Време, 01. 04. 1932., стр. 11

лрана

пипткшшшшпп

ЗаншлљиЕОСТи Из

18ПЛ1 1СКГ

Онј роман доиоси читаоцима награду од 10.000 динара

Чнтао садг, мучно св, и урлао од боса а вилптв оад јв мир. Знам да сасвим прнпадате њаму н да сад Ја у тоЈ лубави, у к<уој је он, без заслуга, врал>, могу бнти само просјак. — Луди сте, кнкотала се она. То што се догоднло, то мн баш омогућу. је да нспуним жел>е Хнршберг, рече му тнше н сасвнм јасно н бестидео. — Помислио сам да се пи дамас ».ећете вратнтн н дошао сам да овдв, крај ватре, бдим. Ипак сам *гз.■азио н чекао оред вратима, уз омех вашнх соба,рнца. Остарио сам > 1КЈ и свом оомеху, аа ова трв дана и три ноћи, внше него пре за десет година. Бедно је то, најбедннје што св може замнслнтн, да нас л»убзв, днвлење, жеља да вас благосил>а>«о, претвара у прасце које ударате ногом као нека Кнрка. Ослабимо у аселн да најпосле према једнсу женн будемо светлв в доСрн, а вн нам св тада смејете. Прозебао, ходао сам пред кућом, по снегу, загледан у своју оенку. Вар то ннје срамно да с *м презрвн од свнх другова, да ми породнпа плаче, а ја вас чекам на прагу као куче. Док сам вас обожавао као да сте од сребра н кристала, док сте у мојнм очнма бнлн чвста, нисте хтелн да вас ни доднрнем Сада када јв на вама сав тај гад хоћете да св дате. Добро, добро, али проћн ће кроз којн дад н та^ први мирно ваше косе, помешан снегам !«вра*а мог н вашег ока, взлечићт с« ад овог дрхтања н жуже на вала н тад ћу вас ја поннзнтн до скота. Загледајзгћи тапете, намештај у даорани ; прозоре. завесе, слике, вазе, ова Јв застала пред велншм портретом краљевнм од Штнлера, између два орозора, над великнм овежњем жнвнх бледо жутих ружа. Навикла на становаље по гостионама, ова се брзо осетн код куће н у том новом дому. Утвгеут у тесне, елегантне гканталоне, н прслук свилен, боје спШЕ1, голубовд, у^црцом каџдту н велој огрлиин, пушећн у дугом ка■шхгу, а»ен илади прнјатвљ је посма. траше вао младв љубоморнн муж, *ад се жала вратн с пута. Његова Глава, грчке лепоте, бнла је запуштена н њвпозв велнке лепе очи заврвављвне од неспавања н пнћа. — Торо, врисну оаа изненада, сетнвшн се свог пса, гдв је моја дога? Гдв јв моја дога. Да није остала у хотвду, узвнкну оиа љутито. — Довешћу вам другу, рече јој Тад прнгушеннм гласом младић. алн ову внтае нвћетв видети. Сувнше сте је мазилн н љубнлн. Нисам могао то даЉв да гледам. Убио сам је ту, доле, под кестеном, пред ваппгм 'вратима, Тек што је то нзрекао полетеше вазе, тешкн крвстали, чаше, тако Да је разбијене главе, прнтиснут уз знд стчлјао у кишн удараца, псовки н њене разбарушене дуге п,рнв косе, што јој беше спала. Безумним лицвм, ударајући га у чело е груди као некн днвљн, великн гавран у олуји, она Је лепршала око њега и викала, викала колнко је грло доноснло, на очиглед лакеја и собарица _што беху загатнли врата. — Знала сам да ми се спрема несрвћа, понавллла је плачући, павши у вагрљај своЈв Марнеет, јутрос •1И ов разб« огледало. 0 та жнвотиња, та жнвотиња, нека ми иде с очију, нека одлази, прљава швалска животиња, кочнјаш, коњушар, зропалнпа, копкар, подводач, напоље, напоље, нека иде. — Вами да читам Валдерона, вн да ми читате Ардингела, зар су за вас књиге, нгра, песма, викала је скочивши за њим, док је ои брншући крв са чела лагано и пренеражено пошао к вратима, и вукао по патосу свој огртач, са неким глумачким пехатом. — Шта вам је могао да скриви тад сироти лас„ бестпјо једна немачка. Ви сте граф, Ви писте граф, коњушар подводач, пропалипа" Вредео јв вшпе иего сви ви мушкарпи, оајодпО. Његово око никада није гледало т*а.-:о срамно и подмукло Ни е умео да оде оваро псећи осрамотивши п оп е који остаЈу. — о Хиршберг, изгубили сте ме за увек, баш даиас када сам мислила да вас најпосле примим. Иошла сам била после подне тако радосна. 1|осле свнх оних гадости, бпла сам асељна да вас видим, ваш племвнитм лнк ваше младе покрете н то око > тако дечачко, ко^е сам толнко волела. Одлазнте и да мн се више ннсте иратнлн, ви сте чудовиште н луда луда, викала је за њим залупивши врата, док је младић, као сен, вилео се где нестаЈе, кроз стакло, у знмској ноћи пред кућом. — 0 Марпет, јаукала је даље, плачући, трчећи као да је изгубпла па• ш*г тоеба да св помолнмо Бо17-

