Време, 14. 05. 1931., стр. 1

ЧЕТВРТАК, 14 МАЈА 1931

ПРИМЕРАК 1ДИНАР РЕДАКЦИЈА и АДМИНИСТРАЦИЈА ПОЕНКАРЕОВА 4-6 ГЕЛЕФОНИ ВРЕМЕНА: 40—02, 40—03, 40—04, 40—05. ГЕЛЕФОН АДМИНИСТРАИИЈЕ: 50-98 Рунописн се не враћају ЧЕКОВНИ РАЧУН КОД ПОЦЈТАНСКЕ ШТЕДИОНИЦЕ Бр. 52204

БЕОГРАД, ГОЗ. X! • БРОЈ 33<И

ПРИ МЕР АК 1 ДИНАР ПРЕТПЛАТА ЗА ЈЕДАН МЕСЕЦ АША ЗЕМЉА 20 ДИН. ИНОСТРАНСТВО 50 ДИН ЦЕНЕ ОГЛАСИМА Рскл^мни пео: Београлско излање оалпп лаи см 1 стубаи \г ш — дин. аеликупно издлње раани дан 1 см. 14.— иин. Тексговни део: Београдсхо изаање раани дан и недељом 1 см. 2П — дин., Целокупно издање радни дан 1 см. 25 — дин.

Један велики успеж

Вест о закључењу нашег седмопроцентног зајма дала је повода нностраној јавности да про коментарише значај његов за нашу земљу. Та је вест, мора се признатн, прилично изненадила многе пословне и политичке кругове на страни, који су, с обвиром на општу политичку снтуацију и специјално на стање тржишта капитала, веровали да се преговори који су се већ пет месеци водили у Париву неће окончати успехом. За политичке односе у Европи не

Г. др. Шврљуга

може се, у нстнни, рећи да фаворизују закључење дугорочних државних зајмова. Они су, у овоме моменту, прилично погоршани услед компликација које Може изазвати немачко-аустријски пакт о царинској унији, као и услед неизвесности у којој се налази проблем разоружања. У политичкој атмосфери, дакле, доминира осећај несигурности који отежава, ако не онемогућује емисије државних вајмова. Што се тиче тржишта капитала, оно је такође веома веповољно за дугорочне емисије, како због политпчког момента, тако и због опште привредне депресије која притискује Еђропу. До краха на њујоршкој берзи, тржиште капитала у Аиерици било је отворено свим државама, и многобројни зајмови европских држава закгучеви су тамо. После краха, америчко тржиште је променило своје расположење. У Европи, једино тржиште које показује велико обиље капитала, Франпуска, била је до пре неколикп месеци затворена за иностраве државне зајмове. Под таквим околностима, шансе с.у биле веома слабе за било коју државу да закључи дугорочне зајмове. То се видело и приликом закључења ру мунског и грчког зајма у прошлој години, који су, крај свих Тешких услова, претрпели и приличан неуспех код емисије.. Све ове околностп давале су донекле за право онима који су песимистички гледали на преговоре које је наша влада водила у Паризу. Ако су овп преговори, крај свих тих тешкоћа

општег карактера, крунисани успехом, то се даје објаснити једино поверењем које инострани капитал данас показује према нашој држави, као и пријатељским расположењем оних финансијских група које су учествовале у закључсњу нашег седмопроцентног зајма. У нашој земљн, вест о закљу чењу новога зајма наншла је на најповољнији пријем. Она је радосно поздрављена од свих органа наше јавности, без обзира на струје које заступају. Овакав пријем може се, свакако, објаснити фактом што новв зајам претставља данас један наш државни успех. Али он има и друге разлоге. Наша јавност, а нарочито наши пословни кругови, гледају у зајму в једно сретство за ублажавање привредне депресије која је захватила и нашу земљу. Зајам није мален. Износн око 2 милијарде и 300 милиона динара. Један део тога зајма употребиће се на стабилизацију динара и допринеће тиме санирању привредних односа у земљн. Други део, можда и већи део, употребиће се на извођење јавних радова, који ће појачати нашу привредну снагу и стимулиратн послове. Наша јавност је, свакако, имајући у виду ове непосредне последипе зајма, показала нарочито за довољство што је зајам, тако потребан у овоме моменту, повољно остварен. Стабилизација наше валуте је једна крупна, акутна потреба за нашу привреду. Истина, динар је већ неколико година фактички стабилан и његов курс не показује никаква осетнија померања која би могла изазвати поремећаје у пословним односима. Али досада није постојало никакво јемство да ће се динар и даље одржатн на садашњем курсу. Закон о стабилизацији. који ће предвидети конвертибилитет динара, пружиће то потребно јемство и унеће тако један елемпнт сигурности који досад није постојао. Тако стабили-зован динар даће потстрека за послове ширег замаха и за јаче ангажовање страног капитала у нашој земљи. Ми смо земља сиромашна капиталом. Имамо велика, али још неискоришћена привредна богатства. И мамо лепу земљу, али је она великим делом још неприступачна. Велике јавне радове не можемо изводити властитим сретствима, као што не можемо својим сретствима ни природна богатсгва земље експлоатисати у ширем обиму. Ту су неопходно потребни страни капитали. Онп једним делом долазе кроз новн седмопропенгни зајам. А након стабилизације наше валуте, нема сумње да ће они још много више расположења показати за производне послове у Југославији. Д-Р М.

