Време, 13. 08. 1931., стр. 2

Странз 2

Четвртак, 13 августа 1931

Историјска МаЂарска и Ма$>арско племстно У пх^е^в,} зрвм« 1АЈО иј- г гнв Напалеоаа, којг гм јв пртбарс^Ет^ил!, Т5м исто в ослободЕлачкт рткт, ратон~ . чкнцн зоН'~зо поЕоећу ан-I * п» векд1 агтршчсо! вра за | "" С У 84 »ЈСТРВЈСКИ сгарн ре»1В-млуљлЕг=.е< И44*:№ I Ж ??' „ „ „ трулећн се Д! д.:.иху оараз- '' У ерн наголбе (1867—1918) 2& еост својн ! ор^за в х&лбу кал јв Л1аЈ>арска бзла зраава, протжа вааесеве »Еелрггле« у-1 она је сгварно внше бнла срет-

Повратак енглеског краља са -V такмица у Козу

Ловј^он, 11 август*. — Енгпескиј кра% м нралхаа ерагилн су е» ]у

гозорвма о мгру. Г. Вгли«ир СтвфаиоЕи^ джреггор ггмм&зв. је у Среисгнм Карзозанха, н&а познатн нст»:рвчдр у огтаЕ>зма илларсге всторвје у везз са односнка са Србнма, наснс&о ;е за »Врехе« следећв чланак: Ако бн човек ггео да окарактернше данашау мај)арску полнтику која теан да обновн ста ру Мађарску на нсторнјскол праву, могло би се рећи да је она нзраз м&ђарског п-теиства. Она упувтје на л>уде менталнте та племнћскот, којн ниају појмове нз феудалног времена, кад се није знало за зем.ое народа, него само за својнну феудалне господе. Прошло је време кад се водн аа псчнтЕка по томе како бв гтело мађарско племство. Тај старн ред којн оно застЈиа, поегигнут је свуда новом струјом. У најновнје време чнтава је Европа преобракена по народносном начелу. Сва мађарска напнонална наука прнзнаје да су у предрат-

ној Мађарској Мађарн бнлн мањннн, а туђ елеменат у већннн. Од овог туђег елемента којн је бно у већннн у предратној Мађарској, нико неу.а права да трагз да се одрекне самог себе н одбадн своју прнроду. Кад се та већнна после светског рата одвојнла од туђннске мађарске државе. да бн се спојнла са своЈнм народнма, овнм одвајањем нзвршено Је само оно пгго су пре тога нзвелн осталн народн Евроте. Не прнзнатн ово, зната не разуметн развнтак к успех напноналне ндеје у 19 н 20 столећу. Мађарска пропаганда познва се на хнљадттодншњу прошлост историјске Мађарсхе, да бн тнме ул>улкала мађарскн народ у сновнма једне лепе и дуге прошлости. Међугим, историј ска Мађарска као таква постојн у међународној ззједншш око 500 годнна у Средњем веку (1001—1525) н око 50 годнна у Новом- веку (1867—1915). Раније време пре постанка мађарске кралугвине <596—1001) један је хаос од ког је направно реда првн мађарски крал> Ов. Огеван, а у вге.ме 1526—1867 Мађарска је била туђа провннпија племићског карактера, прво разбнјена између Турске н Аустрнје, а затам чисто аустријска. Ако се -товивамо на прошлост, онда се може рећи да је политиЕа која је у оквиру Мађарске дргала стране народе — бнла освајачка. исто тако као н политика која је мађарски народ држала у оквиру Турске н Аустрпје. Мађарска пропаганда вуче радени мађарски народ на погрег-ан пут. Огара је политика својнм грамж. еу-м раздвајала народе југонсточне Европе, пружајући тако прихикт странпу да им отима зем.Ђт испод ногу. Потре<5на је нова орнјентацнја. палнтика мпра и смидарнссти. Илн мо~да мађарскн племићн рачунају на силу. не верују у снагу сусезиог националнзма? Онда бн било довољно им се одговори овим речпма Семере Берталан-а, претседннка ма.,арске рев" "гутшонарне владе под Кошутом. које је нзрекао г. 1559 о том нацноналпзму, прнзнајтћи паиију заблуду: «Узесмо само за извештачену ларму оно ппо је бнло грм.гавина неба». Мађарски племићи. част изу-

