Време, 09. 02. 1932., стр. 9

Уторак, 9 Фебруар 1932

С тЈаид 9

Оригинални наградни ромен „Времена;

ЗОМИ аЛМ1 рг ?иК

Овај роман аоноси читаоцима на1раду ол 10.000 динара

— Заборавплн сто да ме пнтате &ајважни,/с. — За Италпјааа? — Не, рекла са.ч вам ла хотел Регнна нема мсју адресу, ни прекој другнх места нншта ннје дошло од његове стране. — Не могу да ое сстим. — Возовођа ми је ппсао. Марија Павловна му је дала моју адресу пре но шти је отпутовале код мајке у Београд. Бно је у совјотском пооланству, узео је адвоката, држн за' онгурно да ће му бнти вра)«ни руд-1 нниа што се налазе на пољској гра-1 ницп. Ређа ми огромно дугачкс бројеве његових будућпх прнхода п, нсто тако дуге и повављане речн љубавн. Огкт Јвдан кандндат са- 1 свнм озбељан за мужа. — Дорние, тн сн луда, Дорнле,' пгга ће бнти с тобом? # — Како да нисте зазкелсли да се раннје вратпте св -јој кућн, овамо у Боку? пнтао је Дорота младв мартнсвн офицнр Томнслав ГХрерадо ввћ. — Нн слутнла нисаос да ћу се та*о добро овде осећатн. Научнла сам да путујем много и свуда сам бнла као вод куће. Ннје ме прлвлачнла ваша велика запуштена вила. За мене је она била само мутно, дале* ко сећаље нз детнљства, када сз^! ту оа опем доладола. Сада сам се одједном осетила као да сам се овде роднла а не у Њујорку. Ана, која је гледала за њима са обале, вндела је кало косо бело једро на тамном залђу Бокешкзг фјср да поотаје све мање, све нејасниЈе, вао бела нагнута птнца. Млвлнћ у пругастој морнарској вошуљн, снажно је повлачно ручнцу крме, савлађуЈући струје. Боротн му је другарош причала о својнм но&им радостима, које је овде нашла. 0 врту, што је постао права страст за њу, о палмама н мимозама које трс^-а да стнгну, о вртару, кога- је табавила и о његовим еуЈсалиптусима пггс расту у Пркос бурама. Гоиврила му је о свој»м намерама да отару кућу поправи н подзида. — Сада сам је заволела тако да ћу ое често враћати. Ветар је долазно са пшрине н нагао је на страну једрилнцу, што вх је сада брзо понсла. — Да ли ћу уметп сама да издазпм иа м^ре кад вн одете? Сумња.ч да ћу 1смат»1 снаге да савладам ветар. — Нисам стнгао да валс оаоппггпм. Крај мога дшуста ацје и крај нашсг виђења. Јутрос сам цримно саопштсње да са-м дсбно команду над торппљером овде у Тивту. Из дана у д<ан Доротш Је једрила, иракма нзлете аутомОбилом, вшла на рнбање са поручннком бојног брода. Нпје волела ннкада велика круг ПЈЗнанстава, па се н са. да задржала на његовом друштву ва^гапе. Воћ Је имала искуство са људима н са собом. Знала је, осећала Је да ова интамност, ово пријатељство воде нензбежиом цриблнжавању, НнЈв се браннла, узнмајући за мерило, за јединн вредан ослонац свој осећај. Заморена непрестаннм прекндшш кратгшх и наглнх љубави, пустила се са пуоо поверења близипн овога озбњ^ног н уздржљнвог младог човека. »НајбЈље Је ништа не мисл»лтн>, говорнла Је себн дево>ка спуштајући овоЈу руку у море да ареко 100 скоро до рамена прелазн и струјп зе.1 ена вода. Ветар је постајао све јачн и Прорадовић јо једнако устајао, прелазио с јелног на други крвј барке, аатозао конопе. Девојка га је опружона гледала " одједном учиишло јој се да је ову

