређене за извесан ииљ. Има у новоме стилу геометрија<а игра просторијама и јасним линкјама. Има нешто вољно, нешто мирно и очевидно. Има нешто од науке, нешто од више чстине. Али и,ма једна сувопарност, монотонија, има нешто неу.мољиво јасно и неукрот .Ђиво садржајно. Доба које настаје водиће се у знаку даскусија о новој архитехтурч, о новом стилу становања и живовања. Јер ланашн>и послератн;1 човек почео је друкчије да живи, да станује, да једе. да иде, аа се забавл>а и да мисли. Промене су поразне. Оне се — веле научнтт ~ јасно вмде тек кад је архитектура дошла до речи. А то је данас случај.
Те архитектуре има свул. У Америци, у Холандији, у Русији. Велики архитекти у Француској можда и.мају елегантнију линију. ВелЈтки архитекти у Холандији можда Л1асивни>и прилаз игри. И тако да.т»е. Ниансе су ту, наиионалне и расне и инатвнлуалне одЛЈтке су ту, у то.ме. Али сти.т, ве. лики стил нашега времена претежнији је. Он лолази од кондчног пзраза мимо сва ситна размимоилажења. У Немачкој тај стил у току од неко.тико година променио је слику мноптх варо1шт и ммогих предела. Говоримо најире о аградама и фађеттнама за саобраћај и технику. Ничу безбројне фабрике у игои ттросторних коцака. н » тчу безбројне раиионалне и геометоијски отмене грађевине за саобраћај, постројења која служе саобоаћаЈу. А домови? Најлре само велмке зграде: школе и училишта. са тачно унапред одређегогм својим ииљевима, где се потребе хигијене, конфора, бедбројж*х захтев* спештјалне прнроде — поклапају са потт-но модерним схватан>ем о строју V простору. Па затим приватне виле богаташа: светлост, светлост и паздух, равни кров за сунчање, отсуство сваке фасаде, свих тих »жнлх гру1и —, отмена геометр^тјска иг|>а, умна и смела, проста и одређ«?на. Али са т»»м би нови стил био још увек нешто теооијско. Нови стил почео је ла се бпине, а најзал саз се иск.ж^-чиво боине за социјаши живот На странг укусне и јисне виле богзташз. Долазе фабрике и школе. болжше и санаторијуми, општежиКа и заволм. И на коају крајева: насеобине. 0 насеобчнама свјт мисле по Европи. Еезбпојне су породиче без крова, Ужасна је беда и прљавштина и загушл>ивост у «касарнама за становање^. Човек је изван пгмтрозе, у с.мраду уских у.тица. Насеобине се граде V •молерноме стилу - у серијама У граду се стварају низови раииона.тних к\«На, са ма лим баштииама, са разким згода-ма и конфором. са огоомш*м теопиштнма у грелнжт. Са мозерном техчиком прозора који иису )-коас но пут за ваздух и светлост. Пч се гпале насеобине изван вароши, V пг>ир01и. у ппостом и јелноставноме стилу, геометријски умном, рамионалноме. Дају се баштиие, спнетнч ппостоои за сваку радиност. И тако урбаж^зам улази V своју прв^ раШ10налн\- фаз\'. Мисли :е о стлновању. Хил>азе палника. уз јевтину кирију, аобијају своје, молерне ломове са кон Ф гуом . са светлошћу и вазлухом, вешто и духотио саграђене. Они постају олет везани са тг»м Онч нису стачовшши неолређених кућерина. ОнИ имају своје домове. Они су у природи Они се б 1 )ве цвекем. Њихпвз жеие држс живину. Ти су љ.удп преппрођевл Оии су посталн тек сад пра-
