Време, 14. 05. 1931., стр. 4

Ст;

{етвртак, 14. маЈ тззг«

пис*ш .Временг -

Г. Саваџијан

Кивот V престониии света Достојсвски и Тургењев у Фрадцуској. — Болеш.т>ив Л)^с и меданхолична природа. — Два иовииара у Француској акадечијн. — Пошта Кле.маисоу, — Салон францускнх у.метника. — »Наге жене* Оно што нме Клемансоа увек евоцнра код свнх Француза, то Је непобеднл енергвЈа шефа др»аве, еојн је преузео власт у најтрагачннк>Ј епосн рата н довео евоју »емлу до победе. У очн II. новембра, на дан прнмнрЈа. Клемансо Јв резервнсао опцртман са нзгледом н» булевар О пере. II ту, сам, скрнвен цза једнор прозора, незнан, нзбегавајућн акдамапнје, он је у мраку пратно један велнкн догађај, посматрао је нерод *ојн је просдављЈо поврата* крвозочне неверне победв— Око два часа нзј\-гра ревао је једном другу; Ввчерас би треоало умрети... За десетан годнна, Клвмвнсо, новннар, учествовао је у свнма борбама у којнма се франпусжа нсторнја залагала. Првтседннж општине на Мзнмартру, члан комуне, 1870 годнне партнзан рата до краја, посланик у Напноналвом већу, полемнста у аферн Панама н за време буланжиз ма, инспнратор жестокнк кампаља поводом афере Драјфус н догађаја у Танжеу н у Агаднру, свуда је Клемансо рекао своју реч са ауторнте том, без обзнра н без страха. Он је нмао само једну веру: веру у акпију. Његова је аиција — рекао је Андре Шоме, увеи, над год је било потребно да се манифестује неунротљива воља и да се разбија слабост, била јасна, мушка суверена. И када су наступили, 1917, тешки часови колебања и сумње, Клемансо је био тај, коме је Француска указала част да је спасава пропасти * >Ја водим рат!« рекао је Клвмансо. И он га је водио, Његова иратна заповест одјекнула је у целокупној земљи. Рат. Једино рат. Простота ове формуле, која је свела све проблеме у један једини, дала јој је привлачну силу « Алн толнко годнна борбе нагомн лале су безбројна непрнјатељства. Толнко значајннх услуга у последњнм месепима учнннло је још тежнм тег захвалности једном парламенту, који се бојао да му сувнше дугује. Клеманоо није нзабран за претседннка републнке н повукао се у поноситу осаму. После једног путорања у Америку, написао је одлично делоНа залазу мисли, затим друго Демоотен, и најзад треће дело које јв изазвало посмртне по.темнке маршалом Фошом, Ввличине и беде једне победе. Клемапсо није хтео почасти на гробу. Знао је за отменост часа ко јн окончава све остале н прнпремао се за тај час са скромношћу.

