Време, 13. 08. 1931., стр. 3

Тетвртак, ЈЗ августа 1931

ИСПОД БИОКОВА, У ГНЕЗДУ ЈУГОСЛОВЕНСТВА

Страиа 5

Живог на „ото&у блааћених ^>-0-0 Богати схранда ва вашој обали

Макарсна гпедана са Биок ова. Деско рт Са. Пеђа

' Ут»м( I ОТ0 ' суд - осноова н грађансва шко, свештенсгва на ла, алотека, творннца сарднне и вв° ВВ! нестханво је н ; селнне, градсва бн0.1ноте'ка. Фрањев

дан»о велнка фактор у погледу нз•радње Југоловенске будућностн. У Фрањевачкој братнјн Макарске жеуморан Југословенскн борац је фра Мнлен УЈевнћ, сродннк познатог нам боема Тнна Ујевнћа. Вндећете 1а да пешкв нлн на кољу крстарн по цедоМв овом краЈу пословнма Југословенске страже. >Ако се нкада заратн, вел фра УЈевнћ, нећу нћи у рат као евепггеннк већ као војннк». Ма да Ј« савремена омладнна у •ерском погледу, прнлнчно ниднферентна нпак на својнм летњнм одморнма и жнвотом у овим крајезнма обавепггава се о прнлнкама н људнма. Фрањевачка н Градска бнблиотека су на расположењу њиховом гао I гостнЈу. У свакој макарској породнцн наћн ћете издање попа Пеђе Каера: «Макарска н Приморје*. Заљубљеи у свој завнчај напнсао Је ово жнформатнвно дело да бн побно нека летачна обавепггења Вннка Шафара коЈл су доброг попу узруЈала и одлучнла да познтнвннм доказнма велнча и славн Југословенско гнездо свнЈено аа подногју Биокова. Родољубивн попа узднше на свнрепства нмоцких кадија н глобљења Ибре од Габеле колнко и оз изженадннх упада пирата н у:кокч. 0сенчена су лнпемерства и лук^вство млетачкнх проведнтора к-оје отац Лулић набраја од 1646 до ичз. И чко жх Је 64 на броју попа Каер се задржава само на неколнцнчн. Бал.а цодвући подозрење и стр*х ош Касрз од францусг .нх ндеја н моде. И ако је жратка франпуска владгзиич од 1*071813 г. учннила чнтав полит.пкн в ероцналнн преокрет у овлм прај^зим% покренула нов нр .»С1 ,етпл лрсграм, ■зградн.ча цесту од З^дра дс Дубровннка, страх од Јакобинскнх ндеја ■ гледнпгга б 1 ше обузео_ 2 овв;

цн су озде основалн Теолошкп факултет којн се корнстн богатом бнблнотеком и архпвом. У овом времену знда се зграда за пуну гимназпју с правом јавностн. Лепе борове шуме сиаазе са биоковпннх # падпна на само нало, што макарској плажи даје велико клнматско пренмућство које недостаје многим другнм плажама. Топле, сунчане дане смењују свеже, прпјатне ноћн. Уз то је макарска вода на далеко чувена. Не знам да лн скуп водовод овога града датнра од чесме коју је проведитор Бенпто Балби поднгао 1774 г. на штјацн, нлн може бнтн, позннјег времена, благодарећн државпој помоћн п општннској управн оваје је прошнн прошле годнне те снабдева становннпггво већом колкчином особнто добре воде. Макранн су уопште л>удн врло симпатнчнн, услужшз, предусретЛ.НВН, добрн и поносни на прошлост свога града. Општнном данас управља уваженн грађанин, судскн саветннк у пензнјн г. Андреја Павловић а цела оппггннска управа са својнм претседннком као н грађанство све чнне да 6и гостн у н>иховом граду провелн што пријатније. Број гостију расте свакога дана што народу доноса н матернјалне корнстн. Иначе се нз Макарске нзвозе маслине, ул>в, внно, риба, кожа. У овоме крају од Брача до Макарске као и на ^>рачу и Хвару су чнтави воћњапн нарочите вншње која се до ове годнне сушнла н извознла за Америку, одакле су нсте прерађене као чувени ликер мараскин проноснле име овога кра-

