Време, 01. 04. 1932., стр. 3
Страпа 4
Петак, ! алрпл 1М>
ПЛЕНУМ ТРГОВИНСКЕ КОМОРЕ изразио је јуче једнодушно жељу да се коморско подручје не дели Пленарна седница Београдске трговинеке ко.море за месец март 1932 одржана је под претседништвом пр. вога потпретседника, г. Л1иханла Л. Ђурића. Пленум је једногласно одобрио завршне рачуне за 1931. Главни секретар Коморе, г. Мародић, поднео је пленуму реферат о конференцији претставника Миннстарства трговине и индустрије и прет ставника свих привредних комора. КомОре с консултоване о питању до. ношења уредаба, правилника и др>*гих образаца по разним одредба.ма новога закона о радњама. Чланови Коморе нз унутрашњости тражили су тумачења и објашњења појединих одредаба новога закона о радњама. на које дао одговор главни секретар г. Мародић, а сем тога учинилн су и поједине примедбе на почетак примене новота згкона од стране власти. Нарочито д>га и исцрпна дисжусија била је о уредби о коморама. Г. Никола Стојил>ковић (Лесковац) истиче значај Београда као привредног центра и сматра да престоничка к>->мооа има специјалне задатке, које друге коморе не могу имати.
ДРУГИ ЗБОР АКЦИОНАРА ПРИВ ЉТЕГОВ.ШЕ АГРАРНЕ БАНКВ
&
о
Г. Ђуркћ
п, а. б, — банка југословенског земљорадннка и задругара
Јуче пре подне, у иабавл>ачких задруга, одржан ;е годишњн збор акцнонара Лривнлеговане аграрне банке Краљевине: Југославнје. У целој прошлој годннн одобре | но је 8,553 хнпотекарна зајма у нз носу од 181,921.-50 динара. Банка је, у знатној мерн потпомагала в развнјање задругаротва преко задружних зајмова. Прн томв Банка се руководила начелом да подједнако поступа према свима задру ( гама. То је несумњиво допрннело да се. стање задругарства код нао поправи. Према податцнма, којима управа Аграрне банке располаже на крају прошле године средства обласних пол>опрнвредннх задруга у земл>и попела су се на 55 милнона дннара. Отварајућн збор, пре-хседннк Прн внлеговане аграрне банке, г. др. Богдан Марковнћ, предложио је да се са збора упуте поздравнн теле грамн Њ. В. Краљу, претседннку Владе г. Петру Жнвковнћу н Минн стру пољопрнвреде г. Јурју Деметровнћу. Овај предлог збор је једногласно прихватио. ТЕЛЕГРАМ Њ В. НРАЉУ Текст телвграма, којн је упућев Њ. В. Краљу, гласи: Акционари Привилеговаие аграрне банке, санупљени на свом дру-
Говор прстссдника г, др. Б, Марковића *.) На јучвр ашњем абору одлучено је да св иапитал баннв допуни до 700 милиона дииара палатн Саввза
Б Е Р 3 Е
Фуита у Београду; 21333 Франзн у Београду: 222.71 Долар у Београду: &543.15 Ратна штета. 225.Аграрна бгнна; 250.—
Београд, 31 -мапта Т^иденција динара чврста. Од стра ких девиза чвршпи су Лондон, на идеју о стварању Аграрпе банкс ! Н>у ; ори, Праг, Амстеодгм, Берпрекасно двпмо. Се.ч тога, 700 мили.; и За р шава , Ссгале деЕИИ су
она динара било је мало да се пружи ,
попустиле.
