Време, 14. 05. 1931., стр. 5

Тетвртак, 1'4. ма} 193Г.

/трана 5

О селу Осгру жиицн поново се говори Лтбнтат бомбом на кућу учитељз Милака Поповкћа пред судом *о-о-оСвештеавк г. Јеремија Рвстик сведочи

г Познати злочнн којн је једне иоћн у августу прошле године извршен у злогласном селу Остружници, атентат бомбом на кућу учнтеља г. Милана Поповића, био је јуче поново пред судом. Као што је познато за ово дело оптуженн су Миливој Сушић и Мнливој Поповић сељаци, али је претрес у два маха био одлаган, да се добаве иови докази, нова документа, ил ида се штогод са формалне стране употпуни.

Пок. Хрнстнћ Пошто оптужени ништа не цризнају, овде су сведоци имали много штошта да расветле, те се углавном највећа пажња гоклонила њиховим сказима. Прошли пут за овај злочин судила је порота, док данас је иа сназн нови поступак, за судијским столом седи веће од гет судија, јер је у питању најтеја форма злочина: од бомбе која је бачена кроз прозор погинула је учитељева ташта. Међу сведоцима, већином сељацима, испитани су и неки други. Најинтересантнији су би ли београдски адвокат г. Све .толик Гребенац са два своја пријател.а, који су сасвим случајно једном приликом чули нешто што се може данас довести у везу са злочином ПОП ЈЕША Време је писало да је при .отварању истраге сумња палаи иа остружничког свештеника г. јеремију Ристића, за кога се 'знало да жнви у рђавнм односима са учитељем, али јс »с ,трага пре.ма њему прекннута

— Мени је било смешно како се таква једна реченица може да изговорн уопште, одговара сведок. Зачудило ме је веома. ШТА ПРИЧА СЕЛО... Међу сведоцима испитан је и претседник Остружничке општине Петроннје Маџаревић. Он отворено и искрено каже: — Нисам видео да је поп Јеша лнчно ишао на кућу учнтел еву, али пнам поуздано да је то само ои могао да удеси. ■— Како ти то знаш? — Тако што знам. Био са.ч присан пријатељ са Сушићима, ишао је са њима стално бранио их, тражио им адвокате, иде у њихову кућу н кад су осуђенн. Поп се уопште дружио са самим неваљалцима у селу, а учи тељ је имао друштво поштених људи, и зато се нису марили. — Да лн то само тк мислнш или мисли и село? — То вам мисли цело село. — А да ти се он није штогод замерио, кад тако прИчаш о попу? — Ако хоћете да знате, он ме је доста задужно, али што јест, јест. Други сведок Маркр Андрејевић, омален, отресит и ните-| лигентан, тачно лрича о ономе ј што зна. — Имаш ли штогод ново да; кажеш после прошлог пре-ј треса? — Имам ново. На мене су| пуцали ова Сушићева банда и дан данас мн пишу лретећа пнсма. А то је за то што сам ја; један од оних који су потпг \ ш тужбу протнв поп Јеше, да иде из наше парОхије. Претили су ми да ме уоију, а ја, ко велим, не погнбоХ овнх силних рс:това, што да се дам убнтн од Сушића. И потпишем тужбу. ... А ШТА ОСУМЊИЧЕНИ СВЕШТЕНИК Најзад долази на ред сам све штеник Ристић. Стар, сав сед, али доброг држања, усправан и снажан. Тип симпатичног свештеннка. — Оче, каже му претседннк — овде нма доста сведока коЈи вас терете за убиство учитељеве таште, за ону бомбу, па вас молнмо да нам кажете нскрено све шта и сами знате. Поп Јеша почиње да прнча. Двадесет и шест година има ову парохију. Настојао је да

Сушићима сте опростнлн што су људе убијали? НасгаЈе граја. Браниоци добацују, поп Јеша се нервира. Његово испнтивање се завршава, да се претрес настави по подне. НЕОЧЕКИВАНИ ОБРТ По полне саслушаиа је жеиа учпте.га Поповнћа, г-ђа Данниа. Она нзјављује да је њено мншљење да је атентат извршно свештеник г. Јеша Ристић. Пре детоиације њен и.уж је рекао: «3наи шта је ово». Г-ђа Поповпћ да.ге нзјавЂује да је пре нзвршеша дела а н сада у разводЈ- брака са својпм мужем. Разлог није хтела да наведе. Сведок Жпвана Стеваиовић изјавила је да је ташта учтпеља Поповпћа на последњем часу рекла: «Сине Мнлане тн ме уби!» На то је жена г. Поповпћа додала: «Јаој моја мамо