Реконструкција бугарске владе

Коалицпја згонориста п лпбсрала

Софија, 13. маја. — «Утро« сазиаје из сигурног извора да је између г. Љапчева и шефа једне фракиије националних либерала г. Бојана Смилова постигнут споразум за образовање коалиционог кабинета. Г. Љапчев неће подносити оставку кабинета. Њихова места биће попуње на националним либерали.ма. Као кандидати за излажење из кабинета спомињу се министар трговине професор г. Мишајков, и миниСтар земл>орадње г. Глигор Васиљев. Новн министар трговине био би г. Бојан Смилов, а нови мннистар земљорадње г. Христо Статев. «3арја» пише да је државли погла* вар, прилико.м недавне аудијениије г. Љапчева, дао свој пристанак за реконструкпнју кабинета, која ће се извр*инти у иетаљ

Према споразуму, фракција смиловиста добиће у идућем Собрању 40 посланичких мандата. АКЦИЈА ЗА ОБРАЗОВАЊЕ ОПОЗИЦИОНОГ ИЗБОРНОГ БЛОКА Софија. 13. маја. — Делегати землорадничког савеза посетили су у току јучерашњег дана претставнике раликала, демократа и националних либерала, у ииљу вођења прегозора о образовању опозииионог блока. Демократи и раликали већ су одредили своје делегате за преговоре, док су оба крила напионалних либерала сазвала главне одборе. Главнп одбор смиловиста решаваће н о попуди г. Љапчева за улаз смиловнста у владу и о понуди зе.м. | М)радника §а стварање оаоаниноиог блдквк

Новв устав квнеске реоублике Лондон, 13. маја. — Рајтер јавља из Нанкина да је на јучерашњој седници народног претставништва са одушевљењем примљен нацрт устава, којим се Кина проглашава за републику, Нанкин за главни град републике, а г. Чанг-Кај-Шек за претседника националистичке владе. (А.А.)

Прослава пољског празннка у Загребу Загреб, 13. маја. — Поводом пољског празника данас су цело пре и по подне посланик г. др. Бабински и генерални конзул г. др. Лазарски примали посете. Између осталих посетили су их и подбан г. др.' Хаци. министрн г. г. др. Мажуранић и др. Франтеш, командант армије генерал г. Марић, командант дивизије г. Јечменић, претседник Академије наука г. др. Манојловић. ректор Универзитета г. др. Белобрк, франпуски конзул г. Боасије, претставннпи дипломатског кора и многих привредних, културних и просветних установа као и велики број утледних Загребчана. (Време)

Посета регента Хортиа нашем павиљону на будимпештанском сајму Будимпешта, 13. маја. — Регент Хорти посетио је данас пре лодне међународни велесајам. На улазу у југословенски павиљон, регента Хортија доче кали су између осталих и деца југословенског аташеа за штам пу г. Алберта, Божидар, Ђурнца и Нада. Деца су регента поздравила на нашем језику речима: «Добро дошли!«, а одмах затим на мађарском: «Иштен хоста!« Регент је на овај дечји поздрав одговорио на нашем језику речима: «Добар вам дан, децо!«. У име југословенског послан ства регента Хортија поздравио је секретар посланства г. Данингер. Затим су регепта Хоргија поздравили генерални конзул г. др. Павлиновић, југословенски аташе за штампу г. Божндар Алберт и делегатв Централног пресбироа. Регент Хопти, пролазећн кроз сва одељења нзложбе, нарочито се задржао у одељењу где су билл изложени графикони и слике Централног пресбироа, кош приказују у сликама напредак Југоставије у првој деценији њеног живота. Ови су податци пегента нарочито заннмзти и он се о томе одел>ењу најлепше нзразио. (А. А.)

