Време, 13. 08. 1931., стр. 1

ЧЕТВРТАК, 13. АВГУСТА 1931.

ПРИМЕРАК1ДИНАР РЕДАКЦИЈА н АДМИНИСТРАЦИЈА ПОЕНКАРЕОВА 4-6 ГЕЛЕФОНИ ВРЕМЕНА: 40—02, 40—03, 40—04, 40—05. ГЕЛЕФОН АДМИНИСТРАИИЈЕ: 20-98 Рукописи се не враНају ЧЕКОВНИ РАЧУН КОД ПОШТАНСКЕ ШТЕДИОНИЦЕ Бо 52204

СЕОГРАД, ГО1. XI * Б?ЗЈ 3453

П Р И М Е Р А К 1 Д И Н А Р ПРЕТМЛАТА ЗА 1СЛАН МЕСЕ1Ј Н\:аА ЗЕМЉА »АИН. ИНОСТРАЛСТВО 50 ДИћ ЦћНк 01 ЛАСИМА Некламни лео: Бео|рал«;*о излзње ралнв лан см 1 стубаи • шн. 11еж>купио нздање оаЈНи лан I см. 14.— аин Гекоонни део: БгшраЈСко вздање рални аа* .1 неасљчч I см. 20* — лнн^ Иелокупно и<лање рални аан I см 2л* — лии.

!■ —— М—

Повратаћ исе7Беника

Од пре нзвесног времена по}Је се све јасније стална тенденцнЈа смањен.а исељавања "ош гГ«^ • бр0ја иселе "ика КОЈН се враНа,у у земљу. Послед стат истнчкн податцн Исе^еничког комесарнјата потврђу ЈУ то на један очнгледан начин. Нето нсел,аван.а из наше аемље У прошлој годнни показује велнхо оладање, а према прет^ц. НИ 'Го11 ОДаТЦНМа за "Р во пол П« 1931 може се очекивати ха пе опадање броја исељеннка и повећзње броја повратника узети у овој години још веће размере. Наша емшт>ација у иностран ггву поглавито у Сједињеним Америчкни Државама и у 1ужној Америци, претставл>а занас Један од врло важних фактора. Је претерано, кад се о е.миграшјЈи код нас говори као о нашој десетој бановини. Та бановина није можда бројно најЈача, али и.ма пуно разлога због којнх се може сматратп да је она са национално-економске тачке гледишта од много веће важности. Ово опадање броја нашнх исељеника није, на жалост у потпуности резултат какве'нарочите политике, која је из наше земле спровођена. У већој мери, то је последица тешких привредних прилика и погорша н>а услова за рад и зарад\' у државама преко Океана, које Је наступило у пркос систематског ограђнвања, нарочито Сјс дињеннх .Америчких Држава, од иелог света, у облику ограничења усељавања и, у најновије доба, у драстичном облику подизања и онако већ високих ца рннских баријера. Америчка по лнтика, нарочито после рата, ишла је смишљено за тнм да америчком раднику обезбеди амернчку, а то ће рећи високу надницу, као што је с друге стране америчком индустријалцу требала бити обезбеђена америчка зарада. То се имало постићи ограничењима како у увозу робе, тако исто, и у још већој мери, у ограничењу увоза радне снаге у Америку. Та политика ограничавања усељавања у Америку имала је сасвим природно као последицу да су се ограничиле могућности за исељивање нашег живља који је ишао трбухом за крухом. Емиграција Ј 'е после тога из.менила донекле правац. А\есто у Северну, пошло се у Јуж ну Америку, али изгледи тамо нису били тако поевољни, те се губитак није могао у пуној мери надокнадити. Последњи и наЈ *јачи фактор, који је деЈ'ствовао у правцу ограничења исељеника, то је ван сваке сумње општа привредна депресија, која је од 1929 године захватила и Америку таквом силином, какву ни ко од њених државника, уверених у гвоздени закон вечитога амернчког просперитета, није могао предвиђати. Несумњиво је да смо ми од исељеника имали у ових послед њих десет година врло знатне користи. И ако далеко од рођене груде, наши исељеници нису никад прекидали везе са отаџбином. Шта више, те су се везе често још већ.ма појачавале и исељеници би увек више осећалн за своје у домовини. кад су били далеко у туђини. И због тога су пошиљке исељеника играле увек врло значајну улогу у нашем билансу плаћан»а. У прво.м послератном полету, који је настао у нашем банкарству и у индустрији, исељеничке уштеђевине нграле су знатну улогу, а многе наше бан ке развијале су своЈ 'е послове и ј *ачале се, благодарећи везама коЈе су развијале са нашим исе љеницима.

