Време, 09. 02. 1932., стр. 5

Ј'торак, 9 Фебруар 1032

Стрлт 5

Један случајни посетилац пише о Балкану Псводзм кн>иге др, Герхарда Шахара ХамЛург, 6. ф«^Лт>уара — Хс4бургер Фремленблат, допоск у јсд. вОм од оослслљпх броЈОва следоКн зопкс св«1г беоГ{>адок«»г сарадника Егона Хајмапа: »С правом бп бнлл озлојсђонн када Лц нам нскн стЈ.анеи паЈСданпут дошао у посето жолознпцом, аутомобнлом, «лн авропланом, иутовао чало по НемачкоЈ н тада ца. пноао »сљпгу у којој бн казао за Хамбург да јр назадачка зато што је тотолнчка водош, да су Лруео руово • полски 6«»илрн, да нндустрн^-ппаииЈа РаЈискс областл може да се објасш јодппо на тај начиН што јо тамо аомл*а ноплодна, да је Кеннгсберг у стпарп Келн нтд. Трсба лн да будо маљо кртггнчкн распрложсни када је у литаљу кљнга јоднјг Нодца, у којој се опнсује Балкаи н иагомсма. ва чнтав ттез страховптнх грешаеа? Просто је нссхватл.итад да јс једна тако угледиа нздапачка ку!»а као што је Ф. Енке у Штутгарту могла да нзда ову кљигу др. Герхарда Шахара под именом Балкан н љепозе оривродпе снаге», а још је несхватљишЈа та околност пгго >успех» овог дела даје аутору н нздавачу пов^ла да нздаду н другу кљнгу др. Шахара у року од само једне годипе дана. Следећа крнтпчка посматраља ие сачнљавају ни у ком случају резултат неког нспрпног крнтнчког испнтнсаља нзвора нз којих је др. Шахор црпео матерајал за своју кљигу. Свакн онај, ко нолв познаје прнлвке на Балкану н који је н сам пмао у рукама разне оно брошуре пз коЈах др. Шахср црле оодатке зз својв дело, лако ће увидети да је ово делз већ уналред било осуђено да буде право скровнште грешака. Лр. Шахер уопште није нспнтао всродостојнсст с-вјјих нзвора н у сзоју кљнгу је просто уносно све оне грешке ко;е су му овн ИЗВ- ри пружалн. Тако су му ба свакако не тако простЈ македонсо онтаље, коме су многи немачкн ваучнгаа посветилз читаве кљиго, ПОТПуНО ДОВОЛ .нн каЈ >нспрпен прнкаса* ноззнарскн чланин ноког непознатог публнпдсте влн бугарске пропаганднстичке брошуре, у чнје податке он захвата велнком кашнк'»м, не дајућн себн труда да мало испнта веродост1»јност овнх '& оваквих података. Мислнмо да ни најмаље много не тражимо када од аутора Једне кјбиге од 200 страна захтевамо да расоолажс нзвесним скромним геог{>афским знаљсм у погледу оног граЈа о коме пише. Један поглед Иа. географску карту може да нам докаже да Трст, за који писал каже да Је био всома важно аустријско >ратно« пристаништо. н Горииа Ве могу да се урачуиају у Балкан, да 1 Ј^аљска не ирипада &здллји. да Сарајвво и Мостар не леже северао, него југозападно од Београда, да Суботниа нпје Сарајсво, да јв Војводнна всто оно што су Бараља, Бачка н Банат, да Бугарска н Румуннја пмају такођер заЈедннчку гралшцу и т. д. и т. д., Говорећн о Старој Србнји, о овом изразнто брдовитом крају, н о Црној Горн. коЈа спада у ред пасивнкх крајева ЈугославнЈе, писац тврда да је тамо видео »широке н богате по .Ђане н плодно тле>. И пошто је то по љеговом миш.гељу тако, он јаку вндустриЈалнзацЕЈу Хрватске н Словеначке објашљава тнме што Јб љнхово тле сасвим нсплодно. 1А затнм. човек не зна да ли трсба да се омвЈе. нлн да плаче када чита Шахерову статнстнку о »Балганцима немачког пореклас. И сама југословсиска званнчна статнстика говора о 513-5о:> Немаца, док их Шадер иалазн у Јупхлавнјп само у броју од 4Ф0.С-Ј0, које он. по својој во.ђн н знаљу. расподел >ујо во разннм крајевима Југослав?1јс, па и на овом месту доказујо да уоппгге не зна да постојв Војводнка. У кљнзп. далс, не наилазлмо ва пзтпуне, добро обрађене п Јасне статистичке табеле, које би, као табело за спол>ну тргошшу. за ру';_1рс*у н пил »опрнвредпу продукцију и т. д. пружиле јасну слнку развитка поједпних бал1ганскзх зе>!а.>а Статпстаке балканскпх држава ппсу нп пз далска тако непоуздане да бн човск просто м^гао да их нгнорнше. Алп чак и тамо гдо Шахер ставд>а бро.евс. озп су бројевн веома често иетачни или ти'тпун0 измншл»'-ни. До такзих гротескно иогрсшинх СуДпЗа ДОВОДП ауП.'ра Н .с1 ".Ви нонотпуно позиаваље матерНЈе о ккјој пише, долазн Д0 најдрасмн шп г; нзражаја у оппснваљу балканскнх са Ј1СШ1И. Пнсаи. свакако, но зна ј0

