Време, 28. 08. 1932., стр. 3

М »вгусГ "Ш2.

► < гЈ?/

СТРАНА )

Рад на ресшаурисању Пећске иашријаршије настављен је

Прешседник Пољске Ре-\ Прасшанак наше Владе

публике ј ахааљује МанисШру I. Б. /евШићу на из/ави саучешћа На телеграфско саучешће које Је упутио у ице Крал>евскв Влале г. Воголхб Јевтнћ, Миннстар ивостра I них послова г. Претседнику Пол. ске Републивв приликом смрти н>е гове супруге, г. Е>огол»у6 Јеитић, Мннистар иностраиих послов* добио је следеКи одговор од г. Министра Пол>ске Гепублвке: • Претседнии Републиие. врло дир нут изразима саучешКа иојв му 1е Вгша Екселеиција изразила у иие Југословенсие владе, овластио ив је оз Вам изразим исираиу зехвал I иост.»

В АЗДУХО ПЛОвСТВО

за ирсЈужење иричир/а у наоружању Мимистарство ииостраии* послоаа изввстило је г. Хендерсоиа да Краљевсиа влада усваја препо руиу доиету од стране ионферен ције за ограничењв и смањење наоружања на седници од 23 јула о. г. и да пристаје да се постојеће примирје у наоружању, на основу ааил>учка скупштинв Друштва народа од 29 септембра 1931 године продужи још за четири месеца т.Ј од 1 новембра 1932 до 1 марта 1933 годиие, и то под истим условима| иао и почетно примирје иоје јв ј трајало од 1 новембре 1931 до 31 I оитобра 1932 године (А А.)

>Лешећа иородица

Пећска Па тријаршија

НЕОБИЧНА ИСТОРИЈА ЈЕДНОГ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕ.ЂА

П«к. августа. — Није то ии био I рали ки дак проблеи осигурати и рбмбедгги цркву онако оронулу и цапрслу са свих страна, као што је (мла Пећка патри|аршија. О томе џалихо је оеај иаш иа лепши споме- ј рак био б.т лзг; пропасти, „Време" је ј рећ одавио и у неколкко мзхоеа . »рвсало. Ево већ друто лето како клхтос Муаеја иа Београда архитекта г. рурће БошковиН, као члан комиси јт аа ▼>-ван.е и одржавање историјСко-уметикчких споменкка ради иа к»е«»нном обезбеНиван>>, И ако се ради форсирано све се ј !водк са иајвеНом пажњом и опреошНу, јер сви радови па н најситN су деликатии. Потребно је сваџу опвкл 1 промерити, сваки камен добро прегледати) иНн за сваким и на)ман,нч трагом до крајњих гранида могуНности, па тек ондв донетн ршључак и решкти се на коначно Усвајање ове и.ти оне могуНностк. У <»сталом цео се рад и кретао у дпа ррааца. Требало је прво конструктив Ро обезбедити оронуле зидове чије су сгукотине плашиле и најхрабрије и »вчувати сае и најмање трагове, ко|к показују како је прква некадз рагледала, јер г. БошковиН није себк поставио за пнл> да „обновн" црцву, да је умини „лепом" нли оиаквом „каква )е некада изгледала", реН да на научној основи обезбедн «в( сто што је на њој оригннал. Јгклан.ајуНи све позније додатке н (гадлкНквање. Обишао сам радове. Миоге на око бсзначајне ситнице Шобијају саоју пуку важност тек онда кад се на њнх обрати пажња. Улавкмо у средњу најстарију цркв/ ка 13 века У њеном главвом делу, под кубетом, у кубету н у олтару тек сад је откривен сјајан живопис из доба архиепископа Арсеиија. То је један од најлепших жквописа којих уопште кмамо, ваЖ*и не само по многим новинама у нконографнји, веН н по изванредној лепоти поједииих лииа н компоаици|а. Нажалост све 1е изгубн|аио ударцима чекиНа оких који су пре гедвсетику голика, 1875 пожелели да Луду нови ктиторк Патријаршије. Тада је кзраНен грозан молерај ка новом слоју малтерз. којим су етаре фреске премазаие. Да сс пак та| малтсо ухватн жиаопис је сав млрањаал>ен. Колкке Iе муке аидео г. БошкоВиН док је успео да горњу кору скине ие повредивши лон.и лрагоцени слој живописа то најбол>е он зна. Те су цуке још внше биле потенци ране гужбама оннх којн су га окривили да „руши" фреске, ззто што смида карикагурс Данас када јс ново проиаНени живопис потпуно очишКси, попуњавају Се појелине рупе и пчкотиис малтсром и бо|е неутралиим бојама прсма околиип. Циљ је ла се фрескача врати првзбигна хармонијз боја. а.тк тако да се уаек внди сае шта је оригинално, а шта је ново. У ту сврту г. БошковиН је ловео из Београда г. Саетислава Стралу, ресторатора Музе|а, који |е један од нашнх на)бол>их стручинх тсхничара за овакав рал* Нисам ипак пропустио а да г. ВошковиНу не поставим једмо питање: У једном од пп.лелњнх бројев;« »ЈЗремена" г. А. Дероко 1«цент Умиверзитета замо.тио 1е |авко гСтралу да не Подражава боју слика, веН да се задржи само иа неутрализовању беле боје малтера, тако да се ново и старо лако разликуЈу и и» највеНе аал»ине. — Право да вам кажем оаа мвн.) опомена г. Дерока ормличпо ме Је