' ^четком ма;а. — У Франс ада ј уска књижевност ч моди. Деда Ацре Левенсона о Др{ втојрвском н Антре Мороа о Тургев»еву п-:«отвглв су великн уснех. А| да д не пс-ворнмо о чланизма у часопнснма. као на прпмер о чланку које г. Даннел Ропс посветно Антону Чвхову у сИнтернацнонадној ревнјн позорашта.< Да гн су лнчностн Достојевскога встнннте? шегов бнограф Је о томе говорно Фрадврнку Лефввру, у »Нувел Лрте рер<-у. Достојевскн је слнкар патолошкн1 ста ња- Ове његове лнчновтд су абнормалне. ЈБнх треба ракцнннсатв у'Јбунцлу Он се познва на њихово болесно стање да бн направно вероватттнма нзражавање нде ја, које су скроз његове. Доетојевскн Је био, према инспнраиијн момента, најподлнјн н најдивннјн човек: саднстичка обсвснЈа, гадна мора, мнстнчко надахпуће, ре.тнгнозно блаженетво, река ватре н блата... У коликој се мерн дела Достојевског инспнрншу француском књнжевношћу? Његов бнограф мисли да је >Злочин н казна> прожета сЧнча Горијом*. Он уверава да у романима Достојевског нма многобројних Балзаковнх инфнлтрапнја. Другн нзворн франпуског подражавања јесу: Жорж Сандова, Ежен Сн, Огендал, ^улие. Уосталом зар Емил Анкен, огнивач научне крнтнке, није ставио Достојевског међу »пофранпужене писпе*? Тургењев ое не разлнкујв знатно од Достојевског. Овај јв болешљив дух, док је онај меланхолнчнв прнроде, човев којн није имао вере у живот. И док је Достојевски највнше нмао брнге с породнпом и бедом, Тургењев је био дискретнн н ћутљнви заљубљвник. Илак, баронн!Ш Верецкој ватрено је изјавио љубав. Волео је н Марију Гавриловну Савину, али нај боље се осећао у друпггву Полине Внарно. Не зна ее тачно да ли је имао везе с Полипом Внарно, алн његоз бнорраф то верујв и прича, по сопственим речнма овог великана ретн да бн Тургењвв, да је имао да бира нзмеђу тога да постане највећн сввтскн књижевни гвније, и.ти да не видн По/тину Виарно, пре постао њен портир на другом кргђу света, во што би иаабрао прво. * Ономад је одржана свечана седнипа Франпуске академије. Један журналнста, г. Андре Шоме постао је њен члан. Пре тридесет годнна, Шоме је отпочео новинарску каријеру у сЖурнал де Деба« као литерарнн вроннчар. — Ви Цвтв писати политичке чланкв, ренао му је дирентор листа, одушевљеи јасним и одређеним духом свог младог сараднииз. Ви ћете их писати тридесет година, а после тих тридесет година ући Иете у Француску академију, То је било 100о године. Г- Етнен д'Налеш није се преварио. Андрв Шоме намотнуо се јавном мнењу свијим чиннопнма у Реви де де монд у Реви де Парм, у Журнал де деба, у Фигару, итд. ПросвеНен патриот, оп је нагшсао пре кратког времена ове речп: <Мп познајсмо систем којн се састојн у давању концесија радн добнвања. обећања с роком, обећања која се никада не остварају«. Али, ин7грес с-вечане седнние у Француској академији бно је нарочито усредсређеи на говору у коме је! овај чувенн новинар одао пошту једном другом, већем новинару, којн је истозремено бпо п државник, Жоржу Ј Кдемансоу.

Прннц од Велса изпаже методе за унапрећење енглеске спсљне трговине Лондон. 12. маја. — Принц од Велса, који се недавно вратио са свога пута по Јужној Америци, одржао је у А\а«чсстру пред тамошњим трговачкнм светом један говор, у коме је опширио говорио о трговинским везамз из.чеђу Велике Британије и Јужне Америке. Принц од Велса изјавио је да су зараћене стране бнле принуђене да за вре.ме светског рата престану да неутралним зем.гама лнферују готове нзрађевине. На тај начнн констатоване су све рђаве стране које стоје у те-

Салон францускпх уметника претставља сваке годпне велики уметндчкн догађај. Ту се излаже великв број одличних дела; ту се открнвају нови таленти. Ове године, салон је обележио неоспорну превласт пад личннм манифесташтјама, прнређеннм последњих година. Апархизам извођења уступа својв место здравпјој концепцији у сликарској уметности. Али, оно што наЈпре пада у очи попетиоцнма, то је изобнљв нагога- Међутнм, има мало промвна у називима, којн су прихваћени у свим земљама. Ту јв јвдна сКупачица>, једна «Жена с плавнм јастуком«, ту је сАкт« н други >Акт«, заттгм Жена која лежи», сИспружена жена«, ту је и >Љубав< затнм »Вечерња тоалета« и још много сАктова* и много сНагих жена». У салоиу францусклх уметгшка запажен је још велнки број сижеа којн е односе на, егзотичне људе. Да ли је већ Колонијална изложба утццала на уметност у Франпуској? Са друге стране, опажеие су неуобичајрне днмензије слика. — Најавд. рекао је неко Клеман Вотелу, најзад се умотншш враћају великом слнкарству... — Ви сте уметнички критичар? — Не, ја продајем оквире за слнпе. ЛЕОН САВАЏИАН