кош;урс за и-јбпор мис европе

Мис ЈугосАавија у Паризу Г-ца Ђурић из1ављу]е дописнику венецуелског листа „Елихе": — Између среће, љубави и богатстеа бирам љубав... — У човеку не траЉим лепоту, већ карактер и душу — Од свих кра1ева и м.«ста свгта највише волим Београд

ГГадмоћност плавуша на сеогодгшњсм конкурсу лесоте

Парил, 2 фгАруара. — Ј>-тр.Јс поћ око досот часова ислнкн хол хотс-' ла Кларниа у пуној Је жнвоотн. Ужурбаност, трчаљс на опе стрппе, нспростапо улаже»Бе и п:иажмнс; сасвнм изузстпа ствар у јодном од наЈелмаитннјих нариских хотсла Јслнссјскпх иол»а та-ко ран.» нзјутра. Иа н лппа која срсћсте у холу. но Салоннма. у чнтаоннцљ асласору, по холннипма хоТелскнм »пн-.у она ко>а оончио сусрећете у ј.'лпом ме1)Ународном и:иласу Ропортсрп нолига систа, фотог)>афи разних иопнпарс-ких агонцнЈа са својим киме- 1 рама опсолн су хотсл и заузсли га , |,д јуриш. Хотелска послуга поло- ј јеоружје предовлм завојева-; н никога вншо- не пита гдс .та ће, и кога т]1ажп. Писаћи -1^1ијал прни јо пленн опе мирн л.убиво војско. Све су копсјгго ( натписом >Кл(рнца» ве*» пошлс у| шетљу по свегу ка много О јшјним i новннарскнм рсдакцпјама. ШТАБ Г. МСРЛСА ДЕ ВАЛЕФА Пада.нпак у очи. да не кажсм у ушн. да је ова хстерогена ужурбана гомала људи прилично тиха. Ларма п граја ннје у сразмери сс журбом н нервозом овнх л.уди. Говори се мало, шапуће се често, ндс се на прстнма Сво то пз пажљо ј према плавим или' црннм очнма. Јср | се наше лепотице још одмараЈу и саљају, са дражесннм осмејком на уснама свој најлеппги сан младостп. На првом спрату, у једном луксузном апартману штаб господнна де Балефа. Ту се спрема план о програз.?нма велгосога дана је Господин де ВалеФ, ош у комотној собиој хал>ннн, мислн на све. стара се да све буде што сјајније. даје послсдља упутства, о6авепгген»а, препоруке. Свакога прима најљубазннје, и ретко да векп од репортера изађе кезадовол»ан кз љегозога биро-а. По нека се лепа Мис већ појавл>ује, ведра, украшезза, насмсјана, н са једнгтм нарочнтим шармом који једном младалачком лицу даЈе уз- б н данас бнла у форми. Вероватно I јава, зар да остане у. ссбп? буђсље, емоци^е среће. Свака, како ме ј е послушала. ЧскаНу ј. ш нсс«о- па била то н оза најаристок] се појази, охмах је окружена, л »У"јлнко тренутака пре но што по!,см соба >Клериџа»! базно поздраол>сна и глодана са. д а закуцам на врата љснога апарт-