СтојковиНа. професора В. ЈојиНа и | протојереја С. ПоповиНа. Нажалост. I највеНе ми се препреке ставл>ају баш са оне стране одакле бн требало ла добијеи кајвеНу помоН. Три- | ста сам ситиих интрига, клевета и подметања морао да савлалам дз бих само могао на миру да радим. ВеН смо се растзјали, када ми паде напамет још једно питање: — Да ли би могли као члан комисије ва ч>'вање старина ла ми кажете коју реч и о рестаурацији Жиче? — Врло радо! Потпуно се слажем са мишљењам г. Дерока. И сам сам пре више од године дана имао прилнке да нзаршим преглед радова у Жичи. Тада сам поднео комисији нзвештај који, на жалост, није био ни мало повол>ан по начнн на који се тамо радило. Све је ишло без икаквог снстема. Оно бетонско «а*убе недоношче нзнал нартекса или онај фантастичан завршетак куле потпуно су променили и упропастили првобнтан изглед граНевине. Како се радило најбол>е се вили по томе како је решено стелениште које води из првог спрата нартекса У кулу. Г. Дер.ко је у једној публикзцији — Жчча и Лазарица од г. др. М. ВасиНа — дао неколнко замнсли за решење овога питања. Они који СУ руководили оПравкзма. изабрали су оно решење које се нај-мање може браннти, не питајуНи разуме се о томе за савет чак ни самог г. Дерока. У осталом чак и сада и поред протнвљења појединих чланова комисије мисли се да се изведе једно дрвено степсннште којим Не се пети на првч спрат нартекса. Овакво степениште никала на овоме месту није могло ни у ком случају постојати. ТруднНу се свим силама да се ол оваквог решења бар у послелње>м тренутку одустане. Нажалост у Жичи је толико ствари упропашНено да се натраг внше не може. Надајмо се само да се оваквн случаЈевн ,,рестаурације" неНе више понавл>ати, а Жича Не остати класични пример како не треба ралнтн кала у питању драгтцени споменнци наше прошлости. М. РадоњиН

