Време, 14. 05. 1931., стр. 3

№гертак, 1*4! мз}' ГвУГ;

Привредео-финансијски значаЈ нсвог за|ма Мишљења у гледних привредника и економиста , Јакључење стабилизационог зајма поздрављено земљи и на страни као један велики успех. Доносимо мишљења неколико истакнутих наше привреде о овом важном догађају: Г. Игњзт Бгјлони ску трансанцију на француском * тржишту после рата. Са многих страна

Је и у политички и финансиски

претставника

— Закључење стабилизвционог зајма од 1025 милиона фр. франана у Паризу са курсом од 87 и по, интересом од 7о/ 0 на рок од 40 год. и могућношку ионверзије после 5 година, од епохалног је значаја за јавнв и приватнв финансије Нраљевине Југославије, као и за цео наш привредни живот. Тај важан догађај, номе је Држава са Народном банком у највећем јеку незабележене светске инфлације, са неизмерно много труда, мука и пожртвовања, подзидала солид-

Г. Бајлоин но темеље још 1925 године, омогуНио је Краљевској Влади да нашу народну новчану јединицу — динар — стварно веН чврсто утврђену, законом о новцу Краљевине Југославије од 11. о. м. стабилизује. НЕПОКОЛЕБЉИВА ВРЕДНОСТ ДИНАРА ОД 1925 Г. Г Динар, иоји је у Цириху иотирао најниже 21 јануара 1923 годинв и то 3,69 шв. франака за 100 динара, од августа 1925 године до данас имао је непоиолебљиву вредност између 9,12 до 9 ,14 шв. франаиа, а добио је 11. о. м. и своју законску основицу и од сада вреди 26 1/2 милиграма чистога злата, што одговара паритету од 9,1277 шв. франака за 100 динара. Као крајвл резултат интимне сарадње између Државе и Народне банке у вођењу наше новчане полнтике, засноване још од јула 1921 године, када је Банци ооверена куповина и продаја страннх девиза и валута, дошло је до тога да данас Држава законоч од 11 маја ове год. поверава Народној банци јавиу службу стараља о новцу. Захваљујући томе што ће Држава за појачање златне и монетне подлоге стави ги Народној бании на распатожење сргтства у износу од динара 1.400 милнона и с обзиром на искуство, стечено у најтежим моментима, Народна банка прнмаће се са пуно поуздања овог важног и тешког задатка. УЛАЗ У МЕЂУНАРОДНУ МОНЕТАРНУ ЗАЈЕДНИЦУ Закључени стабилизациснн зајам с обзиром на садашње политичке, економске и друге врло тешке прилике у целоме свету, за нас несумњиво претставља многе и врло велике користи. Он нам отвара дал>е поверење свег страног финансијског света. омогућу}ући нам да органи^овањем свога новчаног система на бази златнога важења уђемо као равноправни члан у међународну монетарну заједницу Народна банка моћи ће од сада да узме активног учешћа у раду Банке за међународне обрачуне. Њена ће се реч моћи да чује у овој великој и важној међународноЈ финансијској установи, кад год се буду решавала велика светска финансијска и привредна питања за чије је решење наша земл>а у највећој мери заиитере-

Што се тиче техничко-финансијских услова зајма, они су за садашње прилике веома пово.ђни. а сам уговор нема никаквих араижмана по конексним питањима, који готово увек скрнва-у праву пену зајма. По своме изиосу зајам је највећи кои је до сада закл»учен и искорншћен. Кад се упореди са свима осталнм нашим зајмовима и узму се v обзиру сви моменти. за : ам ко^и је наша влада зак.1»учи.1а, стварно је најповол>нн'"и. НАЈВЕЂА ФИНАНСИЈСКА ОПЕРАЦИ|А НА ФРАНЦУСКОЛ1 ТРЖИШТУ ПОСЛЕ РАТА Треба одати признање францусиом финансијсиом тржишту, иоје је заиључењем овога зајма учинило велини напор, јвр фран цусиа гоупа уписује 675 милиона францусиих франака, што ^Лретотављз нгјп&У ^финаиаиЈ-

