Време, 01. 04. 1932., стр. 1

ПРИМЕРАК 1 ДИНАР ПРЕТПЛАТА 3А ЈБДАН МБСЕЦ: НАША ЗБМЉА «0 ДИН. ИНОСТРАНСТВО 50 ДИН. ЦЕНА ОГЛАСИМА РЕКЈ1АМНИ ДЕО: 1 см. I стубац 12*— дин« ТЕКСТОВНИ ДЕО: I см. I стубац 20*- дин.

ПЕТАК 1 АПРИЛ 1932 г.

ПРИМЕРАК 1 ДИНАР РЕДАКЦИ1А И АДМИНИСТРАЦИ1А ПОБНКАРБОВА «-«. Тслефони: дирстци|а ггредузеЛа моот, директор и секретар листа «4009, благлНм н администрација «4005, урсдницн 14001 и «400«, стенографи «4004 и «400«, штампари|а «400«, огласи «4005, спортсин нзвештајн «4001 РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋЛге. ЧЕКОВНИ РАЧУИ КОД ПОШТАНСКЕ ШТЕДИОНИЦЕ БР. 53304

Скупштина је узсла у претрсс предлог закона о трошарини

Југославија је потписала споразум с Турском о борби против међународиих опијумских картела

Урвдба Министарства за физичко васпитање народа (I ■—I Аустријски министар пољопривреде о преференцијалном споразуму

О чему ће францускн в енглески држлвницн расправљатн у Лондону

Беогрвд, год. XII * Број 3689

ситуацвда у грчкој Г. Венизелос одбацуј<2 МОГућнОСШ банкроШсШва Грчке Обуставља се амортизовање унутрашњих државних зајмова Лгива, 31 марта. — (А. А.) На јучерашњој седници парламента министар фннансија г. Марис иаложио је (Јшн&ноијово стање земље, па јо онда нзмеђу осталог нзјавно следеће: — Амортизовање унутрашњих заЈ мова биКе обуставњено за време од Једне године и интереси тих заЈмова бике смањени за исти период времена за 25%. Погле г. Мариса узео је рвч првт седник владе г. Венизелос, који се позвао на свој говор у парламенту од о марта ове гоДине, када је говорно о евентуалној оставип владе

Војна снага Совјетске Русије 1,478.000 ЉУДИ АКТИВНЕ ВОЈСКЕ 3,600.000 ЉУДИ НА СЛУЧАЈ МОБИЛИЗАЦИЈЕ Штокхолм, 31 марта. — (А. А.) Лнст »Дагенс нихетер« обЈављује о совјетској војсци следеће податке: У мирно време бројно стање совјет ске активне војске износи 1,478 000 људи, али у случају мобилизације Совјетн могу ставитн на ратну ногу 3,600.000 бораца. Што се тиче оружања, црвена војска учинила је у том правцу велики напредак, та*о да данас један совјетски пук располаже са 2.867 пушака, 55 митрал»еских пушака, 54 лака митрагеза, 6 топова за употребу пешадије и 6 пољских топова. Лист затим сиреће нарочиту г»ажњу на увоз ратног материјала у Русију, нарочито за последње две године. Тако су Совјети иупили у Енглесној 120 теииова, а у Италији оно 300 тенисва. Италија је, вели лист, излиферовапа у последње вре ме Совјетсиој Русији око 100 војних хидроплана и многобројне авионске моторе за суму од 90,000.000 лира. С друге стране, Хопандија је изли. феровала Совјетима авконе типа »Фокер«, Чехословачна 120 авиона типа Авиа ВН 38« снабдевених моторима Јупитер од 450 нсњсиих смага. Што се тиче сзмв совјетсне мндустрије изграђивања ваздухоплсв. них објеиата, она је у стању да из. баци оио 100 авиона месечно.

