Време, 01. 04. 1932., стр. 2
Стрена 2
Петак, 1 април 1РМ
КонференцИја беогоадскмх Ужм. м®*а. — Удругге&е >'аигч4в& у Беогрвау сАлва-то је оппггу жонфвревшсу боогр*Д«Е1 Уаснчааа за ве. делу 3 о» *- у 4 н по чј»оа гто полнв, у хотелу Брнстол. на којој Ке се решавата саво ла се помогве В>ЖХидОМ рОноОМ ВШЈ.
Одлсжене трие у Бесграду за 24 •прмп. — Дунавско коло Јахача ><Кнез Махашсс обазаштаАа соаственнхе трвачкжх грла, да трке ј пролетњег сестааха моћв отпочетн према >~герђеном распореду 10 апрнла због воде н рђавог вре-, ме&а, већ 24 апрала на Цзетн. лра.њз рововн о& улнс грла у трке о^та^у на сназн по пралнлпаку н 0бјавАе*ј0* раосораду. ❖ Предавање проф. ДвсрниисвиЦа. — 1>зог пута г. Д5орннж >знћ говорнће о Соннозн и Гетеу. Пг#1аваље 1е се одрхатн данас у петаг, у саан Друге мушке гш«па,зц.е (Поон' гареоза-. Почетак у 18.15. Садржај ©вог предаваља: У чему је основно звачење н Јсдвнстзена величнна Гетеова ганн^.? — Уметннк жавога, песни^, ФалозоФ, еаутах, н дрхааннх. — Која Је »лоока фллоаофска н релнгноаса нде^а чатааог Гетоова жнвота? Чнтање Спннозе аотеара очж Гете-у. — Лнчност н »начење Солноонно. — Суштнна Сотаознне филозофнје н трагедија Јпннозе - човека. »Младн н старл« Гете. — Шта нама данашњнма заа1н Гете? * I Четврта пролекна кзлонба слингр Ских и вај«р:них радова југосло-1 •внских уметника. — Удруа;еље прн:ате.1>л >*метн>:тн »Цзнјета Зуворнћ« прнређге под Внсоком запггнтч»11 Њ. Ввс. Кпеза Павла Четврту пролећну нзложбу с.тиварскнх н вајарскнх радоза Југословенсхнх уметнка у Уметпнчком павнл .ону у Београду. Изложба се отвара 8 маја 1063 г^з На овој нзложбн могу учоствоватн свн уметттнтти којн жизв у Југосл&внјн, вао н онн јутословенскн уметннцн, којн бораве у нностранству. Појединн уметннх може послатн вз;анше 4 рада. Радовн се ша.гу са попуњеном приј&вном листом од 15—22 алрнла. На полеђннн сваког рада треЛа ставнтн адрееу уметннга н назнв рада. Радовн коЈн су већ једном нзложенн у Београду неће се прнматн. За радозе у птпсу тлружеље не преузнма одговорност. ЖелезнЈГОсн транспорт плаЛа удру жење. П^и;авне лнсте могу се по. днћн у Уметннчком павнлону. Сва оЛаввштегна даје лнховНа сех
1сдан музччки јубилај ДВЕСТОГОДИШНзИЦА КОМПОЗИТОРА ЈО СИФА ХАЈД НА Уметник, који је, према тврђе^у наших научника, био пореклом из Хрватскв
пнја Улружења приз1те.1 .а уметно-
стн »Цвнјета Зулорићс Уметничкн павнљон, Београд. *
Равно пре 300 годнна рођел је Једаа од највећнх хомиознтора Јоснф Хајдн, за кога тврде лд је пореклом Хрват, унух једног хрватсхог досел>еанка у Бургенлааду. Двестагодншљнга ро^еља ХаЈдновог прослав.1>а се овнх дана уз ннз великих сеечаностд у иелом свету а соеднјално у АустрнЈ«. Ј осн Ј« ХајЈМ роћен Јв у Рорау на ЛаЈтн, у Доњој АустрНЈН, нзмеђу 51 марта н 1 апрнла 1732, као снн једног ковача н колара у Хајнбургу. Већ у раној младостн он открнва велнкн музнчкн талеаат, и у осмој годнив постајо члан *ора у бечкој катедрали. У селамкаестоЈ поднпн га отпуштају, због мутапнје. Он тада гостаје пратнлап неког Порпоре, којн је бно улнчни музнчар н певач серепада. Ади. Хајлн истовремено настав.