иностранства опажају се знаци да св данас наша финансијска ситуација много поаољније просуђује и да се може рачунати са појачаним интересовањем страних финансијера за пласмане у нашој земљи. Сама Народна банка добила је честитке поводом закључења зајма од највећих светских банака у којима се истиче поверење ноје наша земља ужива и нуде јој се услуге у вези са извршењем стабилизационог програма. У ИЗГЛЕДУ ЈЕ ПРЕОКРЕТ НА БОЉЕ Краљевска Влада са своје стране учинила је велики напор и прибавила сретства за извођење законске стабилизације националне валуте. Сад је ред да целокупна привреда и сваки појединац изврши своју дужност и припомогне даљем консолидовању и привредном капредоаању наше земље. Добра жетва са појачаним ценама коју по свима знацима природе и предрадњама меродавних фактора можемо са пуно наде оченивати, донеНе нам брзи преокрет на боље у нашем привредном животу и поназаће одмах у пуној светлости неоцењиву важност изведене новчане реформе. Г. ае. Во'ин ВујнииА — Од дана потписа уговора многобројни наши угледни привредници казали су веН своје мишљење о важности и условима обог зајма. У исто време један део стране птампе, за коју се не може реНи да нам је у целини наклоњена, танође подвргао својим коментарима наш зајам и веома је карактеристично да се мишљење стране штампе у главном подудара

Г. др. Војин Ђуричић са мишљењем наших привред* ника. И једни и други долазе до констатације не само да је зајам директно повољан, већ и да је његов привредни значај од недогледне важности. НАШЕ УЧЕШЂЕ Државна хипотекарна банка јесте члан међународне група банаиа, која треба ову емисију да изврши. Нао што је јавности ееЦ познато, расподела укупне суме зајма извршена је између, Француске, Швајцарске, Холандије, Шведске, Чехословачне и ЈугославиЈ'е. На челу целе групе стоји Вапцие (Је Г11п1ол РагЈвЈеппе иста банка је и на челу синдиката који има да изврши чсхословачку емисију — а францусиу групу банака сачињавају поред ње још Сг&Ш [^уоппаЈз, Сотпр101Г МаНола! <ГЕ*сотр1е (1е Рапб, 5осЈе16 ОепбгаЈе роиг, !ауое1пбег, 1е с!еус1орретеп1 с1и соттегс« е1 сЈе ПпсЈи^пе еп Ргапсе, ВапЈие №Нопа1е с!е СггсЈН , 5>ос1е*е Оепега1е де СгШ 1пс!и^«т;а1е е1 Соттегс.аК СгШ Соттегс!а1 с!е Ргапсе 1лгагс1 Ргег?5 & Со. 5ос?е1е Ппапс^ге сГ ОНеп«. Вапчие Ргапсо-бегђе, Сгес1К МођШег Ргапса «5-, Взпчие Јеч Рауб ди ГМогсЈ и Вапоие с!е бибсЈе е\ с!е Рапл.. На француску групу отпада емисија 675 милиона фр франака. Остатак зајма је подељен између осталих пет држава. ШИРОКИ МЕЂУНЛРОДНИ КАРАКТЕР ЗАЈМА Ово је првн случај да јелаи наш државни заја:л добије тако ширАки-