ДАНАС У К0ЛАРПУ Стопроцевтии тон филм који је првм.т>ен са општи.ч лопа.гањем ол стране Београђана Дфера пунввиива Редла Крајње интересзитна историја једне лубави и шпијунаже ЛИЛ ДАГОВЕР и ТЕОДОР ЛОС Пмапи веома зшуелие „ФОНС-МОВНПОН"-НОВОСТИ Представе : 3, 5, 7, 9*°

Принц од Велса сиој ' везн са независношћу од других земаља а у погледу набавки предмета потребннх зџ свакодневну употребу. због чега је као последица свега тога дошла жел»а у заинтересованим земљама да помоћу царинске баријере фзворизуЈ'у у сопственим земл>ама сопствене израђевнне. — Ми треба да поведемо о томе рачуна, реиао ј 'е принц од Велса, да та жел>а ј 'ача из дана у дан и да ј 'е према томе наша извозна трговина озбиљно погођена. Ја верујем, а уверен сам да и ви мислите, да је дошао тренутак каад морамо најпажљивнје проучнти л»огућност да је у многим случајевима за препоруку да прнступнмо израдн таквих царннских тарифа које би нам дале могућност да уместо да потпуно изгубимо сроја тржишта обезбеднмо бар да она купују сировине у Великој Брнтаннјн. Док се код кас приступа реконструкцији у том смислу, наши конкуренти чији ј *е терет много мањи од нашег, пласираЈ - у се све више и ввише на тржнштима која смо на несрећу нзп'били. На нама је. за сада, да видимо како бисмо нашли лека овоме злу.

СГБЕЊЕ У ДРЖАВНОМ СУДУ ЗА ЗАШТИТУ ДРЖАВЕ Читање оокезаног материјала Тринаести дан суђења терорнстнма Андријн Тнлману и дрЈговнма протекао је у читању аката. Државни тужилац г. Ђадров говорно је о предлозима бранилаца. Највећи број преддога г. Хадров ннје усаојио, док јв !а остале оставио одлуку Суду. После тога прешло се на читање аката. Најпре су прочитанн извештаји власти о држању и владању оптуженнх пре хапшења. Из ових извештаја се види да су одтужени раније припадали бившој Хрватокој сељачкој странци н бившим фе дералистима. И после 6 јануара оптужени су продужили потајио да одржавају везе са својим лристалицама. Оптужеии Кирхмајер каже да је извештај о њему нетачан и да га је саставио један његов ':\ннји ПОЛНТИЧКИ ПРОТИВИИК. Д.р Клемен нзјављује да је ненстнна да је прнпадао бившој Хрватско) сељачкој странцц. Био је потпуио далеко од свих полнтичких догађаја. Симон МнкнН каже да је раннје био федералист, али неор' ганизован, јер држи да за трговца није политика. II оотали оптужени кажу да су извештај|1 о њима нетачнн. Девчнћ изјављујв да Мијо СелетаовиН никад није прнпадао бившој Хрватској сељачкој странци, веН бившој демократској. Затвм оу прочитана инога акта, која се највнше односе на ток нстраге. Читање ових аката трајало је све до 1 сата по подне. Данас, у 8 часова пре подне, претрес се наставља.

Конгрес Ротарн-клуба у Бечу Беч, 13. маја. — Од 2?. до 27. јуна одржаће се у Бечу конгрес свих Ротари клубова из целога света. На конгрес ће доћн око 5000 делегата Ротари-клубова, од којих око 1000 из Америке.