^Гдар^ТгГ су,иш ''н « ^н « ЗВДају, ' н ^ Т ®*^„ НМ ф^ 8рап варошкога човек., .пгтпЈ. ДУ л "светлостЈ^ 4 Га НЗ- ' 10Же Сун « совд^ни.^дама^нТци^м № 0 ™.м лроблемима " " и ^"грало срц с у грулниа С«*( помнслио- ла'» л дпљвво н код нас баш -м ^сда]^, е Г алан - " . ' Ј на ° Ућп на све лор^ д а цо"вноме смнслу. Нов м-нталнтет то^пкит* " Н0Ва а Р Јит с |; тура II тен^: ТА&гВ 5»» ^ ти и велрине, вшие истнне У СТВ& >™" ј сао То'™' 18 " лосл адна мнвору 4 !; 3 ' " аШу К Р°» Кажв ми један ноанати немач " социЈални радннк: Т.Г ка Ја обиђете ове «5егбројне насошшеГ мо ^~Гбол. Вдссиз Фабрнке и са^ Н 4Жа^1"° у додиру 0(1 свенпшом ггаћ^. Ч- 0 ^ Лобија нов ® "Р 3 "« веде Не 3а У Л 0Л 7 а1>НЈату К °Ј» ген^аш.јенати^^Г ПВђвнл н мнмХ ЈОШ дуољ? сониЈа.тно Мн тг и« ма^тГГ " С се Лруштвеннје х ^ живц овако V насеобнн^" А нпа к свак и ј е " се,5? . нема. оних сплетакп онога ме^аллтета малз варолш: све је то ап-пг теодра поставнла н, Ј др^'" УјеЈноме др>-шгву 5ио сам кал !? ФрачкфУРЧКи архитехта Ернст 1 п ^' ч »о познв ргсхе вп Је -а нле У РУСИЈУ ла се ставл на чета зидања. Ича да се преоЛразн ста~ е » « <*»У<У молерие насеов|ше. То ће прогутат,, у^.тУјарле. Сбе ло рацлоналним захтевичау Ј оГ К /„'!! У за Ј«"»"". а ипак >лооан и одвојен, ла „ма везу са приролом, ла посгане ол неолређенога становника случајних кућернна н.тан једне олређене кућев№ за Ј«»ице у најмодернијем сти-
лу. Сви су заступали митљеље да је значај онога што има Мај ла учини већи но разшт политички трикови и хазардшт експерименти поре.мећаја. Ево једнога великога часа: човек који је створио молерни — Франкфурт добио је запатке гранлиозне — за један континент. Шта би тек Немии учинили да имају већа сретства, да нису нзгубили рат! Тако са>м дуго мислио. Али један ми пријатељ, пе сник суптилннк и неразулк1>и8их лирских трептаја рече о.тлучно: «Да нис.мо изгубили рат били бисмо богатији, Али бисмо били гори. У нама не би било жеље за преображајем, за обиовом. Са скро.мним сретствима која имамо данас изволимо грандиозну обнову. Стварамо потпуни с.М1^о за друштвено, за заједницу, за нови живот — и то по.моћу оне исте техн^тке, оне исте гео.метрије, оне исте науке које доведоше рат до најкобнијега цветаЈ*>а. Ствара,мо нови стварни мир — народни класни — и то не неким сретствима «з догореле прошлости — а и рат је сретство прошлости — него сретствима потпуно савременим нови.м. Без изгубљенога рата *ми бисмо били без многога идеала, а нарочито друштвенога...» Несумњиво: ко не зна немачко соција.лно законодавство, осигурање, ко не зна изванредне тековине у области школа и зидања тај није видео једно од најважннјих обличја Немачке. Оно је и најсимпатичније данас. А оно може лати и даће потстрека и аругима. Диван је то пример: у ве.ликој беди обнављати се.-И зивно је то опет наћи природу.. И најзад: наћи човека. Тражећи васлитање и мишљење, стил и живљење које на.ма стварно конверирају нЛлази се и: ко омо ми и какви смо ми... Немачки педагози и свпчотози нису у руској апстракцији: оии не верују да је човек нађен, и то на један упрошћен и крвав ^чин. О ни мисле да тога човека ва .Ђа тек тражит Свил^ силама. Свим напорима науке и технике. Треба човека тражити. Наћи ће се човек оиет крол ирнроду. Чссто и као њеиа супротиост. Али кикада сам. Човзк У коомоСу: овако га данас хоће иова архитектдфа — « зеленило рашћа и ЛЈГнпје предела јг простраиство иоћи и сјај зве^да. И ,најзад: мпсао која се олтггава Ј 30 ипм липијом. умиом итром внткпх лиипја. глаткпх површпнл, мпсаоних запремина. 5\\'А^