неопходна помоћ нашем сељаку. ја ; ^ V' Гтл „ л верујем да би данас Аграрна баика 4 од рађ ®Д ° У П ° имала 3—4. ми.тијарде дапара. м је | 40 ' Е0 « '^лучака, 115.000 дина. била основана још 1923 године. _ ра к 0 *-)Ја се противим томе да Аграрна 7 , од сто ишао I® "° 54.50банка даје з.\мове на хнлотеке, без | закл.учна, 73С0 долара), довољннх пнформацнја. Јер, ак<». а Селигмаиов 7 од сто по 54 (2 тзко пстраје, једнога данд Аграрнч ' _ заиључиа. 2000 долара). банка постаће један велитси лосед- " атна штета промпт рађена јв по кик н напушЛе своје трезоре тапн- . 226—224 < 400 номада). јама. Да би даваље зајмова било Аи4Н ' е д грарнв привилегованв бан пгго ефнкасннје, треба доћи у до-1 ке ишле С У 00 250 (41 комад). днр са сељаком, а потом ставити ДЕВИЗЕ И ЕФЕКТИ У БЕОГРАДУ
Са скупштине акиионара Привилего ване аграрне банке: претседништво
сто време, треба пазитн н на то да мере, које се буду предузнмале, не буду од пггете по земљораднпчки креднт. ЦЈто се тнче кредитив политике Аграрле банке, замерато нам се што развијамо хкпотекарни креднт, а занемарујемо опај други, земљораднпчки кредит Тај факат, господо, не стоји. Аграрна банка је створена да помогне селлку, да му пружи креднт. Мн смо морали да дајемо и хнпотекарне кредите, вато, што Јв то била стварна потреба. Извосна
Она треба да нма ватико н ј&ко лодручје. Ако се нз будн којих разлога њена тернторија не може пр«>ншрити, императивна је потреба да се њена данашња територнја, апсолутно не цепка. Г. Драгутин СтанојввиЦ (Смеде. рево) констатује Једнодушност привредника са територнје Београдске шноре у пптању њене улоге н великнх задаћа те да, према томе, не може бити речн да се њено данашње подрузје може распарчаватн. Г. Петар Пржуљевић (Ужице) каже да то није само жеља приврединка ужнчкога краја да остану у саставу Београдске трговпнске коморе, већ је то жел>а нелога тога краја, чијл су привреднн интереси свн унућени ка Београду, тако да бн оцепље^>е тога краја од Београдске трговннске коморе значило највећу пггету за пео ужичкл крајГ. Милан Матић (Ваљвво) констатује да је целокупна приврвда ва.Ђевскога 1.раја упућена само и исвључиво на Београд. Стога је жеља свнх прнвредника да подручје Београдске трговинске коморе остане онако, како је данас, јвр би свако друго решење пореметило правилан ток и развој трговнне н>е говога краја, што би нзазвало само велике штете н нзлнпгне поремећаје. Г. Стеван Сенерезови^ са жаљењем констатЈ-је да је новн зокшј о радњама једно од најкрупнијнх питања пнтање комора оставио нерешеним, давшн само овлашћење Министру трговине да ово велико питање решн уредбом. Чуди св да је ааконодавац пропустио да реши питање комора у једноме закону, којн је нначе веома опширан н који се спуштао чак н у решавање дотаља и ситница. Коморе су највигае привредничке организације и од тога какве ће бити коморе, зависи н дал>а судбнна саме привреде. У овоме захтеву убеђен је да ће до крајности истрајати сви привредитппј са подручја Београдске трговинске коморе. Г. Михаило Маринкови^ (Пожаревац) шнстатује да су привреЈннци у његовоме крају одржалн окупове, на којима су једнодушпо свуда донете резолуције да тај крај мора остати на подручју Београлске трговннске коморе. Г. Божа ЂорђевиИ (Горн^ Милаиовац) констатује да је једнодушна жеља свих нривредника рудничкога краја да Београдска трговннска комора сачува своје подручје. Г. Трифун Ђури^ (Јагодина) нстичв да со подручје Београдске трговннске коморе као једна економска целина нђ сме и не може да цепа. Ако би се пак из чисто политнчкнх разлога нзвесни делови даиашњег њеиог подручја издвајали, онда Београдска трговин«;ка комора морала бн бити централна комора за целу Краљевнну, у којој бн бнли претстављепи свн трговцн нз це•7в земље, а ив претставници појединих комора. Г. Никола ИиколиН сматра стога да са пуннм правом могу захтеватн да нм се оставн она органнзацпји, која нм је још једино остала, а то ј'е Трговинска комора у Београду. Не смемо допустнтн да се угаси опа наша установа, која је са пуно части и добтојансгва увек до сада претставллла недељиву целииу, нрнвреду Ако би св ма шта одузвло од подручја данашње Београдеве трговииске коморе учинио би се шеопростив грех и неправда према вЈ инадннцима ове Комора