сцену ттстоветну већ једпом прежнпела. Као освстљона муљом. толнко интсн.ш&ио јака н жп®а, повратнла со у њој уопомоиа на првр тренутко н»оне пгто их је осетпла за Етзра, на њихову Еозању по Лнгенлсом ЈОзору, на н>егову мушкост азражону напорлм. Тај осо)|ај слсвтг «сти, да 1п1ј0 прокидап прг.монОм, новим лнцњма, као Да г^ијо сад бпћ упућен друг«м чо;.оку. пао јо на њу као тежак облзк пуп сластн. >3ар је то тако код сважога, зар ћб упогс тако битн н понагаљаТн се?« уплашопо со питала девојкп разочарана скоро огсјм осОћајем н с-азнан.ом да се броо заборавл»а и да ес пред једнпм неочокпваннм ветром може зароГ>птл новом ж^љ"»м 'Л да може ове тако лако нзбледсти нз прошлостн пред топлнм талаСом кр»н. Да нзбегпе ову нову љубав, пгго: јо већ осоћала блиоку као летњу, кншу «з наднесон>г црног облака, да победп п/рво своју жељу н да отпутује нагло зз Боке као што јо до сада бежала; да нде даље, даље? Алн од чега да се плмпи, ралн кот да задржава своја осећ^п.а? Ннкомо није дужна ту жртв>\ Једино радн Еторв н њихове љубавн онп бн остајала услмљвпа ма где би.та. Тала не би ни требала с«авлађнватн себе, шггн мнслнти на неку жртву. Сас&им прнродно само би он постоЈао за њу. Опет ралм њега и горчнне што је остала за њнм, хтел-а је блнзину овог младог човока, храбрила га је, познвала. Да се Алек заљубп, он-а је желела. У новој плнми осећаја што их је мамма на оебе н ип ова оба човека, тражила је замену или про. дужење овоје прве велиКе Љуб1Вн. Највећа то}на, најјачи залон Н загонетка прнроде тек јој се откјрЈиа, почела је да разумева смисао и ие. мир осо;их чежн»и « лутања. Сце се прекпнуло одЈедном зању н нестало. Некн- стид задрж-Шо је да не нде даље, да избега»ва нбво. Сада ннје смела каО пре на'Ангонском језеру да смело патражи очн овога човска н да истакие ЛопОте стооа тела, што их је познавала. С-купила се на дно нагнуте једрнлипе и крадом погледала ћутоћи Прерадовнћа. *Кало би се ово ©вршш.-»? Да .тл би ме увредио, згадио или ^отавно?« питала се. — У ону рнбарску кућу требали би се склонитн, ваднто шта долазн с мора, — т.ргао је његов глас. ГХред њнма све је било одједн -јм онво, оловно. Над брдима је грмело. »Оваква зора била је у Ангену.? Цресецали су оштре таласе са белњм ивннама. Официр је брзо спуСтао једра кад су пришли обалн. Крупне капљицо гашс пале су на Доротнну косу и по њеиој плав -јј ха.1>1гни нагправиле угасите пеге. Лупали су на врата камене _ кућнце. Ннко со ннје одазвао. Киша је сад већ пљуштала силно Јака &а ветром што је лепно и носно девојкнно одолј . Прозору су били затворенн дрвеЈшм калцнола. На путу што је пролазпо впше кућипе нико се ннје поЈављнвао. — Тамо ондим нека отв>репа зрата. Ходнте да со склојпјмо , — вокнуо јој је Прера^тошЈћ да би га чула у грмљави и бурн, и ако су стајалн сасвим близу. У малом тамном оклоншнту нашли су бар^.у, весла, нокјлико стаГих мрел&а. — Опростнте, могао сам пјредвџ* дотн Д51 ће бтгтн* буре, ннсам бно довол.но опрезан. — Немојте со*и пребацнвати нпшта. Волнм оваквв нзНепадне промене. (Наставнће се

За

НИМЉИБОСТИ

з с в е т а ошитјшпшшшшппшшшшикилипчшлшп^г^ит^.мпмттшишишпииипишшниппнпшншпишпшшшшпиишишпшшптпилптн

И"

