Време, 14. 05. 1931., стр. 2
Лтвртак, 14. маЈ Т93Г«
рнвреднн односи -ЗЈмеЂУ Xоланди/е Југосла&ије
и
1ше о и се-
шљивв на ицем се сталлагтвзова- ј н.у н болем пакс-вању жнв«? раЛод стране Јфодавнпх н лржавннх уг станова у жаш^Ј Кралевнни. Исто се може рећи и за наше јаб\же ко!е би могле нчати добру прођу на ха^шадском трж»шт - . И на гижгиргњу наше: в;из на холандском тржишт>' живо се ради, ради чета је поошле зиме била пригеђета нг^очттга изложба југослоНАЈВАЖНИЈЕ ПИТАЊЕ
КАКО СУ СЕ РАЗВИЈАЛИ МЕТ>УС06НИ ОДНОСИ Што се тнче тргов1«скнх веза изиеђу ХаланЈКје н |>тославизе, могу се. %-кратко навесг,! следеће чин>е-
пронводи као фирнзр. лзк, ч>Бенн холандсли сир и семе за пвеће билн нијшд тржкаггима садашње Југослзвнје. До просЈле године трговкн скн односн нзмеђу Југославије п Халандије б:*.ти су регулнсани на бази највећен повлашћеља са „Трговинском и консуларвам погодбом између Србије и Холандије" од 5 октобра 1881 год., чије је де^ство било проширено на иелу данашњу тернторчу јутчхлави}€. Прошле па* голине, н то 28. мајз 1^чо гол- бно је потпнсан у Београлт Е'|В тргозннски уговор нзнећу нашв Кра -Ђезпне и Халанлнје. Овај уговор је са вжше стране ратзфнкован, а т Холандајн се налазн прел парламентом. Његова нзмена. ратнфнкаднја в сттпање на снагу ноже се очекнвата тек кроз некоанко неседн. Булткн пак ла овај уговор још ннје сттдно на снагу, то се пнтаае његобн ! ев-нтталнпх нчнена још не поставл>а, док се његово лејство не буд» видело у прдг.сн. 0 обзнром пак на чттњеннду, ла је Ходанднја како у прошлостн таг.о н у салапгњостн најт •ттргнијн пргтставннк, н, може се рекп. поборхМк прннпнпа прпврженоств слободке трговине н кдаузуле највећег Г1влашкрња. нзбегавајукн снстенагскн на гзкеу врсту увозннх парнна, с правом се мож^ очекнватн да с ове стг-а.ч- пеће доћп нн до каквах тешкоћа т нашнн салашњжм н булућн*
УСЛОЗИ ЕКОНОМСКЕ САРАДЊЕ Мк знано да је Хо.танднја, по снојој п| ивредној структурн. свакако абог сеог географског положаја једна првенствено трговннска землл. Њена про нпводља је тглавном нндустрнјска, а ппо се тнче по.т>опрнврелне с тране производње, п она је готово потпуно ннл^стрнјализнрапа, н орнентнсанз нскл-учиво ка пронзводн.и спуднг и квалифнкованнх пронзвода у впду ч;. ол ног свога спра, бутера, мастп, прер-ћ н:!1 меса и разнн1 вртларскнг н цвећарскнх пронзвода. Дакле, освовне црте пронзводње Југославнје и Халанднје се суштлствено раллнкују, о Холанднја би, свакако, могла оснгуратн стално тржиште у пашој Крал>евнни, за нвогобројпс своје индустријске ироизводе, које Ј\тославија треба. Ту долазе у обзир поред до сада већ уведеинх артнкала и горв означснпх луксузних квалифгосованнх протвода пол>опривреднв нидустрпје, Фабрикагшје слектрнчиих лампи и радио апарата, вонтролннх вага н т. х Холандска бродоградња бн могла' наћн веома поволан терен у изградња младе југоеловенске трговачке морнарипе. Холандскн капнтал би пак могао наћи добар пласман у развнјлњу разноврсне индустрије у нашој Крал»евинн као н Фпнанснрањем разних нашнх самоуправнпх тела н градова. Према холапдсслм статистичкпм податипма, којн се доста разликују од пашнх, наш пзвоз у Холанднју за 1929 год., нзносп »/>5^.917 форината, што претставл.а отпрплпке 0.11 о/ 0 о дпелокупног холандског увоза. Наго увоз из Холанднје Н-зноси 2,77в..'»10 форината, нгго претсавл,а око О.ио од холандског пелокупног нзвоза. С обзиром па нашу много маг!.е развпјену међународну трговнну, наш промет са Холанлнјом игра у нашем тртвннском