О чему други пишу

\

Значај обавсзне размене новча ница за злато («Јутарњн Лист« — Загреб). — За време светског рата, а п после њега, нису привнлеговане новчаничне банке морале нздавати доносЈтоцнма банкнота еквнвалент здата (сребра) и тако је папирнн новац цзгубир био своју праву фиксну вредност. ВеКина држнва настојале су да свој навац, поновно стабилизују, што није бнло тако једноставно пострћи. Да то успе, морале су готово све државе узимати нностране аајмове, у страннм девизама (страном новцу), другим речима у новцу, за који су могле добити свакодобно злато или сребро. Оваквнм трансакцијама (зајмовима), учвршНивале су те државе после рата вредност своме иовцу. Ове државе дале су један сталнн део позајмљрних девнза (злата) својим нотним банкама уз обавсту, да ове ПОМоКу тцх гтокова девнза (злата) стабилнзују домаКи новац. Ми овакав зајам нисмо узималн, већ смо својом властнтом снагом, сређерпм трговинским билансом, добрнм газдинством и помоћу девизне наредбјг, де факто стабилнзнралн наш дннар, који је већ неколико година потпуно стабилан и нотира у Цириху 0.13, то јест за 100 дннара добија се већ годинама 9 .13 швајцарскнх франака, или пак за 1 швајнарски франак плаћа се 10.95 дннора. Међутпм напт новчанична банка нпје била закопскн обвезана, да даје за папнрнн линар сталнн еквнвилепт злата или сребра. Другнм речнма, нат динар ннје био занонсии стабилизован, — премда је фактично већ годннама стабнлан. Овнх дана закључен је у Парпзу зајам у износу од једне милнјарде и двалесет пет мнлиона Француских франака. Од тог зајма, употрсбиће се један део на стабилнзацнју нашег дннар§. Држава, која је узела овај зајам, уротребићв један део истога тако, да отплати с јг»пм дво свог дпнарсјог дуговаЈва код наше новчаничне банве (Народне банке), но уз об^везу исте, да 1»е она за сваки пагцгрнн дннар дати на захтев, доносиоцима банкнота, стални енвива« лент злата или сребра, или пак противвредност иностраних девиза. Нагаа Кародна банка која ће прилнвом од преко две милијарде липара иностраиих девиза свој сток девиза (злата и сребра) знатно ојачати мо!ли ће овој обаввза свакодобио ,

лако удово.гити. Тако Кемо'ми имати заионсии стабилизован днцар. Улога загребачких банака после законске стабилизације (»Новости« — Загреб). —Законом о новцу Краљевине Југославије коначно се стабилизује динар, и то, како је било већ отпре са свих меродавннх места јављетто и утврђено, на салашњем твчају динара у Цнрнху. Вредност динара одговара, ра име, по члану првомв новог закора вредности тежпне 20.6 милпграма чнстор злата- Пошто швајцарски франак нма 200 .32 мнлиграма чнстог злата (322.68 мнлиграма злата финоће 900 од тисуће), то значн да ће 100 динара у Цнриху нотирати око 9.13 гпвајпарскнх фраиака едносно да ће се за 100 ДПНара Моћи КУПИТН ОКО Ј0.95 швајиарокнх франака. То је дакле средњи курс дннара, којн може нешто да варира према горе и према доле т. ј. крај слободног промета златом и девнзама. како га предвпђа члан трећн закона у граннпама т. зв. златце увозне и извозне тачке. Према томе је динар законски стабилизован на свом досадањем течају. Тнме је неотало оваке несигурности и разлога неповерењу и земља ступа коначно у рел аемаља оа законскп отабилипованом врлутом, а стан,е на новчаном тржишту повтаће нормално н сређеЈто по правилнма и законима којн важе у свнм лржавама у нормалпо доба. 0вај велики логађај ствпра на нагпем новчацом тржишту нове прнлнке, а нашу привреду, нарочито нагпв иовчарство ставља пред нове залатке. Слободап промет новнем отвара иашем новчарству врата! читавога света, н мн смо уверепн да ће нарочнто загребачки новчанн заводи бити спремни да преузму ту залаНу посредника између светске финансије н наше привреде. Престиж п креднт Југославнјв у иностранству много ће порасти после овог догађаја, и то ће се сигурно досно* ра осетнтн на свнм полручјима.