Ђурнћ са грлцнЈом испуљааа своЈ 'е дужности зианичне лспотиис После исколнкс пс»за, оиа јс узисмирсна. н>сча мобилиа физиономија у сталном покрсту. Фотографи јс остаклају из::есно прсме иа миру Поноини су поушлЈи одлични. Окога путл Мис Јуосллвија позира природно. са сигур101нћу, као нски гстар> из Холивуда Ј>отографи очараии захиаљују. ЕДАМ ИНТЕРЕСАНТАН ИНТЕРВЈУ ВСНЕЦУЕЛЛНСКОГ НОВИНАРА Сад је рсд на нокинарс На сва пи. ања госпо1)ица одгоиара љубаЈно са јсмсјко.м, и п(1Што рлзмнсли о питању. I (риллЈИ и Вснсцуслац, и дубоко .<лаи»аЈу11И сс, прстстакл.а сс: <ТскЈијс дс Унда дописннк <Елитс>, моплсискс рскијс и.ч Караклса*. Оп најоии!с захтснл. Иоси чнгану листу питаља. и моли да Мнс ЈугославиЈа сво|сручно, и на свомс матсрљсм јсзику пспишс одгокоре иа ова питања. Ево зам иитања и одговора: — Када би имали да бирате између срсћс, љубаии и богатства, шта бисте изабрали? — Љубав. — У коме би крају света или месту иајрадије живсли? — У св«.ме Београду. — Да стс ружни шта бисте мислили о кандидаткињама на конкурсима лепоте? — Исто што и сада, јер себе не сматрам за лепу! — Који ј - е ваш тип мушкарца? — У чог.еку не гледам лепоту већ карактер и душу. Шта ви мислите о овим одговорима? По мени, они тачно оцртавају нашу Мис онакву каква је у «Вргмену> описгна приликом њеног првога интервјува. ПЛАВУШЕ ИМАЈУ ПРЕДН0СТПодне је већ прошло Г. де Ватеф силази у хол окружон својим сарадницима. Ту су и г. Бишелоерже, администрагор листа <Комедија>, пргтседник жириа за избор Мис ФранцусЕн- Како да очувалжо здровље Предавање г. др. Ж. Марковић! Прекслноћ је у сали Радннчке комо* ре г. др. Жпв Мар.човнћ, дечЈв лекар одужао .едло оопуларао предавање чнја је тема бнла Кзко да ОчуоамО здравл,еПошто је дап опгату слаку болестн н човеч .ег органнзма, ПЈ .едавач је говорао о болестлма погебапе. Болести се деле по добу: деч .е и болеста одрпслнх; затии на болеств оргаиа. Такзе су болсстн рахитнс, скорбут. гаећерна болест; крвие болеста. болестн жлслда. болестн српл, органа ■та варсњс. н других органа. Надзад има н пифекиионпх болеста. н то су лифтернја. шарлах. днлентераја. богин«, тетануа грип. сефнлнс, полне болссти. маларнја, тровање крвн 4 слпчие. Али радн бољег разумевања, боле(тн се могу делнтн само на двј груие, а то су. с једне стране, болеств које не нзааивају повшпење телеспе теипературе, а с друге. анфекпноне болестп са повећавањем телесне температуре. 0 првнма не треба много говоритн. Јер оне аавнсе од поједннапа, од њнхове констнтупа е. Оне већпном наступају као резултат стан>а поједннагпа нлн као злоупотреба органнзма или поједнннЈ органа Пнтање ннфекпаоиих болести. на протпв, ;е опште и ннтересује пео свет. зато што се оне могу преноснтн од човека на човека. Све те болестн нмају своју клнпу, наа-злнвача; када клниа дође у доднр са крвл>у ое-г се множп н нзазива разне болестн. Свака клипл проузрокуј'е одрећену болест. Ове заразне болеста преносе се додиром. ваздухом, жнвотнни намирнннама. нечнстоћом. Затнм је предавач дао посебпе савете радн предохрапе в чзбегавања по едннах заразннх болестп, и завршио: «Из овога излазн, да је здравље вмање које треба разумво сачуватп. Најгоре су болести заразне, јер од п-нх човек може невпно да страда. Алн од њнх се може л чувати. на тај начин што се човек труда да не нде код болесннка оболелих од инфектнвних болестн; а када је на то прлморан, треба узети у помоћ топлу воду н сапун. Најзад треба такођ? пазнти да не дође ло накашт>авац.а болесника на нос нлн уста. када су У пнтању болеста. које се тако шнре».