Г. Венизелос у случају да одлуке финансијског одбора Друштва народа не буду бпле у окладу са циљевима владе Затим је г. Венизелос објаснно да га је еволуција ситуације убе* дила у потребу слоге свих поли тичкнх странака, слоге која је потребна за финансијско подизаље вемље. Г. Венизелос је тим поводом изложио напоре који су чињени последњих дана за образовање једне напионалне владе. Што се тиче извештаја финалсијског одбора, г. Венизелос је изЈавио да он сматра да је тај извештаЈ недовол»ан н да ће влада настосати да побољша стање ствари код Савета Друштва народа п &прила ове године. С друге стране, г. Ввнизелос признаје да је финан. г.ијски одбор у довољној мери схзатно гледиште грчке гладе. За сада је — лодао је г. Венизелос — немогуће објавити цео извештај финансијског одбора, али је потребно истаки извесне делове из. вештаја из којих се види да финансијски одбор не само сматра да земља и њени управљачи нису одговорни за тешкоће против којих се данас бори Грчка, већ напротив при гкаје потребу за указивање стране фиигнсијске помоНи Грчкој. Пошто је одбацио могуНност бан. кротства, г. Венизелос је реиао до је он на најбољи начин скренуо пажњу поверилаца на садашњу ситу. ацију у Грчкој. — Догађаји су се тамо развијали — додао је г. Венизелос — да се грчка влада ослободила од свих обгвеза које је на себе узела у меморандуму упуКеном трима вели. ким силама. Пошто смо исплатили интересе на зајмове закључене у имостранству, којима рок плаНања истиче 1 априла и иа тај начин одговорили препорукама, које су нам упукене — ноставно је г. ВенизеШос — земља неКе моКи да плаћа друге интеросе, ослањајући с« са-

Програм оружања Совјета за 1932 годину врло је обиман и он предвиђа: 80 великих апарата за бомбардовање, 120 нзвндничких авиона, 342 потпуно мсталка авиона, 80 школских авиона, 112 авиона којн имају да прате пешадију 12 авиона снабдевених торпедн. ма, 63 хидроавиона за бомбардовање, 242 ловачка* хидроплана, 86 извидничких хидроплана, 18 школских хидро. плана и 16 ваздушних балона типа „Зодјак". Овај ће се матернјал делимнчно набавити из нностранства, а делимично ће бити излиферован од стране сов. јетских радионица. Совјети су у последње време набавили за своју ваздушну флоту и Један велики авион за бомбардовање , типа „А. Н. Т. 14", који је у стању да носи 7 тона експлозива чији је реон акцнје 750 километара.

Совјетскн поморски изасланик обилази италијанска бродоградилншта Рнм, 81 марта. — Шеф главног штаба совјетске морнарнцв у Црном Мору адмнрал г. Душенов и совјотскн поморски изасланнк у Италији г. Чикунски посетилн су пталнјанска бродограднлишта у Трсту и Монфалконеу. Гостн су сеинторосовали за рад разних радпопица, нарочнто за радиопнце у којнма со моптирају Днзелови мотори и турбине. Совјетски офнцирн прегледали су тако исто у Монфалкопеу два ввлика моторна брода од 20.000 тона, чнје се изграђивање сада завршаиа н који Ке саобраКати нзмеђу италијанских и јужно-амернчкнх пристанигата. мо на слабо покриК« Грчке банне, аио се Савет Друштва народа не покаже широкогруднији од финансијског одбора и не прихвати наше захтеве. Ако међународна репарациона конференциЈа коЈа ће се одржати у месеиу јулу ове годнне, буде исто онако праведна према нача, као што је то била Хашка конференциЈа и ако свет поново поврати свој правилан привредни ритач, ми се можемо надати да ће нам продуктивнн радоаи после пет година почети доносити приходе, а у том случају ми бисмо могли наставити са редовним »:плаћивш».ем за>мова. У противном случају грчка влада бриис-мгео ће избегавати свака једно. страна решен>а и прибећи ће арбитра. жи, како би моглв ла успставн фииансиј:ке могућлости * зшљч.

Албански крал> Зогу примио се покровител>ства муслимана у Мађарској Будимпешта, 31 марта. — Овламњи листови доносе вест из Тиране да је краљ Зогу примио у аудијен• цију великог муфтију за Мађарску, Хусејина Хилми, коги га је молио да сс прими покровитељства муслимана у Мађарској. Краљ Зогу радо се одазвао ово) молби и обећао је да ће ускоро посетити Будимпешту. (Време)

ПРИВРЕДНИ СПОРАЗУМ ПОДУНАВСКИХ ДРЖАВА Британски званични извештај о састанку између г. г. Макдоналда и Тардјеа Аустријски мшадстар пољопривреде, г. Долфус, излаже главне принципе преференцијаЈМог споразума, који би се закључио између Мале антанте, Аустрије и Мађарске