ннсн хтела да спаваш у оној собп, алн те Милан отера. На основу нзјаве овог сведока којн се заклео на своЈ нсказ н због тога што је г-ђа П<у повнћ у разводу брака са својнм мужем, адвокат г. Лааар Нетковић. тражно је да се протнву учпТеља г. Поповпћа поведе кривична пстрага. Државни тужплац гражио је нсто таИо да се поведе кривична нстрага и протпву свештеника г. Јеврема Ристића, пошто су се на претресу појавила новн моменти. Око 9 часова еуд је донео по оба ова предчога своју одлуку. Свештеник г. Ристић нма у року од 8 дана да да одгов'ор по целој ствари. Браниоцима се оставља да подиесу тужбу код државног тужпоца против учптеља г. Поповића. Због тога претрес се одлаже на неодређено време.

Јуче пре подне око 11 часова Ш. В. Крал. и Краљица иосетили су павиљон сЦвијете Зузорић» на Калемегдану и разгледали велику Пролетњу нзтоЖбу савремене југословенске ликовне уметностп. У пратњн Њихових ВеличанСтва Ои .ти су дворска дама г-ђа Дунђерски и маршал Двора генерал г. Александар Димитриевнћ. У име одбора »Цвијете Зузорнћ», Њ. В. Краља и КраЉицу дочекала је претседница г-ђа Отанојевнћ, потпретседнипа гђа Христа Ђорђевић и чла нице одбора г-ђе Дивпа Поповић и Анђа Дамјановнћ, а од стране сликара-пзлагача на изложбн г. г. Љуба Ивановић, Бора Стевановић и Марино Тартаља. Њпхова Велпчанства необичио су се интересовала за све

НајвегатиЈи београдски лопов и убица Иваи Ковачевић осуђен Је на вечиту робију

Јуче по подпе ј л часова т беогрлдском Окружном суду аоречена је прес }-да Ивапу Ковачевићу н друговиМа. Пошто су оптуженн увел^чн у салу, првтселввајући г. МарннКовић прочитао је пресуду. Главнн крнвац Иван КовачввиК осуЈ)ен је за све крађе на 129 годнна ро-

решењем вншег уда. Међутим, | служи на добро општини п грана прошлом претресу решено је | ђанима. Радио је, алн се у пода се он позове као сведок, јер следње време ствари мењаЈ)г

се његово име никако ни]е дало избећи у току претреса. Г. Гребенац, у својству сведока, прича: — Био сам прошлога лета на Умци на летовању. И једног да иа отишао сам у Београд пислом, па се пред вече отуд вра ћао. Ишао сам мотоциклом са своЈнм пријатељима којн су ме вознли. Десно се квар код Остружнице и ми свратимо у остружничку кафану да нешто по пијемо. Ускоро је дошао поп Јеша, иначе мој добар познаник. Поздравили смо се и он је сео два три стола даље. Преко столоаа смо разговар^ли. Те речери у Остружници неко Је пуцао на пса, па Је погодио не ку жену. Поп Јеша, кога сам ја често дирао што такзе разбоЈнике нма за парохнјане, вероват но шалећн се, довикнуо ми Је: »Видиш, опет убиство у Оструж ницис. Одговорио сам да ово Што се десило ипак ннје тдко страшно, ни право убиство, под претпоставком да је збиља случајно. Он је на то казао: »Биће до иедеље још која глава да падне«. Мало ме је то зачудило и схвативши то као шалу, рекао сам му: »Море попе, тражиш ти ђавола, иије се шалити са таквим стварима«. Исто тако причају да су разговор чули, остала два приЈатеља г. Гребеица Једнога од њих г. Гавочића, пита заступник тужбе г. др оуришић. — Да ли сте добили утисак да је то сасвим озбнљно ре Нмо?