»I аЈ ж његово свештечспм. Како , жзвв демо«;рчтске ндеје нису м >гло Ј Ј^- Лрилично је Макрана у свету Јавно крнтнковати то се почо апате-1 на печалбн. иисатн француска мода коју аенв, Макранн су заљубљени у свој

жрихватнш?. Поп К:*-р јм :елв: •Д01 Ловро Павлиновић навали рукитж ј црквн Св. Марка госпођу Ан*

завичаЈ, у своје море, вазда су гледалн да у окрнљу градског огњипгга свн буду срећнн н збрннутн.

дрвЈ&ву Анђелини, жену племића з ато су многн богаташн своја нЉемевв« Кдчнћа аато што је вчла дањ& шаштига за доврогвор . обучена по француско; моди>. ј чбпнњавањр остаоелнх Колвко су времена нзмењена?! У том ^ 80 ' 3 * зорнњавање остарелих. ■стом рраду, где се францусва мода За 1° У « веку органнзоваио са предикаоннце осуђнвала, данае преноћнпгге док их Је лети блага жа шалј његовом стотннама купача клима успављнвала под ведрим некнвн в ужнва по Тасовом моралпом бом. Благодарећн велепоседннку

сОаободно Је што

врннднпЈ : ввађа*. Е све на жалу живн новнм жнвоГом док архиви самостана и ослмдесетогодншњи старцп н старпце прнчају о старом времену н обнчајнма овог днввог града. Дању на жалу, уз песму н гнтаре омладнне, предвече уз кршеве Бножове, у вече на дивннм терасама пред хотелнма Осејаве, ЈугославнЈе, Балкана уа џаз н претставе уметннЖа на програму, проводе се свеже прнјатне ноћн. По гдеко од гостнју по тамноЈ ноћн упути се с рпбарнма у лов сарднна коЈнх Је у овом крају у великој колнчнпи. Од Дандоло~ ' об-

Шпнри Мнлпчнћу којн је своје огромно имање завепгтао добротворству збрннута је судбнна убогнх осамљеннх боскућника, којн базају градом; за њих Је органнзовано уточнште звано Базана. За остареле бескућннке су и други имућнн Макрани приложили свој обол тако, да се времвном створно непокретни капнтал за њнхову опскрбу и опстанак. Базана је данас смештегаа у Једпој од Качићевнх кућа завештаннх добротворству. У ову се могу склоннтн искључнво припаднипн ' Макарске општипе. Базаном управ-

г вог Правилннка летњег рнбагБа јавл>еног 1808 г. па до данас сардпн&| л>&ЈУ, за остареле се жртвују сесе ловн са некојим техннчкнм изме-1 стве Св. Винка. Игумашгја Штамнама, вазда на нстн начнн. Макарскп ■ бук води ову установу на опште рпбарн су врло гордн што од како се' задовољство убогнх као н грађана. вна за лов сардине у одлучпом мо-| Макарска је це! ггар Гопњег При• морја. Над самнм градом поднгнуј та су на узвишеннм бреговнма сеI ла Негобрдо, Макар и Катншчна, за које је као и за још 13 села Мај карска полнтнчкп н културнн пеи-

менту вомандује се «пођн взн ; ;а». ни Дандолов Правилннк, веле, ннје могао изменитн!! Рнбља пиЈапа у Макарској богата Јв док се зелен. воће н мн ге дгтгу намнрнице допосе већином пз Габе-

као и у Ма-

Метковнћа. Отуда већ стшну 1 тар. У многнма од љпх адбевнпГ н" д". е н^ аРПУЗа " <5а! "' Г ' а _ ј га Р™>Ј палазе се археолошвп про л л нумнзматски Објсстп, натписи, анлад Је реч о трабаколама. оне сг се * жао н бродовн вааал зо до 40 годин. форе ' т новпв ,ггд ' Ф°ртие велп да у макарској лупи бројале 4 -500 Ла-, Је у Тучепима гроб Једног млетачвас нам статнстнка показује Д1 го- ког којн је погпнуо у бора. | бн с Турцнма У Дражништ видеI ћете натпнс: »овде прође Стнпап