га своје музичке ст\дпје и, под утнпајем Баха, почпње да ствара п сопствене композппнје. Порпора га је првн увео у нсторнју музике н у познавање позпатнх старпх музнчара. Исто тако он га је упознао н са ивкнм мопвнама, опепнјално са бароном Фон Фннрбергом, воме јв Хајда дооннје н посветно своју прву већу комттозианју, квартет у Бедуру. Од тога доба Хајдн поч1п»>в жнво да компотгујо, н веК за неколпко годшта оп нма саврптепу н прву своЈу помпчну оперу »Хгомн ћапо«. 17л$ прнмљен вЈ. иа протокпнју свога мвпепв, за капвлма.стора ком граФа Морпина у Лукавпу, у Чвшкој. За Морпнна је Хајдн наппсло своЈу прпу снмФоннЈу. Две годнае допннје Хајдн поотаје првн капелма»стор код графа Естерхази?а у АЈзентптату, у Бургенланду. Ту Јв остао све до 1"90 годнне. а затнм Јв лобио годншњу пензнЈу од 1400 талнра. За време рада код ЕстерхалиЈа Хајдн Је, према сопствопнм речнма, морао да се трудн да буде »орнгнналане, како Је тражно његов посло. давап. 17»о еаглескп виолиннста Сало. моа позвао је под сјајннм условима Хајдна у Лондон, где је нмао да днрнгује шест својпх нових симфо нија. Он постаје у Лондону веома омиљен н, после оообнтих успеха, добија титулу доктора Оксфордског универзитета. За време свог др>тог боравка у Лондону. 1704/95, Хајдн бнва дочекан триумфално. Њвп>ва е.тава. стечеиа у иностранству, доноси му сад велнги углед у Бечу. Он попово преузнма вођство пеноми. ране ЕстерхазнЈеве калелв. Из Лонлона доносп н лва иова ораторнја по текстовнма свога пријатеља, ба-
рона С-внтева, а по енглескпм мотнвнма. 1797 компоновао је Хајдн п познату аустрпјску химну. Као комлознтор Оио је све ервме свој« долатиостн у капвлн, и на стрмнм полорнииама. веома продуктиван. Компоновао ј« разне снмфоннје, квартете, трна, опере. службв, песмв ■ орато. рије. гоЈнма је освајао свв талашље музнчаре и утледну музнчку п>*блику. Његову »СтаСат матер» узво
Јосиф ХаЈдн јв Хасв за интерлретацнју, а «Коа. сер опнрнтнел< нз Иариза поручила је код Хајдна шест снм<1)онија. Ком-
блаженнјН од Моцартж.._ НиЈе могао сав умрети.... На његовоч првом сробу,, у Бечј, ансало је: 1^'от отпч тогш... (Нећу оав умретм!) * Од куће онрома* ћаво, младв Ха;дн оост^в «невап«-слен< воћ у с»ојој о-га-чнавстоЈ годани. Био Је десет поднна у арквеиом 1ору у Бвчу ... али Јвланае^в дође несрећа од саме цар!ше МарнЈв Терезије. Царииа Је у КлостерНојбургу слушала његово певањв н на. ; еланпут неваловслно аавртела главом. То Јв бнло довољно; њвгов глас је «му•Пфаос, и он је отпупгген нз хора. Управа иркее Светога Огеввла нзI баиила га Јв иа улнпу усред зиме.... ; Нома гласа, нема места!.... 1 Жнвот рокогоа бно Јв нсто тл^> ) ивчи.тосрлан као гато је н сад.... И ј младн ХаЈда по^е ноћу по Бечу оа ј уличннм м\-знкантнма да отпвва по неку оерлналу аа форшгт>- нлн пе. десет крвјпара..„ Кан је дошло пролеће Хајдн поће У Мариаиел. надађгћи се и ће тамо код свештеннка вешто заглужити. Алм и тамо су хтели да га одСиЈу.. — ..Штв? Црквени певач? Једнако Долазе такви аумповм из Беча и хоће Да бу*у црквени певци... Одлази! Ипак се млади човек иије уплаижо. За провници|у ћв легое глас Јога ие. огго вредети... ...Запеаао је соло... Допао <е. Уго. стили су га^у Целу само т{т дана, и
» ■ , М Ј I ^и.чО ТрИ поиовао јв у свену 104 симфониЈе, <М ј је „ц ви0 >к тот хасаоиЈа, 16 оперскнх увертира. 20 ипак. леп. клааирскнх вониерата, о виолннскнх 6 за виолвнчело, 77 штрајквартета, зз клавнрних триа, 30 агграјхтрна, 12 соната за клавнр н внолнну, за | зитету иаводи се Ха)дио1о „Створе-
То Је било око 1730 годиие... Сад видимо сасвмм жругу слику...