Један Лмериканац убија се у Паризу јер га је жена зашекла са једном сумњивом дамом | Парил, 27 августа. — (А.А.) Лнст ј «Митен» допосн вест да Јв прошле ' иоћв Једаи Лмериканац. неки Лрман | Милтои, који је пре иеколико дапа јдопутовао у Парнз, нзврпгао самоубиство на Једнсејским по.т>нма под орло иитересаатним околностпма. Св деНи пред једном ново-отвореном кафаном, он со уиознао са једном женом, после чега јој јв предложио да св мало прошетају по месечини На његову несреНу шетља нпје дуго трвЈала, пошто ее пред њим одједном појавнла г ђа Милтон. Дама, која је била га н.нм у друштву није се овнм збуннла и упутпла је г-Нн Мнлтон најпогрдније речн, пошто јв оматрала да је изненадним дола ском г-ђе Ми.тгои оштеНена н да нвНе моНн да добије своЈу свакндат њу аараду. Да би прекинуо «'ВаНу, г. Милтон је извадио нз свога џепа 100 франака в* дао их пр

виН. Г.

ец

ила.

Дероко данас Можетг п иа живопнсу, неколико Мет<1 нова ф1ека т оригичзлЈ. То иа новим делс равним тонони

матнчноЈ и.сш МеНутнм,

-и Мнлт .аквпм

рм ii ПОШТ0 I

Ми

ОД то

дет »ј дале1 К иајслаЛит реч« Све се с«'Ои са тоиску хармониг али, иаглашавам, свс шта |е старс бк се па« р»'Пе и само једккм ие^ био ба се шар Нало ча|г и иајо - КШ ммсли1 п\ио II заврши — Вгру»ем да

)али ; » Ми.т

: •алло нож н Г. Милт и ,е инцу. где «■ у л иагтупн:

Један бивша мађарсна офацар предајс нашем послансшву у Будампешша Јеванђеље које је ње1ов војнак однео 1914 нз цркве у Лознаца ЈевамНел>е као рзгни дневлш« о аго*»Ч« )едме вароотк

,,Летећа породкца" коЈа се кренула ла прелетк Океаи. и чкЈк се поку-. шаЈ свршио одмах неуспехом Пуко вннк Хачиисон са своЈом женом ■ своЈа два дете та пре старта

Корипе ЈеванНе ,1>а нз Лознице

Дочек нашс/ нсвог разо! рача •Дубровник' у Рабу

1а мк Је уч •»■» ' ••»аЈског аабогл

<ВЈ»^а\

Јуче Јв ^едвн курнр нашег послаиства у Будимпештн допео у Београд н продао Микистарству ино. страних послова једно старо нагое ЈоеанНеље које је за врем* рата 1014 приликом заузвка Лоаниш било од Аустри;анапа одиото и које је тек слла нама враНено. Пре неколико двна дошао јв у нашо посланство у Будимпештп г. Бе ла Хрнстинковић бившн офнпир аустро_угарске војске, а сада мађарски државл>аннн и донео ово Јеванђељо којв је једаи војник , Мађар за време уласка аустро-угарскв војске у Лозшшу нз лозпнчке пркве иаиео гматрајуНн да због његових веома лепо израПеннх бакарних корипа п она у емлл.у вредн веома миого. Г ПелА Хрпстпнковић је како јв он о1м из апио у нашем посланству у Вулимпешти ово Јеванђељв одузео од тога војникл и чувао га код себд са намером да га једног дана преда патраг нашим властима. Пстина сл тога Јеванђелл су пет ема-гнрапих икона скинутв, и то је урадио још онаЈ војпик који е ЈевлнНељв оп> ч.ачкао тако да га је г. Христинковнћ овако оштеНепог уаео од њег«. На овомв ЈеванНелу штампаном почвтком прошлопа века стојн пдмах ча првчм етралама да је ово Ј^ванђот.р притожио пркви у Лозннпн Раб Божији Јог»м ЛазарчвиН житвљ и кмет вароши Лозницв* 1Р55 годи. не и он «дале за и<*то 14 д>-ката а ;елан дукат Лб грлпта турскнх или 14 пвачпика« Лли оио птто ј « иарлчито ин^ере^антно ксч овога Јеванђелл то ла јо оно бнло у ствари ратни лневкпк свештеника лоанпчке цркве п у њому су при лну страна плајва_ |«м нспнсапи релови који говорв « херпткпм чаговнма Лолнипе под нз в»"ом Аустри анаиа. Тчго на јелноЈ гтрани пнше дрхта вом и иеспгурпом руком прп дну: »Швчтог оитобра ка Светог Апостспа Тому 194 доНв у цркву пол Јпво Ргшис*»мЦ са поамврвпничсм Томсм Рр^мовиНвм из Цупииа и Богу ср помописмо и свеКв запвлисмоОп Исвињвча и Босие вустријсив граиотч прако цркев у Лозиици па. рвху. Мад ово пишвм звиждо ауст^ијск« грвивт«. Неиа Господ Бсг, свети поиров Божијв матвре и Свети Томо впостоп и Сввти СоК и Впах смчтв и па и* сросии иву^тргшиви бсрци побвдв кго што су пријв 104 гоциив : пеб вдили Турив под Вождом Нвра. ј ЦорНем. Пи<-ч пол и вс|воов Јово Бошко-иН БјепопмловиН и) Црне Горв (Лесисм рањвном руиом) Потоу долазб релом ааЛелешко по