Ове исељеничке пошиљке почеле су се смањнвати са престанко.м коњунктуре, на првом А1есту у Сједињеннм Америчким Државама. Није нам познато ко лико је процената изнело то смањење, али је оно свакако би ло знатно испод оних првих послератних износа. Привредна криза, од које све више трпи Америка, и која Ј "е приморала претседника г. Хуве ра да напусти политику сјајне усамљености, морала је, између осталога, редуцирати у знатној " мери и дохотке наших исе љеника. У Америци се сваким даном повећава броЈ' незапослених и у највећем јеку је јавна дискуснја о томе како би се не запосленима имало притећи у помоћ. Вал незапослености захватио је исто тако и наше исе љенике, квји се налазе запослени већином као радници у рудницима, кој*и су најосетљнвијн при свакоЈ" промени коњунктуре. Није познато колики је број незапослених наших људи у Америци. У Америии је врло тешко уопште доћи до поузданих цнфара у том погледу. То је још теже постићи кад је реч о исељеннцима, који се не пријављују за помоћ у беспослици из бојазни да их не би власти депортирале. Пре неколико дана ми смо до нели један телеграм из Вашинг тона о извештају једне специјалне комисије, која је проучавлнл ~псА<Јстатк9 у америчком законодавству о усељавању. Ко миснја се позабавила и питањем третирања усељеника и том приликом консгатовано је да је законски поступак често нечовечан, неправичан, и сувише крут. На основу тога поступка баца се сваке године до 15.000 људи из Сједињених Америчких Држава. При тоК?е се пост) г па без трунке човечности и нико се не брине за сУдбину тих несрећника. Чланови комисије закључили су да због тога затраже корениту реформу тих нечовечних законских прописа који се односе на усељенике. У тешким привредним приликама није лако ни живети, а камо ли привређивати.. У већини случајева може се констатовати да радници у Америци живе трошећи своје уштеђевине. Велики је број тих радника који живе од капитала, а не од прихода. Међу њима сигурно је да има и добар број наших људи, који троше крваво стечене уштеђевине у неизвесноЈ* нади да ће се прилике побољшати. Ми смо млада, аграрна држава, која је тек у првим фазама привредног развитка и налретка. Привредна криза погодила нас је мање него ма коју другу државу. И док се друге индустријске државе скоро из те.меља колебају под ударцима привредне кризе, ми је још такорећи честито нисмо ни осетили. БрОЈ* незапослених код нас управо је смешан, тако да се о то.ме не би могло ни говорити. Ми још увек имамо потребу за вредним радним рукама. Повратак исељеника из Америке значио би за нас и побољшање у квалитету радне снаге. Из тих разлога појављује се питање о смештају наших повратника из Амернке и о припремама за повратак у још већем обиму, него штс то данас статистика показује. Наша је земља и довољно пространа, и природом довољно обдарена, да може дати рада и зараде свима нашнм људима, који се данас злопате у иностранству и који нису престали бнти скромни, ни кад су пошлн у далеки свет да потраже хлеба за себе и за своје.

Вепннн земшрес. који су ележкле све станкце, имао је егстар у мокголсним планшш Лондон, 12 августа. —глеске и контииенталне сеихлошке станице, као и неке зниие у Инднјн, регнстровалу у понеде.1»ак >-вече врло јаемљотрес са епицентром улонголским планинама.

Енглески краљ и крааца на одмору Лоадон. 10 августа. —Краљиралица отпутовали су јуче заСандригам, гдв намеравају оста оио десетак дана. Послв боравпа у Сандригамура. леаски г>ар Не отпутовати у котску. I Политичка и финансијска ситуацкј а у Енглеској Енглеска владо оцлучно приступа решањању финансијске нризе Г. Макдоналд прекнда одмор в претседааа дрковнош одбору за штедњу Лондоа. 1-2 августа. — После ју. [ ЈИгкдоиалд и министар финанси}з г. разговора измађу прот- Сноуден. Дрнгани одбор за спроасђв

Проблем разоружања ССВЈЕТИ УПУЋУЈУ ИЗВЕШТАЈ Женева,. VI августа. — Совјзтска алада упутила је Друштву Народа извештај о стању еојних снага у у Русији, али ја истовремено изјавила да се она противи објаељива њу свог извештаја, који је намењен претстојећој међународној конфе. ренцији за опште разоружање. У вези с тим, пољсна влада је изјавила да не пристаје на објазљиаањв извештаја о стању својих доналда и министра финансија г.