НЕРЕДИ У ШПАНИЈИ

По бољшевичком узору... Савез радничких синдиката тражи од владе да се ирквена имања конфискују, а сва свештена лнца протерају нз земље

Париз, 13. мајв. — Сино* су довр шенв свв припремв у Версаљском историјском дворцу за данашњи избор првтседника Францускв рвпубпинв. (А. А.) XАПШЕЊЕ ШЕФА НАЦИОНАЛИСТИЧКЕ СТРАНКЕ Париз, 12. маја. — Авас јавља из Мадрида да јв полиција тамо ухапсипа два члана управног одбора мо»архистичкв заједнице, нао и шефа националистичкв странкв, г. Албиниа. КАРМЕЛИТСКИ МАНАСТИР У ГРЕНАДИ БАЧЕН у ВАЗДУХ Париз, 12. маја. — По вестима из Гренаде, у јужној Шпанији, извеска непозната лицз бацила су данас у ваздух помоКу динамита кармелитски манастир у Гренади. Извршен јв покушај. који јв благовремено био спречен, да се запапе још неки манастири у окопини Гренаде, као и палата листа »Газет до Суд«. ЗАХТЕВ РАДНИЧКИХ СИНДИКАТА Париз. 13. маја. — Авас јавља из Мадрида да је месни савез уједињених синдиката упутио шпанској влади један захтев у коме тражи између осталог да св пусте на слободу лица која се налазв у затвору а кој-а су чланови савеза, да се смани грађанска гарда као и други државни органи који су лостављени у циљу одржавања реда и поретка, да се допусти народу да се наоружа, да св протерају из Шпаније свл црквена лица и да се конфискује њихово имање и најзад да св укине опсадно стање. Савез комуниста позвао је све своје присталице да данас присуствују погребу зидара и његове деце ноји су погинули прошле недеље пред рвдахцијом листа '»А Б Ц«. (А. А.) КРВАВ СУКОБ ИЗМЕЂУ ПЉАЧКАША И ГРАЂАКСКЕ ГАРДЕ Париз, 13. маја. — Авас јавља из Мадрида да је грађанска гарда изненадила нека непозната лица у тренутну иада су покушала да опљачнају манастир ноји је делимично порушен. Пошто је група ових пљачнаша заузела претеНе држање, то је грађансна гарда била приморан да употрвби оружје. Једно је лице рањено. (А. А.) АНТИКЛЕРИКАЛНИ ПОКРЕТ УЗИ ЗИМА МАХА Лондон, 13. маја. — Јављају нз Гибралтара да су се у варошима, у близини Гибралтара, поЈавнли антиклерикалнн нереди. Масе у Алгезирасу, Сан Року н Лалинеји напале су цркве, где су оскрнавнле олтаре, порушиле све кипове који су се налазнли у црквн, а затим те кнпове вукле улииама. За то време маса је псовала попове. Оаи оу нереди у тим варошима изазвани од стране иомумисп иоји ДТНИ Н" М М?'""'*