' тг»тумн ие н ту ј"1вн 1;» Тругнм Та- ! 1 •» сг "7 сгттрмо- , 14 -о ■сучарош пустц бва ијвдмог станожника.^ . | !1а даи 3» сетттемЛр* ааЛел

»Дођошв у рааваљвму цркву лоз ничку поп Јзво БошиовиП свештвнии и војвода са Милованом ЈзсиповиНем сресним пи&аром прве класв, војницима Стојансм ВрачееиНем, поднаредником и Томом ВрачевиНем и са двадвсвт граНана и грв ђании, и поп Јоео Боши:ниН одржа благодарењз Богу за побзду срп ског оРУ ж Ја и прекади слзоарима Ммхолинцима славу, Благодарење је извршено под т«повсиом аустријсном пуцњавом и кад ово пишем падају шрзпмели и гранате у близини црнве а ја на часној трпез и оео пишем и молим се Богу да српсио оружје победи.« ПоТ'->м 1в октобра забелгекепо је опет оловком па дпу Јеванђе.га: »15, 16 и 17 онтобра бише ввлики аустријскм јуриши на Гучеео и данас иад со ератим у ТршмН код куНе Петронија МзтиНа имам да опојем три официра погинула на Гу чвву« 2з октобра 1914 био је последљи дал овсса дневника. Шхзледње речи >*бележене у њега су: Кад ово пишвм нигдо нема да се чуЈе пушке ни топа ни нашег ни аустри]Сиог, јер су синоН 22 после Два јуриша вустријсна наши их одбиин са великим губитцимл непријател>а.<г Пад Лоаннпв прекннуо је дал.6 писале које је на дну овог Јеванђел>а игтавнло овакл жизу хроннку о једноЈ велтиеој нсторихчооЈ трагелијн. Погле М година лутам>а ово Н«» ев ЈеванНе.ч.е сала опет врвтптн цртепи у Лознипн одакле је тог ок•рУ»арског дана пјтјст крви и сагрти било однето.