Велике приарете за Гетеову проспаву у Фраипуској н Италија ПарИЈ, 6 фобруара. — У цпљу пр1прс1}Нпањо Гетоово прославе чние се у Парнзу велнко нрнпреме. Мнч .гобројне почнато лнчности разннх друштвеннх кругчнуа н полнтнчких и^ртнЈа образовало су Јсдан КОМ31Т01, којн ће повдом стогодишЊнцо Гстеове смртн приреднти цео ннз манн<(»есгаШ1Ја. У к ^митет ушлн су- бтпшги нрстоедник владе г. Иенлеие, кн»ижовннк г. Пол Валсрн, нокадањн мнннстлр финанснЈа д' МоИзнје, н ДрЈчи. Комнтот прогонара с-а управоад Готеових музеја у Вајмару и Франкфурту, радн заједннчко акцнЈе. У ИтапнЈН се Нсто такзо спремаЈУ прославо всћог стила. Другог аирнЛа одржаће со нчх К апнт(' Л у, под иротсоД1шгатв .'м гуверне{>а, једпа к-гмомоЈкгташга седница. СутраЛан биће свечано отваран.е Италнјапског ннстатута за немачке паучншсе у 1Ш1ли »Шарн>. Немачка Друштна у ИталиЈН па свечан начнн црослпииће стогодв1шњииу, а ПталпЈаиока академиЈа предаће неМачком послашшу нрвн сгземплар до слда не »бЈапл.еиог дневник>а Гетеовог оца, кол« Је напнсап на нталнјапС)а>м, «1 који Је за пггампу у родтк) профооор Фарлнелн. (Време)

Слзвни евглеска писац г. Џоа Голсворта противу в;заушног н. орушања Лондои, 8 фебруа>ра. — Кш лооки лист »Њус Кроникл* < бјавл.ујв од. г.>воре разннх познатих личностн на пнтањо: >Ко)а Вам јо нпјвсћа зкоља за годнну КШ?> Цон Голсвп ] јтн одгјв «' Т 1 Н о је на оно ш«тањо на следећн начии: — Моја најватреш!ја жеља Је лв па |>оди забрано угк./грсбу авпопа за ратпо сврхе, ла стапе своју ратну авиаииЈу и њоно особл .е у слу. жоу цивнлног валдуХопЛовства. о да попере Јсоитролу зпбрано Дру* штву народа. коЈе бн. алс» је потробно, у том цил.у могло да рас.полаже јаком ваздушном флотом.

Аустријскн архиепискоаи противу Хнтлера Беч, 8 фобруара. — Понтифнкална п (сланица арнепи< копа н опнскоПа Аустрије за ову годнну бавн се Нодаћама даиашњег доба, за-пнм зплцима пропадања дрткаве, друштва, нндустриЈв и трг <Л1Иие наиионалне и моћународпо политнке, те подвлачн кло ооповпо зло, нопоштовање начелл хрншћанства. Један нарочити иасус говорн о оонијалнаму, ко•мунизму -1 бол.шевизму, најзад и о нанномализму, о коме каже слодећо: — Ми о њому м.фнмо рећи ноколнко речн, зато што се доба«р доо, пначе добјтил' католнка, са уЛођењем прнкл.учује пациопализМу н од њега оче»:ујо спас. Свуда се По-

Прашнтш кобаснчари кажњеап су са преко милион круна зоог претеравдх цена П,1>аг, б фсбруара. — Дновник «Ј1идоио Ј1нстп» доноси вост да је 1 воКина праппснх коЛисича|и цг.скорачила мчда-ималне цсне којо су »м о^роћоне за продају н.-ихоннх прлгазода и да Је за поолодио четарн данЈ пр<>тив пр.ит:их коГлсичара подпето је 1.Л"о тужбн. па оок>ву К1'јнх јо суд изрокао многобројно иовччне казие којо изиосо инше од мнлион чох<»словачинх круна. Најмањи телефон на свету, изргђен од злата и платиее Г*нм, 5 ФоЛруара. — Елокгротехннч8ЈР Лулћн Оп.шднтт из Милана израдно је. пре ноколшсо дала, једно право ремок-доло овога заната. То је сгграва, која се занста молсе назватп најмањнм телефоном на свету. Апзрат је израђен на захтсв јсдног јужно-италиЈаПског графа, од злата и платлно, а толнчго је мали до сап може дв стане у удубљење утпно штсољке. Упркос мвлим д «гмензија.ма, овјш апаратом може да се чујо и<лгЈ\тална јачииа глаоа, I као п код обичних телефона.