дншње у луку прпстане до з.оо роброла и 4—500 јелрен-ачп Уа ове летл прпнпју јахтг епглескпх н амрричкнх богатпш!. Озј лана приспела је јахта ^имућног Ачорнканпа из Бостона г. тор*! Бчттдера. Њоме путују од ен г теског пј-истаниппа Сутамнтона обта^р обнту Европе. Очарапи су нашом ^ о-^чломбасталв су код Улпптм Котора "

Ерцег«. У Жнвогошћу пнћете добре воде, у Дарвенику видети преосталп патпис ћнрнлнцом н гроб једног православпог игумана. Извеспа земл.нпгга нсз!гв.чју се манастиришта што доказује да № V овом крају некада бпло V прп-

И-т! лнчпом броју и православпп* _Ј 0 ! лазпли су у ове крпјеве да се

Дубровнпка на многим пла;к1мз непађује пх лепота пат>» оба.ле кло и веселост и жнвост многобг.ојних ку*| не турске силе п т&ко пзмина.!)] палншта препунпх рзлрагантт куп ччј овоју кј.в са браћом овнх страна. У Мапарспој је жин сжобгаћај су-Ј Сва ова села посећују, прегледавим и морс-м. Пзмеђу рта О^ејлка пј ј у> Т р а же иве далеко успомсно Св. Петра подиже се град. тити је ме-. уладнттин разннх летњих днтерапског са отиском млрт .ч е ар-! , л хптектуре. Са мола улазито у грашњост грала на воме је тр. гпоменпком Јтгослопенског песниЛа ј лрана. Качпћа. У грпду је петтп пг»«ко лие .'-^ "рани су ^апазнлп ла су *ил>адв становннка уз то поглавар-1 п>нхов краЈ пропагнрале жене.

со скло-

колонн-

уз вс~елу југослоенску песму "ново будућности Макарске н Ја-

Ову

лепу акцнју почео је »Ж^в свет<, продужнла г-ђа Загор&з •Загреба па је ево н Ја наст^дм у знак захвалностн братског гољубља наше драге н лепе лрске. Ко једанпут проведе лето уакарској тај је не напушта дн сплнтскн лекар г. др. Јерко Енћ позантн песник, нскренн Јуповен. Вредност клнматског и И* лпшног утнцаја овога купалта доказује нам прпсуство др. &нћа, којн годинама своје летњ^дморе проводн у Макарској. ј Отменн господнн др. Божи^елн: људн у Макарској постајуфа внјн, одмах млађн н лепши. 2то блаженн н ведрн као н овај Ековпн пернвој... Да Макарска *ма нарочнтнх чарн, да она не »пи фнзнчку н душевну силу н Јаженство не бн је, додаје духвто др. Божнћ, мудрн Грцн ни нвали Макарском, што значи зе^ом ш?.кагеп5Ј5-а, блаженнх.

Помен Краљу Петру Велвком Ослободиоцу у Сарајеву Сарајево, 12 августа. — На дан 15 овог месеца, у 11 часова пре подне, у овдашњој српскоправославној Саборној црквн одржаће се по.мен Блаженопочившем Краљу Петру Вмнком Ос1ободиоцу. (А. А.)

ЈНЛЕНА ЛАЗАРЕ1Ћ 1 фере

Јапанске власти задржале су америчке авијатичаре Лондон, ц августа. — Јав.љају нз Токија да су амернчкн авнјатичарн Панкборн и Херндон, која су се ту гкоро спустнлп са својим авионом у Токиу, подврпнутн строгом ислеђењу од стране јапанских властн, попгго амернчки агајатичари ннсу билн добнлн дозволу а лете нзнад јапанске тзриторије. Иследне власти тврде да су авијатичарп летели изнад утврђеннх прздела које су сннмилн из авиона. Државнл тужилац, воји проучава ту ствар, нздао је наређење да се амерички авнјатичари задрже у прнтвору до коначног решења ове