Холапднј«
Нз. по нашем милл»ењу из;мжни;е ба бадо про)-чаваа»е питања моггћаости снабаевања Холанлче жи- ј тарицача из Јјтосдави-е, пшлто Хо- | лалЈпга, к*> што знамо увози четири петнне ЖЈгта од своје целокупне потрошње. Главае импортне зс.м.-^е житарииа за Хатандмју до сада с\- биле: Канада, Сједињене државе, Немачка. Пачлха, Аргентина. Р>-муни а и Бугарска. Како је дунааски басен један ад највећих произвођача житарнца на светт, поставла се питање зашто не би Холанднја обезбелиа бар један део својих потреба у жктариигма и лз Ј>тославије. Пстина, извештајн ротердамске трговачке ксмчоре често спомнњу ,ду- I нзаски кук>-руз", чије порекло може бити врдо лако и пз наше земље, али ј котн је до сза а био >-воћен у Холан- ј дију преко посредничких центара др\-тих зе«ал>а. Зашто се хатандско тржжнте у потребн снабдевања житармдаиа не би могло директно снабдеватн из саме Ј>тос1аетЈЈе. Свакако да би. радп повол>ног решења овог пнтања, требало више радити на директном успостављању редовних линија између наших и холандских по.морских лука. Свакако је несумњиво да по овом питању постоји један врло благодаран терен за економску кооперацију нашнх двеју земалл. У раду на стварању што тешњих привредних веза између наших двеју земала, треба похвадити напоре недавно основане Југословенско-холендске трговачке коморе у Ротердаму, чија се активност све интензивније 0сећа. Иницијатнви те коморе захва.гујемо и посет>- милих наших грстију холандскнх новинара, те се надамо, да ће онн након што су унознали нашу земљу и наш народ бити пионири привредног приб.тижења наших држава.
Случај бечког Кредитаншталта ; Интервепшја Мсђуишродне репарацноне баике I Бе~. 13. мај* — Иатерввацнјои шу I 1 --тгЕЈске др.т.гвв и аустрнјске НаројН ! не •'-глге, Кредлтанштз« каошсваан-ј | лустрцјокА п^едЈ^ећа кој® су фннан|г*рвгчч од стрвне КредитаншталГа, а г.оја пред-ггавл-ају најг.ећн део ауI трпјске пнлустрнје , прелазе на гај | нлчнн пол државну контрату. ј Према пнсању лнстова, у везп са ј глучајен Креднтаншталта, у Беч су хп тно позванп г. Кенеј, генералви днректор Мећународие репараппоне блпке. | затнм један од главннд лнректорај енглеске Народне банке н дпректорв другнх велвках ковчанкх ннстггуп. Лнстовн јавлдју да је г. Кенеј већ прнспео у Беч. а' дола -зак оггалнх којн стоје у везн са незгодом Креднтаншталта очекују се у току данашњвг дана. ' Јучерашњи »Фрнјхајт« даОрањен ј« због тога што је донео да су улапчв у паннчном стрлху нагрнудп нл шгл» тере Креднтаншталта, што се са меродзеног места најенергичније демапту-
Мађарскн суд у Печују осудио је једног вашег свештеника на годавгу в по дана затвора Оувотнца. 18 маја. — У ПечуЈЈ, у МађарскоЈ, осуђен Јв на годнну н по затвора Један право-мавни свештепнк. ЛрЖАВно тужноштво у Печују полнело Је ^ило нелавно тужбу против Инколе ГригорвЈевнћ*. православног пароха у Мохачу, звог увреде гувернера и маНарсвв нације. Јуче је овај случај претресав пред окружннм судом у Печују. После претреса, еуд је ГрнгорнјевнКа оеудио на годину н по дана затвора н на вечитн нзгон пз Мађарске. Лр* жавни тужилап се жално вбог ннеко одмерене квзна Суијв су на предлог државног тужнопа одмах ухапенле православног пароха, пгго је међу његовнм верницима взазвало велпко негодовање. Г. Ппкола 1\>пгорнјевић је бпо гтознатн православнп свештеннк у Мађарској. Бно је позпат као чпвек којн ее свмо брн Јг.о за пркву и аа еаоју паетву.