си>гпатнчним дивл>ењем. Фотогра-

Г де Валеф фи моле за једну позу, репортерл преклитву за нсволшго речп. Оне со у ».■•ечтку осмало броне, атл смо мн убедл>иви и прилнчцо лако задово.Ђавамо нашу "рад<ЈЗипл (КТ Оигурпо лакше иего кад прсд собом нмамо нског седога н достоЈаистпоног дш1ломату, или иског уважоног н забриПутог мннистра. РАЗКСЛ/ЛЕ Л1ГОТЕ ЕВРОПСНИХ М/1С Мпс ШпапиЈа, онмпатнчна и граииозла цр!гка, са крупинм, сјвјпим н ксо угљев ирпим очпма, пролази журпо II не поклања нам ништа ггн-: да 0 „ Д11 Парнз, тај ГГорпз о коме јо ше до нс-колико л.убалних осмсјака. Т0ЛШ - 0 оап.ала. Сад. кала Мис Исмачка внтка и стаспта олавуша. со иоким одл$чиим и помало , охолим очима, прпстајо да поонра ј за фотЈграфо у оалону који ,'е у ј дну хола. Апаратн су воћ управе- | лс1ги иа фотсл >у иа коју со-пга»чка лшотпиа лежерпо налакћује. Маг-ј нозиЈум зассњуЈе Једалиут, два- ј пут.- нсколико иута. Тако ће то . тра;атп ислога дана, Прилазим опет

мана-. Взо их где сплазе заједно Мпс Енглсска н Мнс Данска, две плаво лукхшо, као дво маркитше са но:-го летааоло оксампаестог вога. За њнма једпа достојанствона и сент*лмс;«тална плавуша у нрпој тоалети, са белим колнјеом и снежним тсном, а за њом једпа једра. жпвахиа п тсмпсрамссттпа црнка. Наста;.с прспнрка мођу нама, отвара со дпскусн.а. — Мнс Аргонтнна и Мнс Перу, велн један. — Оставпте, молнм вас, одговара дооисник >Елпте», јсднога вепсиуслског чассчтса. Откуда у једном конкурсу за тнтулу .Мнс Европс, прстсташпшб Аргсгппо и 1Тсру-а? То не можо да будо. Па ипак првн је у праву. Мис Аргсптина н Мнс Перу узнмају учеш}>а у овом езропском конкурсу лспото као претставнппо свропскпх раоа којо су емигрнрало у Амершу. У ТРАГАЊУ ?А М/.С ЈУГа * СЛАВ ИЈОМ Мис Пслгија. Мис. Румунија, Мађарска, Италнја, сво ко.с су псћ сада у хотслу, всп су се појавиле. Идсм да вндкм птта је са нашпм запоспнм дстстом. ЛСуцам бсзуспггапо на врата н>сног апартмала. Собар мп каисо да ;с г-ца Ђурнћоза порапила, н да је воћ поодавно изахпла у пратњн свога оиа. Дакло прссарпо сал! сс када сам мпслно да Но ме послушати! Рачунао сам бсз њсно жпвахностн. радззпалсстн и жудње