ство стране политике, тако рећи тројанскн кон> у коме се крнла хабзбуршка и хохенполернска опасност. Дух озе арпсгократске нозовековне мађарске државе најбоље нлуструје тај факт што се она солндзрнсала са Хабзбуршком кућои да не тчествује на Кошутовом погребу, који је о5авл>ен г. 1894 у Пешти уз учешће пола мнлпо на мађарског народа. Није чудо што је од таквих л>у ди после светског рата погекла адеја да под фирмом мађарског легнтнмнтета поврате Хабзбурговпе на мађарски престо. То је један од најжалоснијих покрета у исторнји да се под плаштом мађарскот аегитнмнтета обнови хабзбутшгкн легитнмитет, којн је готово кроз цео Нозн век газно мађарски легитнмнтет. Наше је мишљеље да су мађарскд властела анахроинзам н сметаа новом жнвоту, суха гра на на дрвету мађарског народа. Данас онн збуњују раденн мађарски народ успоменама на прошлост, уносећи прошлост у програм. да бн одвратнлн мнсао од сопијалног проблема садашњнце и очували свој нзузетнн положај. Мађарски народ ту феудалну господу канда већ прознре кад каже сзојом пословндом да они у тепшнм ситуацијама ше ош!а :-ј ;у толико сво је ране колнко своје џепове». Наша Је топла жеља да мађарски народ нађе начина који би га нзвео нз ваблуда мађарске властеле, н да се напаћени народн Југонсточие Европе окупе већ Једном на ваједничком послу за своЈ бол>и клзот. ВЕЛИМИР СТЕФАНОВИЂ

Г авиоаом око света ј(Ог јапанског профе:а и веговог ђака П, 11 аагуета. — На сарвер у Лоадон из Иоаа. гд| су провепи'15 Хуииа -2 «ра»евсиој јагти .Вииторија паг Р " : и Апе-.рг.. ј ма.-в студент Курнмура, војв су Ира» )• гг вреу е свог воравч« у дет 010 Ксзу узео учешћа ма својзј једрилн-ј лнцм <5ритзннја> на утанмнцзма јеАрнлица која су тзмо одржанв, Рајхсбанка је спустила ј есконтну стопу ка 10о/<> ' Берлин, 12 августа. — Болф ј биро јавл>а: Рајхсбажа, нечачка егдсиона банка, спустила је синоћ ескоипту стопу са 15 од сто на 10 од сто, а ломбардну стопу са 20 од сто ва 15 од сто.

Живот и рад Европе у цифрама Парга. август. — Друштзо вароаај Жзто: _ Немачкл » ом коатз!ог зремепА о-Гјдвжло свој 15-559, Шзанн;а

Претседннк њујоршке ошптнЕе у Берлнну Берлин, 12 августа. — Претседник њујоршке општине г. Џи ми Уолкер допутовао је синоћ у Берлин ^где ће остати извесно време.

јв пре кратаог ареме^а сиГ-Мвадо сззј, __ . стзтнстач^а годиталк м 1&30/31. Та €2-&09.- 19-Л Баага е&м пртха драгоаеајц водатаЕа о свнка грааама светсхе &ктнзвостн. Ор« свега н&вда-знмо на број стаЕовЕнка појелвнах земт. На ч--лу се налазн Кнна са 444 мнлиона стаЕовкнЕа. У Европн «е по брају становнзка прва Русаја са 124 мнлаона

37.559. Бутарса 89.753, ФранцусзА _ Итаднја 5^375^ По&ССЖ* 22-404. Румунаја 35^90, Чеххловачка. 14.44«. Русвја И1.10а Јтгославаја 14223. Кткугуз Бугарска 8.652, Мађарскл 13.372, Италвја 29-974. Румуниј* 39-482, Ј јгослзвнјл 34-346. Шта се таче грзипнра, Позсна /в " Е1;зећн прожзвсКеЧ после РусжА

'азајсха ГЧснја нзса само 33 мнлнјн * зетн* дЧеххловачка. па Ру*У"