Са просла-ве 100-гоцишњвце оргаппзације румувске во/ске
па. Пр
праговн и храстова грађа. а миого мање букови прговн н четннрска грвђа После Дра^та, аотнгал. којн је ггишту нз иаше аем.ге, јесу сувв
Мађарски легитимисти проносе гласове да г. г. Бријан и Мусолини потпомажу акцију за стварање аустромађарске персоналне уније Беч, 13. маја. — »Наје Фраје Преснс јдваа допасннк на Буднмпеште ла су јуче у ктлоарнма мађарског парламента жнзо коментарнсане ветп страннх лнстова, по којнма се г. Мусолннн и г. Брнјан тртдч да постигну поновно спајање Мађарсг.е и АусТрнје у оквнру једне персоналпе тиије. Мађарска влада као и ма))9рско јавно чпшл^ење, велн се лал>е у телеграму, -Аступају гледнште да Мађарска треба да се руководи једнно сопственим пнтереснма, а кад буде дошло време решењу проблема да би морала да буде одбачена свака она комбппапнја, која бн смањнла право самоопредељпвања н народне независности. Пнтање персоналне уније пзмеђу Аустрпје и Мађарске нзложено је у једном чланку рнмсне »Трнбун^с, којн је не;.м&пзо бпо ннсппрпсан нз палате Кзцн. Тек кад је овај чланак био у цедостп репродукован од сгране парпсг.ог »Тана-Ј п кад се г. Жнл Соервен овим чланком детањно погабавпо у »Матепу», тада је било јасно ла је по среди иробни балон, појн је пуштен у Риму. п на војн )е у Парнзу обраћенд нарочпта пажња. Маћарска влала нпје по томе пнтању још заузела ннкакво ствновнште и сматра да моменат пнЈе погодан да то учнин. У мађарскнм легитимистнчкнм круговпма нзазвалн су чланпн »Трибунес и »Матена« као н коментарн тих чланака известан покрет. Тн круговн веле да је сада рестаурапија Хабсбурговапа потп>мог-' нута н од опнх снага које нмају несумњнво значаЈа у решаваљу европскнх проблема. По схватању легнтимпстз, нмало би се рачунатн на нташјанско-,- 1нцуски споразгм у ппт»њу мађарск^г крал»евства. Овакво развијање г-твари очекују многн лепггимистп. Међутим. меродавни фактори сматраV овакво схватање као чисто легитниистичко н сматрају томе на супрот да мађарпги народ не сме ии у ком слл-ча«/ да г-е гпусти до нивоа једне шаховске о.игуре, која има да служи нптересима ве.чнгнх сила. в»»ћ ла треба да сачува своју потпуну еуверену слоЛолу одлучивања. Ни питање апш.тусЈ, а још мање пит»ње супротности немачко-франпускнх не сме ла буде меродавно по Мађарску, већ се јелпно мора воднтп рачуна о инте{ е"Има мађарске н само ће бити прпмл»ено оио решење које буде такође хадило рачуна о положају Мађарск* у источној Европи и о њеипм иационалним аспираднјама. Еуџет Скопске општине Окопље. 13. маја. — Пројегат општинског буџета за 1931 годиву завршсн је, по пројекту пр^ланђена је сума од дннара 25,489.864.99. Покриће буџета је реално. Предвнђенн личии пздадп нзпосе С,579.700 дипара. Остали издаци предвиђеии су на велике радове и унапређ'н.е вароши. Седиипа општпи ског одбора сазвана је за сутра, када ће с« иретресати бупет. (Воене)
Крат, Кароч оалпкује пуковске заста ве м време велншх свечшостн у Букурешту, свечаности у Букурешту, прнређених поводом стогодишњице осннвања румупсске војске и 50-годишњипе проглашење Румуиије крањевино.м.