ске, и г. Бизе из сЕнтрансижана*. Г1ре ручка треба приступнти уза,а.чно.м претстављању лепотица и њихо( бо.м првом снимању у групи. Већииа ! је од њих већ ту упарађена по азбуНпкако. ЧНО м реду Мис РуСи.а у малом задонајаристократскија цн>ењу; како је дошла последња стасоба >КлернџаЈ>! ла је" испред Мис Немачке у првом Снлс&нм ко сасвнм спокојан, јер реду. чуграхујом да се не изгу5л. На моју . Призор јс заиста заносан. Сва сама *вслпку"радсст одмах саМ разуверен плазуша је заступљена. Л\еђу њима "с " наше°'^претставшше." пЛ цала па ула^ку бпп.\ сјлјсту . лс мпоги други су мога мишљења и миЈугсславнЈе. Сва кг .смеЈана, успла- шљења бгоградског жири-а. Гца "Бухпрсна н озарсна лнца пружа ми ИУа врло много шанса на успех. граипозно ру.;у, лок мп г. др.'БурЛ | БИШТЛБЕРЖЕРА НА об : ашњава узрок њп совог раног пз- РЕЧ • ћ * ,ш -.ЊсРЖккл . лг.ска: купгвање нззсспнх снтнпца, Ј ПРВОМ БАН1{ЕТУ ЛЕПОТИЦА којо су неопходпо потребне за ве- На крају банкета г. де Валеф почсрашњн бал у Опери. ј здравио је лепотице и пожелео им — Замислитс: бплп смо у велп- 1 успех. Затим је дао реч г. БншелКШ1 магазппима, »ГГрентапу«, *Гало-, бержеру, адмииистратору лнста „Кори Лафа;ет>; виделп смо Опсру, ве- медн ј е " и организатору конкурса за лнко булссаре. а ппо Је .г;:ттсре. ф ранцЈ -скс. Господин БиСГ.НТНП С. сусрелн ТЛГ.ОГ ј О ЈСДНУ РО- , / . ђапу из Суботшо - вслп г-иа Ђу ј шелберже рекао ,е. измећу осталога, рнћева.

ЈУР/УЈЈ КО~'1НАРА И ФОТОГРАФА НА Г -ЦУ СГ.ГУ ЂУРлЋ Сада је Мнс Југославија предмет , општо паакње. С-ви су погледн упртп у њу. Наорулгали стилографнма повннарп јо окрулсују н чекају као озебли суппо да двс трн рочп падиу са њсних лсппх усана. Пнтања па- ј Дају. — Који је ваш утпсак о Парплу? , — Пага најсрсКнији дан у жнвоту?Полнто лн пауку плп умолнхгт, књнн.опност, му'лти.*у шп опорт?—К*оју фнлмску звсзду пг.етпостављато дру ј гпма? — Влшо памсре ако постансто Мис Еорола. нли чак Мнс Уннвсрлум? — Госпођнца Ђурнћ. мало | збун.она толикчпм унакрспнм питан.има, зпрумсњена, обра1»а сс поглсдом монп п иозппа ме у помоћ. | Рсшаглмо да паша Мис прзо пози- ;

следеће: — Ја се свима присутним лепотицама необнчно дивим; хтео сам да, кзо сва велнка дивљења, и моје остане немо, непропраћено речима, али како се од мене захтева да узмем реч, то вас молим да ми не замсрите, што ћу бити кратак. — Ма какав бно по сваку од вас резултат конкурса ја сам уверен да ћсте ви све, враћајући се у отаибнне, поиети нз нзше дуготрајну успомену. — Дижем моју чашу у ваше здрав л>с, у част веселе лепоте и успеха вечерашњег бала „Белих креветаца". Ове су речч поздрапл.епе аплаузом и клиилњем. И док су се вссело испнјале чаше шампањиа, фотографн поново предузсше офанзнву.