— Од како је дошао г. Поповић у село за учитеља, Остружница је сазнала за аноним на пнсма. Дотле их није било. Отада, због таквих пнсама.сва ки час је неко из села ловлачен на одговорност, те Сушнћи, те ови, онн. — Знам оче, али вама је познато како се тешка злОчинства догађају у вашем крају — ка же суднја. Ја ннсам ту могао ништа да учнним, јер не знам ко Је кривац за злочине. к Говоре сељаци, оче, да сте вн, као свгштено лице, ширили по селу мржњу и неслогу у место љубав и мнр. У селу Је било несносно стање. Трудио сам се да будем добар н испрапан увек. Мснен. познаје једна кућа већ села и села. У овом сам крају двадесет и шест година. у каквом сте сротству са Сушићима? пита заступник учи теља г. Поповића г. Ђуришић _ Моја попадија је нз куће Сушнћа, а н кумови смо. Вн са Сушићима ннсте прекинули односе ни кад су они осуђени за она тешка злочинства? _ Нисам. Јер ја сам свештеннк за све — каже огорчено поп Јеша — како за лопова, ко чшаша, сељака тако и за министра За све. Мене се ништа не тиче — Кад сте тако добар свештеник, аашто сте се са људима у селу замералн. Зар Марку Ан дрејевнћу ннсте моглн да опростнте што вас је оиеоеао, •

џ<

ж ^5

Осуђени Ковачевнћ

бнје, а за тбпство на вечнту робију. Како се за сва ова дела изрнче једна, повишена, ка-зна то јв суд осудпо Ивана Ковачевпћа на вечиту робнју, као главну казну. н на трајно гу6л»ењв часних права. као споредну казну. Барица Живковић осућена је ( прво дсло на 3 године строгог аатво- на слободу.

ра н за друго на 4 годпне робијв. Али како се нзрнче само једна казна, суд је Барнцу Жпвковић осудио за оба дела на 6 годнна робпје и губнтак часннх права аа б годпна н протернвањем нз Београда за време од тра године. Грк Иииопа Куиарос осуђен је укупно на в годнна робије и на трајан губитак часних права н протернван»е из Краљввине Југославнјв за свагда. Грк Твпвмаи Куиарос, осуђен је укупно на двв годпне строгог затвора и протернвак>в из Крал>евппв Југославнје за свагда. Франц Гериан нпје осуђеи, већ Је одма1 пуштен на слободу. — Пване, јеси лн разумво г.ресулу и јесн лп задово.ган? обраћа св г. Маринковпћ Ковачевнћу. — Разумео сам, али нисам аадоЕОЛЛН... — А ти Барнне? _ — Нисам нн ја задовол»на. Ннкола Кукарос н Телеман Кукар-»с такође изјавл >уЈу да нису задовол>нн, док Франц Герман узвикује радо — Жнвео славнн с?д' Живео!... Претседавајући г. Марпнковпћ наредпо је да се Франд Герман одмах пусти, а осталп оптуженн да се упуте на тдржаваље казне. Браниоци су нзјавнли да су нвза' довољпи пресудом, у колнко се односи на осуђене и тражили су ревн^ију. Државнн тужплац г. Божа Нешић нзјавио је да* је задовол»ан пресудом. Ковачевнћ, Ннкола Кукарос, Телеман Кукарос н Барица Живковић одведени су затим на издржавање г.азн^, а Франц Герман одмах је пуштен

Случај Боре Ћириће Исправка адвоката г. Саве П. ПавловиНа

Господнне Дпректоре, Поводом наппса који је и ншао у Вромену* од 21. апрнла т. г. 6р. .3340 на стр. 7 стубац првн н другн, а под насловзм »Претрес Борн-Бећнру Ћпрнћу,* част мн је датн следвКу исправкуНе одговара пстппп павод у томо

спречила само тешка жандармска рука. Данас, кад смо новнм поступком ушлн у ред модерннх др»:ава; кад је укннут прптвор, па и оптуженнчка клупа; данас, кад јв оптуженн од објетка постао субјекат права н странка, на равпој ночн са тужноцем „ пл-ЈДапас, кад је чак за осуду н сувпшр вмвоу. да јв истрага, у својпм ре• саучотћа за једну СТ рану. јер зултатнма. утврднла Д а Ј цц-' то аутоматскп повлачн неправду за другу, — дапас је време да се н схва тање света п органа јавног мнења

»перверзпн. правн злочвнаа нш: . Све пхто је у томе правну о Б«Јрпвоју Ћнрнћу по новпнама ваписано пропзво .1 »но је, јер није заеловано на чпњеннцама којв је пстрага утврднла. Још се мо«0 н разумети кад св за Боривоја ЋприКа траЖп лтрога каана, јрр је то олјск оне. у нашоЈ срвдиип још заостале и посве прпмптивнв, кониеИниЈе а^очина, која Је влалаи 7 доба крВне осветв. кад се воднло рачуна само о делу а не п о иривцу и љеговом душевноч стању. То застмррло с*ватап>9 злочнна добила је свој пчпаз V ГибллЈскоЈ формули »око •»» око зуб за зуб«, — па је се ©држало н нашло израза и у новијој, адн не маље строгој, пзреци наше нар-ЈДие филозофије »ко се не осветно, тај се нв посветио«. Алн је много ман>е разум т»нво пгго