Г. др. Едуард Беиеш, шивишр сдзљаих послова Чехословачке републике, нз!ављу]е да је одлучан присталица стртне казне Наш делегат на конгресу је г. др. Душан Суботаћ, претседник Касације и Државног суда
Праг, 25 августа. — МеЈЈународнн конгрес крнмваалиста, или кеко се' зваиичио нааива <Дессггн међународни конгрес за питаа»а г .ривнлног права и затвора>, отвореи јв данас у 10 сати изјутра у просторнјама чехссловалког парламенте. Бнло је, како званнлЈгах делегата поједпннх држава, тако и чланова делегаинја, преко 500. Нарочнто пада у очн, да су већина чланова конгрсса старијн људн. Поред знатног броја дама — већнном жепа делегата, бнло је доста п гостнју, којн су дошлн на свечано отварање. Отвароњу конгреса присуствовали су не само мннистар правдв др. Мајснер и мннистар упутрашњнх дела др. Јуриј Славик, него п мнннстар народне просвете др. Дерер, јер савременв крнминалнстнка ннјв само казна, ннјв само освета, него н педагогнка.
Па ли је Сажапа плодча Париз, 29. авгу-ста. — Једна нарочита научна експеднција кренуће ускоро за Сахару, где ће имати за задатак да прозери тачност најновијих научних тврђења, по којима се испод песча лустиње Сахаре налази плодно земљии1те. (А. А.) Бан г. Дуњнћ предаје дужност Нови Сад, 29. августа. — Бивши бан Дунавске бановине, г. Радослав Дуњић, у току данашњег дана предао је дужност, делом свом помоНнику г. Милану Ннколтпу, делом шефу кабинета, г. Стевану Суботину. (Време)
}С Лечилиште за женскс н срчане боШГ лесги у Виглеп1апс1и. Лечење по узору Фрањнних Лазни и лечилишта ^аићејт! Уређено ио најновијим принципима — минералне, блатне и кл»у (ајуНе, угљнчно киселе купке. Лечење пијсњем лечења водом! Нарочити успеси лечења. За женске болести свих врста, срчане бочестн, иероткнње, слабокрвност, бледоболу, болести мокраћннх органа. камсниа, иревних канала, овапњење жила, костобољу, оболења Ва$ес1ои/ нт д. иена V прел и нза сезона: У хотелима и вилама, Курбад А. Г. дневна опскрба 5 14- 15 50/ укључиво стан са осверјењем, грејањем и послугом 4оброка, лечнички надзор. / Лечнлишна такса посебно. За блатне, Купел»и лоплатак 8 1.40. Путује се преко 5гот&а!ћеН или Огаг — \У1епег №иб1а<Н! Лечилишна глазба. Вечки кониертни оркестар дневно пре н пос^е иоане и на печср. — Информапнје н нроспекте тражите ол лечилишног повереништва н.ш Кигђа(1 А О. ВА0-ТАТ2МАМ500КР. Кро* чнтапу годвну отпорено! Летаа сезопа 1. апрнл до коица октобра! — У ПОС/1ЕДЊЕ 4 10ДЈ1НЕ ПК)ДУЖЕНА ЈЕ СЕ^ОНА ОД 2>/, ЧЕСЕЦА НА 12 МЕС. 33?3 1-0