Пољски инжењер Дуниковски, проналазач апарата и система за израду злата врши алхе^ миЈске експерименте пред комисијом

ЈлсИип

I у

у прнсуству сбоји - ч бранилала, натЈИСкнх адвоката, пољоки тЈжењер Дуннковск« из:;ршно је у Централ* ном лабораторијуму у Иарнзу ек. слорименте са прављењем злата По \?оћу свог н >вог ппа^рата, којн је ту ошро копструисао. Велнки ллбораторијум стапљен је Дуниковском погнуно на ралп ии-жсње. Адвокат г. Ма |)Сол Еро, суднја г. Ор-

донеј, адвокат г, Торе, браннлац Дуншсовског, профес<у) г. Бедо и оксперта г. г. Атоли, Мететал и Пимиеита прнсуств>валн су овом експернменту новог хеогичара. По мишљењу стручњака Д ј'ннковски је успео, <ол-л се сгм снстем прављења злата ие .рентнра због великих трошкова режпје.

1ГО а треба САушати

данас

УТОРАК, 9 ФЕБРУАР Београд (4311 Ц.Од ц 11.25 Коинерт радло-оркестрл. 12 Звоиа. 12-05 И» оми.геннх оперз (плоче). 12.40 Циглнска клпела (III. 1'алу). 16 Музнка за игру (плпче). 17 [{оииерт радно оркестра. 19 Час четког језика* (проф. г. р. Крејчник). 19.зо Нлгрдло V стрту (предаван>е г. Д. Отефчиовићл-Млратонца). 20 Вокални кониерт (гђа ВЛдамовић-Дунска). 20.зо Хумор у муззип (прснос из ЗагреОа). 22.35 Цигаиска кааела (нз рестораиа «Лмерикапацл). СРЕДА, 10 Ф€БРУАР Београд (431) 10 Час за ћаке основннх школа. 10,45 НарЈДпа музика (плочо). 11.20 Виолинсчн конисрт (плоче), 12 Звона. 12.05 Н 12.4-0 1м>Нцерт адиЈ • оркостра. 10 Шароии прогром (плочо). 17 Народпо псоМе (пепа г-на М. Пеиић). 17.зо Иар.»д|на музика с псвањем (т.тмбурашкн с*р«естар г. А. Шварца). 1Ј>,45 Час немачког јозика. 10,15 Рок ксжо (продагап.о г. др Л. Рнстлћа). 19.45 Прсиос из Пеште (Симфоннјски клниорт). Зггреб (307) 12.30 Коннорт. 17.02 Музшса за нгру. 20.15 Мероње гоптолигониијо (предаваљо проф. г. Бујаса). 2о.зо Коннорт. 2г> Пренос топ''--тма (из Ццнсон палас театра). 22.40 М^оика,

Љубљзна (57^) 17,ло Салонокд кпинтет. 19.30 Љггррарни час. 20.30 Дуот (г1)а Бернот-Гоотобопа н гце Мезот). 21.15 Салонокн кннитст. Беч (517.2) 11.Зо Концерт. 17 Конпсрт. 19.40 Симф<»ннјски орксстар. 21.45 Кониерт. Лзјпциг (2->9.3) 0.40 Коинорт. 12.10 Концерт. 10.30 ^Јабаоин кониорт. 31» Квартот. ЗУ.30 Музнка. Тулуза (355.1) 18 Оркестар. 19.16 Опора. 20.15 Снм(1к)нијс1кн оркостар. 21.15 Војна музнка. 22 Концорт. Франнфурт (з:^9.о) 7.К5 Оргуље. 17.об К^нцерт. 22.35 Клавнр. Бунурешт (394.2) 18 Н 19.10 Музика. 22.15 Виолина. К©тозице (4-03.7) 20.15 Клашф. 21.30 Концорт. Берлин (419) 0.40 Коииерт. 10.зО Клаипна музика (клавнр). 18.10 Музнка. I« Концерт војно музике. 20,30 Оркеста.р, Лакгенберг (472.4) 13.об н 17 Концерт. ?-2 .з0 Муика. Пргг (435.0) 1б.зо Чошке песме. 19.20 Шарено вочо. 20.20 На^родне пеоме. Пешта (550.5 ) 9.15 Копцорт, 12.05 Капела. I« Плоче. 19.45 Кониерт (пренос нз Музнчке школе). 21 .зо Џаз. Варшаеа (1*11) 17.« Концерт, 2з Музшмц