становннка). После-ал }е у тон п у гледу републнса Анлора са 5.000 ста■оввнкд. пр-ел &ом се нглазе релублага Сен Марен «13.000) г снежеза51 Мовако '25-000). Огтале лгжаве а г

Ен;а н Југославн>. Статнстнга сгоее је следећа (у хн* л>ал;ла грла): Ко&а Немачта 3.617. Фржплус** ?.???. Италнја 967. Пол^ка 4047,

А*тнчаре је лочегала маса света • нм јв прнреднла бурве овапвјезн;атнчарн ће провести нелед»у ,а у Парнзу. а заткм ће преко Мар-*»а настазнтн свој пут око света. .сала су авнјатнчарн презалнлн »о кнлометара.

Саопштење коЈференције ст ручњака у Јоадову о примепи план< г. Хувера

Лондон, 12 гзгуста. — Званични кзвештај. Конференција стручњака,

ликге он тиче дуговв којв Сјевикв. Аивричт Држгве потраи1у|у, | и ргунајућн да овај предла- не)м

■ _ __ _ . УI бктод уштрба по права иа којв од љ ' ! Ј заступљене Белгнја, ПОЕИЛач1ии1 држаза у односу прз. Франдучка, Велкка Британија, иа зу ГИМ поверилачкин држааама. Не.«ачка, Италија и Јапаи и на Исгаћивање оеих ануитета ематракојој присуствује претставник Ив I као апсолутиа о«ааеаа и иеће Сједињених Амерички* Држава, са < у ком случају моКи одложити. издала је после своје јучерашње леодом овог предлога, представседнице, на којој је расправља- ни| немачие аладв, усвајајући пред но о г. Хуверово.ч плаиу о јед- Л01 »онференцијв о исплаКжалу ногодишњем мораторијуму рат- г " чтета ' "1 аЕИЛИ су да о«. ие на. ник дугт,ва, следеНе саопштење: .Конференци,а стручља« пости- мак , „ та исплаКшања. гла ј. потпун споразум у погледу НЕУСЛОвЉЕНИХ АНУИТЕТА ► Иоференција Је постмгпа споразу да са са исплаКиван>ем неуслов. лних ануитета и даље настаак али пс* условом да с« наплаНене суме нз рачун тих ануитета одмах позз мв немачким железницаиа. ЈЈто са тнче пиферован>а у натур>, конфервнцмја јв одлучила да сгаки онај споразум који доггуцгга длља лиферовања у натури нв смв цет нкти оиш од уштрба по немачку прквреду аа време Хуверовв го-. динв. >На конференцији је тано исто гтосткгнут спорааум између Неиачкв и Белгијв у питак>у марака. ОБУСТАВЉАЊЕ ИСПЛАЋИВАЊА предлсга за плаЈтаља Немачив г»о МЕЂУСАВ&ЗНИЧКИХ ДУГОВА Хашком споразуму. Одлуке ионфе- сНснференција јв аа ткм усвојила предлог одкосно примениванл

Атентат бомбом у италијанском конзулату у Пчцбурту Њујорк, 12 августа. — Јављају из Пицбурга, у Пенсилванији, да је јуче дошло до експлозије у згради италијанског; конзулата. Полиција држи да је I г. Пе.стер. фрзнсуски езссперт иа ту по среди атентат бомбом. | коиференднјн стр>"тааЈа у Лондону Италијански вицеконзул, који се за време експлозије налазио сам у згради конзулата, позват, !е био на телеЉоч и V тпенут- Р®'"*"! 6 усв 0Ј е«е су од страие Је ом на телеф н и у тренут пре - ставнИ1а заинтересоваииж впа. ку када ]е прихватио слушали- дг . и од страие Аустралије, Квцу, нико му се ннје јавио. Не-, нгде, Чежословачве, Грчие, Индијв, посредно затим дошло је до | нове Зелаидије, Португалије, Пољ. експлозије. ; ска. Румуније м Јужие Африке. Не јавл>а се да је било жрта- ј »Коифереиција препоручује да оиа ва, али фасада зграде у којој се ј репарациона плаћања и ме)јусаееаналази италијаиски кокзулат при! . "оји буву овуставла. лично је оштећена ни 33 в Р е »= Хуверове годиив, буду Ј " исплаКени у 10 рааних ануитета по, чв од 1 јула 1333 године и то заједно Именовање подсекретара са главнкцом и интересом који не за националну економвју з од сто . Кснфе. V Фпдтттпггчсгп ренциЈа чини овај предлог, сматра- плапиван.в сума којв јв Бугарска ду у ч^рандуско) ; јуЈ, и да ^ га влада СјединЈвних А- жна исплггити по Хашком спораПариз, 12 авг}*ста. — Данаш- мериччих Држаза усвојити, у ко- зуму.» њи »Матен« доноси вест да се