Штета иоја је почињена у Алгазирасу, Сан Року и Лалинеји веома је велииа. Аутомобили, препуни бвгунаца из тих места, ноји су пошли у Гибралтар, заустављени су од стране раздражене масе, која је запалила аутомобиле и злостављала људе који су се налазили у аутомобилимаХотели у Гибралтару пуни су бсгунаца из Шпаније. Многобројни свештеници и велики број калуђерица смештени су у манастиру Лорети у Гибралтару. (А. А.) ВЛАДА ЗАБРАЊУЈЕ ДАЉ* ИЗИЗЛАЖЕЊЕ КАТОЛИЧКОГ ЛИСТА »УНИОН» Мадрил, 13. маја. —У Малаги су екстремисти, и поред проглашеном опсадног стања, запалили манастир Мерсе. затим опл>ачкали ненолино версних установа. Генерални капетан провинције отпутовао је данас из Севиља за Малагу. У Севиљи је ред повраћен. Приликом јучерашњих нереда много је слика и уметничких пред* мета уништено и запаљено. Влада је, до даље наредбе, забранила излажење натоличког листа »Унион, који излази у Севиљи. У Аликанту је исто тако повраНен ред. Запаљени манастири и даље међутим горе. Један од рањенина из јучерашњих нереда умро је јутрос. ОПСАДНО СТАЊЕ У ВАЛЕНЦИЈИ Малрид, 13. маја. — У Валенцнји је прошлашено јутрос у б часова опса-дно стање и војока је заузела све манасткре. У Кордови дошто је ао сукоба нзмеђу полиније и де.чонстраната ко ; и су пали.та маиастире. То.ч приликом рањено је 5 лица и три лииа ^е по;*нуло. Ватрогасци.ча је пошло за руком да угасе пожар, због чега су потпаљивачи побеснели и покушали да се докопају слагалншта оружја. Полииаци с>' гтрипуцали и том при.•пко.м било је више рањених. Ворба је трајала пола сата, после чега је проглашено опсадно ста«>е. Придиком нереда у Севиљи полиција је пуцала на дечонстранте који су покушали да изврше напад на једа^н капуштски манастир. Том приликом рањено је врло тешко једно лице. Од.мах пошто је провлашено опсадно стан.е, у вароши је успостављен ред и мир. У Корлову је упућена војека и Једна бригада пекара за случај да тамо пе#зрнице објаве штајк. (А. А.)

Значајан дан у политичком животу Франиуске

Јуче }е нзвршеи избор новог претседника Републике

За претседввка ја изабран г. Шт Пугсгр

Нови претседник француске Гепублике г. Пол Думер, којн је. на јучерашњим изборима у Версаљу изабран, и ако је као противног кандидата имао самога г. Бријана, рођен је 22 марта 1857 године у Орилаку. Своју каријеру отпочео је као професор и публициста, али се убрзо бацио на политику и веК је од 1888 године био стално бираи за посланика енског департмана, у коме је он становао у замку Анизи. Од 1912 годнне г. Думер је сенатор за Корзнку.

Г. Думер Први пут је постао министар у влади Леона Буржса од 1895 до 1896 године. када је добио портфел, финансија. Г. Думер је нарочито постао познат касније када је био постављен за генералног гувернера Индокине, где је развио ретку енергију и предузим ч>пвост, сарађујући у пуној сагласности са тадашњим војним заповедником Индокине генералом Галиеннјем. Први пут се г. Думер кандидовао за претседника републиУ ОЧЕКИВАЊУ РЕЗУЛТАТА.. Париз, 13. маја. — На данашњој заједничкој седннци француског сената и парламента, која ће се одржати у Версал»у, приступнће се избору 13. по реду претседиика Фраицуске републнке. Избор ће се извршити апсолутном већином гласова н према томе ће се водитн рачуна о отсутним члановнма сената н парламента којнх ће битн око 50. Резултат првог гласања биће познат данас у 16.30 часова, док ће резултат другог гласања, ако га уопште буде било, бити познат 3 часа после првог гласања. За сада је тешко рећи коначну прогнозу ко ће победити на изборнма за претседника Француске републике, али судећн по коментарима неких листова могло би се закл>учити да ће се изборна бнтка у главном водити између г. Бријана н г. Думера. Та борба биће врло оштра. али потпуно коректна, пошто у њој оба канлилата могу рачунати с обзиром на своЈу личност и своју прошлост на сво}е одлучне присталиие и верне при»атет>е, у свим парламентарним групама. Коментаришући претстоЈеће изборе, лист „Матен" вели: ..Ннкада до сада избори за прегседннка Француске републике ннсу бити постав.гени тако јасно на један лнчни терен као садашњи избори и у толикој мерн неасно на један почитички терен као садашњи нзбори". Прнсталице г. Брнјана као и присталиие г. Думера верују у избор својих канлилата, а лнстови лерние сматрају да ће г. Бри : ан бити изабран |пш на првом гласању. С друге стране. лнстови деснние не даЈу повол,не прогнозе о избору г. Бријана. Лист „Матен" додаје да је нпак углед којн ужнва г. Бријан створио у току јучерашњег дана повол.ннју ситуаиију за г. Бријана коју мора приметити сваки непристрасни посматрач. ИЗБОР Парнз, 13. маја. — Данас у 14 часова прелседник сенага г. Думер отворио је у Варсел»у заједннчку седнниу парламента и сената, на којој има ла се изврши избор претседника републике. Одмах у почетку дошло је до малог ннпидента којн су изазвали комунист г. Дикло тражећи реч и неки други комунисш (фнредаЈИ маанфе-