Исгина је да су из разлога, који су опште познати, у овој прилици изостали американски и енглески банкари, јер је ситуација дотичннх новчаних тржишта за сада изузетно неповољна за ову врсту послова. Међутим од нарочите је важности то да у овој емисији учествује и југословенско новчано тржнште. Тиме долази до изражаја поверење, које му се поклања од стране европских банкарских кругова, који први пут сарађују ефектпвно с њнм на оваквом важном међународном послу. Мн свакако очекујемо да ће упис зајма у земљи бвти извршен под таквим околностима, које ће јасно показати да је ово поверење потпуно оправдано. УПИС СЕ ОТВАРА У ПОНЕДЕЉАК Упис Југословенске транше вршиће се код Државне хипотекарне банке, Народне банке, Поштанске штедионице н њиховнх филијала као и код већег броја водећих приватних завода. Упис ће се отворити 18. о. м. једновремено како у нашој земљи тако и на страннм пијацама. Унапред се може предвидети да ће резултати упнса врло снажно афирмнрати наш јавни кредит, за који овај зајам прегставља врло значајну пову етапу. За нашег штедишу важно је дз разуме да је у највишем његовом интересу да своју уштеђевину ппасира у обвезнице свог зајма. Тим му се пружа одпично укамакењв и максимална сигурност, пошто оа новим зајмом ЈугоспавиЈа ступа у ред земаља са златном монетом. Купони обвезница овог зајма ослобођени су свих државних и самоуправних пореза и дгжбина, иако садањих, таио и буду^их. Као финансијска операција првог реда, овај је зај-ам можда још важнији по свом општем приврвдном ефекту. Законска стабилизација динара, која ће бпагодарећи овом зајму бити спроведена, основни је успов за ширу привредну обнову и напредак наше Краљевине. Један део зајма, поред тога, поспужиКе директно овом циљу, јер ће бити употребљен за извршење јавних радова чиме се повећава национални инвентар, а тим путем ће се у исто времо дати рада и зараде многим крајевима, ноји су у садањим припикама у томе оскудевапи. Г. ео . Робгш Вшајм Претседник Коморе 1 за трпгаину обрт и индустрију у Осеиу; — Зајам за стабилизацију динара, иоји је заиључио наш Министар финансија, г. др. Шврљуга, у Паризу, претставља један велики успех политике, која је инаугурисана Кргљевим Манифестом од 6 јануара и актом од 3 октобра. Тим зајмом преброђен је и врхунац привредне кризе у нашој земљи. Згјам је врло повољан, а нарочито је дсобр што је предвиђена могућност конвентирања зајма после 5 година. Југословенски привредшши могу да буду задовољни и захвалпи Краљевској влади, која је успе1а да склопи овако повољан зајам. За нашу привреду зајам прстставља нарочито велику вау.сност, јер поверење које је нностранство давањем зајма нсказало нашој држави. исказује такође и целој југословенскоЈ привредн. Да овако мисле' свн озбил>ни привредни кругови најбоље с>' мо гло видетн из задовољства, које је завладало код свих привредника и грађана, када су гтрочитали вест о закључено.м зајму.

Г. ћ. ћувчкн

генерални секретар Централе индустријскнх корпорација: — Да нам из више разлога није толико стало бнло до законске стабилнзадије динара, ми би смо ти.м стрпљивије и даге мсрали да чека.мо на зајам, што га они, који чекају, лакше. и зато под бољим условима, добивају, него они што јуче за њим, јер ни|е у питању само зајам. већ су У питању и услови зајма и зато је главно да се непрестано ради на поправци оних подлога. на коЈи .ма се оснива кредит, као што су добра државна администраиија, правна сигуриост, организована привредна ј едне државе. Истннаоог ту се државе често налазе у врзином колу, Јер су на једној стране ове подлоге н њпхова изградња условн за креднт, док се на другој страни без

кредита и сретстава те основе не могу изграђнвати; зато треба државе, које су заинтересоване на што савршенијој организацији својих савезника ове у постизавању потребних сретстава, да потпомогну. НАЈНЕПОВОЉНИЈЕ ДОБА ЗА ЗАКЉУЧЕЊЕ ЗАЈМОВА Првм моненат од еажности, који ваља у вези с тиме иод новог зајма истаћи, односи се иа доба у којем је зајам закључен. Садашње је доба најнеповољније за закључење зајмова, а с обзиром не само на очајио стање на свима, па и на француској берзи, већ и на привредну кризу, која је у јеку и чија је једна од главних појаза неповеретБе па свнма лини»ама А кад влада неповерење, капитат и креднт су удружгиви и излазе из својих склоништа једино на кратак рок, уз неповољне услове и уз иајвеће гаранције. Да смо зајам ипак постигли, имамо вероватно благодарити француској влади, којој је стало до тога не само да задовољи жеље држава њој блиске Мале Антанте, већ н да сарађује на организацији њене привреде и администрације, било за случај кооперације у Европској унији, било за случај ма каквог другог става који ће оне имати да заузму према пројектовапој немачко-аустријској па ринској унији. За Франиуску је свакако важно да за сваки од ових случајева има што боље организоване ортаке, а то је само могуће, ако им она у ту сврху стави потребн сретства на располагање. ЗА1АМ ?Е МЕЂУНАРОДАН, ИАКО СУ ГА ОМОГУЋИЛИ ФРАНЦУЗИ Други је значајан моменат да ^е осим француске групе у емисији зајма учествовати и Швајцарци, Холанђ-ани, Швеђани и Чехословаци, што значи да зајам ипак није чисто француски, већ међународан и ако су га омогућипи Французи. Недостају Италијаии, чије би суделовање из попитичких разпога било пожељно, Немци који под садашњим околностима нису могпи да судепују, Американци Енгпези, чији је престиж на међуиародном тржишту новца и капитала још једнако огроман. И порад свих тешкођа са иојимв се на лр. данас бори Велика Британије, њен је привредни и берзански положај сразмерно најстабилнији, Њено ефектно тржиште, индекси цена њених папира, њенв робе т. д., показују и поред лошег приаоедног стања сразмерно стабнпну линнју, што иарочито упада у очи кад их човек упореди са пинијом сличних табела Францусие, Номачке и Сједињених држава Саверне Америке. Имвти једног тако стабилног чиниоца у друштву зајмодаваца, увеи је од користи за оне који примају зајмова на дужи рок. ПРВИ РЕЗУЛТАТ НАШЕГ ПОВОЉНИЈЕГ МЕЂУНАРОДНОГ ЛОЛОЖАЈА Има још и других момената од важности ноје би у вези са новим зајмом ваљало истаћи, али они стоје у посредној или непосредној вези са споменутим непбичним околностима под којима је зајам склопљен. У ове моменте спада на пр. ослобођење од оних терета и обавеза који обично прате снлапање зајма, а који проистичу из још нерешених питања финансијско-политичне природе, или ослобођење од обавезе да се један део зајма има примити у роби. Ова се ослобођења у овом случају могу сматрати као поеољнији услови за занључеЊ9 зајма, који су повољнији услози омогућени добрим делом баш тим нарочитим околностима. Ми смо на крају свог предавања на Нродном универзитету о привредној нризи у вези са проблемима незаг .ослености истакли повољан међународни положај, у који је наша држава дошпа, особито у односу према својим пријатељима, покретањем идеје о царинској унији између Немачке и Аустрије и њиним позивом да се и ми тој унији принључимо. И поред свих чинилаца, можемо данле сматрати сразмерно повољно знл»учивање овог зајма као прво дејство овог нашег повољнијег међунаглдног положаја, којим је наш Министар финансија умео да се иористи.