Нови бап Дунавске бановнне, г. Мнлан Николић, примио ;е душвост
Новп Сад, 13. маја. — Данас по подне у 2 часа бранм вогом допутовао је пз Београда у Новп Сад новп бан Дуиавске бановпне, досадашњн врхвенц ШЈспектор прн Прет<*едништву Мннпстзрског савета г. Милан Нпколић. Пошто је г- Ппколић илразно зкел>у да не буде нпкакво.г нарочптог дочека то су ЊеГовом доласку присустзочали еамо помоћннк бана г. Драг Тодоровнћ са свпма начелнншша банске управе, претседннк Општннв г. др. Браннслав Борота, помоћнпк командантв Армнје, генерал г. Жпван Митровнћ и неколико лнчних прнјател.а. Са станиие бан г. Нпколпп одвезаб се у рестор^н хотела «Крал>нпа Марнја\ где је ручао. У разговору са новннарнмп бан г. Ннколнћ обећао је, доиннје, једну опширнпЈу пзЈаву о сзоме програму рада, нагласивши да Је у глнвном његов про грам онај који је већ проклалован
маннфеотом Њ. В. Крала, а којн јв поставно за на.внши прннинп потпуну законнтост, ред н правнчност према свнма без разлнке, а нсто тако и највећу строгост према свнма онима којн се о звкон огреше. У наставку разгбвора бап г. Ннко.тнћ ичјавио је да се радујв тто поново долази у Новн Сад у коме је провео пупих 10 годнна, од 11>1в. одмах по ослобођењу, када је дошао са српском војском у Нови Сад као начелнк судоког одел>ен»а Прве армпје, па све до почетка 192Р када је као судскн брнгаднн генерал стављен у пензнју и нанменован за врховног ннспектора при Претседнппггву Миннстарског савета. По подне у 4 часа, бан г. НиколиК, којп је претходно бно у своме стану дошао је у канцелариЈу гдв је од помоћннка г. Драг. Тодоровнћа примио дужност н упознао се са шеФовнма оде.-кења. (Врвме)
Чувајте крзиа в све остале замске стварв. Сада је време кад се мољци појављују и роје. Са ФЛАЈ - ТОКСОМ Нете их у -мчетку уништити и спречитн да се нови не појаве. Тако сте преко лета од њих сигурни, Купите канту ФЛАЈТОКСА и шприц и спремите се за борбу. Не одлажите! Сад је време да их уништите. ФЛАЈ-ТОКС уништава и све остале инсекте.
Захтевајте оригипално плаво паковање са франп\ г ским натписом. Лобија св свуда.
Одбрана БелгиЈе убудућем рату Ивтерссавтна двскусвја у белгијсмом парламснту
Брис# 1 *, [3. маја. — На јучерашњоЈ овдници пара&мента. прилнком двскуСнје о законском нацрту којим се одобравају накнадни кредптн за народну одбрану, узео је реч и г. Вандервелд којн се је у свом говору изјснно за најмање могући издатак који је потребан за остварпвање легитимног врава земал>ске одбране. Г. Ваидервелд Је лаље у свом говору вгтамо да ои сматра да би систем савезнпштва могао Белгију евентуално увући у рат. Ано би успед иеционапизма буииуо рат реванша, први удари канети Бепгијм дооепи би у питањ« Лоиарнсни сперазум. Зар обични здрав разум нв каже да би Пол>сиа биг>а изложена прнападу и да тада Белгија нв би остала неутрапна? Г. Вандгрврлд је ДА.ч»е аајавно
На говор г. Вапдерведла одговорио је претседннк владе г. Жаспар, изјаВНИП1Н да ои мисли да је у п>вору г. Вандервелда ј -тврдно једну протнвречност, пошто је г. Влндервелд. нагласивиш да сва БелгиЈанпн желе одбрану Белгнје, хтео да каже да у случају рата Белгпја не бн била нападнута вмајућн у виду чнњеиииу, да ли Немачка решење међународнпх проблема потрлжила на Истоку. — Раније је Бепгија. изјавво је г. Жаспар, веровапа у вредиост уговора о миру, али је то веровање доживепо јадан свиреп двмаити. Кад би смо били убеђени да Кв Друштво иарода ммати увеи власт над осталим сипама, ми би смо бипи први иоји би се разоружали, апи зар ми нв ионстатујемо да ни морално разору" 5 *«
i. и»пјг[»пглд јс до.во појипи1ј д» . _ . «_-• ов не жели да само Немачаој буде на-| Лв јЛ1 НИЈв отпоч ® поТв метнуго разоружање.