— 0. о! већ је касно, сер. Иа дечаковом лнцу се олажала нстннска уз. буђеност. Нисам та.мо рекао где идем, и ако се не вратим журно.,. И опрезно његове оч« скренуше на банкноте од пет фунти стерлинга. Паркове мисли одлетеше на редакимју Дејли-Моннтора где је туие дечака, скоро Тннкеровог доба, употребл>еио за мале разносаче писама и новости. Они су морали да развијају свој мозак, и често пута добија. ли компликоване наредбе, и често пу. та, у случају нужде. морали су да раде по сооме нахоћењу. Какво би бла го тек Тинкер био у Дејли Монитору, лепо одевен у утасито плаву униформу! — Седите, сине мој. Још нисам гОтов са вама. И ако вас најуре отуда, наћи ћу ва.м пооао, који ће вам се више свидети него ли да скушмте туђе рубље. И боље плаћен још. Тинкер није покушавао да прикрије своје дивљење за овог новог јунака. — Ја бих волео да ракдим за вас, сер. — Лепо, а.ти не журимо. За сада још радите у тој перионици. Желео бих да се вратите у мислнма на оно вече у Грасмнр Стрнт, прошлог четвртка. А нерочито на човека. који је бацио ову табахеру, да нисте неком срећом вадели његово лице? — Нисам, бно ми је леђима окренут. Ето зашто. Парк лагано опсова. Ох, каква штета! каква очајна штета! — Онда га, значи, не бисте могли познати? — Како бих могао, сер, кад га нисам видео. Парх лупи песницом о своју столицу. — Чвор Је у томе. што сте га видели сине. Ви сте очевидно једина осо ба на свету, која мождд и несвесно, у вијугама мозга има исти траг идентичности те особе. Хајде, луиајте мало главу. Како је изгледао? Тинкер се збуњево почеша по ГЛ1ВИ. — Не знам, сер. То ннје било јуче, а после и ако није био мрак, се није добро видело. Он није бно малог раста, та) пријател. Тога се сећам. Парк се разведри. — Је ли био одвећ вжзок? — Не баш врло внсок. али ми се чини да је био исто тако висок као ви. сер. — Како Је био одевен? Мжглите на све, — све што ва.м се можда задржало у памети. — Не бих могао сигурно да тврдим како је био одевен. Ч»ни ми се да је имао неки капут, тако нешто. — Можете ли ми рећи којим је путем отишао? — Да, тога се сећа.м, сер. Пре него што сам прескочио у ону башту, посматрао са.м га, све док се није изгубио. Кад је био на ћошку, за тре. нутак се окренуо и погледао, и онда је скрену-о на лево. То није било од бог зна какве по. моћи. Човек је ша том углу могао да скрене или лево или десно; а цео Лондон лежао је иза тога. — Али јесте ли онда видели његово лице? Тиадкер тужно заврте глаао.м. — Он је бно прилично далско. Не, нисам. А после не могу да лажем кад је по средн убиство, сер. — У реду. Тимкер. Нико то и не тражи. Ви сте учинили све што сте могли у то са.м уверен. И заслужили сте ваших пет фунти. Ево ва.м. А са. да, шта велнте да одемо до оног места где сте нашли ову кутиЈ 'у. Желео бих дз видим тачно где се то десило. — Врло радо, сер. Баш као што сам вам рекао, то је преко пута сандучета од писма. Парк затвори очи упола. Пажљиво је мерио значај Тинкерове приче. Донекле — бно је од прве важности. Па ипак само донекле, ако почнете да га гледате са сваког угла. Неизбежан закључакје да је тај рићокосн, пегави дечко, запослгн у некој перио низи стварно видео убицу. И она злзтна табакера, са непогрешивом улупнном то |е потврћивала. Али дечЈак ннјо у па.метн задржао слтсу тог човека. И посло предајућп му ту кутнју за цигарете после дужег времена саовим одвојено од чешања у његовом џепу, он је апсолутно уннштпо ово трагове на њој. Ако је н нмила неке. Да ако? На т уотвар ннје Тонн није досад мислио. С-пакн злочннаи впшег сшла зиао је далао да су ру-