Гатачка афера пред судом

Нрви кривац, лим оптужеш признаје <

;диии међу оста1а који отвореио 1оЈу кривицу

Мостар, 12 августа. — ДанаЈје зазршено саслушавање окрнвљах у познатој Батачкој аферн. П осјпњнх неколнко дааа саслушаваниЈу саучесницн главннх крнваца у фј аферн. Свн се бране на један наф, да се не осећају крнвим. Јучерашњи и данашњн даа унсн су непгго впше живости. Данасје изазвао малу сензацнју један једни окрнвљенн који прнзнаје да је кр^ Данас је прво био пооват бивт срескн поглавар Данило КолривиЦ. Ов каже да је од својих претпост! љеннх нмао наређење да се напр; пгго внше молби, иарочнто за тијсве прнјатеље. Међутим, днре тор шумске днреције нз Сарајева, Н1 жењер Кароп наретио му је једним а! том да протнв Њгнје Поповнћа н др гова поведе нстрагу пгго су узнма-1 дрво на ненсправне молбе. Копрнвн ца кажв да ннје смео апсолутно нн шта да предузме протнв Плије По псвнћа и његових другова попгго су| бнлн јаки партнјскн експоненти Акт је лежао код њега у фнјоци 8 месеци, а он је у међувремену тому ^Тттх1>*г ТТл«л«»тЛ:^ ао» » П/УРПИснвао нове молбе. На самом претресу, Копривнпа нз говара сваку реч опрезно тазо, да му државни тужилац добацује: — Ви сте данас у нсказу веома опрезнн, али сте бнли веома неопрвзнн када сте потпнснвали те молбе. После Копривице уведен је Данило

Алекса каже да је хаос настао од кахо су некн тамошњн сељаци доби. ли на рачун секвестрнраних имања нешто новца тако, да је свет увек гледао да на неки начин дође до пара. Признаје да је правио молбе за све људе који су му пуно.моћје потписали. Последњи од оптужених, Ђура Зеленовић улазн нешто после 12 часова у судницу. И он је сеосхи кнез. Поднео је 36 молби на којкма су била наведена све нека фиктизна лица, све неки домаћини н деца ко. :и нису постојали. Он наширохо прича како је текла цела та ствар и како су му пуномоћја потписизали. Каже да је и сам радио све оно што су и други радили. Поводом обуставе пла ћања од страве једве румувске бавке Букурешт, 12 августа. — Радор јавља да је румунска Народна бан ка нздала следеће саоппггење; сУслед тепгкнх фннансијскнх прн лш^ у нностранству, румунска бан. ка Ј1. Берковип н Компанија а. д. запала је у тешеу ситуацнју к. по. пгтл пша "лгпи п» адлпввл « "ВЛГШ обллезама, обуставнла је плаћања. 5>Румунс®а народна банка у 8ајад' ннцн са другнм већнм банкама Румунији проучпла је у своје време снтуапнју ове банке, у циљу пруж&ња потребие помоћа, алн је, с обзнром на ситуацију у којој се налази. ла банка, одлучено бнло да се фзШолаја. Он је ш^ао аз молбе од којнз ј нанснјсха помоћ може пружнтн Је већа половнна бнла ненсправна- : банци једнно у случају ако бн сопНе сећа се ннчега н не осећа се стбоншхи банке Берковнн пружплз крнвнм. довољно ллчних јемстава. Мођутнм, Ј' дворану затим улааи Хамид Ди* цошто ова јемства нису дата на вре лић. Он је заједно са Вељком Гове- мв, банза Берковнц решпла је да одарнцом нмао око 12о пуномоћнја на ј буставп плаћања. којима је бно сведок ндентнчностн ј >Румунска народна банка готова Ј становљено је да у тнм пуномоћл- ј е мо 2 у прошлостн, помоћу

Лето на франаусКоЈ азурно! обали Једно упоређење између наше и француске Ризи]ер«