доввдв у сагласност са хуманнм лпбераллкм пачелпма познтнвног за конодавства; нлн, ако то внјв могуће баш одмах учинптн, онда, бар да се но нзносв непстпне против једног очајннка којн је у својој велнкој не^ срећп бно ЛИШвн чак и тога добра да смрћу сам сеЛн учнни крај. САВА П. ПАВЛОБИЋ адвокат бранилац Борпвоја Ћирпћа

Крађа епископозог златног крста Мплаио. 18. маја. — На станпцп у Сасаон тамошњн епнскоп је бно л:ртва једног вештог н дрског џепа-

циЉу драконске казне Бориво- , роша. Овај је, сакривен у . . . ПМТИШ*. 1' Л Ч ПЛ ЧО \1 О Т' 1 '1 (1 \' Р

ја ЋнриКа пзпосе у органпма наше јавностн п стварн са којнма он пема никакво везе, јер је Боривоје Ђирнћ далеко од катогорије перверзних и саднстичкнх злочинаца, на чијом је челу злогласнп Вериени, Вашвр н Спадолнно, којп еу у масама убнјалп

путннка. успео да маказама отсече пантлнку, којом је бпо веаан епн скопов алатнп крст. Крст пма велн ку вредност, јер је бно украшен днаманти.ма. Када је епископ прнметио крођу. узвнкнуо је: »Можда је ово знак Божји, јер мп морамо ла-

л>удв н којр јс у

' \ * .>1 томе тужиоме послу I тн Примера скромностн.« (Време)

Сигурност ВСЖЊ8 зависн .много ол поузданостп п запгпгте протпв к-тпзања гуиа. Коптннснтал гуме већ су тако рађене, да колпма управл>ач и кочнпце н у најгорнм случајевнма не отказују послушност

Њ>. Б. Краљ и Краљица на пролећноЈ излоЉби Југо« словенске ликовне уметности у павиљону »ЦвиЈете Зузорић«

изложене радове и даа пута прегледали обе даоране са прек« дае стотиие нзложених ликовних дела гаетаика из свих наших крајева и свих наших културних центрова. Са пуним интересовањем н тжнвањем у правој уметности, Њ. В. Краљ и Кра .Ђнца посматрали су дела загре<5ачкпх и љубљанскнх као и дела бсоградских мајстора. Љихова Величанства провео Јв кроз изложбене сале и објашњавао и.чена н објекте, г. Марино Тартаља. Њ. В. Краљ и Краљина остали су на изложби више од три четврти часа, р&сматрајући пажљиво свакп уметппчки рад и оцењујући њнхову уметничку вредност. Чланице одбора »Цвијете Зузорићс и прнсутни слнкари испратили су Њихова Величанства око 12 чпгова.

| Крсто Матановић На Цетињу је преминуо апотекар Крсто Матановнћ. Покојник се истипао током целог свог жнвота својим патриотизмом и националном свешћу. Јот као студент, у Загребу, он учествује у свима покретима загребачке напионалне омладние и такав он остаје и у Ирној Гори све до своје смрти. Матановић је учествовао у свим ратовима и када су Аустријанци заузели Црну Гору интерннралп су га п нз ннтернације повратпо се тек за време ослобођења. У оним историским данима 1918 годпне, покојник узима највпднијег учешћа. Мало кад се испољила на Цетињу тако искрена жалост као на вест, да је премннуо овај племенити Це тињанин и његов величанствени погрев најбоље је докааао, колико је био во.ген н поштован покојкн Крста Матановнћ. Туриеја Скопског наропног позорвшта Лесковап, 13. маја.. — Ј\-че су допутовалн у Лесковац чланови Скопског народиог позорншта. под управом г. др. Војиновића. Онп се налазе на тур неји по Вардарској бановинн и дају популарне комаде аа народ. Снноћ су дали, као прву претставу, Шекспировог Хамлета, са великим успехом н на опште задовољство публике. (Време) Излет банатских прввредавка Банатска трговачко - пндустријска н занатска комора у Великом Бечкереку узела је на себе задатак ла оргаиизује посету претставннка свпх прпвредннх комора крајевпма горњег Баната н преде-шма дуж Дуиава. од Молдаве па до Прахова. Према предлогу Коморе у Велнком Бечкереку, овај излет прпвредннка трајао би три дана. 16, 17 п 13 јуна, после земаљске конференцнје привре дних комора, која ће се одржати 14 п 15 јуна у Великом Бечкереку. Пре овог пзлета, иа познв јКоморе у Велпком Бечкереку, привредвицп ће посетитп и наше внноградарске крајеве н учинитп посету Вршцу. (А.А.)