черашњег . седника британс«е влада г. Ма«

војних снагв свв дотле док совјетска влада не поступи као друге државе. ПРЕГОВОРИ ИЗМЕЂУ СОЗЈЕТА И ПОЉСНЕ Женева. 1 -2 августа. — »Журнал дв Женев« доноси вест да пољска ссејетска влада водв преговоре односно питања објављивања изае. штаја о стању саојих војних снага. ПОДАЦИ О ВОЈНИМ СНАГАМА ХОЛАНДИЈЕ Хаг, 12 аао'ста. — Холандска злала упутнла је јуче Сежретаријату | Друтитва нароха податке о војним ј снагама Ходандије. Из >-пућених података се види лз Холандија 1930 године раслолага- ј ла са 16.293 војннка и официра, дох | је у колонкјам.а нмала 38.669 војника н офишфа. У морнарипи Холандија је 1930 го. дине распола-ала са 8.613 војника и официра.

Аустрвја тражн нов зам од Друпггва нарол Берлнн, 12 августа. — Преквестима које су стигла из Жена аустријсна влада упутила је Друтву народа молбу, у којој тражи р јој се за оздрављење финансиких прилика одобри нови зајам у «но. су 200,000.000 шилинга. Финансијски стручњаци при ру. штву народа даве одговор г»о вом тражењу Аустрије у току *ве недеље. ДРУШТВО НАРОДА УПУЋУс ДВА ФИНАНСИЈОНА СТРУЧЊАА У БЕЧ Женева, 11 августа. — У одгоор на тражење аустријске владе ца Друштво народа покуша да н^е средства за оздраељењв финанај-. ©ког н привредног стања у Ауст|и- ■ ни листови једнодушно р јн, Друштво народа упутило је у I задовољство поводом исхода рефеБеч два своја финансијсиа стручм I рвН дума у Немачкој, који у много. XI да тамо на лицу »еста проу« | олаиши> , еитуацију неиаччог приврвдно стање

Сноудена, одлучено је да се за данас сазове праа седница државног одбора за штедњу. Првобитно је одлучено да се прва седница тога од. бора одржи 24 о м , али је касније с обзиром на побољЈ-ање ноје је настало у међународној финансијској ситуацији, донета наннадна одлука да чланови државног одбора за штедњу одмах измењају гледишта у погледу предузимања конач-

штедње веН сада расползке потргбиим извештајима свих рвсорних министара о начину на који се има спроввсти штедк.а у рззиим мини« старствима. Када одбор донесе коначиу одлуку по свим тим извештајима, сазваће св у току иду^в неделв једна нова свД* ница свих чланова одбора, на ко,оЈ ће бити так 0 исто присутни и претставници свих попитичких странача. На тој седиици на првом месту раслравл.аћв са о мерама којв би требаго предузвти да се постигнв равнотежа —— " мини«

нв акције. Преиа томе, првз свдница буџета. и претседник впаде британског државног одбора за штзд- стар фииансија, нако се сазнајв, имању одржаће се данас поспе подне и ју чврсту намеру да учине свв шт» наставиће се у тону сутрашњег дана. д 0 њих стоји да се овз равнотежа буОвој седници присуствоваће сви они уета постигнв и то ће, како изгледа, чланови кабинета који су чланови бити глаани предмет расправљања на државног одбора за штедњу и међу данашњој седници државног одбора којима св налази претседник владе г. !за штедњу. У ЕнглескоЈ се осећа потреба за владом националне униЈе

Чехословачка пггампа је задовољна нсходом гласања за плебисцвт Пр»г. 12 авг\-ст»- — Чехоспоеам-

Лондон, 12 августа. — У политичким круговима живо се коментарише могућност образовања владе националне уније, која би нмала доћи као потреба да се све странке уједине пред решавањем озбиљних светских проблема као што су ратни дугови

и питање општег разоружања. Мисли се да ће питање о образовању владе националне уније знатно коракнути капред, чим г. Лојд Џорџ буде у могућности да се активно бави политиком, у чему је до сад био спречен својом болешћу. ј

Опозвција ђе помаг ати владу да спроведе строгу равнотежу вуџета

фкнансијско стом Ја.