ке 17 јануара 1906 годпн« 1 . када је добио 371 глас, док је про тивни кандидат Фалијер добио 449 гласова и тако ушао у Јелисејску палату на место до* тадапш>ег претседннка репу блике Лубеа. За време рата г. Думер је био министар без портфе.ђа у кабинету г. Пенлевеа, којп св одржао на влади свега од сеп* тембра до новембра 1917 го* дине. У седмоме кабпнету г. Бријана којн је био на влади од ја« нуара 1921 до јануара 1922 го* дине, г. Думер је бпо мннистар финансија. На томе положају оп је учествовао као де' легат на Париској конферен* цији на којој су донете одлукв по ратној оштети коју је има.ла Немачка да платп. Када је из новембарског ка« бинета Бријановог у 1925 годпнн испао Лушер. који је дотле бпо минпстар фпнанспја, д> шао је г. Думер на његово место, алп нп оп није успео да задржп тадашњи пал франка, I те је у следећем кабинету г. Бријана, образованом у марту 1926 год. ме^то њега за мпнистра финансија дошао г. Пере. У то време г. Думер је послв нереда у Дамаску био постављен за пивплног гувернера Сирије, где је испољио своје велике организаторске способноСти и завео потпун ред у овој покрајини ппд Фпанпуским про текторатом. Јануара 1927 г. пзабран је г. Думер за претседника Сената. Од 273 гласа добио је он огромну већпну од 238 гласова. II сада при јучерашњпм изборима већина гласова које јв г. Думер добио, показује колпко се велико поверење пма у сјајне способности, необичну енергију п партијску непристрасност новога претседннка француске републике. Парламентарни стражарн морали су да стану између ко.муннста и соција. листа који су жестоко протестовали због држања г. Диклса. Видећи да су нереди без икакве ко« ристи, комуннсти су се брзо у.мирили. У 14.10 часова отпочело је гласање, а у 17 часова објављенн су резултатн првог гласања за избор претседника републине. РЕЗУЛТАТ ПРВОГ ГЛАСАЊА На овом првом гласању постигнути су следаћи резултати: Претседник сената, г. ДУМЕР добио је 442 гласа, микистар иностраних послова г. БРИЈАН — 401 глас, и репубикансно-социјалистички на* родни посланин г. ЖАН ЕНЕСИ добио је 15 гласова. Према томе, ужи избор има да се изврши између г. Думера и г. Бријана. Резулати овог другог гласања биће познати око 20 часоза. ЗВАНИЧНИ ИЗВЕШТАЈ Парнз, 13 маја. — У 16.45 часова Авас је саопштио следе^е резултате данашњег гласања у Версаљу: г. ДУМЕР 432. г. БРИАН 391 глас. Према томе, има да се изврши ужи избор између г. г. Думера и Бри ана. ИЗБСР ДУМЕРА Версал>, 13. маја. — Г. Бриан одустао је на другом гласању од нандидације за претседнина Француске републике у нсрист г. Маро-а. На другом гласању гласало је унупно 883 сенатора и посланина. Од овога броја гласова г. Думер добио је 504 гласа и тиме је изабран за претседнииа Фракцуске републике. Резултат гласања био је познат у Версаљу вечерас у 20.17 часова. »МУРНАЛ« 0 ЗНАЧАЈУ ИЗБОРА Парнз, 13. маја. — У вези са значајем садгшњих избора за претседника Францусне републике, «Журналчх вели да на овим изборима нијв реч о оријентацији францусне спољ* ие политике, нао што би се то могло еровати у инсстранству, веН о питању Јгцзављања тсм политиком. у