Септ Макснм дн Вар, августа. —ј Ове годнне за летњу сезону азурна је обала у модн, барем што се тпче Француске. Бретања, хн_ шовнта н магловита, после рата успешно је конкурнсала Јужној Фран цуској н свет је летн хрлно да се днви осепи н плнмн атлантскнх вода. Алп као да је прошло време сен резигнаднје, толико мнло рат ним генерацијама. Омладнна, спорт ска н барска омладина коктела, неће туге нн носталгијскн1 песама, већ наоружана аутом и ракетом желв да се напојн сунпа н да у водама модрога мора прочнстн своје здравље н своје полете. Алн н у нзбору одмаралишта нма промене: свет не јури внше за велнкнм плажама, као Кан, Сен Рафаел и т. д., већ се склања по малим местнма на морској обалн, где је ваздух чнст н где рука човека ннје још одузела прнродн све њене разнолике чарн. Једно од таквнх местанаца је н Сент Макснм дн Вар, где мн се пружнла прнлика да проведем неколнко дана у чаролијама француске турпстнчке индустрије, која је један од важннх извора прихода ове чудне земље н, која бн у мно_ го чему морала да нам служи за прнмер. ФРАНЦУСКА И НАША АЗУРНА ОБАЛА Прва констатацнја: пгго се тнче прнроде њеннх лепота н прнвлачности, Јужна Француска од Марсеља до Сен Рафаела, не може ннкако да се такмнчн са нашом Далмацијом. Обала »француске рпвијере< је према далматинској слабо развнјена- Далмапија је ј "едан сунчани фјорд, Јужна Француска је пнтома обала са сптннм брежуљцнма н про страним муљевнтнм плажама. Ова је прнрода погодна за одмарање размаженнх и лењих богаташа, наша прнрода у Далмапнјн привлачна је за све оне, којн не желе да се саовим отуђе природа н вечних и стина, које нам открнвају њене чнсте, неунакажене лепоте. А плажа Сент Максим је једна од најзгоднијих на азурноЈ обалн. Ннје афрички пуста као она у Сан Рафаелу нитн је загушљива, као рецимо, лука Сен Тропе која прнвлачн слнкаре са Монпарнаса, којн нису ј'ош виделн нн право море са лепотама >буре< н лшгрока« нн праве рнбаре, којн се не боје веслатнТако се десило н једном нашем снм патичном уметнику — хојн Далмапчја Још аа ггадво — да јв монпарнаском пологу саградно чвтвороугласту, једноспратну внлу,

којој је тешко приступитн »бог пр»шнна- Сент Макснм је мало мвсто од дво хдљаде душа смештено у м»лој, али пространој >ували» мора, тако да му не фалн ип сунпа нн пс ветарца. Као свако место Јужне Француске и овај убавн градић се заннма полнтнком прн чапги доброг н јаког вина, у којему разговорљнвн јужњаци врло духовито знају да створе сннтезу свнх боја на шароликом француском полнтичком не бу. Садашњн претседннк општине г. Фабр је каталогнсан као социјалнста гв.тп то га ниЈ 'е спрвчило, да претседава пре два дана у град. ском »Казино< нзбору краљнце пла же и њених почасннх дама. У своме говору — који је г. »начелннк« ради важностн момента чнтао — он ннје пропустио да изабрану ословн са »Мајесте« н да је затнм каваљерскн пољуби. Изгледа да је краљпца сент максимсхе плаже по про фесији манекен једне париске модне радње; томе се не треба чуднти, јер је ова, н ако мален/. плажа пранзложба широкнх панталона жип.килот свих могућнх боја, којн дамама открнвеннх плећа н једва прнкрнвених груди служе и као »елеганте» хал>нне у дансннгу у вече, н у ресторану преко дана. Нема сумње, мушкарпи, овн бедни мушкарцн, који касају за овнм дивннм н нензбројним амазонкама на плажи н по обалн Сент Максзма, праве су стндљиве лутке у својнм белнм панталонама н у кошуљнцама без рукава- Еманципацнја жене и њеиа модна сујета славе овде неоспоран триумф. На столовн ма, у ресторану н у дансннгу, једино је реч о новим панталонама жпп-килот, а модисткиње се свуда налазе да одмах удовоље новом капрнцу госпође, којој се нека боја допала... Преварно бн се онај ,ко бн нз овг закључно, да је овај свет дошао овде да се забавлл н да лумггује. Жи вот на овоЈ плажн се одвнја врло буржоаскн н увече су већ у дванаест сатн свн јавни локалн пустн, а ова три-четнрн дансинга не могу да се похвале великим броЈ *ем посе_ тнлапа. Али они постоје, као н »Казнно<, јер су једна првка птреба сваког места где богат свет долази да се одмара_ Они су потреба за даме, да свој'о } сујетн оправдају трошкове за тоалете, сампу да убнје досаду н свакоме да се наслуша џаз-банда, кад се преко дана заснти рнтма жуборења морскнх валова. н в^догледне пучннеМАТо ВУЧЕТИЋ