мера за обуставлан.а исплапнван»а међусавезн^ких ратних дугова, којн св имају исплатити Велиној Британији, Француској и Италији, као и о обуставл>ању исплакнван»а између Чехословачкв и сааезника предвиђеним Хаижим сооразумом >У начелу је постигнут споразум да св за годину дзна одложе нсплаН>ван>а оних сума којв сазезнт|и потражују од Маџарске по Парисмом споразуму заклученом у иесецу априлу 1930 годинв у Паризу и мс-

хазују слелеће цнфре Немачка 64 румуннја 1.957. Енгдеска 1-246. Руств* мнднона, ФранцтсЕА г Птдлија по 41 јл" 34.600, Јутославгјл 1.140. жалвон. Внгдесса 39 мндноаа. По.1Л2г, Г?вела: Немачм 18.033. Франдусха 30. ШпаЕНј! 22. Румуннја 17, Чехссло- 15.631, Нтаднјв 6-593, Полсха 9.057, ВЛЧЕА 14,657.000, Ј?ГОСЛ2ВНЈе 13.70аООС', | Ртмуннјл 4-334. Езг.тесза 7-391 РусвМађарскв 9.640-000. Бедгвја 9.060000. ^ «7.200. Јутосдавгјг 37га. Холвнлн;« 7.333.000, АустраЈа в.704.000.1 Овпе: Немачм 3.430. Франдусвв Грчхд 6.310.О1К). Шведска 6-12ОЛ0О. Бу-ј 10.452. Нталвја 9.596, Доаом 2-523, гарс*а 5,525.000. Португадија 5.5^9Л00. ј Г>умунн;д 12.406, Ентдесха 24.316, Ру Данскд 3.525.000, Фннсха 3.370.00 Ц сз ]а 132.600. Јутосдааа^ 7.736. Ирска 2.945.000. Норвешкд ?.ВОЗ.ОО«1,' Сзн*?. Немазгл 19.944. Ф:азцтс *А Лнтзанска 2.340 000. Летоннјв 1.903-0» в.102, Италгјв 3.157. Пзд^гза 4.5Л, Встопја 1.114.000, Ад$авнја 1.00ОЈ)0а Рргупјв 2.412, Внглесал 2.701, Ру статистика по занимању НдЈзећнм делом, то стазозншптзо св бази полопрнзредом н нндустрнјом. Што се тиче пољопрнзредв, по броју станозннха којн је обавлају Бугарсва долазн на прво место (82 од сто), а у погледу нвдустрнје прва је Шзајпарска. У Итаднјн се взше од мнднон лудн базн полопрнвредом, 100.000 радн у рудннЕшма, а 4^9 ШХ) у разннм нндустрн;скжм предузећнма. (Недостаје слнчна статнстгга за Јутославнју). У погледу нсе-1>азан>а у Амернку, на прво место долазн Енгдеска са 143.082 нселеннга, аатим Полсха (вб^:о), Итаднја (Ш.777К Шлашца (40-380), Нематга (48.734), ПортугаднМ (40.361) Југослазнја (15-750), Највећн број нселезнха нз Југославнје бзо је 1327 гох (19ЈС7) дох нх је 1028 бнло 19.472: Иселазаа^ нз балкансгнт вемадл нзноснло је 20С«5 за Бугврсгу, 9710 за Гркху, 12672 ва Румуннју. милиони незапослених Што се тнче незалослееостн, у годншЕ»аху се нззосе званнзне пнфре поједнннх земала. Из њнх пронзлазн да је највећа незапосленост у Немачкој са 4358.153 неаапосленнх радннха од хојнх 2^в1780 прн_ мају помоћ. Нталнја нх нма 670.353, Аустрнја 24б.*Н5, ФрандусЕа 60.205, Југославнја 11-301. КоЈе су нЕдустрнје заЈвећка погођене незалосленошћу? ! У Немачао} )в вајнншв незАЛСдеI јгв- аитЈТ>ама ^65.4 ОЛ СТо ОЛ ! пелоктинот ОроЈа). У Аустржјн ј« погођено грађевннарство н металургнја У Италнјн нма у грађевгнарстзу 178Ј>75 незапосденнх ралннха, у метадургнјн 45.205, у тсхстндноЈ нздуетрнЈв, 94-594- у Ентде-зоЈ ;§ зезапосден-ост у текстадвоЈ х метадургжјсхоЈ нЕдустрнјж. Број пптајкача је бно слел?ћж у равннм дргагама у тогу 1930: Бедгнја 64.700. Енглеска 4.400.000, Фоанцуска (1929) 220.900, По*^ка 50-000, Чехосдовачк-а 26Л00, Јутосдззвја (1927) 7.600. Од 1927 иа овамо у Југославнјн нд>9 аабеле^ен нвкшз штраја. гкјљопривредна производња у цифрама Огатнсткза подхопрнзредне прогззодве зк 1930/31 у гнлАдама кзннтала, сдедећа је:

. .

претседник владе г. Лавал одлучио да иа место г. Фраисоа Понсеа, бившег државног подсекретара за националну економију, који је наименован за амбасадора у Еуерлину, постави по ла сланика Лоаре г. Жињуа.

За побољшање бродарског саобраћаја на црногорском приморју Радсвн на чишћењу Бојане

Скопље, августа. — У току ове летње сезоне посете странада Скопљу и Јужној Србији у толкко су значајније што је један велнки број лнца дошао да упозна ове крајеве, рукозодећи

п , се чисто научннм разлози.ча. бн се олак ^° са °браћа, ових дана на наш Југ дошао морски.4 путем са Црном Горо«, - е „ јеЈан ита . 1кјанск ^ новннар што ]е особито потребно радн |нз Рн Ј ча г СаНЈ Ј 0 в

зецима, гледају насвет кроз својпревоза житарнца и прехране 1 1НУК ку.ттурних рубргка рнмг*тд 7ј-шср пот^прса 1 »'дст станпннштгтпд г5 1лтоп ! - ' ' Г. X г

јв сталешке интересе. Онн су својим одбојним ставом провоокргли сел>ачку б>-ну (1514), у предвечерју Мохачке битке (1526), у којој * је нзгубл>ена стара Мађарска. Онн су бндн гако конзерватпвнн, да је туђа хабзбуршка дннастнја пред воднла у уађарскпм соцнјалннм пдтањнма. Онп су за\"зели хладан посматрачкн н непрнјагељски патожај из сталешког интереса према азтитабзбуршком Ракоцијевом н Кошутозом покоету, који су се највише уре залн у мађарску душу. Л бпли су предане слуге хабзб\-рш!:е праг' -^ке санкције, спремне да за Ха^збупговпе жртвују аживот и крв«. Ратозали су про

становннштва, Министарство , С|СИХ листова „ допнсник нгјзе . сгобраћаја наредило Је да се ће г тор;шског листа, »Оапеи одмах приступити радови.ма на Де! Роро1о«. На Ј\ гу он се задрчишћењу зтнћа реке Бојане. кроз коју у.орски бродови треба да саобраћају са Скадарским језером. У задње вре.ме оза је веза била често гтрекидана зато што је ушће Бојане бнло засуто, та-| ко да бродовн са теретом нису могли улазити са морске стране. Ово чишћење биће извршено хроз најкраће време, а када се тај рад сврши, приступуће се бз-| геровању и других пристаништај дуж црногорског Приморја, а у првом реду у Будви. (А.А.)