27
марта 1808 голине иа бечком уннвер,Ств( н>е света", иееоди св на италијанском језнку... ОваЈ славнн ораторијум имао је |ош иа своЈоЈ премијери, 19 марта 1779 године, огромног успеха... То је, у исто време, оесмртио дело вслуког композитора. Од 19 марта 1799 годиие ХаЈдн по-
клавнрске сонате, б дуета, 17в вокалжнх компознција за баритон, & конаерата, м отере, 14 црквених служби, в свечаних служби, ч теле. ума, 1л оферторнја, 38 песама (ве* ћнном внглеских, уелских и шкоттт^тлг, в ,. оп ,. л СТ *Ј* богат човек, са сталиим годишново^ № —Ки ГмГЛ%"«орТЛ^о?°и спиа. У симфоннјама нсппв нов кри «, с , аг .окпкмтор,, «и.ж«о саметод обраде, тако звали »тематскн м0 800 форината- И сад, кад су израд« (распарчаваље осповне теме у водили иа италијаиском Језику бе. снтнв мотиве). ј смртии ораториЈум, комловитор је био ХаЈдн Је умро 81 маја 1800 у Бе- ! предмет највише части... Доведек
чу. 1620 љегово тело Јв првнето у Ајзенштат, н сахраљено у БогородичиноЈ вапелн. ОД УЛИЧНОГ ПЕВАЧА До НАЈ. ВЕЋЕГ УМЕТНИКА СвОГА Д06А Јоснф Хајдн.... Бетовенов учнтел, ма да коларев син, био Је веома срвћан понео Је чак и налимак
на универаитет у киежевским колима, унели су га у салу, где |е сео поред кнегиње ЕстерхаЈи... И ту, кад |е старац осетио промаЈу, клегиља је скинула саоЈ шал и аавила му оКо вра. та... Сад су и остале даме пришле. и своЈим лепим и елегантиим телима на. правиле заштитии аид... Послв првог дела »Створења«
«Срећни ХаЈлн«.... И за живота, па 1 прнређенв су отарпу нвзапамћене и лооле смртн био Јв срећлији и овацијв... То Јв сувишв.« Ов пла- теону..