НЕОБИЧАН СПУЧАЈ

с в е т а ^пптшштпЈтпптттпшппптннтптнииипттшптптшпп у ЦИРКУСУ

во ;е могао да га нзведе, како ;е могао да га ухватн — Пас изишао в ве сдутећн зло. Ни Ја нисам нн помислнла пгга радп. Звао га је, преварио га је ва-' инм вменом. Изншао јв пред врата и опално. Ја мал нисам пала у несвест, а лакеји су хтелн да га исту*У. — 0 глупан, глупан, гл\-паи. Лзубоморан на једног пса. 0 коцкар, коцкар, коњупшп, г^п.^тлар. коњушар, а ле граф, прл>ава немачка бестија, бестија. бестија. Свлачите ме Мариет, сустнте ме да заспнм, да не чујем внше ништа, да не видим впше ову звмљу, овв прљаве, чизмате звери. Излазите, хоћу да будем сама. Попевши се старим, лепнм степеинпама од дрвета у ода^е на спрату. она се нађе у белоЈ, спаваћој собп, са украсима своских баварскнх домова, над огромном постељом. По пгго је опет позвала собарицу, плачућн тихо паде на постељу као болесна. Као све нероткнње, н она је била ћудљива и волела је псе, обожавала је свог пса, своју црну ванродну догу, највернијег свог пратпоца. У страху и тишини, послуга се беше разбегла, н кућа смирила. Велики салон са огњиштем и трпезаријом, у коеој су свеће гореле, пуна сребра послатог нз двора н мале, тихе собхгае, у баварском, сеоском отилу, са прозорима окићеннм, знмсклм цвећем, свв ;е то бнло сањиво. У потоуној тишини завршавала се годнна. И док јв она јецала, око куће су заобилазнли мирни, дрвенв доксати. завејани снегом. До њих су стари кествнови днзалн своје снежне главв. Када се беше мало стишала, сишла је опет у салон да понова саслуша послугу о смрти овога пса, *е опет плакала. Узнемнреност* та, у стварн била јој је добро дошла и она није толнко плакала радн пса, колико ради саме себе. ЈБутила се^ јер после ођог абсле-Жњег сзсташка о љубави за Лудвика "I није морло, крај свих стихова, битн нн говора. Зато је била окочила на Хиршберга. После осам, кад умукоше звона свратио је државви саветник Берке, али је брзо излетео. Грозничава, она то вече није желела, ни да чује о политицн. Седећи крај огњипгга, почела је да чита г-Галантнв даме« од Брангома н тнме је мало стншала своје жнвце. Тз њена мила књига, својим раскалашностнма ; смнрнла јсв је мозак и полако Је довела до смеха, Дошао јој је у посету архнтект њеног новог дворца Метцгер, а кад је њега отерала, закуцао је сликар Шпилер којн нзлете исто тако брз« као н онн лре. Књига Брантомова, за то вече, ми. слила је, биће јсу довољна. Полако се, међутим, њена мисао враћала на Хиршберга. н његове пољупце са којима се ввћ месецима играла. Изгубившн наду да Ке краљу икад моћи бити права, жа,рка играчица, у њој се подмукло в стндно јављаше жеља да има љубавника. Оставнвши се снова о краљу, она се беше замислила о Хнршбергу лоји је још пре неколико часака стојао ту, у свом бледилу, дрхтаљу и младостн, а који је могао, да је хтела остати код ње и сву ту зимску ноћ. Никада није био'ближе својој победн само да је могао да се врати. Била Је као у некоЈ пригушеној грозници н није могла д* лађе нигдс места. Пресијала Је руке, нзнад главе, н стала да уздише, спремна да заплаче. У очајања, у меланхолији, у раздралгености коју Јв већ трн дана н три ноћи носила у себн као неки црвен, шлански цвет, она се реши да се пресвуче у одело студента и да обиђе све кафане и пиваре, тајно. као што Је то веН два трн пута, са Хиршбвргом била учинила. Као у неком лудилу она се почо свлачити н облачити, вичућн на сво;у послугу као да је била сишла с ума. Та ноћна авантура, бешв јој !