КРИЗА ЧЕХОСЛОВАЧКЕ ВЛАДЕ Чехословачка занатлијска странка прсти да ћс истугшти из владе Праг, 81 марта. — (А. А.) Лнст В аро дни стре д расправл»а питање да ли ће се занатлијска странка повућн из владине коалиције. У току дискуснје о завођењу такса на луксуз, миннстар финанснја је већ бно одобрио изузимање од овнх такса све годишњо обрте којн не прелазе суму од 100.000 чехословачкнх крупа, чиме ће се корпститн око 604.000 порескнх глава. При свецу томе, то још не би бнло довољно занатлнјској странцн, па ни онда када би со изузимање од плаћања такса на луксуз одобрнло и на годишњн промет до 150.000 чехословачкнх круна. — Ако влада желн, велн лист, да занатлијска странка остане н даље у владииој коалнпији, влада мора да оствари захтеве ове странке. А ако влада не буде водила рачуна о тешкој ситуацијн у којој се налази занатлнјска странка, ова Ке странка моратн да предузме крајњо мере и према томе мораћо да напусти саДЈШЊл статус кво.

Наш споразум с Турском за борбу против међународних картела опијума Ангора, 31 марта. — (А. А.) Претставници Југослозенске и турсне владе закључили су кснвенцију према којој Ке обе владе предузети ааЈедничке мере за борбу против а* меричких и европских картела ос* нованих ради нуповине опијума обе Ју земаља по врло ниској цени. Југословенсни делегат и турски министар пољопривреде приступи Ке сутра потписивању овог спора* зума. Обавештени иругови демантуЈу гласове о стварању опијумског мо. нопола и производњи опојних дрога

Растурање организација »Гвозденегарде« у Румунији Г. ЈОРГА ЈЕ ИЗЈАВИО ДА ЂЕ ВОЂВ БИТИ СТАВЉЕНЕ ПОД СУД Букурешт, 31 марта. — Полицнјске власти привеле су јуче у дело прекјучерашњу одлуку владе о растура«

Г. г. ТардЈе, Брининг, Гранди и Макдоналд, који ће се ускоро састати на конферениију о питању привредног подизања дунавских држава

Лондон, 31 марта. (А. А.) — Бри. тансии званични извештај, Претседнии француске владе г. Тардје и француски министар фи. нансија г. Фланден кренуКе из Па. риза за Лондон у недељу ујутру и састаКе се истог дана увече са претседником британске владе г. Макдоналдом. После овог састанка франиуски гости вечераће у француској амбасади, а према извештајн>\а из Париза, изгледа да ће на ову вечеру бити позват претседник брнтанске владе г. Макдона^д. Разговори између француских и Оританских државника наставиће се у понедел>ак ујугру и са британске стране, поред г. Макдоиалда, у разго« ворама ће узети учешћа још и британски миннстар иностраних послова сер Џон Сајмон, британски министар финансија г. Невнл Че.мберлен и британски министар трговине г. Р 3 "скман. Г. Тардје је позван у Лондон да расправља са британским државницима о питању привредног подизања подунавских држава, али с обзиром на антуелност других важних међународних питања. у ксја спадају и питања иоја Ке бити на дневном редну репарационе комисије у Лозани. вероватно је да Ке за време боравиа г. Тардјеа у Лондону француски и британски државници дискутовати и о другим питањима. Г. г. Тардје и Фланден намеравају да се у понедељак после подне врате у француску престоницу. »ДУНАВСКУ ЕВРОПУ ТРЕБА СПАСТИ, А НЕ ОСВОЈИТИ« Будимпешта, 31 марта. — (А. А.) Коментаришући г. ТардЈеов план о привредно.м подизању држава Средње Европе, мађарски професор и Један од пионира дунавске идеје, г. Хантос, вели између осталог: »Не иде се за тим да се освоји дунавска Европа, већ да се она спасе«. Затим г. Хантос доказује да интереси Немачке. Италије и Пољске у Средњој Европи нису само поли. тичке ппироде. ^ко је дунрвско тржиште релативно најзначајн^је за