Че.~ Слављев је и »преслављен«.. Не може више да излржн... У том часу прогура се јвдан чоаек са својим мркнм лццем н л>убн Хајдна у чело и у образе... То је био Лудвиг Бвтоввн. коЈи се инЈв никоме никал ПОКЛОННОПосле ових Бетовеиових полубаиа Хајдн Је пошгао руке у вис. као ла )в хтво ла благослови целу одушевл,ену салу н отншао... СМРТ У НАЈВЕЋОЈ СЛАВИ Ово је била кулмиИацнја компознторове славе. После године даНа прнблнжавао св његов крај. Наполоон, којн је ушао с војском у Беч, поставл.а почасну стражу пред ХаЈдновом кућом... Кад је прв стала пал,ба картеча, рекао је сво)нм укућаннма: — Нншта вам се не може догоди ти онде где је Ха дн! Кад је у мају 1809 године умро, □ред његовом кућом била јв дво отрука отража: бечка грађангка н стража францускнх војника... Таво се впеоко била »опела лепа лнннЈа његовог живота... Од глад* ног Хајдиа до овако славног »омповитора; од отпуштеног црквеног певиа ло уметника, прод којим ]в друштво пало на колена; од улнчног музнканта ло суверсна музнке.. Он Је чвсто подвукао ла су му од неволе бнла крнла нзраела. Њего. ва слава тирнла св по целоЈ Европи... У Паризу се наволи његове »$1ађа1 та»ег«-. његове снмфонн 1в« За свој ораторијум бсћор?ип^ аахвалуЈв своме боравку у Лондо ну«. Славв га Мапрнл н Каднц као што га славн његов БечПРОСЛАВА ДВЕСТАГОДИШЊИЦЕ Од другог дана католичког Ускрса, од 28 марта, па до данас, у Аустрији, отацбини великог компооитора, приређене су многобројне свечаности, поводом двестагодтин»ице њего. ва рођеаа. Јету од ових свечаности у Рорау, у месту рођења Јосифа ХаЈдна, увеличало )е н присуство претседиика Аустријске Републике и готово иеле аладе. Овом приликом на куК>- т коЈоЈ се Хајди родио посгав *еиа Је спомеичгпоча са ликом слав иог компоаитора а у месмој цркви иаводила се н>егоаа »Терезиен месес На данашњи даи, | алрила. иавршује се равно два века од рођен»а овог сувереиа музике Његоаа де.ча 1ош живе и на таква дела мнслио Је ХораинЈе кад Је писво: »Нећу сав умретм«... За Моцартов гроб пе ана се, г Хајдн сад почива у иркви, у Пан
ПОЗОРИШТЕ
Премијера »Катинкиних снова« I. Тодора Манојловића у СПлиШу
Успех ^Катинииних сиовас иа спл итсисј биии Две нритичарне; г-ђе Милица Ко стић и Шнурла-Илић Прослава гђе Анв Дорјаи и Љуби це Јоввиовић
Сцека и» Јругог чина »Катинхиних снова*
>Катииииим сиови. у Сплиту. 13 марта. — давана Је у Сллнтском вародном позорншту, под управником г. Коњовићем. премијера друте драме г. Тодора Манојловића, «Кативкнни сновн«. Насловну улогу Катинсе играла )в гђа Драгнћ, бивша чланиза Скопског нвродног позорипгга. пеоннка Караулића г. Томислав Танхофер, јелан ол најбољнх глумапа и реднтела трупе г. Ко њовића ^иааче позпати кљижевник) Мнау гђа БарловнК, манихирку гћа ВуЈић, Памелу гђа Лепосава Јовановић, принпа Тедија г. Лајтнер, сликара «1омнћа г. Гамза, келнера -Ђубипгу г. АЈваз итл. Режнрао Је г. Апа Гавриловић. Г. Тодор МаноЈло. вић, који Је присуствоаао премнјери. био је бурно воздравлен ол мпогобројве нублике, а од страае Оо*
пгтине
та Спл
но Је венац
свежнх лаворика. Претставн је присуствовао бан г. др. Тартал-а н арет. селпик Општиие г. др. Рачик. Чотири дана пред премијеру г. Малојловић је у позорипггу, ва матинеу, одржао Једпо предавање о својим наворима о дите^атурв ■ позоршцту.