Разјареми лав напада на укро« тмтеља за време претставе Кћерка укротитеља баца се мећу днвље звери и спвсава опа од снгурне смрти Лондон, 28 марта. — На неком ва- је обузела панкка кад Је један лав шару у околјши Лондона. једла де- скочио на њеног оца. капетана Тома ветнаестогодишња девојка извршила Парчеза, који ј« врло добро познат је једно јуначко дело о ком^ пише це- по целој Енглеској. Он је изводио ла лондонска штампа. У тренутку сзојс вештине са два лава, Нероиоч кад су се лавови разјарнлн у каве- ј и 1>лшом. које јс тс^зо да ИЈводе најI ргЈНС -ррсније акробапЈје.

У ијвсс.јом тркн)тку обично је у ! капез улззила његова кћи и играла Iразне умртничке игре, док би бдио над зверима. Али, овај пут њихова тачка је добила сасвим трагичан обрт. У тренутчу кад је она. по завршетку сгоје игре изишла из кавеза, лав Нерон је скочио на њеног ! оца и оборио га То се донекле мо. гло и очекивати, јер је Нерон био I врло нелшран целе вечери Капетан ј Парчез. иако кије могао лако да се креће јер је имао вештачку ногу, заштитио је излазак своје кћери видевши да ствар са разјареикм лавам неће лахо проћи. За^^ста, чим је она из»ппла Нерон је ско'«о на њега. Почео је да га вуче по кавезу, раздирући хгл>ине на њему и уједајући га. Гца Парчез је одмах скочила у одбрану свога оца. Ушла је смело у кавез. а њен брат и послута прмтекли су јој у помоћ. Успелм су да спасу укрототеља, који је лежао у локви крви, онесвешћен. Одмах је пренету болницу. Публика је, разуме се, почела да се разилази, алн је тада гца Парчез показала да заиста има гвоздену вољу. Пошто је на место Не! рона пустнла друтог лава у кавез, почела је да изводи своје игре као ! да се ништа није десило После је 1нзводила и свој« продукције са једј ним змијским цар^м, кога је пустила ! лг се обзије око ње као да је сасвим безопасна животиња. Потом Ј*е презу и напали њеног оца, она се нн е тгрове , к од којих је тани за тренутак колебала. него )е сме- иг „ а , т ло овоме притекла у помоћ, после че- Ј ' р га ;е »пставнла да кгра у кавезу див-1 После страшне несреће која је биљих звери. ла снашла њеног оца ова заиста нечуУ у.енажерији је у том тренутку | вена храброст у публици је изазвала било око две стотине гледалаца; све ретко одушевљење. (Време) ——е»0€= Екст ра вагантностн енглеске престонн ц е Дугогодишњи отмеии и богати лондонски клуб затворен заувек због смрти једног — члана Клуб тринаесторице, Клуб женомрза ца, Клуб браће чувених лнчностн и Клуб невиннх девојака Лондон, 28 марта. — Одавћа је ( ске звезде и т. Д; Обично безначајна Познато да код Енглеза ика много I браћа волпких људи. чудноватнх обнчаја и устапова. До- У овај клуб, вахваљујући јвдној вољно је сетитн се онлх прнвиле- погрешцн у крштеншш, ступнла је гија, које нмају поједпне лордовске за члапа и једпа девојка, сестра нелозе, као на прнмер право на већа ког позпатог глумца. Општа скуп-