газдинства бнла су презадужена њима се морало притећи у помоћ. Само, исто тако, и у подједнакој мери, ми смо развијали и задружви кре. дит. У главном, све кредите. који су тражени од стране задругара, подмиривали смо. То је разуме се, било у гом редовном збору, уз израз своје ј границама могућности и реалних подубоке захвалности, љубави и не- 1 треба. Ја, ово.м прилико.м, сматра.м да поколебљиве оданости, иличу: Да ми Ј* е Дужност да исправим оне мали-
За овим јв г. др. Марковић одр жао говор, у коме је, у главном, рекао: — Привилегована аграрна банка у току прошле године радила је под врло тешким условима. Тешка привредна криза била је веома потенцирапа. Наш је главнп задатак био да последице ове кризе ублажимо. И мн смо банчину полнтику упутили у том правцу, да нашим дужннцима олакшаме терете^в да гог олакшамо рвгу лисање обавеза. Прилике су заиста такве да је земљораднику требало помоћи. Та помоћ мора да буде реал на: да сељака одржи као соцнјалну једннку, да не дозволи његово пауперизовање, али нарочнто да му одр жп његов привредни кредит. Земљораднику треба помоћи, да се спађе у овим тешкш! прнликама, које су за њега наступиле услед пада цена пољопривреднпх пронзвода. Али у п-
п и циозне тенденције. којима нам се пре. живи Његово Велкчанство Краљ б ацивало да не помажемо задругарАслисандар I! Да живи Краљевски ство. Ми смо подмиривали сва задруДом! гарска требовања. Имали смо око 3.000 требовања месних задруга за пол>опривредни кредит, а од стране осталог задругарства око 400 требовања. Све ове чињенице нарочито желим да подвуче.м, пре него што пређемо на дискусију. После говора г. др. Марховића, пошто је акционарима још раније био раздел>ен штампани извештај управног и надзорног одбора, отворена је дискусија. Први је говорио г. Владимир Вујиновић, у и.ме Савеза набављачкнх задруга државних чиновннка. Он је изразио задовол>ство, што је Аграрна банка поклонила велику пажњу развијању задрутаоства. То је јед. на утешна појава. То ј *е управо и пут, којим треба нћи у правцу развијања задругарства. За овим говорио је адвокат г. Арса Стаменковић, који примедбе ..БАНКА ОДРЖАВА ЧИТАВО ЈУГОСЛОВЕНСКО ЗАДРУГАРСТВО*
пол>опривредни кредит у Ћуприји, рекао је: — До стварања Привилеговане аграрне банке, дошло се због тога, што је требало помоћи задругарство и зе.м љорадника. Ја тврдим да задругарству не смета што је Аграрна банка на банкарској основи. Напротив, Аграрна банка је задругарстзо свесрдно по.мо. гла. Она управо у ланашње време и одржава читаво југословенско задругарство. Нарочито г.одвлачим да је преко задруга Аграрна банка дала сељаку 285 милиона динара зајмова. Према томе, може се рећи да је за-
другарство искористило две трећине расположивих средстава. Отпадају, дакле, сви разлози, којим се покуша. вало доказати да Банка није у довољној мери поклањала пажњу нашем задругарству. Она му је притицала у по.моћ у најтежим момеитима. На кра. ју морам да подвучем и ту чињеницу да Банка задруге није делила на сло. бодне и неслободне, него их је само делала на здраво и болесно задругарство. За овим је говорио г. Гаја Швабић. Он наломиње да је сав сел>ачки свет Аграрну банку радосно дочекао. Г. Швабић замера што је ук»жута она законска одредба, по којој је сељаку била осигурапа кућа, окућиште и три дана орања. Он сматра да у томе лежи ве.тика погреигеа. — То може — каже г. Швабић да доведе дотле да наш се&ак остане без имовине, без своје куће, а ништа није горе него од власника имања стварати бескућнике. Наш сељак је великн националиста. Он је у минулим ратовнма био прави јунак, али знао је да је његова имовнна ОЈигурана. ЗаткА\ је говоржо г. Мидутии Драговић, сенатор. — Ми акционари — рекао је у гласно.м г. Драговић — били смо на чисто с тим, кад смо приступали оснивању ставља*' гавесне Привилеговане аграрне баике, да с.мо 1 свој новац могјм да пласирамо са много бољом рентом. Али, наша је жеља бнла да помогнемо земљорадника И радни сељачки народ овај подухват одушевљено је поздравио.