»РСатинкини снови« следују као друга драма г. Манојловића иа савременог нашег животв. Док Је у првој драми г. МаноЈловнћа, »Центрнфугалном нграчу, воЈв Јв сЈајно успео у Београду, више лирнзма, у »Катинкиним словима« има више реалистичких акпената. «Ј(атинкв нн снови» били су већ готово у припреми у београлском Позоришту. али су, стицаЈем околности, нажалост отпали, н тако Је премнјера комада Једног бвогралског писпа. ко;н Јв одлитао усгво првом драмом баш у престониии, морала да се даје у I Сплиту. Међутим, то ни паЈмање ниЈв ослабило њене шансе. И по приЈе| му кол публике, и по напн^има крвтичара, г. МавоЈЛОвић Је у Сплиту доживоо нов н значајан услсх. Значајно Је, ла су о његовоЈ драми у сплтггском »Новом добу« писалв две женв, две књижевнипв, гђа Милипа Костић-Селем и гђа Вера Шкурла. Илић, и да су свака на своЈ начин осртилв топливу тог ввдро и лепо писапог комала вз београдсвот живота. Гћа М. Костић-Ссдс« пма« оаако;
Ова трн женска лнпа у Катники. ннм сновима са позадином фриаер. ке. молискнње, >-метннка, боема н малих радиица добро бн дошла бео градскоЈ публваи. Ндје згорега да човев по во>н пут, а нарочнто кад се сам себн ливи, стане ггрел оглелало, ве да вспнта боре, већ оно мало срце што чува често чело. Тетка Агапија, Рокнићка и мала Катинка живд су прммерн тажве потребе. Лепа је н мнла девојчниа Катннка, та мала раднипа и аалуб. I љвна саЉалтша. Њене екзалтаанЈе лнрскл су дирљиве, нарочшх) кала долазв за кљигом песама знамени- 1 тог Караулића. Којом узбулливошћу она преноси расположењв не само на лакомвслеиу маЈку, вЛ и на резервисаау тетка АгапИЈу! Ко- ! ју занесеност њеио срцв осоћа! 1хако Јв она сама собго* г«рда што вде улииама н у кљижаре са Караулићем. Каква Је њена радост иала лол&зи са поклои.виом кн>к. ј гцм1 Кдјсо пала као тежак ледаа' <ен разочаран>е на њему млалост, кала увића ла чувеии песиик ј
под розетом св>»га високог ордена као и многи други нвма сриа, него жанџе коЈв похлеоио пеп^ју дево. Ја*е онове. Саасо, срећом, Катннка јв рооно млала л њвио бућење кз
Сџена и« *Катинкиних счс*а< (3 чин: а-ђа ДрагиН и д. /оеонееићј свсла јеоте бол, адн ве може да буде трагнка. Катшшвш сзЈовн деггахдж Сж бјл
градскв Катннхв коЈв расту у топлом крнлу тетка АгапиЈв, а на Улицв суорећу гооподу са веговании лиием н рукама н ужареннм мачорским очнма. Те младе девоЈке сусрећу онв ловпв лвпотанв који ввчито мласкаЈу отужне фразв Лубавв онв ловив којн руввним уебуђењима Лотичу рамена, руже и чиста уста непробуђеннх радовналииа, да их после збуљене, оставв. Зато још једном да нагласнмо да јв штета птто Београлоко позорнште ниЈв прибавпло себн усгвх овог комала. А успеха Јв н Београд. ска драма тако жел»на. Г^а Шкурла-Илић упоређуЈе Кр. лвжу в Манојловића као два раали. чита литерарна дејца у нашој кљижедаостн, спецдјалио у драмн, и налази врло оригиналнв терминв за ту разлкку, специЈално уволвко се то тнче Крлежинв «Леде> и Маној. ловићевих сЈ^атитшших снова« — Крлежнна жела и МапоЈЛОВнћвва девојчнца разочаравају се у својлм оновнма. Ала док је Крлежа ваада у малштрому ала, док не можв н неће да внди простоту. искреиу доброћудноот малих л,удн. нитн 6и њему нкад моглв да призаоу палачжгм тет %9 Агапнјв, дхгтао св комедиЈВ Маноровића рађа плавв дал. а некн младв стулент »бог великв своје младоств вскрево »го»орн као пеоннх« о лепоти авленвх лалматшсаих острва. Огудент по. слв аола сата веће вматн аа оребиЈеве парв, арвварнће двводу, &в гова оивала лубаанкца к>-пвће му воану карту, ах шта аато, рађа св даа в пеаа младост, ■ ннгдв веће бигн цнниама Иза њега остаћв Једал орошаи свежв убранв кестенов цвет... Крлежа Јв полор бев дна, а овлв Јв свв на сунчаној површнни. То што Катинка оиђе саааи пут аа Јвдну степеикцу «а ннже ниа својв кулв од карата, то ивјв Саш тако тра^н^жо. Само мазо дирлнео. И дсж је претставник здравога р&зума у >Леди« гр>-бв оиник, хох штаплер, жсиохар и липломата, овде јо то широкогруда тетка Агапн^а, са својнм »слаткнм од ружа«, којв чува аа велнке даае. Дрк Крлежнна комеднЈа свршава блвтом удвчвв простаггуииЈе, Мачој ловнћвва саршава ђурђевдансквм У. равком. Доа су Крлежвив кариаатуре г^чеви н пкилв варанов, ту су карикатурв врло дахе, Јвдва ггриметл.ивв кштура.