Смрт великог наа ноналног крмпознтора
^ Јосиф Маринковић
Јуче, у ореду 13 о. уиро је Јооиф Маринковнћ нациоК.1ЛИИ бард нашег осветначког покољења. којв јв, у перноду Младог Нагорнчана, до пробоја солунског фронта, под звуцима његоеога Народног абора умнрало ва оствареше нацнона-т них идеала. Генерацнје ђачке чете, које су у нсторијском перподу нацноналнога занооа долазиле на чело наших непобедних чета, падале су, иарешетаиих груди, певајућн «Хеј тру. бачу!> Нема више симпатичне фигуре овога нашег отарца којн је, у пркос својнх осамдесет годнна, скоро свакодневно чинпо своју редовну шегњу кроз улице престоиога града, румена лица н као ињем седе косе, а стаса још непогурена. Са позоринце наше националие н кулгурне иоторпје нестало је још једне јаке личности, која је својим музнчким делнма, претежно вокалнога стила. обележила период нацноналнога романтнзма, који и данас загрева наша срца н сећа нас на
Пок. Јосиф МариниовиИ светли период прошлнх дана када се вацији н зржави све жртвовало. Затворно је очп јелаи истински му.зичар-компози тор, који је живео у музицн н у њој изгарао себе сама, вер&н себн н своме срцу, стојећи далеко по страни од данвшњнх гибања која имају основа н у љеговом уметничком делу. • Рођен 1«51, у Врањеву, Банат, Јосиф Маринковнћ Је свршио Учнтеллку школу у Сомбору. и отншао у Праг на оргулсву школу, на којој је својв муаичке студнје завршно, као учоннв Скухарског, 1881. По повратку са студпја, дошао је у Београд. Изабран јо био за хоровођу Пр вог бегорадског певачког друштва на коме је положају остао све до 16. октобра 1887. Маринковнћ је био први Србнн-композитор који је после Корнелија Станковића дошао на чело нашег нацноналног муанчког покрета и којн је друштво извео на прославу трндесетогодишњнце, на воју су позвата сва српска и словенска друпггва. После периола заолужнога рада у друштв\\ у коме је отворио мешовитн хор, Маринковић је био хоровођа Академског певачког друштва >Обнлпћ» и иаставник музике у Другој београдскоЈ мушкој гимназији, у коЈоЈ је, у пркос својих година, рвдно све до момеита када је стекао право иа пеизију н када је пеиаионнсаи. Правап иационалиама у музиии, коЈи Је КорнелиЈе прокламовао, прихватио Је н Марннковнћ, и већ прве његове композииије покааују да он своју инвенцију црпе из идиома н карактеригтике иародие музике. Ње гова «ОгоЈанке>, коЈа Је била тако б.тиена добу осамдесетих годнна, садржи у себи карактеристике наредие мувикв, као и *Шано, душо, Шаво<; «Из град, у гр&д, Зарнф а
де« нтд. Маринковић је првн почео воднтн рачуна о језику, односво ахценту у композицијама, и отуда Јв Језнк наш у његовим композициЈама чист и, скоро, беспрекоран. го» мантичар по евојим природннм скло ностима, оа смислом за мелодиЈу ■ дикцију, он покушава да, на основу народннх мотнаа, стаори компознције, које ће на оеби носити отисав националних карактеристнка, у чвму и успева и то внше у смнслу рнтмике и мелодике а мањв у поглв« ду хармонском. Сав његов