Поводом смрти РАДМИЛА МИИИЋА, секретара отс «ка саннт. ОпЈПтине грала Београда, приложило јв особље отсека санитарниг устаиова Оп. града Веограда суиу од Мо дии. Фонду лекарских удовица н сирочади Орпсцог лекарског друштва. Српско лекарско друпттво благодари и овим путем приложиицима а поч. Мићића уписујв з% члапа лобротвора пом. фоцде. Уо ршвл

Занатлпје и порез на пословни промет

На тражење многих занат^ж^, Земал>ски савез занатских удружеи а и еснафа Краљевдае Југославије об авио је следеће абабештен.е: 1) Све занатлнје дужне су да поднесу пореској управи прнјаву вредностн робе, затечене у радн.и на дан 31 марта ове годнне. Ово важи за све занатлије ко,н производе и за лагер, односно н.мају робе у рад^н а нису означем« као платци скупиог пореза на пословни про.мет пре.ма Уредби односно Тарнфи скупног пореза на пословнн промет. То значи да занатлије ксхји раде само по поруџби«и или су означени у тарифи скупног пореза као платци скупиог пореза не мора$у подносити пријаву врадлости робе; 2) Прама распнсу Мишктарства финансија, свн парескн обвеаннци, подложни плаћању пореза на пословни прОкмет, дужни су да пријаве вредност застарелнх потражнваЈћа за робу коју су дали на кроднт у току 1930 годнне и три гтрва месеца 1931 годиие, а која потраживан>а до данас нису наплаћена. Ова обавеза односи се само на оне занагглије ко;е су биле дужне водитн К14>игу о обављеном промету. Лица која су плаћала порез на пословни промет паушалир, то јест која нису била дужна водити књ»п-у обављеног промета јер им је промет бно маи>и од 360.000 динара, немају да прнјављују своја ненаплаћена потражнвања нити ће на иста бити опорезована. Лииа чији је промет био већи од 360.000 дннара годишње морају пријавнтн надлежној пореској власти укуттну вредност сво;их потраживања, на основу својих књига за 1930 годину и прн гтрва месеча 1931 године. У овој пријави треба свакако назначнти потраживања за која се држи да су ненаплатива. Тако исто треба одвојити потражинаЈва од јарннх тела, то јест државннх и само^равних, пошто се порез на пословни промет за ова потражнвања наплаћује приликом исплате на благвдни као и до сада. Та потраживања проистнчу из послова обављених са јавним тели.ма до 31 марта ове године; 3) Све се ово односи на лица која у будуће не подлеже плаћању 1 од *