Г ђа Дорган
Повлачећи аву линију где ана можда никако а наЈв на месту, Ја нисам хтела да кажем да Крлежа ниЈе најдубл.н ваш мволиои, вајболииЈи наш грч, наЈЛ>л,и наш пасац, иаЈкр >ттнвЈв. вако\аЈцрље наше слово, нити кажем да исторпја, простнтуцијА, изрибанв подови, улаја из рачуна, прел,уба из идеалнзма, иису жиеот. Свв Јв то живот. али и ђурђевданскн Уранак Је в сто тако живот. Л.ваиесегппоголиглњицл 9-ђеДорУвв. — У уторак, 5 априла, у Скопском народпом поворишту, прославиће лсалесетпетоголншњицу свог уметничког рада г-ђа Апа Дорјан у Блумовој »Пу* ковско) кћерци«, са мувиком Доннцетн^а Ова популарна оперета имала јв успеха на свима нагпнм ввћим поаорницама, н залржала се ма да су њев стнл и њен њев ромаитнзам помало арханчин. У Скоплу »Пукопску кћ«рку« режира г. Ј. Срдановнћ, а диригује г. Рајхенић. Пре прегставе г Паратов пгваћв арију кнева Шакловитог нз Мусоргскове »ХоааншЈогве«, а г-ђа Архипова арију иа Мем рберове »Днноре«. ♦ Трилесетогошањипа 9 -ђ* Љубиш /овановић. — У недавно основаном позоришту Врбаске бановнне у Бањалуии прославиће б априла г-ђа Л>убица Јовановић трндесетогодишњнцу глумачког рада, н то у популарно! »Чикнној кућн« од Мјесннцког. по преводу Јаика Веселгтовића. Рехнра сам >иравник г. Д. Раденковић. Г ђа Јо> ваповић прослав-м па премвјрри тога комала. Г ђа Јовапопић позната луги низ година по свом врло сапесном н обилпом рал>' па раллнм пагпим позорпнцама, прво путу\у• ћпм а доцлијв сталпим, где јв креирала цоо ниа рола у рааним репортоврима, алв већином у вацв-
Г-ђа ЈовпновиК
Нлоое
Јованча се зажелео— — Г. Никола Гошић одлази на иостовгње у Бању Луку. Не треба много разбн |'ати главу око тога шта ће он тамо играти. Треба се само сетити да је г. Душан Раденковић постао управиик бањалучког позоркшта и да се отада мно« го ређе даје Нушићев „Пут око све» та" у београдском позоришту. Одне« куд, свет је стекао убеђеље, да Никола ГошиК као Јованча мало аначи без Душаиа Раденковић« као „Човека са ћогом", популарног црногор« скбг глобтретера наше биие. И, да видите, свет није баш гако дадеко од истине. А кад је управничко место, где је да је, повукло г. РаденковиКа да развргне овчј симпатични диоскуризам, некако |е Никола Гошић нелагодно осећао ту ооделу. Што кажр спортисти, били су већ јако уигранн, на|бол»и драмски дует што смо га икада имали. Не иање је, наравно, осетила то и публика. која Је на њих звојицу била навиклв, као што |е у биоскопу навнкла олавна на Пата и Паташона. А недај Боже да једном Пату понуде место директора Уфе.. Паташон би, снромах, умро од бола... Али, ето, Јованча и Човек с ногои састаКе се. И, као некада, заиграти у „Путу око света". И све Ке бити по старом. Само, недостајаКе Маћзрииа Жанка. А она, зна се, тешко се креКе нз Скадарлије. Загоиетка постојн само у