Гца Парчез

се учннила као нека моп-ћност ко зна к&квих дожнвљаја. При помнсл

вешала од осталнх људи, долазак у Двор у доњем вешу и, слнчно. Мали догађаји могу у Епглеској да нзазову интересантне последице. Сада је, пак, у Лопдону смрт једног човека повукла, сасвнм неочекиване последице: затварање једног отменог клуба. У нпзу регнстрованих клубова енглеске престоннце бно је један који со звао »Клуб А.. К. М.«. Овај. клуб, према правнлима која су по-1 тврђена код властн, могао је да п- ј ма и осннвача н чланова у свему само четнрн. Оспнвач клуба бно је Александар Мак Кензн. Осим њега бнла су још трн члапа. Ако једћн умре, нли иступи из чланства, клуб св затвара, јер према истнм правнлима не може да буде ни мање ни више од четнри члапа. Сада је у- , мро један од њнх, ко!н је бно ка- ј пелипк гардпјског пука. н клуб се затворио, јер не може да га попунн другнм. Поводом овог затварања новинари су се сетнлн и другнх клубова, којнма је Лондон веома богат. »Клуб рафииирапих успомеНас. Њега Гв основао један богатн нндуотријалац. Клуб бројн свега 12 чланова. Они не плаћају чланарине, а њнхова је дужност да се једанпут годишње, на дан смртн осннвача клуба, овог индустријалца, скупо заједно. Из камате од капнтала клуба. који је депонован још од стране осннвача, прнређуЈв се онда једна сјајна вечера. Према правнлнма клуба, новн чланови не могу да се бирају. Када умре и последњи, капитал се предајо у добротворне сврхе. Клуб трннаесторице. Он водн борбу са празповерством. Састанци се одржаваЈу сваког трннаестог у месецу, бапкетн се приређују само ако 13 пада у петак. Сервира се трнпаест јела.

пггнпа ннје могла да јо искључи. Јор, према празнлима, ако је неко прнмљен пе може битн нскључен нп у ком другом случају осим ако његов чувени брат буде осуђен иа робију.

лн на њих сва је горела. Ниска и вреле ] крви, у том тренутку ааборављала је свв, и заноспла је саму себе шапатом своје нечисте маште. Обукла јв -била уске, илавв панталоне, и мале мушке цнпелв од лака,

| Један отмени клуб, којп постојн већ 170 година. не носн пскн нпрочптн назнв То је Клуб другова песме. Члановп клуба се скупљају четнри пута годишње. За време вечере сваки нма да отпева по једну песму, коју год хоће Највећи број чланова клуба може да буде 30.

прслук у 6 оји цигаља н скоро црн 1 Лорд Гледстоп. н друга виђспа ли-

плави фрак. Док је певушећн везнвала енглеску плаву кравату, последћ>в лондонске моде, њена се собарица, развлачећн завесе закнкота. Кад је госпођа одмерн погледом, она прошапута, као да је могло да се кроз прозор чује: »ено га, дошао је н оиај другж. (Настаиић* «—*

ца Епглсске, бплн су у редовнма члапова овог клуба. Клуб посетиллца позоришпих премијора. Затим »Клуб браће чувгпчх Ј1ица«. У овај послодњн прнмају се само браћа лпчпостп, које се сматрају за чувене. То може да буде брат првог мнштстра. брат спортског првака, брат славнв варијет-

Мис Лин Клуб жспомрзаца, клуб »мужомр заца«, кЛуб лсена-распуштсница у првој годинн брачпог жнвота, н цео низ другнх клубова допуњавају овај чудноватн клупскн живот. Ту скоро оргапизован је н једап новн клуб. То је Клуб невнних девојака које су прсшле двадесету годииу. Према правнлима клуба сва ка дево)ка. која жели да ступи под носи уверење претседнипе клуба. Ова је лекар. После се пази на начело клуба... Клуб је основала јодна одлична варнјетска звезда. ктс Лин. за коју је један лондопски боп-внван сасвпм псосновано шприо вести да је она његова љубазнппа.