Летовалишта, баае, ПАазће Прибојска бања Јепна бава у манастврској режији

јнма нма н неких људн који уопште не постоје. Он каже, међутнм, да су му, док је лежао у истражпом затвору, крнвицу напаковалп; међутпм, утврђено је да је из затвора послао тајно два писма која су била ухваћена. Прпзнаје да је од Вељка Говедарпце после проданог дрвета добио око 48.000 динара, од којпх је, тобоже, 30.000 исплатио народу, а остатак за себе задржао, на име хонорара н трошковд. После њега улазн у судннцу Вељко Гозедзрица, трговац. Он каже да је у канцеларијама био страховитв хаос. Одбнја то, да је срескн поглавар Шеат наговарао сељаке да дају њему пуномоћнја, попгго, велп, за то није пмао никакве потребе, јер је његов отац бно веома познат, чувеп и цењен трговац. Он прпзнајв да је код себе пмао један већп број пуномоћија која је пнсао судија Пичета; како су се друга пуномоћнја нашла код њога не може да се сетн. После њега саслппан 'е Јакои Слепченић, сеоски клез у селу Грачакипн, којп једини прпзнаје да јо кркв. Ов клне: Господпне претседппче. бао сау

есжонтнрања потпомаже све друге зсредитне институцијв н то у што је могуће већој резмерн. Уосталом, обнље у девизама. које почиње да се појављује захваљујући балочетооЈ нзвозној сезони, даје фннансијском тржишту могућност да одоли садашњој ситуацији*. ДЕМАНТИ МИНИСТ АРСТ8А —ИНАНСИЈА Букурешт, п августа. — Радор јавља: Румунско минлстарство фпнанспја формално демантује вест да румунока влада намерава да предузме ванредне мере које би се односнле на депозите у банкама. Румунска влада п Румунска натаквлм мерамазљрљРгл«»р в вмпд родна банка потпуно су сагласне да се о таквим мерама не може уопште дискутовати.

Изложба једвог дарозитог младог уметника на Цетињу — Цетиње, 12 азгуста. — Један од нашнх најмлађпх, пп : ан. Алек^а Старовнћ ме је увукао ј даровптлх уметнпка, г. Јован Зоувече у гаппелчрпју где мн је нпћ прпредпо је ооих дана на Ценичпик Коста Ђурнчић рекао: >Пог тнњу изложбу својнх радова. Изпнгапте то, Јакове; не бојте се. Овој ложба г. Зопнћа заслужујв у толн

Ј*е канцеларпја«. .Та, мрђутим, пе зп: чптатн, нп пнсатп п само зпам своје пме да потппшем. Кад сдм вндео Јед' ног чнновника. шта сам могао друго него да потппшем. После љега Је уведен у дворану Апснса Старозић. Оп гаже да је то бпла права шумска иобили-запнчг. Он, лнчно, као чобаппн, пе бн ннкаДа догаао па пдсју да тражн шуму, н?го велп да су га на то наговчрнли партпјски кортешп. Пуномоћја за његовпх 67 молбн потпнсивапа су ноћу, алп, велн, уз дозволу среског судпје, пошто је врло рапо мрак падао. Ол тнх 07 молби. 15 му је одбиЈено тако, да Ј"е оп у свему уосо 57.000 дпнараКаже да је народу разделпо око 35.000 дипара. Претседавајућп му ва то вели: — Теби је дакле остало 24.000 дн. иара. Добра ти је била натнииа! — Па, г. претседниче, није лоша...