овоме: ко се кога аажелео, Јоваича РаденковиКа, или ГошиК Човека с ногом? Јер, ооојниа су и сувише гордн да би го изрекли, а ипак се неко зажелео. Или )е среКан случај посредовао, иа* пример у облику — Жанке. ♦ Савет. — У Једном стржов* по сланству у Београду влдда веома демократсаи дух. Ту мииистар дели чешће врло прнЈателске савете свлм служител>у. Као, наоример, овомад, кад Је једал гослодин предао служигаљу своЈу вмаиткарту, иа коЈој је стајало само име и презиме, аа страице, наравно без озиаке професнје, безначајно. И ма да посланих ниЈе 9 го време примао, служител Је чове» ка најавио. Овај Је мало био и иаишао После посете посланик Је поевао служитела н упитао га: — Зашто сте овога човека прија* вили иако ннсте змалн његово за. намдње? — Изгледао Је врло отмеио. Нов сако, чист, брилнјантн... — И само зато?_. Да вам дам спе-» један савет: тај човек није био отмен по мом мишљењу ни из далека. — Извннте, екселеицијо, а ашгго? — Зато што Је имао тамио одело и сасвим светле цнпеле... Служитељ Је био мало изненађеи н истраживао, као да Је хтео да провери ту отмеиост. И, кад Је сазнло ва сјаЈну професију »неотмеиог« то* соод^ша, он се силно чудио речима свога мииистра, мада Је налазио да је он сасвим имао право.
Они мали, — Постоје оав малв праоате.ЂН животнњгша у нашео« Београду, онн малн, којн нвсу члаиовн Друпгтва за ааштиту жавоти. ња, па влак сматраЈу да аиају ефи. касгпгје мере. Тако, један господнв ноји због ишцјаса по цео дан седа поред прозора у Крал,а Петра улици, удврн једног Јутра парчето , 1« лрвета враттцв коЈн Је доскакутао. Заболело га. У близини се Јвдал чопор дечака играо футбала лоптом од крпа. С>традан Је гооподни са ишнјасом имао разбијен Један прозор. Прекосутра, опет је дошао Један врабац. Господин је из прикрајка цилао право у главу једном спремљеном каменниом. Увече два прозора... Јуче изјутра, при пролазу, господин са ишијасом опет је на прозору. Један пролеКем освежен врапчић врда око оквира на неке мрвиие. А господап са ншнјасом разнежоно топа: »ходн, снно, одн, одн...« ♦ КуЈие. — Београд.-ки гурмани су рибице које умешно хватају разне кујне и кувгри безбрбЈиих београдских рестораиа И, као лравим гурманима, њима увек мора да се сервира нешто ново и интере.антно, по могућности чак мало и оригинално Било Је већ и турских кујна мађаргких, бечких, францу.ких, енглеских, Јеврсјских, руских. орпскид, словеиачаих, немач. ких, италнјан:ких. Али, ових дана до. билв смо једну нову и оригиналму. Нз проче.гу дословно пише; „првокла.на гурман.ка пречан.ка руска кујна"Знали с.мо да су Словени по приро. дн не.ложни А.ти, да су бр»ћа Руси, и у емиграцији, и то у једноЈ земл»и, то.тино несложни да су поделнли чак и своЈа Јела иа две сфере и два укуса пречаиски и српски, то нисмо могдк ви слутиш...