кавиие за то нај<5ол>а заштнта, док ордннарннм пропалицама то не пада на ум. Ако оо убнш корнстно том продс-строжношћу, било је могуће, кад је Ћгнкер подигао кутпју, да ннје на њој бнло другнх отисака — сем Сјуардових. И то још у толнкој мерн, што је сасвим прнродно. У том случаЈу још Једлн ђавољи доказ иротиву Сјуарда. И када се деси да нема дефгаппивног доказа у о. ваквом проблему, пј ЛН цијд онда узнми у обз1ф најснћушније детаље, н слажо једно на друго док се најзад од тога не начмии оигурно убећење, до1х>љно сналсно да нх оправда кад изврше халшење. Тннкорова П|>1гча нзглодд. да је доказала да је нокн чооок изашао из стипа, поповшп оа скОом ону та/баксру. До сал») } ј Ш иије бнло гаггања о излаоку убиие. Изузев можда само у рлз & н детоктива инспектора Нсвила. Опет, јадан старн Бил! Чак Ш1 го вчјо отклањало сумгву од Сјуарда. Јор чега нмв прирЈДНлјег сем да полшки:а каже, ла је Бил «тзашао пошто јо извршно злочнн, да се отарасн оне твбакере н других снтнниа, и онда се вратно? То се чак ове лепо подударало оа Н свнлј&ом теорлјом о Билу. Да је неком срећом одиј дечко палргио нешто карактеристично на том човеку, од какве би то сад било впјрнсти. — Тннкср, рече ов пајзад, ако ва»м дам моје најсвечаннЈе обећање, да вам ни длачтша неће Фалитл на глави због овога да лн бисте првсталн да поновите ове што сте ми казали пред детективлма Скотла -нд Јарда? Дечку је блло мало неугодно. Он још Јаоно ннје знао пгта му сво то м >же донетн. Па нлок желсч> је да п<»каже ове своје поуздање у Тонн Па^жа. — Ако пл тако кажете, шда је сво у роду, сор, рече он тихо, — Лспо, видито, опа ст&ар је ту, и оп показа на златпу кутију, и то је врло важпа околпост. Не трсба да со тги мало бојтгте од детекти^а. А ^ ја Ну се шлтаЈратп, да во^м со ни! ат/лва пспрнјатиост не догоди. То је моЈе обсћањв. — Када треба да ндем у Оотла/нд Јард? Ако се убрзо не вратим, бн ће белаја. Онн не трпе нлкакву аљкавост тамо у пернониии. — Бојнол се да би требало да ндете одмах у полнииЈу, пошто разгледамо оно место у Грассмлр Стриту. Рећн ћу вам нешто, Тинкер. Неодрођоно у глазн му се рађала нова. мнсао. Мнсао, која је обећавала деФинипЈВил ноуопех јер је све било тако лабаво. Мислпм, да би бпло бољо да ухватпте бтгкз за рогове н да Лаинте тај ваш пос-ао у пернопиии. — Али плјо тако лаш, као што ви мнслнте да нађем други, сер. — Ох, то грло добро знам, алн сам уверен да нас могу наместити у редакцнји Монитор — урадио бнх то оада преко толефона, алн пемпмо много вромена. Ако нам то не бп пошло за руком, уверен да свуда имам по мало утица:а да вам набаднм место са двадесет н трн шнлпнга и можда непгго внше недељно, алн ДЈТле, само за кратко време мнслнм да бетсте ми били од приличне корнсти. Тннкер погледа око себе ненавнкнут иа добро налшштену околлну. До сада, гурање колша са рубљем била је једнна карпјера п зарада. — А каква врста побла, сер? — Ох, сада номам много времена да мислим о томе Алн а^ко пристајете, узнмал1 вас са платом од тридесет шилинга недељно. Шта велите? Тдккер је блпгстао. Већ се недел.ама пнтао да лп сме да се усуди да у псрионици затражи пов«шипу од два и по шилнппа. — Прпстајем, сер, бно је њо1\»в одговор. Она млсао, ко.та се као мпкроб врзмала у Тснијевој гла г «, почела је да добнја неки пзплед. — Ботам со, да ћете нматн некад дуже чаове, п можда ћете еаћп да је посао који вам прнпремп.м досадан — дослшшји чак од абзрања туђег рубља — сем — сем 8 јсо поком срећом — « он превиде зампсливпга се. — Ох^ то је у реду, господаЈру, упаде Тинкер. Кад ћу плчети? — Вн сте већ почели, одговор« Парк расејано. А сала дсчко мој, оттетл.>му> до опог вашег сандучота за пнс*Га. кер је са снгурногаћу покаливао гвозлену ограду једне куће у Грзс\ппр Стрнту. — Ту омо, сер. Ето где је бнла табакора, баш код корена оног дбуња. Нпјо могла да ое дохватн друкчије, оем да се уђе унутра . Уверавам вас. да је то тачно место, (Наставаће се)