^елики боо* саобо^ ћл^них несрећа V ПаоизУ време ускошњих пилзника Париз 30 марта — (А. А.) — Према писању листа Матен, за време чегчр« дана ускопњих празника десио се велики број саобраћајних несрећа. прнлпком кошх је погинуло 51 лиие и рање-ио 218 лица од којих има веллхи број теже повпеђених. И оад Јв она оочела да св ордв, ма да је он несумњнво молио да остане колико она хоћв — нлн бар колико Лорд Хврндон жели. У току ввчери била је мало напућена, алн не наспрам ХерНДон«, очевидно ве наопрам Локерта. Имали су за вечеру само хладну шунку и ростбнф, без икаквих гостцју, н пред њима Фран је била мало фриволна. Свнрала је на клавиру, свнрала н свирала, и када је Херндон пао у ватру да са њим разговара о моторима, Локерт се преселно покрај клавира. Херндон н Сем су били на другом делу салона покрај камнна, окренути леђима клавиру, али у вепецијанском огледалу нзнад камина Сем је могао да посматра оно ДПОЈв, пгго је н чпиио, н што му гцје било лако. И тек онда је био онгуран, да је Локерт претендовао на нвшто много више непо лн на обично, учтиво позванство са Франом. Локерт је одвојио од музнке, е изгледа говорио јој је неке љубазне увредв, које су очевлдно вишв двлсвале од обичног ласкања. Његова рука доднривала је њеи рукав, чак се дотакла једном и њоног рамвна. Она је слегла раменвма, ослободнла се тог додира, одмахнула главом, 8ли изгледа није била љута. Ј4дном јв Свм чуо како каже: — Нв знам »аигго мн св допадате — ваше савршено збуњиво днвљење наспрам вас самог Сем ое у том тренутку осећао као достојанстввни отац, који мотрн на своју кћер н њеног удварача. Затнм се помирио са судбином. А после је почео да св љутн. — Сто му громова, је лн нас Локерт абог тога довукао овамо? Да се удвара Франн? Да лн он мнсли да сам ја од оннх људи, ксун ће то отрпвтн? Да ли она мислн тако? ЈСада су пошли на спавање, ње гов сакупљенн бес претворно се у леденв рвта: Чуј ме, девојко моја! Сва ова Ваше Лордство, Њеаа Внсост, стара Енглеска, прекраснв палатв, свв јв то лепо в красно — уживао сам у томе — али тн сн пустнла да тв то занесе. Дозволнла се, да тн се Локерт одвећ смело удвара. Изгу. била си равнотежу. Да сн код куће, оостарала бн се да та не учинн нв најмањи косшлименат — Драгн мој, г. Додсворте, нмате лн намеру да инсистирате — Не. алн говорвм отворено! Мала добра домаћица св дуса! — Хоћеш ли још да ннсистнраш да сам зустила Локерта, или ма ког другог, да ми прнлазн у рђавнм намерама? Ја, коЈа никад код куће кисам дозвољавала слободно нграње, ксуа нисам дозволлвала да ме неко за руку ухватн у таксну! Ја, која — ох, оа то је лретерана нроннја — тн сн се увек жално н с времема на време оптуживао ме, да оам не сексуална, н да не одговарам твојим мушким страстнма! Ох, па то је сувише! — Да, код куће је бнло тако! Ма да те никад нисам оптуживао да си несексуална, н ако с&у ђаволски због тога пропатно! Био сам стрпљив. Чекао сам. Чекао сам очајно дуго. Ето, шта сада још погоршава све, пгго никада нисам био довољно прпвлачан за тебе, н сада те он више малга, свмо зато што је — Ох^ реци! Зато што је рођак Лорда Херндона! Репи то! Покушај, да ме начиниш правом паланчанком, пгго више можеш! — Нисам мислио, да кажем ма шта о ....Па лвло. н да сам рекао, оно што мислим: а хтео сам да кажем, само зато што је много лутао по свету, и зна да рукује женама помоћу свсое јачтрнв. Ја не могу. Ннкада те не би1 могао ударнти. Не бих чак и кад бих могао.... ох, свеједно. Ннсам озбиљно мислио. Сем тога — чак н ако природно мало прнпадаш Европн, мораш да се опомвнош, да је ово мало мудра и опасна стара Јвмља. Али. разуме се, тн имаш много смисла за свв. 0прости, пгго сам ма пгга рекао. Фран је стајала, мало укрућена, у својсо деколтованој, чипкам украшеној пижами. Прнближавао јој св лагано, ратиреннх руку, мрмљајући: — Опростп! Пољубн ме! Задрхтала је. Цвилила јб: — Не, не додируј ме! Ох, не уоућуј ое внше да мн нешто, слнчно поновнш! Локерт? Та он ме нн најмање баш не интересује! Срамота ме је због тебе! Требало би да се стндиш! И сасвим одлучно нч^е проговорнла једну реч прв спавања; ујутру је бнла чудно мирна, само су јој очн биле уморие. Лорд Херндон, једдн од најљубазнигнх додаћина н један од оних реткнх људн, коти су ва време доручка бпли весели н пунн идеја, изгледао је мало увређвн због њнхопв , укрућеиооти, алн Локерт јв зато бно