ко већу пажњу, што је он тек ове годппе завршно Уметнпчку школу. Прву своју нзложбу г. Зонпћ је приредио у родном месту на Цотињу. Изложпо је око 40 радова: студпја, портрота п пејзажа. Изложба је бпла необнчно добро посећена. Свп посетиоцн су се похвалпо нзразплн о впсокнм уметннчким квалнтетима младог уметншга. Излол:бу је посеотпо Бан 8етскв бановнне, г. др. Круљ, претставннцн цивплне н војпе властп, као н многобројнн зем.љапн г. Зонпћа. Бан је откуппо једну веома лепу слпку, док је Цетињска општипа тако псто откуппла једав дпван мотив пз Црне Горе. Штета би бпла да се овом младом уметпнку не створп могућност да иаставп студије у ннострааству.

Пријепоља азгуста. — Од Међеђ^з, где се Лим улива у Дрзну, све уз само корнто Лпма нде полако иутггачкн воз. Са прозора може путппк вндетп само плаво небо, Лим н внсок* стсне обраслв боровом н ;еловом гором. Лим као да жури Дринн. Иде Јој у помоћ да би удружвном снагом моглн понетп што взпте

Санџак: Прн бој на Лнму посетзо Прнбојску бању. Нема овае нн помена од парзова, модерннх хо. тела, ннтп богатнх посетноца. Овде су посзтпоцп само спромашни људ1 Прпбојском бањом упразља упра* ва Манастпра Бања н бања нз годпне у годзну напредује. До пре неколнко годппа овде је било само

сплавова дрварскнх продузећа. Наш воз, напротив, не журп.као Лпм. Изгледа ми да осећа да јв ту у блита нп Прнбој, гдв мора. хтзо но хтео, статн. Чппп мп се да жалн п он, као н стлповнпштво Сапџака, пгго му св пе да прилшса да захуттп уз Лпмску долпну. Већ смо код Увпа, где је бпла не-

врело топле воде. Сада су нзрађена три модерна базена н бањско врело даје 56 - 90 лнтара водз у секундз. Овде се успешно лечн реома н све нервне болести. Прнбојска бања ј 5 једна од наЈстарнјих нашпх бања. Љу је, по народном предању, прзн пронашао Стеван Урош Ш Храпавп, назван та

када граннпа између Босне □ Сап- : ко због краста које је ■змао по телу. Оп је, по народг.ом предању, пут> вао са неког боја са Маџарима и ту сз са војсвом одмарао н у топлим врелу окупао. На путу за Рас, у селу Кратову, које се у старнм ерп. скнм повел>ама и храсовуљама помпње као засебна српска еписк«>ппја, почзле су му се красте скидатн Када је стпгас у друго једно село красте су му потпуно нестале н то село од радостн назове Радојна. Из пијетуга према овој лекозптој водн, н да бп јв вндно обележзо, пздигнв он маиастнр Бању. Фреска Сгеван* Уроша III н данас се налазл у манастпрској прнпретн на заладноЈ странн. Манастдр Бању оу нвЈеата. ко пута Турпн палнли. Обновљви )в 1903 годнне, заузнмањем архнма»> дрита Марнћа н трудом народа з« Санџака. М. Ж,

џака з са прозора од вагона впде се малз прибојске куће. На станицн у Прнбоју шоферп се нуде да нас возо за Пријепоље. Цена је мала. За четрдесуг километара вожње траже тридесет дннара; а возе н за двадесзт када има много путнпка. Прнбој. мала варога, се обе гтране Лнма, нзмзђу два висока брда, чпнп праву оазу јер су брда обрасла боровом н јеловом гором. а у Прн боју Ш1а лепих воћњака, па чак и вннове лозе. Аутомобнлом којн нде за Прпјепоље, за нвколпко мннута стиглп смо на Јармовац. Ту се, код старо сооске кафанв, скндамо, и за петпаест мннута пешачења неснгурном стазом стнгосмо коб Прпбојске бање, где је н манастнр Бања. Ко је вндео папп рпскошие 1 удобне бање нзненадпо бн се када бв