Пољску, која је просечно између 1925 и 1930 избацивала на то тржиште 25 од сто од свог целокупног извоза, оно исто тако извози 11 од сто од свог целокупног извоза и за Италију од чијег извоза дунавско тржиште апсрбује 7,5 д сто. — Немамка, Италија и Пољока наставља са својим излагањем р, Хантос — хоКе да су сигурна да њи хова слобода акције и њихова трго. вина у дунавским земљама неКе наиКи ни на наиве препреке. Те земље би могле себи то да обезбеде на наје фикаснији начии путм једног угово ра, којим би се савез пет дунавских држава обавезао да неКе спуштати ,или да неКе подкзати царинсне тарифе које највише интересују три суседне држаае. Тако би се и без преференцијалног режима могло обезбедити истовремено одржавање садашњег волумена размена с једне и укидање постојеКих царинских баријера с друге стране. Тако би пет дунавских држава замениле претерани протенционизам једним умереним заштитним системом. «ЧЕХОСЛСВАЧКА МОРА ДА ПРЕДУЗМЕ МЕРЕ ПРЕДОСТРОЖ НОСТИ« ГТраг. 31 марта. — (А. А.) Лист На родки политика« вели да Чехословачка мора да предузме мере предострсжности против планова исји се однгсе на Средњу Европу, пошто дунавсиа федерација, ма каква она била, не би обезбедила Чехосло. вачиу према Немачкој. Чехословачкој требају савези са великчм силама и са државама којима је у интересу да Немачка не загосподари над Југоисточном Европом све до Бсгдада. Једна танва нонстелација, вели лист, прсузроковала би нове ратове. — Али услов да Чехословачка буде опоосбна да уђе у једана танпв савез, додаје лист, састоји се у тгме да Чехословачка буде јана не само са војкччког гледишта него и у погледу сеоје унутрашње политика* Француски парламенат изгласао је протокол трговинске конвенције с (угославијом Париз, 31 марта. — (А. АЈФранцуски шрламенат усвојио је законски нацрт којим се одобрава протокол придодвт француско-југословенској конвенцији о трговини и пловидби од 30 јануара 1929 године.

Кнез Штаренберг продаје ве^и део нмања да плати дугове Бвч, 31 марта. — (А. А.) Према ; пнсању лнста 3 о н ун д монт аг јцајтунг фнпансијско стање вође а>-стријских хајмвероваца принца Штаренберга, врло је рђаво и његови дуговн нзпосе око 4,000.000 шилинга, од које суме принц Штаренј борг дугујв 1,000.000 шнлинга на пме заосталог пороза. 1 ' 1 I -заа. |

Г. Јорга њу свих оргапизација »Гвоздепе гар. де«. Прилико.м растурања ових организација н претреса у друштвеним седиштима, пронађена су многа документа, која јако т^рете вође организације. Како данашњи листови јав.гају г. Н. Јорга, претседник владе, изјавно јв да ће све вође бити стављене под суд због тога шго су припремалн про.мене у земљн аутем револуције, а нарочнто због приређених немира прнлнком избора у Јашију. (Времс)

^ 1 V Ј § Кнез Штаренберг Да бн створио могућност да одговори својнм најхнтнијнм обавозама, принц Штареиборг сазвао је код ј својо мајке, приицезе Штар^нберг, поролнчпн савет, на коме је регаено да св прнступи продајп једне троНнно прннчовог пепокрстпог пмдња, тто ће му отприлнкв донетн 1,000 000 шилмнт

Вихор пешчане буре бацио је иа земљу једаи француски авион на линији Багдад -- Дамаск ПОГИНУЛИ СУ ПРЕТСЕДНИК КОМИСИЈЕ ДРУШТВА НАРОДА ЗА РАЗГРАНИЧЕЊЕ ИЗМЕЂУ ИРАКА И СИРИЈЕ И ЈЕДАН ШВАЈЦАРСКИ ПУКОВНИК Лондон, 31 марта. — (А. А.) Јавл»ају из Багдада да Је францускн авион коЈи недељно Једанпут вршн службу нзмеђу Багдада н Дамаска прнликом Једне пешчане буре у тренутку када Је прелетео преко пустиње претрпео катастрофу. Авнон Је вероватно летео веома ниско и заЈ хваћен пешчаном буром бачен је на I један пешчани брежуљак, коЈн се налази двеста миља далеко од Багдада. Пнлот н механнчар, оба Француза, н путник швајиарскн пуковннк ДеренЈе, претседннк комисије Друштва народа за разграннчењс нзмеђу Ирака н СнрнЈе. погннулн су. АЗИОН НИЈЕ ИМАО БЕЖИЧНУ СТАНИЦУ Лондон, 31 марта. — (А. А.) — У вези са ката-трофо.м француског авнона, која се данас деснла неда« леко од Баглада, накнадно се са^наје да по своЈ прилиин по.менутн ааноа ниЈе и.мао бежичну станицу услед че1~а није могао бнти обавештен о пешча« ној бурн која му је ншла у сусрег.