сто порезе ка лосллогои промет ие* го су обухваћена скугтим порезом, .Пица ко а и у будуће нмају да плаћају порез на пословни промет н.ма-ју га плаћати као и до сада, без свнх овде објашн>ених пријава и проце-, хура. (А. А.) ј САВЕЗ ПРОДАВАЦА ДУВАНА ОСЛОБОЂЕН ЈЕ ТАКСА ИА МОЛБЕ И ПРЕТСТАВКЕ На основу чл. 5. тачке 5. Закон« о такса.ма, г. Мннистар финанснја осло« бодио је Савез продаваца дувана и монополских артикала у Београду од плрћања таксе по Т.Бр. !. Таксене тарнфе за све претстлвке и молба које подноси државннм властима, изузев оннх у грађанским парницама. РАСПИС МИНИСТАРСТВА ФИНАН. СИЈА О ИЗВОЗУ ВИНА Министарство пољопривреде донелч је распис Одељења пореза Министарства финансија у погледу извоза вина у нностранство. Та допуна гласи* <Да се количине внна, које се отправљају у инстранство у количинама до 50 литара, не сматрају као пошилке него као мустре вина и могу се, в обзиром на прописе Закона о вину И Правилника за извршење тога Закона, отправљати у иностранство беа запреке. Те колнчине пошиљаоци не мо« рају пријављивати и од њих се нећа узимати мустре по ставу 3. члана 41, Правилника за извршење Закона о ви« ну.> 0 овој допуни Одељење пореза Ми* нистарства финансија обавестило ј« све финансијске дирекције с тим да известе сва надлештва Финансијсм контроле на њнховој територији.

ЗАДРУЖНА 24.

ИЗЛОЖБА У НАКОВУ

ма|а ове године, .све задружнв организације у Накову, код Великв Кикинде, и околини, приређуЈ'у велику рточарску, пољопривредно-живинарску и занатску изложбу. У сврху помоћи за награде одгаји« вачима г. Министар пољопривреде одобрно је суму од 10.000 дннара с тим, да се раздели најбољим одгајива« чима.

Б Е Р 3 Е ТЕНДЕНЦИЈА КОД ДЕВИЗА ЛАБАВА НАРОДНА БАНКА ЧВРШЋА РАТНА ШТЕТД ПОПУСТИЛА ДИНАР У ЦИРИХУ 9.1350.

Београд, 13. маја Девизе: Париз, Берлин и Беч су чвршћи. Лондон је попустио, а остале су без промене. Новчани заводи: Народна банка је чвршћа у тражњи. Данас је тражено по 174 дин. Југословенка удружена банка а. д и Српско ородарско друштво 900—800, остало без промене. Државни папири: попустили су сви изузев лутриски лоз 2 од сто од 1881. г. нотира тражЈку 92. Ратна штета исто тако је попустила за поен 425—424.50, за мај 425.5042450. Продукти: тенденција чврста. Цеце су чвршће код кукуруза. Закључци су били код: пшенице главне пруге србијанске 77-8 2-3 од сто по 177181 и главне пруге 78-9 2-3 од сто по 180—182, затим код кукупуза Дунав. Сава мај 1931. г. по 108110 и узане пруге бели по 108 динара. Доларски папири: Блеров 7 од сто је рађен по 82.50—83, пет закључака (8.000 долара), Блеров 8 од сто РЗ— 92.25, облигације 7 од сто Д. х. б. по 85 један закључак (1.000 долара), беглучке 6 од сто обвезииие по 67 четирн закључка (160.000 динара. У недељу 24. о. м. у 8 часова пре подне одржаћ^ се XXXI редовиа скупштина чланова Београдске берзе, Улазнице се могу добити у секретаријату од 18. до 22. маја закључно. БЕОГРАДСКА ДЕВИЗНА И ЕФЕКТ НА БЕРЗА Београд, 13. маја Девизе (понуда - тражња): Лондон 276 70—275.90. Париз 223.32—221.32, Њујорк 56.81—56.61, Женсва 1096.50—1003.50, Милано 298.30266.30, Праг 168.71—167.91, Борлин 13.5525—13 5525, Беч 8.0064—7.9764, Пешта 9.9264—9.8064. Новчани заводи и индустрнЈ'ска предузећа: Народна банка 7.8507.780, остале су рађене и то само тражња, Дисконтна трг. банка а.л. 7Г)0, Општа трговннска бацка 160, Централна банка 220, Индустријска трг. банка Бољевац 620, Трговачка и обртна банка д. д. Нови Сад 156, «Шумадија> прво српско друштво за осигуран>е и реосигурање, Југословенска удружена банка а. д 174. Српско бродарско лруштво 900—800. Дршавни папири: Домаћн 7 од сто од 1921 г. 89—88. аграрне 4 од сто обвезнице 52—51.50, беглучке 6 од сто обвезнипе 67.25—06.50. Блеров 8 од сто пзјам 93—92.25. Блеров 7 од сто 82.75 —82.25, Облнгације 7 од сто Д. х. б. 85.25 — 84.50, ратна штета промпт 425—424.50, аа мај 425 50—424.90. Лозови: лутриски 2 од сто од 1881. г. тражн>а 92, Дувански од 1848. год. тражња 20, Црвеног крста 43—41. БЕОГРАДСКА ПРОДУКТНА БЕРЗА Београа, 13. маја Тенденција је чврста. На даиашњем састанку продуктне берзе извршиће се егзекуција 1.000 мтц. кукуруза. Цене су чвршће код кукуруц, а за остало беа променв.