Г. Бенеш Мнннстар нностраннх дела др. Бенеш својнм прнсуством показео је од каквог је значаја прашкн међународни конгрес крн^гапалиета н са међународног гледншта. У Лрвг су стнглн делегати нз ЊуЈорка, Токнја, Лвова, Београда, Букурепгга, Парнза, Лондона, Квлкуте нтд. итд. Скуп чланова конгреса претстав.га у неку руку «жкву географнју* с«оро ивле земл»нне кугле. Као делегат Југославнје дошво је г. др. Душан СуботнН, претседннк Камднје н Државног суда У. Београду, а очекује се и г. Тома Жнвановнћ професор Уннворзитета у Београду. Конгрес је отворно претседншс међународне комнснје за крнвнчно право и затворе др. Мнржичка, и реч је дао чехословачком миннстру правде др. Мајснеру. Г. Др. МАЈСНЕР ЗА САРАДЊУ СТРУЧЊАКА И ЛАЈИНА Мнпнстар правде др. Мвјснер је, у име владе републнке, срдачно поз дравно конгрес. Истахао је велнки значај састанка и нвгласио потребу, да се крнминалнстичка шггања претресају н решаввју са научном стручном спремом. Та спрема јо у све већој мерн потребна, како судијама н судскнм ле*арима, тако н чиновницнма и чуверима затвора, који не треба да буду само чувари, него и васпнтачн ка-књеника. Све јаче долази до нзражвја сопиолошка страна злочнна, која је у тесној вези са економским, сопијалннм н друпгтвеннм прилнкама. Због тогв се злочин мора сузбпјати не само кажњавањем, него п уклањањем узрока који изазнввју злочнн (превентивне мере). Казна се мора допунитн сразмерним сопијалним старањем за пуштеног робнјаша. Пс-требв огручне спреме не нскл»учује суделовање лајнка. Напротнв, и код суда н у затворвма је све веКа потреба судоловања лајикв, н то не само у поротама, него н у грађанскнм контролама затвора н — према чехословачкој законској |
осаови — наротито у 1-алаваом посгЈ-пгу протнв малолегинкв. даље у СЈЛовила затвора, у љнхозим саввтнма за лзвршсав казав атз. Кридашццствчга ковгрвса заатао популаразују крн.чаналастачк« патаа.а в »ијово решаван.е. Злочин 6,лест ' к, ' у а,Ј!1Ј нелвмо сасви.ч нсворваити, а-1а и> ј^чо Јв сузбнјати; стручавиа утвркуЈУ Узроке злочнва и наиФик?«Г среств » >1а «в протнв Н.0, оорв, а лаЈицв 1 ,в под њијови.ч виђством помагатн у раду II овај ковгрео |,е. П о свој пралива, допрннетн популарнзвцпји пнтаља кривичиог права и затв..ра V кораст иелог лрувгтва а \ бор^н вротнв злочнва. После г. Мајснера јв о крнмнналапп В 'м " аУ о 0 ГОВ °Р ИО професор др Мнржичкз. За почасног прггс.лвнка ковгреса је изаЛран че.ословачкн мннистар правдв др А Ма свер, а з« претсодника др. Маржичвл. Затнм ј » лорд Полверт ппјр.,,,,, рал конгреса у четирн секинЈе. Р а1 ћв у главпоч „1 ,н ОКО оннх ппт«и,ј: закоаодавство, органазаинЈв каз!,»ВИ1 ззвода, заштите н востуша противу малолетннка Рад по'секииЈама почео је всто вече. Прву секпнју вода претседвнк ввмачког впховиог суда г. др. Бумке. др. Лелавнс (Берн) другу, професор Рапаг па Р Ж ( 5 ,РШ "^ Тре1,у " проф-пр граф Контв (Пнза) четврту. За логпрет-едннка ковгреса нзаЛрав « претседник немачке касацнјв г. д' Р . ЕлермаЈер: аза«равн су још гао л <»гппстседннцн: г. г. Леон (Б Г н-ел), Лонгв (Рнч) н Шчнмада, врет-едннк касапкЈв вз Токвја. Рвзволнкн програм рада конгреи траЈаћв свв до 30 авпста. Ковгрес пв св завршвтн реиедцаЈОм, к:ју прнређуЈв град Праг у почаст де^егата и гостнју конгреса. (Време) НАЈвЕЋИ ДОГАБДЈ ДРУГОГ ДАНА; Г. Др. БЕНЕШ ПЛЕДИРА ЗА СМРТНУ НАЗНУ Праг, 2* августа. - На лазашљој седлнцн ковгреса крнмнналнста узео Је реч мнннетар спољин* посло|а Чехословачке ревувлвке г лр. и. Љенеш. а одржао једаа врограматскн говор. Трнбннв су бвлв IVне публике; иретставввцн 24 разнв зе»ив са великом пажљом саслша.