Трећи говорник, г. Драгомир Ми.лановић, претседник Обласне задруге за Несрећа је, међутим, у томе што се венског лојда.
му на расположење веће зајмове. Док не осну к ; е довољан број филијала, Аграрна банка треба у том погледу да се потпуно ослони на веп постојеће задруге, јер ће опе чружнтн бесплатну услугу. Врло опшираи говор одржао је г. Живста Лазареви+1, којн је између осталог предложио да збор доаесе одлуву да св у будуће не могу давати већи хнпотекарни зајмови од 160.000 динара. Исто тако г. Лазаревнћ замера управн и на томе што је онемогућено учествовање на зборовима ситним акпионарима. После овога говорили су г. г. Михајло Стојаднновнћ, Адам Илић и Душан Милојковић, па )е на сва питања дао одговор директор Привилеговане аграрне банке г. др. Хацин. Пошто је завршена дискусија, збор је донео одлуку да се члан 9 закона о Привилегованој аграрној банци допуни у том смислу да се оним акционарима, кој"и су уписали више акција, а нису их потпуно уплатили, изда смањени броЈ акција, према висини стварно положених износа. Примљен је и предлог управе да се банчин капитал повећа још за 10 милио* на динара, колико недостаје до законом предакђена сума од 700 милиона динара. ИЗБОР ЧЛАНОВА УПРАВЕ Затим је приступљено нзбору оних чланова управе, који у овој години, по закону, треба да испадну. Половину чланова именује Претседник Министарског савета. а другу половину бира збор акционара. Од стране Прет. седника Министарског савета за нове чланове управе наи.меновани су г.г. Милутин Поповић, др. Милорад Недељковић, инж. Ј$џлан , Јуриштоф, Ива.ч Ажман и Драган Милићевмћ. Од страие збора акционара у угтравни одбор изабрани су следећи чланови: г.г. Драгомир Милановић из Ћуприје (са 5802 гласа), инж. Суљага Салихагић из Бање Луке (5519), инж. Стјепан Рачић из Загреба (704). Воја "Борђевић из Београда (4799) и Јоца Обрадовић из Велике Плане (4891). За члана надзорног одбора изабран је г. Иван Малинар, уредник југосдо.
Београд, 31 марта Девизе (понуда — тражња); Лондон 214.7:}—213.13, Париз 223.27222.15, Њујорк 5657.28—5629-02, Женеса 10У9.&5—10!мд.3, Мнлано 291.67—:292.37, Праг 1«3.17—167 Д1, Амстердам 1392.63—1341.83, Брнсел 791.88—787.94. Варшава 637.7-3 —632.09. Штокхолм 1169.691139.69. Држгвни палири (последља понуда — последња тражња); Аграрна * од сто 31.5©—3<>, Беглучке 6 од сто 4^.50—Јо, Блеров 7 од сто 53.50—53, Ратпа пггета пртаигг 226.50—225. БЕОГРАДСНА ПРОДУКТНА БЕРЗА Београд, 31 марта Тенденција: Код пшеннце пропнсане државне цоне код кукуруза чврста. Згкључено: Код вук}-руза. Банатске утоварне станнце по 102.50, Банатскн псвр. сув. пар. Вршап по 103, Београд лађа по 108. Оостала роба без промене н без посла. ЦКРИШКА БЕРЗА Цирих 31 марта * Парнз 20.30, Лондон 10.52 н џо, Њујорк 516 и по, Брнсел 7-2.07 н по, Милано 26.75, Мадрнд 39, Амстердам 208.55, Берлнн 12&85, Беч не нотира, Штокхолм 104.50, Осло 108, Копенхагеа 107, Софнја 3.74, Праг 15.30, Варшава сЛЈ8о. Будпмнешта пе нотира, Атива 6.60, Царнград 2.50. Букурешт 3.01, Буепос-Анрвс 133, ЈапанЧТЈ. НОВоСАДСКА ПРОДУКТНА БЕРЗА . с. Нови Сад, 31 марта Тендвнција; мнрна, промет 75 ваг. ДЕВИЗЕ И ЕФЕНТИ У ЗАГР€БУ Загреб, 31 марта Девизе; тенденција чвршћа. Прнватне робе нема. Промет без компензаццја: 1С9.706 дннара. Државни папири ; тенденцнга слабија, промет слаб.