_! ме олаишава I канцелара г Брининга иако у спољ. { Н0| ТИ И / унуТраШЊОЈ ггзлит^к.

Посета г. Лапала н т. Бријана Берлину

Парнз, 11 августа. — Сазнајв се да Не претседник француске владе г. Лавал по свој прилици, отпутовати у Берлин тек по завршетку септембарске сесије Друштва народа. Сазиаје се исто тамо да ћв св н г. Бријан придружити г. Лавалу приликом његове посетв у Берлин. ЗВАНИЧНО САОПШТЕЊЕ НЕМАЧКЕ 0ЛАДЕ 0 П03И8У Г. ЛАВАЛА И Г. БРИАНА Бер.тнн, 12 августа. — Волфбиро јавља: Поводом вести Авасове агенциЈв да Не француски државници враткти посету Берлину вероватно твк послв септембарског заседања Друштва

министар олољних послова г. Бријан вратити посету немачким министрима у Берлину. >Берлинер Тагблат« пише да би продужење немачно - француских преговора било од користи за Нвмачку у случају ако се пређе на привредна питања. Посета францу ских миннстара треба да спреми француско-немачко привредно збли жење. 0 томе се воде преговори између Берлина и Париза, али они још нису ааершени. Што се тиче ј Немачке, каже поменути лист, она ( нема ниигга против тога да се по! сета одложи, јер се са немачке 1 стране нанрочито жели да идуНа , посвта француских министара Бер лину донесв позитивне резултате. (Време) •ДЕЛН ХЕРАЛД» 0 ЦННИЗМУ НАЦИОНАЛИСТА И КОМУНИСТА Лондон, II авгтста. — у енглеској Јавностн нсход плебисцнта у ПрускоЈ наазвао Је неподељено задозо .Ђство, док крвавн нередн нзазнвају жал >ен>е. Радннчкн орган «Делн Хералд* каже да резултат плебнсннта значн пронаст Хнтлера н пнше: «Прусна демократија учинипа ј» услугу Езропи и Немачкој не упуштајуКи св преко чудовишног савеза изме ч - напноналиста и номунлста у непромишљене поступкв. Већ десет година социјал-демократска влада доктор Брауна претстав.га ленгер сигурности Немзчке. Резултат лоследњег референдума значи да овај ленгер још увен добро држи. Одавно се није видело циничнијег призора, него овзј комбиновани напор националиста и комуниста да оборе луде реда и гувернемвнтално стабипности. Срећом вепики здрзв разум Прус.че, потпомогнут искуством народа, сазнајемо на званичном ме- : М у Д рошћу политичких вођа, сту да немачка влада још није пред- ■ ј е

Г. Лавал

Лондон, 12 августа. — Поводом налора ко;е је бриталска алада већ «/\1* нг миерава учк нити да постигее равнотсжу оританском ву?ета радничкл лист ЈЛели Хера-чд" вели да равнотежа британсхог бууета прет ставл»а иитегралки део светске фининаси ске безбедности и да ће британска влада, с обзиром на ову чињеницу, са великим самопоуздањем пред>-зети све потребне мере да у овом правцу постигне успешне ре. зултате. Исти лист затим додаје да је бр?гтански креЈигг, н поред свих финалснјских катастрофа које су се десиле у последње време, остао чврст и непокалебљив. „Сада је, вели лист, право вре.че да се тај положај брнтанског кредита још више учврсти и да се у том цнљу изврше знатне штедње. што је стављено у задатак политичким и финансијсккм прваш!ма, ко;и ће несумњиво наћи потребна средства и начина да то успешно приведу у дело". Лнст „Тајмс" тако исто се бавн питаљем државне штедње и велн да ће све море које влада г. Макдонал. да буде пред>-зела у циљу спровођења штедње наићн на потпуну потпо. ру у сви.ма редовима опознцнје. Лист „Манчестер Гардијан" вели: „Владина намера да постигне равно-