Странци, туристи и научници олушев7Е»аБату се нашим Југом Ита.тјанскн новинар г. Санд ро Волта о напретку Скопл>а н о лепота.ча нашег Југа ннсам тметнвтен крнттчар да двм блнзт аналнзт. саио казем да сам усхнћен старннлмз, а ахтнм прнролннм депотама зашег Југа, којнх нка тахо обндно. Јако мн се допао н ваш рхз на лгзаљу ноеог тона, обновн в преорнјентапн н у под>опрнвр?лв в прнвредн уоппгте. — Скопље је најбод»н жзраз ју?осдовенско? нзаора т конструктнЕзок и напрелном смнслу. * Н Скоп.^е нма своје нагочнте дранг. Ја сам се лнвно Скоп^у. нз левој обалн Вчрлара пнторескннм тт!п>еп*а. орн»*пталнзму. Пма нечега наполнтавског у оном шареннлу. То је ретка. јелннствена ДЕСтракпнја. На десној обалн Взрдара. у доугом, новом делу Ст:оп.гл дпвно сам се взшпм културнпм напорнма, нзрлчнто Хнгн.^нском заводу н уннлео сам са колнко дакоће развнјате сзоје гралове. Г. Волта дао је још неколико комплимената СкОпљу, захзалио се усрдном гостолубљу и изразно желу да ово не буде његоеа последња посета нашем Југу. И рекао је: — Препору*нћу свнма нталнјансг^ч туг-Естнма ла дођт н угтвају у л^потпмг Југн? Србпје н Јујосадвнје уопште. р. а

жао неколико дана и при пола ску за Сарајево и Далмацију из Јавио је за »Време«: — Дошао сам овамо нз ратознал:чггн да увознач Јужну Србају о којој ма у НгалаЈн немзно јасне појмсве. И врло сам задовлган оннм што сам внлез.{ Пре сзега вндео сам сзет .губа-| зан, учтпв, гостол>убнв. доброћу-1 дан н поштен. — Оао што ме залнвнлоу вашеу срелгевекрвном слнкарству то је ла се оно ослобађадо внз>нтнзма з Да су лгге јасне макп1»естапн;е; реаи:зма_ Јелно је тачно, ла' оаа боштж успсмена нг средав! вск претст*ад*а огромну врелност! н ла нвко од странааа. ко доће.1 ае!е аажалитж удоаеад хруд Јај

снја 132.500, Јутосдавнја 7.734. За прзнзвод&у дузана цж}ре слелеће (у хнл>алама квннтада): Нематка 131. Бедгкја в-5, Бутарсвд 32В, ШпаннЈа 47. Ф?анптска 134, Грчка 72«. Мађарска 193, ЈутосдаажЈа 393. Као пронззођаче памука, стат*ст»" ка наводн шест земад^а ол коЈах ]• шеста ЈутосдавнЈа која пронзволв заду кзантала роднпг=е, док Итад» Ја пронззодж 10, Грчка 39, а Бутарска 3. У пронзвод&н дана. РусжЈа додадж на прво место (3-бОв .ооо квнжтада) »а* тнм додазж Под»ска (357.000) Лжтвав" ска 340, Фразпуска 255, ЛетонжЈа 111, Бедтн)а 197. Јутосдаввја »3. ИтаджЈа 33. У пронзводаж куледл. Југо сда* Енја се надазн иа зетвртом месту међу европскнм дг-гавама са 282-000 кгНЕтада. У прожзводзн вуне Јут> славнја Је на осмом месту са 11.700 квннтала. У пементу ја ЈутосдавнЈа левета са §03 тона. а у проааводњ« ттд»а једанаеста. ЖЕЛЕЗНИЧКЕ ЛИНИЈЕ ДужнЕа кедезнждд Је у по>еджжж* земл>ама сдедећа: Немачка 56-500 кх. Аустрн;а в.702 км. БедгнЈа 9.751. Вупрска 2.931. Лднска 5-293, Шпажжј« 15.929. Естожнја 1.150, Фжнска 5-33^ Франдуска 43.555, Грчка 2 -вВЗ. Мађарска 8.670. Прсаа 5-5*0. ИтаанЈш 21.571, Летоннја 1.7в1. Лжтважнја 1.571, Луксенбург 551. Норвешва 3-535, Ходанднја З.в53. Под^ка 19Ј9в, Порттгадска 3.407, Румунжја 11.130, Ежгдеска 32.545. Шведска 1в-497. Шва> сарсжа 5Д19. Чехосдовачка 13.5М| Турска 337. Русжја 77.091. Јутос лшжја" 9.945. Јутослоаенсжв дселегнгав жрежеЈВ су у 1929 годнжж 13 мнджона тожа робе. Односно пттеджоннткнт удога. Јут»» сдавнја се по>авд.уЈе са укупном фром од трн мкдз-арде 173 мждкожв у 1929 голенж н та Је сума подед>ен« на сдедећж начнн: кол попгганскж! штедноннпа 107 мжднона, код Хжпо« текарже банкв 554. код општжнскжж штелзоннпд 1.451 мнднон, код банозенскнх штедноннда 11в хжджов* по поштанскнм чековжма 914 мжджона. Као шго се жв горвет овода дж, к&нга коЈу )е жздадо Друштза народа веома је поучна, ж веома корнсиа у погдеду тпознаваља прнджка т сзету. ЛЕОН САВ АЏИЈАИ