ли су одлнчног двпламату н лрввннка. Г. др. Бенвш је рекао, да он, као професор сопаологнје, припала школи крнтнчког реализма. Он разуме пораст крнмнвалптета пос.тв рат« н саветуЈв да суднје, прнлаком кажњавчља н одмеравањв газне. нча;\У вилу оопијалне, гултурне. полатнчке в ековомскв утвпаЈе. Он гач посматра казну као једну потребч\репреснју. Из топа разлога он легатн су па*л,нво н вапрегауго саслушалв ове речв — спада V рад одлучних прнсталнпа смртве казие I. лр. Бенеш дасннва сво своје гледнште нв томе. што је он и прнгталица теорнје застрашавања. К*ао н увек, и овом прилнком је г. др. Бенеш, као мнннстар спол,них послока своЈв земље, позвао делегате лв раде на прнблнжавању европскнх народа. Само они могу заједннчгси да реше ову масу акутнпх проблемв који се ставл>ају свакодневно на разјашњење. Прнсталнпе смртве п:пе ме^Ју делегатнма нв конгресу прнмнлн су гов^р г. др. Бенеша са олушгнл.рњем, док су се протнвннцн пзпкиђ казне уздржалн н Нуталн. Онг? гу једнно констатовали. ла је теорц а звстрашавања. коју загтупа г -р Бенеш. гозннама научно поЛн1апп н побнјена. Поред све мирноКр н сталоженостн седннца је завргиона у жнвахној днскуснји. После тога лолегвтн су отншлп на нзлет > казненн завод Борн код Плзена (Врсмв)
Кроз министарства
УКАЗИ У МИНИСТАРСТВУ социЈАЛНЕ ПОЛИТИКЕ Решењем г. Мвннстра соцнјалне полнтаке н народног злравла, постввл.ени су: код начелннка среза качероког, Дунавске бановнне др. Ввлимир ПвтровиЈ«, досазан.н леклр Здрлвствене задде гв н* Рулннку, по молЛи; код начвлннка Ореза млавског, Моравскв бвновннс. ав злравственог пристава др Радомир ЖиакооиК. здравственн прнстав Ореза качерског, Дунавск» бвновине; ла адравтовеног прнправндка код ичелвха Среза јаблоннчког Вардарске бвновнне, с* седнштем у Косаннћу, лр. Божидар Ђ. Попоеик, лругн лекар Ореза нишког. Морввске бановннв; ва алравственог прнправннка код начмлнка Срезв поречког, Моравске бановнне. др. Диоиисијв Ћорсвић, лекар нз ЂевђеднЈв; за ззранственог прнправннка код начелинка Орез» белопм>ског, Зетоке бановнне, др. Радивој Чавић. декар у осгавцн; за прпправацкв-нлжел^Га, Школе народног злрављв у Загр»»6у, Хинко Копарић-Кишур, контрактуаллн нн лекер нсте школе; за лекера Хнгнједског завода у Окоп
.вг, Вврдароке бановнне. лр. Ана Ваје, лекар Дома народног злрааг* у Прнзрену; аа влравствелог приправнпка Амбуланте з& кожне н венгрнчне болестн у Пнроту, Моравске блковнне. др. Марко "Берманови-К, лекар нз Беотрала; за злрввственмг прнпрввника Централног хнгнјснског завола т Београду. •"> Дариика ГвСзувр- Стојадиио вић, лекар нз Београда;
све границе су отворене
Свагде се ппје без ограаичела. и вама ће попрзвпта и очуваи адравље, ако Ш1јете ов.у лековнту минералну воду, прпјатног укуса. Заи?вајте V свакој трговинп и гопиони само
'IV