Г. др. V. Круљ на заједничкој конференцији са сенаторима и посланицима Зетске бановине Прекснноћ је у хотелу »Срнскн краље приређена заједничка вечера свих сенатора, народних посланика н банских већника Зетске бановине. Вечерн је присуствовао и г. др. Урош Круљ, бан Зетске бановине. После вечере присутни су одржали заједничку конференцију на којој су расправллли сва хитна питања, која се односе на Зетску бановнну, а нарочнто питање исхране.
ИСТОРША ЈШДОГ МРАЧНОГ ПОКРЕГГА
Шта је, у ствари, бугарски револуционарни комитет и коме он служи
II
Улога Фердинанда Кобурга у организацији н акцији В. м, р, о ским живљем. У томе
База за трговину совјетском нафтом у Братислави Праг, 31 марта. — (А. А.) Лист «Ческо словск објављује вест да је Совјетска Русија отпочела преговоре са чехословачким властнма за смештање тенкова за нафту у луци Братиславе, и да су овн преговори већ и завршени. Отварање у Братислави једне базе за трговину нафтом из Совјетске Русије донеће овој луцп велнко користи и сада је, додаје лист, на чехословачком министарству грађевина да донесе одлуку. Г. Чедомир Броћић (Лазаревац) констатује да је једнодушна и нвпоколебљнва жеља да подручје данашње Београдске коморе нма да остапе нетакнуто. Трговци су одржали своје скупове и једнодушно донели резолуције којима се то јасно и категоричкн тражи. Г. Мародић нстнче једнодушност пленума којн тако јасно и категорнчкн захтева да подручје Београдске трговинске коморе нв може да св делн и цепо. Г. Михаило М. Ђурић предлажв: да пленум замоли прнсутног претставника. г. Министра трговине и индустрије. ипспектора г. Милана Аитулу ,да своме Миннстру реферише- © данашњој днскусији и о једнодушној жељн пленума Коморе, у погледу неде-Ђивосгн коморског иодручја
I ским живљем. у томе пајважннЈу У то време, Бугарска почии>е тај- ! улогу игралн су врховнстн са Про но да преговара са Србијом, како тогеровом. Ннко у окупираној Срби, ако не цалу Македонију, онда бији није смео ки да помене име бар већп део ње и Тракнје узела • 0рб Н0а> Протогеров са својим четаза себе. И по томе се види да по- ма В ршп незапамћена зверства, неттитнка званичне Бугарске и њеннх г врховнста није била управљена на, позната ™к ни средњевековној ослобођеЈве Македоније, негх. на ; шпанској инквнзицн;н. Највнше приовајање, па чак, аво у томе не страда Поморавље, Сурдулица, Про будв успеха, и на раскомадавање. купљв н многа друга места поотаДолази св до Балканског савеза- ју гробницв српских свештеника. Турска претрпљује пораз, Али, н Бугарскн комига је био истинско по свршетку балканског рата у | цлагаило за српскн живаљ. Алн. полнтици Бугарске кма нечег па- I кленог, ђавол<жог, а како ђлво ни-1 савезника Ј9Ј8 ^ кад не спава, бугарск«, политнчаги смпшљаЈу заплете. Такав Један *; ^ заллет појавно се одмах после | во ' окв ва Д об Р ом Пољ У « за балканског рата. Бугари траже | "екмнкодана успела је ла протепелу Македонију са Скопљем
Охридом и, да бн тај свој неоправдан захтев наметнулп Србији. Кобург наређује да бугарска војска нападне Орбе на Брегалннци. Овај мучки напад даје повода за рат међу савезшшима. Бугари су, на Брегалницн, увидели да се Срби, ни по коју цену, не желе одрећи својих вековних права над Македонцјом. Тек после Букурешког мира Бугарска се, прнвидно помирила са судбнном. Ускоро на македонској позоннпн јављају се опет Протогеров и Александрв, са овојнм четама. 1014 убијају Санданског и друге центра листе, а затим, потпомогнутн најпрв од Бугарске н касније немачким маркама, обнав.-вају комитскт акцију у Јужној Србнји. Ове иств године нападају на Валандово. Том приликом нашли су смрт многи заслужни синовн Србцје. У Бугарској, готово истовремено, пада одлука о ггрнступању пентралним снлама. Бугари нападају Србнју с леђа, мучки...