тежу буцета захтева велике и тешке напоре и та равнотежа може једино бкти постнгнута путем спровођен-а енергичне штедње потпуним усвајањеч програма за штедњу ко;и је израдио држазни одбор за штедњу. У ту сврху претседник владе г. Махдоналд. ако жели да >хтте, мора да моби.тише целокуппо мнеље * радничкв странке". Лондоа, 12 августа. — Г. Невид Чемберле« вапустао је данас Перт. шир, у Шкотској, где је био на лето« вању н сутра ће етићи у Лондов да >-честз>-је на конференш^н, на којој ће бити застуттл >ер.е све три еаглеске странке. г. Невил Чемберлен засту-« паће на овој хонференцијн шефа кон. зервативне странке г. Балдвипа, хоји се налази на евопском континекту. Берлин, 12 августа. — Данас ;а ухапшен бивши ирсхи оф «ШЈф Кар. нел, на кога је пала сумња да је извршио атентат на експреснн вов франкфурт—Берлин. Лондон, 12 августа. — Данас после подне састао се у претседннштву владе мнистарски пододбор, хојн са. чињавају претседник владе г. Малдо. натд, г. Сноден, г. Хендерсон, г. Гре. ам и г. Томас, да проучи извештаЈ државног одбора за штедњу.

Атентат динамитом на железнички мост код Кутехила Сукоб из.међу протестаната и католика

Лондон, 12 августа. — Синоћ је динамитом днгнут у ваздух мост на линнји северне Ирске Железннчке ко.мпаннје, на железничкој прузи која водн од Белибеја за Кутехнл, у грофовнји Кевен. У тој области пресечене су у току ноћи телеграфске жице. Мисли се да је овде по средн

тестантске организаонје којасе данас сатаје у Кутехилу. У јавности се упорно тврди да су повеће групе рпмокатоличке омладине отишле снноћ за Кутехил н верује се да је цил> ове екскурзије католичке омладине био у томе да спрече заседање протестантске скупштине. Полиција је предузела строге

ложила тачан датум ове посете. У немачким владиним круговима мисли се да немачно францусни преговори треба да послужв пријатељсној измени мисли о свима питањима која се тичу двеју земаља и да је због тога мало вероватно да иемачко-француски преговори који се имају наставити у Берлину могу зависити од решења неких проблема. Позив францусхим државницима да посете Берлин биНе објављен ових дана. 0К0 ПОСЕТЕ Г ЛАВАЛА БЕРЛИНУ Берлнн, 12 августа. — Овде се са великим интересовањем претре са сзда питање иа.ца ће претседник францускв владе г. Лавал м

избегао катастрофу. Било је нежеленог ггоолквања крвн, али у свако.м случају мање него да је исход гласања био у протнвном смислу". КОМУНИСТИ СЕ ЖАЛЕ ПРОТИВУ ТЕРСРА Берлин, 12 августа. — Номунистична странка уложила јв жалбу противу плебисцита ноји је ^лржан у недељу, нгводеНи у жалби да је за време плебнсцита вршен терор нгд члановима комунистичке стргнне. УНАЗ 0 СДЛИКОЗАЊУ Берлнн, 12 августа. У везп са прославом годншњпие Вајмарског устава објављен је указ о одликовању велнког броја јавннх и просввтиих радиика.

акт саботаже од стране католи- мере предострожности за евенка, који пошто пото хоће да туалне испаде. спрече заседање скупштине про^ (А.А.) Инцидент на чехосло&ачкомаЂарској граннцп

Мађарски жандармн хапсе чехословачке царинике Праг. 12 августа. — Четека јавља: МАЂАРСИА ВЕРЗИЈА о СУНСБУ НоИгс су иађарсии војници у по-1 Булинпешта, 12 августа. — Ма. граничном мссту Хидгш Неметиу ј |, , ГС1 , а Тел?граф1-ка Акшшја јавл»ч: У главној улпцн маНарске пограничне варошн Хнлаш Немстн чг\ >словач:сн царшшци Смолзк и Ст«М»па "ређалн еу у пшаиом стл»ку Мађчр-

ухапсили једног чехословачког цаоин.сног чиновника. по имену Сте. фгка, који згступа сада сеога шефа ксји се налази на отсуству Јутрос рано Мзђари су ухапси. ли и другог цгринсног чинов!«:ка, Смолика Мађарм назоде да су оза даа Чехослоегка врсђали мађарски на. род. Представници чехоспов^ких вла. сти отпутовали су одмз* на м-сто

, т станип ловачк

ску н њеие чз.чеђу чех мађапског станов сукоба. Јелиа жанларм Гениа олмнх је Н! «ела у жан

(А. А.) | догађа;а да поведу истрагу.

Ј ва^еае Чехослоаалс и Ма1;