ПРОМЕТ У ЗАГРЕБУ ШЕСТ И ПО МИЛИОЦА Загреб, 13. маја Девизе: Париз и Берлнн су чвршћи, Беч Лондон и Милано су попуста« лн, остало је беа промене. Приватне робв: бцло је код: Ммлана, Парнза, Пррга и Беча. Остало јв подмнрила Народна банка. Промет без компензација: 6,473-000 динара. Државни папири: тенденција слаба, а н промет је слаб. Акннје банака: промет такође слаб. Закључци су прављени кодј Пол»о« делске по 52, Удпужен« 174. АкниЈе индустријских предуЈећв! Драва је рађена по 235, СиавониЈа 200, Унион (млина) 80, јадранске пловидбе 510 дин. НОВОСАДСКА ПРОДУКТНА БЕРЗА Нови Сад, 13. маја За продукте бнла је данас теиден« ција постојана. Закључци су били код: гпоенице (23 вагона), кукуруза (35), брашна (8 вагона). Укупан промет изнео је 66 вагона робе. ЦИРИШКА БЕРЗА Цирих, 13. маја Београл 9.1360, Париз 20 3075, Лон« Дон 25 23, Њујорк 518,95, Брисел 72.20, Милано 27.16, Мадрид 51.75, Амстердам 208.40, Бсрлнн 123.63, Беч 72.9750, Штокхолм 139.-10, 0сло 138.90. Копе|Јхагсн 138.8750, Софија 3.76, Праг 15.37, Варшава 58.15, БудимпеЈнта 90.5150. Атина 6.73, Цариград 2.4650, Букурешт 3.09, Хелсингфорс 13 06, Буеноа Аирес 1.6450, Јапан 2.5650. НАШИ ДОЛАРСКИ ПАПИРИ НА СТРАНИ Лондон, 12. маја т 7 од сто Блеров зајам 81.1/8—81.75 # Њујорк, 12. маја 7 од сто Блеров аајам 81—81.75. 8 од сто Блеров аајам 91—91.75. V 7 од сто Хипотскарна банка 82.50-* 83.50.

Пожар уништно јапапску бању Лондон, 13. маја. — Јављају па Токпа, ла ј страховити пожар упи-« штно најрећу и најчувеиију јапапску бип.у Јиманака. Око 7о0 внла п 30 хотела саевнм је уннштено. Штотн нзпоси око 80 милноиа долара. 16 болеснина вије св могло на вроме спасгц н они су изгорелц, Око •15 рап.енпх одведено јо у суседно оолнцце. (Времо)

КОД БОЛЕСТИ СРЦА И КРЕЧА У ЖИЛАМА, при могућ ности улива крви у мозак, или ударца од капи (шлога) осигурава природна Фраиц-Јозефова горка вода мекану стодицу без напора. Знаменити лекари у. клнникама за болести крвних судова доказали су да ФранцЈозефова вода помаже особито старијим људима. Добијл св свухл.

Ј