Међународна акцнја за борбу противу проституције Апел међународног савеза за спровођење або.шижжнзма

Ненева, 10 азгуста. — Друштзо Народа Је посдедн >зх годжза пахл»зво проуназадо пнтање простнтупнје. а поглавнто пнга&е јаеннх кућа н објаввдо Јв много статнстнчкнх података I докумената жз којнх јасно прожзадазн да се прогнв простнтупнЈе м?ае повестн ефикасна борба само путем укжда&а реглеманташје аоја ствар но не аначн нншта друго него званнчно одсбраза&е простжтуожје. Борба Ј која се волн у том правцт »асннЕа се за прннцдпу аболнпноннзма. Она се водн већ десет годнна н у &ој узжм* у унешћа многброЈнн комнтетж; жеза. (Хвет н Скуппггнна друпггва народа, као н комнтет за борбу про-! тзз трговнне са хенама стадн су. такође, на абоднпноннстичко глелнште в ако се у њнма налазе н предстазвицд земал*, у којнма постсјн ре-, глемантаднје. Зато су међународне, органнзацн)е за заштнтт хеза до-; шле до закључка да )е сада трент- ј та?: ла се обрате н оннм владача које се још кодебају у сзом дрха&у. ј АПЕЛ ВЛАДАМА 0зз1 дана главне мећународне устанозе за заштзгу гена уп\тнде су вл!дама свнх дгжзза у којнма п>| стојн реглемантапнЈа следећн апел: I «С обзнром на позољне резудтате којн су постнгнута у земл-ама где су ^звне г.уће уаинуте, а која ое огледаЈу у спада&у зенерачнн1 болестн, ј поджаању морада. олакшању у борбн властн протнв ра.ззг«ат1* у * свнпз његовпм обднджма. узнмамо сдободу да вас у име погпд-аннх улругеаз' упозорнмо аа те резултате н дз нн-1 снстнр^мо код влал 1 , коЈе Још ннсу прнступиде затварању јавннх кућа' ла и оне то учнне, како бн се уннштнла Т1 легла раззрата на њнхозим тернторпјама*. Очекује се да ће корак којн Је тнме учнпен нматн уопеха, тнм пре шго су у аомдтету Друштва жарода

за васггнту жеиа ж деце ж предста«ннзн оннх дрк = ва, аоје Још ежст усвојнле абоднднју, сталж на гдеджпгге ла Је реглемантапжонж сжств* само једжа преорека у борбж протта просгнтупн;е. То се Јасжо жспод»жда з Еа козгресу ва међуаародзт абодж« цнју којн је одраан у Штрасбургх крајем апрала.

Тон бвоскоа »Балнан«

Пз->гс иа секзацксшш фкнмг 1.1

ГГајвв зчгн р?збзјннчке бгнде) Ве-шки к?ахд2д.1ни рсхмаа од ЕДГАР ВАЛАСА у 8 узбул^нвжх чжноза. Глазне удоге Фред Луј Лерх, Лиа Л1ара 2.) <«

»> СгазалпонатЕО азадт> рвстнчка -рала V 6 чниоза вз свежнах крајста Алаасе. Гл. ул. Хари Квре( 3) ПРВОКЛАСНА ШАЛА иШЛ №4 ГДРБВ ! 131