Страховита гвпјонска несрећа у Белгији Париз, 13. маја. — ЈављаЈу из Куртреа, у Белгији, да се један авион упалио у пуном лету и да су оба лица која су се налазила у њему потпуно изгорела. Новв допента Медицанског факултета Савет Медицинског факултета на седници од 11. маја изабрао је четири нова доцента за катедру интерне медицине Изабрани су г. г. др. Душан Борић, др. Владимир Спужић, др. Милан Кичевац и др. Владимир Вујић.

Конференција привредника Моравске бановнне одржаће се почетком јуна Ппццпјатпвом претставника свнх прпвредних корпорација из Ниша п околнне, 1 и 2 јуна ове годнне одржаће се у Ниш^ ковферепција привредннка са ч територнје Моравске Сановнне. На овој конференцпји претресаће се сва пптања по свима гранама прпвредие радиностн. На конференцнјн ће бити и бан Моравске бановине г. Јеремија Жпвановпћ са начелннип ма привредних одељења Краљевске банске управе, којн ће по сви-м пнтањима у вези са н.иховпм ресорима узетп актнв ног учешћа н дати сва потребиа обавештења и уважити све тмесне предлоге конференније. (А. А.)

Кроз Београд је пропутовао Тефнк Руждн беј Онноћњим симплоном пропутовао је кроз Београд турскн минпстар нностраних послова г. Тефпп Руждн беј. На станнци је, у нме Мпннстра иностраних послова, поздравио турског мннистра пностраних послова г. Радомир Пе тровић, секретар минпстарства. Берлински поштари неће више носитн новац здресантч Берлин, 13. маја. — После убистза поштара са новчаном поштом, берлинске поште донеле су нову уредбу, по којој више поштари неће носити адресанту новчане пошилке. По све пошиљке адресанти, изузевши несумњива лица, доћи ће сами у пошту. Телеграм г. В. Ђуричићу са баикета мађарских индустријалзца У клубу мађарских пплустрнјалаца у Булимпешти прпређеи је 11 овог месеца велнкн банкет коме су присуствовалн југословенскн лелегати и са ко га је Јиућен слелећп телеграм г. Војину ТЈурпчпћу, управнику Државпе хппотекарне банке: Присутни чланови југословзнсма и мађарске привредв са баннета на коме су изражене жеље које заступа Југословенсно • мађарсна приврсдна комора поздрзвљају одличног претседнина националног дела ове коморв у Београду. — На« лај, првтседник мађарског делв, Матеји^, претседник Југословенског удружења изаозника, Толнај, бивши претседник мађарских желез« ница, ШиНзрввиђ, дирвктор Јадран« ско-подуназске банке, ПаолиновиК, југословенски генерални консул и пссловни претседник Коморе у Пешти, Силађи. делегат мзђарсксг министарствз тргозине и пословни претседник Номоре у Београду, Најхолд, претседник Удружења ди. ректора фабрика, Вертеш, потпрет. седник Међународне изложбе и свн

Кљигс и листовн ВЕЛИКИ ТУРБАН. Пре ноколнко месеин нлашла је из штампе, под горњим насловои брошура од д-ра фра Емаиуела Крајнновнћа, у којој "аутор крнтпкује Вндовпћев просвет* но-етпчки покрет. Овнх дана нзашла је друга брошура из пера новннара Р. Ротера Прогонеког нод насловом: >0дговор на Велнкп турбан од др. Фра Емапуела Крајпновпћа*. У овој брошурн г. Р. Ппогонскн доказује неоснованост Великог т>*рбана н обара крнтпку др. Крајнновнћа. Кљпжица г. Прогонског, доднрује много проспетна, културиа н морпл на пита!г>а н заннмл>нпа је не само с полемнчког н правног, него ујодно н са философског гледишта. <Одговор на Велнкп турбац« мо:»-е се наручптп од аутора. V- мнпштво »Вечер1не П ! »>пжаре Сн л т м н К-'т .н.ижнца стаје 5 .•