степонниама Јор очујсм нашу Мнс Ју-

НС01\<1ЛХШи . госливнју, гиу Олгу Ђурнћсву. Када сам *јс Јучс наиустио, цожечео сам јој лаку н д<»бру иоК. п пропоручно да н -Јбсгаиа сваки умор. каио

| и и«"''очњачкп ориЈснтисан елсмонат важност имао стари крал. 1Сарол ! а-;.. .илтна. Тако јо у Здгробу н з, раанитак Букурешт^Лл.п он за ; ■ Сара^ ^ а „^' исл0 . 8« М..И шт. V — - - ма «1 .вдац-у .Ч1«в јмЈЛчма« гјч - 1»аиа ко;их је пропу: .ва кн.нга. Ове грешко

ду нема утпсак да су иове сазндане на иотом оном мссту гло су некада бнле старо турскс купе, л пемда јо оваоколнс^т баш илр<>чнто Ј,ариктеркстична за 1>еогрид. Сво е ■мол :«ање најбо.г-е нлуструје пнгаи »ада говорн о Загребу. о свој пашодерннјоЈ, најбоље саграђеној п прнв^едио ■ културно неоепорно првоЈ ироп.. у Југославији: .У унутрашЛ>>.^ти зсмље и у сепер "ИМ велнким §арошнма ореовла^уЈ# ваза^и>а'ШЈ

ма '.«»4 Шч.чС; >ва кн >иг<! не спадоју у род бсиачалшх п»јединости: л'о су неома кармлеристнчно за иелу Шж^р^пу кп.нгу у;.пште, јср оне сачнњанаЈу теме.1>о на ко.има Ш1\ер нз. раћујс ^ војс аа к.1>учке. Стварно важно природие в нсторнјске моменте нзгледа да пцсап или уопште но познаЈе или не уме да цеаи.

1ЕДНО ИНТЕРЕСАНТНО ПРЕЛАВАЊР У ПОЉСКОЈУГОСЛОВЕНСКОМ КЛУБУ 0 пош^ким усташима У салв Пол>ско-југословенске лигв. одржао је прекспноћ своје асторнско предаваље потпуковннк г. Старжннскп. војнл аташе 11ол>ског посланства Ј Београду. Ово предавзње било је наставак пнклуса нсторнскнх предавзња, ко;а су држали г г. Мало* н Глннка.

П пуковннк г. Старжннскн Предавању су прпсуствовалн. поред чланова Клуба лнге, г. 1Пв*ргбургГантер. по.гскн носланнк са г. Маломом. секретаром постанства, гђа Медовнћ н др. Г. Старжннскн у своме предавав>у нагласпо је да су Пол>апн одувек бнлп јако мпрел>убнв народ в народ верскл трпе.Ђнв. Алн агреенвност н>нховнх суссда прннуђавала нх је да ваде свој мач п да ратују често пута са много снажнпјнм од себе н нпак да побеђу : е. Г1ол>скн устаган. којн ступају на позорн.пу псторпје одмах после прве деобе Пот>ске пзмеђу Немачке н Руспје, сво пм покретом много допрнносе спасавању франпуске републнке од пнвазн.е реакппонарннх туђлнаца. Исту улогу однгравају овн устаган за време стварања незавнснр Белгпје. Пол>скп емнг]1чнтп учествују у свпма европскнм ослободнлачкнм покретлма. као п у војспн Наполе^н* Пол>апп су свуда, где се борп за слободу народа. У другој половцнп прошлог стмећа Подапи правнлн јога један цокуша : ослоб^-ђења од тлђннске властн Русн.е. ко а је попе лпбералног доба иара Александра Првог, којн се круннсао н као пољскп кргт>, пов л ла р-апплонарну полптпку и за вррм* пара Нпколс Крног погубллч хпл.аде Пол^ка на вешалнма а у Снбпру. И овај је покушај пропао као н покутај -за време руке револуцп'е 1004.5. Пот>апн нпсу пмалн онла свог вођл. Руско-аустрпекп кон^тнкт ожчв^о Је по.-*цгкн покрет, к-\'а је под вођством маршала Пплсудског донео слободу наподт н оствлрпо је ндеју независнв слободне Пол>ске Републпке. која ппје губнла сво'е републнканскл обележ : е нп за време својпх кралева, у ствлпп долгнвзтннх ПЈ:етседнп^а републнкв. Ппедавп г. Старжднскн бпо је н*грађрн аа своје нлтерссантно п лепо предавање општнм аплаузом.