ввома иотражнвачки расположен ■ донекле забављао се, н на стаинци (Додовортови су св враћали воаом) потражво- јв упитво Франгше очн.... и то са пуно наде. Свм Јб бно задовољан, када Је вов крвнуо, и она је покушавала да *гзмаоон од њега јвдан пријатвљскн осмвјак. Алн он је био сав утучен, гав нароп 'П1ен, пгто ^е покварио оваво лепу забзву овог његовог детета, својнм буколнчкнм сумњама. Она је била тако невнно срвћна што Јв пронашла ову Енглеску вампаљу, у водрам прнјатељству са Локертом, у брбљању са Херндоном, у оиом јахању ка Дауну са растрешеном косом, и вто, јечао је он, свв јој је било покварено. Ухватио јв за руку, али је била млнтава — сва снага те руке, којв јв јуче онако чврсто држала узде. ншчвзла јв. Део П Нмаља Сера Франписа Устона бнла су многоброЈза и врло лала. Имао јв хиљаде хекгара угља-зих рудквка у Велшу, имао је Вугтон Хот у Кенту, високу кућу са хл*дчом ф1оадом на Итон Скзеру. ичао јв чуБену ксбилу Капрпциоеу Ш, и им<*о јв велики положај у либералној странин одмах иосле Лорда Сксфорда н Лојда Џорџа. А његова жена нмала је њега. Ледп Устон је била врто лела жена, и врло заповедничког карактера. Била је висока, жустра, са страсним гласом н многпм одлучним мншљењнма. Била јв одлучна н мало ратнички расположена у питању тоалета, да лн их треба куп^вати код Џеја или код Псаре-а, нсто тако у питању превртљнвости радннчке странке, о же.т>ама (с обзиром на мишљење цвле земље) да св|.т Францис постанв миннстар претседник, о дрскостн трошења ппћа међу раднпчким класама, о ннтковлуку печеннх пнлића без правогсоса, а нарочнто рђавнм маниркма, не образованости, и о грабљењу новпа у Амврнчшм Сједнњеним Државама. Била је рођена —г као и њен отац [и матн — у Нешвн.ту, у Тенесп. " Била је невероватна домаћвиа. Имала је свој салон, н дох је познвлла нстражш?ачб е хемнчаре н некојбко пнсаца, који су разумева.ш како треба да св обуку, никгда нијо п>нила, свој салон кубзстичклм одикаЈ-има, хнндускнм национзлнстима, америчким коубојима, нлн оким слпчним оссбама, које су супарннчкв професноналне домаћнце гозпвале. И њене вечере су биле дивне. Моглн сте бити сигурнн у Наполозноа бренди, рођака једног војводе и последње приче о вулгарностн ЊуЈорка. И Локерт је убедио да позбво Додовортове не на једну од њеши најболхих вечера оа поверљнвим министрнма кабинета, већ.-на добру, ван средњих класа вечеру, где се сервирао кло-вуј О, и којој је био присутан директор Кембрнцок-г колеца. Свм је бно миран, невероватнс опрвзан. не нарочнто расположен, госматрајући ту чету од двадесет особа ; који су тако пажљиво сепкалн сомон и репутапиЈе другога света. Ннко нпје нзгледа вмао неко вулгарно мншљење, и свако «« од њега желео да дозна две ствари: Је ли ово бнла његова прва посета Т^нглескоЈ? И колико ће још дуго остати? И изгледа да их внше гшшта није з&нимало. Питао се колико Је пута он лнчно пнтао странце, који су долазнлн у фабрнку Ревеласпон — Брнтанце, Швеђапе, Нвмце, Фран^узе — да лл (јв ово њихова прва внзита Амернда, и ко.тнко >нп намеравају да остану? — Ннкада то више нећу пнтатп! зарнпао се он. Вечера јв некако пшла. Суаа п мрмљање о радну н о Бернару Шоу; сомов н деликашнје мрмљање о Мусолиниу н инфуленцн; јагњвће печење н не. баш_интересавтне исповестн о крађн мачака. Ч , ем је бно ван себе од учтивостн, кад је освтно да му јв Леди Устон говорпла о Амернпн, и кад је свако за столом почео да на.њега обра1»а пажзву. Он ннје знао да је она Аморнканка по рођењу, н елушао јо не богзна како лагодно: — И разумв- се, да ннком од нас на ум не би пало да поредп вашу златну жену п вао са оним, страшннм, страшним американскнм турнстнма, које човек овде внђа илн боље, чује — у хотел Соснлу нлн возовнма — гата мислите, одакле т>аквв1 Амернкаици долазе? У самсо стварн, убеђена оам, да бп вао свако сматрао за праве Унглезв, ако бпсте срмо оровелн овдв в*колнко година. Ма дз је то једно безлнчно питање. (Наставиће се)