сапун држи сво| оригиналии иирис до последњег комадића.

СУВЕЊЕ ТЕРОРИСТ ИМА У ЗАГРЕБУ

Солдин, Тони Шлегла

Загреб, 13. маја. — Данас је, за време саслушавања Солдина, оптуженог да је убио Тони Шлегла, оптужени Херцег чинио упадице и тиме ометао пре трес, тако да је морао бити искључен са претреса. Када је Херцег изишао настављено је саслушавање Солдина. Солдин одриче прва саслушања и брани се да био узбуђен и саслушаван ноћу. — Па ви сте сами молили склопљених руку судију да вас и ноћу саслушава. Предочава му се да су неки сведоци дали такав опис који се потпуно подудара са његовим изгледом. Сведоци Тонка Илић и БабиН видели су одмах пошто се одиграло убиство Тони Шлегла једног високог младића са качкетом како бежи, а пре тога приметиле су га како је целог дана обилазио око куће Тони Шлегла. И други сведоци тврде да је убица био велики, висок, сувоњав. — А ви сте уочљиве висине, — примећује претседник. — Па има и других високих, брани се оптужени. — Али ви сте многе ствари пред судијом признали. То је признање пред судом. Како све то можете да поричете? АТЕНТАТ НА ЖАНДАРМЕРИЈСКУ КАСАРНУ Чита му се шта је пред поли цијо.м признао о његовим састанцима са осталим члановима терористичке организације, ради извођења атентата на жандармеријску касарну, како су после бежали и т. д. Солдин Је бежао ПалмотиНевом улицом. Атентатори су се сусрели са једним стражаром на кога су бацили бомбу. Затим му се пре дочава ХраниловиНев исказ из кога се види да су се, после кратког времена, опет договара ли да изведу неке атентате, па су се ради тога поново састајали. Чита му се и треНи исказ како су врата од жандармеријске касарне била затво"рена, а унутра се шетао жандарм. Како је било згодно, нико их на