израа, према томе, изражен Је у мелоднЈи, која има у себи идиоме народннг мотива, обрађенпх само неоспорннм музичкнм талентом једиога романтв чара по превасходству. Огуда и факт, да је средина, која је у доба активног рада Маринковпћевог била н сама романтичарски расположеив, заволела његове компоаипије, Јер су оне биле и њен верни израз. Као скоро сви ранијн компоанторв и Маринковпћ Је поред сввтовне, радно н на црквеној муанцн. Он н сам обрађуЈе црквену музпку н хармонивнра, врло успело, »Царју небесни« VI гласак, који Је врдо карактернстичан због своје хармопске разновр?ностн и велике мелоднЈеке линије. Даљв Вечерн твојеја тајнпја (на Вел. Четвртак), песме о Св. Савн као н Једну Лн» тургију аа мушкн хор. Оче наш Маринковпћево добро је познато а његово Опело, рађено пд идиомпма V! црквеног гласа, нарочито СвЈати Воже и Со свЈатими нмаЈу у себи тугу самртног часа н пунн су осећања. Мада не много разноврстан у хормов ском смислу, Маринковић има у сво« јим компознцнјама тематскнх идном\ полета н ннвенцнје. Отуда су његовв патриотске композипије, а нарочнто Народни збор н Јуначкв поклпч, аагревале, па и данас загрева"ју душу! омдадинв. Од њогових световнН1 ком« позицнја, писаннх већнном аа хоровв, мање аа уч пратњт клавпра, од нарочитог ст мувичког интереса и врвдно« стн: Јуначки поклнч, Трубач, Молнтга, Песме аа комад Суђај«, Јадиа маЈка, Нзлетела зора. Од соло песама —• компоанпнЈа, нарочито Ј- карактвЈ>»» стична песма »Муљом опален грм«, уа пратњу клввира, у којој има нечега од Штмана. Уопште кло индивпдуа, Јоснф Маринковнћ је једна нслрсиа ј метничга прпрола. Марнаиовић |е обрађнвао н народпв песме, а његова су, Кола прототнп Мокрањчевих Руковетн, а има нх девет. У њима јв он мањ« ннтересантан него у орнгиналним коипозицнЈама. Сасвим оориут случаЈ иого што је са Мокрањаем. У погледЈ уметнпчком Руковети стоје н?а Кола, која немају у себп оне ннтересангиости мелоднЈске, рнтмнчке н хармоиске као Руковетп. , То Је уметннчкн рад Јосифа Маривковпћа, са којпм леже у гроб наЈлвдша уметннчка романтика пашсг првд* ратног муанчког живота. Његов трибут иашој музичкој културн у домвна вокалног уметннчког стварања Је велнки. Он Је имао утицаЈа Иа нчграђиван.е иапиопалне музичке идеЈе. У1 област ннструменталне музнке Марннковић није залазно," изузимајућн некв ствари коЈе су се изводиле на Једнои концерту пре рата. Данас, када на његов ковчег паднв н последња грумен земл.е, нестаће нз наше средпие човека коЈи Је пално наша млада срца у времену када Је нацнја на олтар слободв нзгарала саму »ебе жртвујућн јој и децу своЈу рођену беспоштедно. Староме Барду наше ромаитичне и славне нсторнЈски иационалие прошлости вечнн покоЈ! КОСТА П. МАНОЈЛОВИЂ
НОВ РОМАН ВРЕМЕНА
У НЕДЕЉУ, 17 МАЈА, ПОЧЕЋЕ ДА ИЗЛАЗИ У НАШЕМ ЛИСТУ ј ЉУБбВНД СЕНКА ДЕЛО НУВЕНОГ ФРАИЦУСКОГ 1 ПИСЦА СЕНТИМЕНТАДНИХ РОМАНА МАРСЕЛА ТИНЕРА ...Т>УБАВНЛ СЕНКА" ДОЖИВЕДА ЈЕ НАЈВЕТИ УСПЕХ. У МНОГО. БРОЈНИМ ИЗДАШИМА. ОВАЈ УСПЕХ БИЋЕ ЗАБЕЛЕЖЕН И КОД НАС