вле се чете пребацују на нашу тернторију, да насилно сакупљају новац и убпјају виђеннје Србе. Аутономисти, потпомогиутн од стране бугарске државе, осећају св јаким. Од 1920 годнне, њихови пападп, убиства и атентатн на пашој територијн врло су чести. Падају Ст. Поповић, уредник »Јужне Звезде« у Битољу, Прелић, рефереит Скопске жупаније, генерал Ковачевић у Штипу, неуспео атентат па бана г. ЛазиНа у Београду. Таква српска војска, потпомогнута од сво успешна акција бугарских банднта до 1928 годипе, међутпм, долазпла је отуда, пгго је, у то време, граница грема бугарској била слабо заштићена, те нх и један део становништва није смео издавати властима. Ускоро, кад су предузете мере за заштиту гранпце, охрабрено становншптво, на соппвену пнн цијативу, органпзовало се у »Удружењв противу бугарских бандитал И сада оно само, са оружјем у рукама, гони комите са свога огњпшта, из Јужне Србије и сузбија свакп њихов напад. Овакво стање, разуме се, нијв бнло повољно за
ра Бугаре, Немае н Мађаре нз своје отаџбнне. Бугари потпнсују солунско прнмирје, да би спасли Софију. Кобург бива најурен, а на његово место долази Борис. Протогерова и Александрова сада траже да одговарају за недела у Поморав љу. Они бивају затворени у софнјскн централни затвор. Потписује се н Нејскн уговор. Македонија је за бугарску полнтнку нзгубљена за навек. Међутнм, врховнстн и сад не могу да седе мнрно. Комнте, тобож насилно ослобођавају Протогерова и Александрова из софнјског затвора н приступају новом формирању н пребацивању чота у Јужну Србију, које пљачкају н чине насрља. Али, н они самн увнђају да старнм лозинкама внше нема места. Због тога мења се име и програм на хартији. То су сада аутономисти, они »раде« за аутономију Македоније. Чете св журно спремају и пребапују у Јужн> Србпју
аутономисте. У Бугарској сузбпјанн од страпе земљорадника и федералпста (централиста), у Јужној Србијц од организованог становннврло штва и власти, онн прнступаЈу разрачунавању са земљорадннчком владом и федералистнма. Помажући бугарск>' опознцију, заједно, са бугарском војном лигом, једне мрачне ноћн, 9 јуна 1923 године, онн су успелн да оборе земљорадннчку владу. Тако су сада аутономпстп упрегнутп опет у Кобургова коли, којнм управља Фердинандов спн Борис. Протогеров и Александров касапе македонске федералнсте и земљорадничкп народ, који покугџава поново да успостави земљорадннчкн режим у Бугарској. Овај покушај бугарски народ стаје 13.000 жртава. Најбољн бугарскп синовн мучки су поубијани од стране војне лпге п макелонстзујушчнх. Др. Коста Тренчевнћ
Против ПЕРУТИ И ОПАДАЊА КОСЕ на}:игурније је сред:тво ЕУКРИН Апотека Трајковић Београд, Кнежев споменик. 3217
Кад су окутпграли јвдан дво Ор бије, Бугари су починилн бвс-при- зације напази се у бугарској мсрна звврствд на^ мнршш с^и- • кедош^н, ЏумаЈи а Петричу,
Грчку Македонију. Центар органи- ј
Ма-
У Р А Н И Ј А приказује данас тонфилм Кубанска љубавна песма ЛОРЕНС ТИБЕТ, ЛУПЕ ВЕЛЕЗ Изван програм« Паромунт журнал Почетак: 5, 7, 9 Ј0 Следећи: програм вамеоша француска оперета Шармантни љубавник Мег Лсионие, Анри Гара, Дранси