улици није видео и није ометао. — То Не ХраниловиН најбоље образложити, зашто је то ре-. као. Затим долазе на ред писма за која признаје да су његова. Из завршетка једнога од тих писама види се да признаје управо не пориче да је учествовао у атентату. Другим писмом он обавештава мајку какве изјаве да даје и о томе како Не се он држати. Осим тога он пише мајци да каже да је те вечери био са њом и са вереницом и моли је да иде Ивици ВранековиНу не би ли и он посведочио да је с њим у критичном времену разговарао. Претседник га упозорава да је Ивица одбио да то посве^ дочи. Из писма Марку Храниловићу да га Крижњак не терети и да-. ље кореспонденције између Сол дина и Марка ХраниловиНа ви-. ди се да су се они договарали како да се држе пред истраж-* ним суЈијом и пред судом. На питање да ли је говориа о атентату каже да није. Из даљих његових исказа произлази да се он заиста дружио са осталим оптуженима заубиство Тони Шлегла и да су се често састајали, али не признаје да је учествовао у ма каквом атен тату и да је био упућен у то, Међутим, једна сведокињатвр ди чак и то да је атентатор на пок. Тони Шлегла био младиђ који је био виши од 175 см. јер је и она толико висока. Испитују га најзад штајебио у радничкој организацији. Био је члан и претседник. Као члан те организације био је извесно време члан бивше правашке странке. Циљ им је био да шире просвету. Чита се и његов исказотоме како је пребегао у Мађарску, како се тамо вежбао у употре. би експлозива и т. д. Данас, међутим он то све пориче. При крају се чита исказ како је Перчец слао њима новаца у обичним ковертима по 1000 ди« нара.

Вааредно заседање већа Дрикске бановине ;е закључено о-оо Рад на просвети, соколству и задругарству

Сарајево, 13. маја. — На јучерашњем поподневном заседању банског већа настављена је дискусија о рефератима начелника појединих одељења. Наро чито је био интересантан говор г. Сунајковића, начелника одељења за социјалну политику и народно здравље. Г. Сунајковић је изложио Тиршеве идеје и говорио о соколству бранећи га од разних погрешних тумачења. После говора г. Сунајковића одржао је бан г. Поповић дужи говор, који је трајао скоро сат п по. јКрај свога говора г. бан посвећује соколству и његовој идеологији, те истиче потребу да бански већници раде, свим силама, п да се идеја соколства, а нарочито идеја о оснивању сеоских соколских че та, рашири по свпма крајевима Дринске бановине. Затпм узима реч г. Павле Гајић. учитељ из Ражања већник за Срез прногорски, који говори о значају приватне инпцпјативе у соколском раду. Тада је прочптана п-зјава. коју свп већници дају о соколству: — Банскп већници Дрин ске бановине, у своме ванредном заседању од 11—14 маја ове године, пошто су саслушали п у свем.у се сложили са програмом рада појрдиних одељења Кра љевске банске управе, у погледу прпвредном, културном п социјалном, п пошто су изнелп своја мишљења и предлоге у томе правцу, а у жељи да сваки бански већник у своме крају допринесе активном сарадњом и што впше користи настојањима банске управе изјављују свечано: 1) Да ће сваки бански веНник, који је пољопривредник по занимању, одмах постати задругаром, ако већ до сада није и развити највеНу активност у својој око.иши да се зем-

љорадничко задругарство што више развије. 2) Да Не * сваки бански већник ступити у најближе друштво Сокола Краљевине Југославији, и као такав свим силама радити да се соколска друштва оснивају и унапређују у свима местима свога краја. 3) Да ће, као члановиши рег приређивачког одбора велике бановинске пољопривредне изложбе, најенергичније настојати у својој околини да изложба успе у што ширем обиму. Јутрос у 9 и по часова настављено је заседање банског већа. ВеНе је после преласка на дневни ред закључило да банска управа склопи уговорса управним општинама, а не са школским општинама, за зајам из кога ће се подиНи нове школе. Међутим, по питању грађења пруге Тузла—Брчко и трасирања пута Сарајево—Тузла, веНе је изгласало пуно поверење банској управи, да она, по упутствима Владе, закључи зајам, онако како сматра да Не он бити, с обзиром на амортизацију ,најповољнији. У 11 и по часова г. бан се краНим говором захвалио банским веНницима на сарадњи и поздравио Њ. В. Краља. Присутни бурно акламирају. Затим г. бан закључује седнице ванредног заседања банског већа. У Суботицк су 150 породица. сг певетеро мивв леце, ослобсћене пореза, цон 365 старих момана ппгћају .бећгрски порез" Суботпца. 13. маја. — Према статнствчким подацпма. у Суботпцп пма 150 породнца. кој« су о<*лобођен« плаћања порезе, с обзпром на то што су доказале да пмају деветоро жнве деце. Према пстој статистнпи Ј Суботнпн нма 365 старих момака. којп плаћају порез на не. жењене. (Време)