Завршен је кружни леш око Евроие Верлин. 27 августа. — (А.А.) Данас у 14.19 часова спустили су се на аеролром Штакен и тиме окончали последњу етзп>' кружног лета окп Европе, следеНи такмичари: Немац Лусезр (спустио се у 11Ј27), у 1131 час Швајцарац Фрајц, а у 12.11 часова француски авнјатичар Арну. КО ЋЕ ОСВОЈИТИ ПРВЕНСТВО ЛЕТА ОКО ЕВРОИЕ? Загреб, 27 августа. — Са кружног лета око Европе пошто су као што је познато одустали Италијани ол дал>ег гакмнчењз, остали су јелнно још као главни борци зз пехар Нсмцн н Пол>ацн Ово је треНе такмичење авиона у лету око Европе. У прва двз побелио Је Немац пилот Морзик који учествује и у овоме треНем такмнчењу и то на апарату Ели Бајнхорн. За сала најбо.г>е врсмс има Немац Хајдеман. (Време) Њу/орк одликује авијаШичара Молисона Њујорас, 27 августа. — (А. А.) Претсадннк оппггане града Њујорка г. 1,1нмн Уокор предао јо златну .че. да.1>у грала Њујорка енглодом ааиЈатичару Молиоону. • Граф Цепелин« насп/ав ља леШове за Јужну Дмерику Берлнп, 2в августв. — (А Л.) Ваздушни брод «Граф Цепелнн» наставнће у понедел>ак своје летове за Јужну Амернку. У иедељу «Граф Цепелнн* извршиће једно пробно летсље.

Пад једно'1 румунског авијашичара Букурешт, 27 августа. — У бди-_ зјиги Б\ курешта лесио се »елан несреНан пзд авнона. У току пробног лета пао је )елан војни авион усл?д каара на мотору са висине од 100 метара: том прнликом је ави >н п« тгтуно уннштеи, а пилот. авнјатичап поручнчк, остао иа месту иртав. (Време) V Лондону очскују Лиа и Бочкона Лпооа, 27 авгЈхта. — (А. А ) ЈЈЈдата Је наредба да се аерсаром Кројдон осветлн рефлекторнма <а време иеле ове ноНн за сваку еввн. туа.тност да бн прекожеаиски авнјзтичари Ли и Бочкон могли да се саусте. За ове амерпчке авијатпчаре који су према прогграму свог лета нмалн југрос да булу цад Ир<жм. а после подне веН у ЈТонлону, још се ништа не зна. У Њу Фвундленду снаЛделн су се потребном клличниом бензпна која је морала веН битд испрпена ноћас у 1 час. Совјетска ваздухопловна скага Рнга, 27 августа. — Совјет;-^ вззлухопловна снага бројн ланзс 1270 авиона, 5.000 авијатнчара и 40 авионских фабрика, пол главном управс*м немачких нижењера ко|Н управљају целокупном руском авн (ацнјом. На та ј начнн ваздухоплочна сиага Совјетске Р>снје пета |е по релу V свету, после Сјелињених Државл сз 1.752 авиона. Францугке са 1.687, Италн|е са 1.о07 и Јапана са 1.384 авноиа (Време)

Г. ХуШсон, професор КембриџскоГ универзиШеша о лепошама наше обале Сплит. 2*1 августа. — У СЛ лјгг је етнгао из ВекеииЈе пароброл »Крал.пил МпрнЈа* са 300 енглсских ту_ риста који су се искрцали и пео дпн провешНе у ралгл ман.у вчрошн Међу турнстима налезе < о всЈ.ипом професорн н члпоклги Јелап -од њих, г. ЂорНе Хчтсон профргор Кем брицгког уннверзитета н» авио Је ваш^м дописнику слелеНг: — Када се у енглеској штдмпн про шле голине ндбиле речн нашег великог драматнчара Бернера ЦЈоа упуНене Кнглезима н Амернклнпи. ма ко н и !аче воле л« путују, да ":о Ну у Југопавнју н ла виле јурпсло венско Примпр о. мнслнли гмо -л је то једна ол н-огових о^нчних шала. МеНуТИМ, кала је после тога Г»«*р. нар Шо у клубу еиглеских кн.ижовпика говорно о лгчтотама 'уго. словеиског Приморјв, ја сам, мо и веНнва осталих слушалапа, аажел«*о ла вилим лнчио тп Прнм«>г>-е. првпм клраку мог>' реНи та гмо <а и мотп лвуговн очарауш вдурмвш!

Кршшење дешеша иринцезе Илеане Беч, 27 августа. — (А. А.) — Листови јавл>ају да је из Чехословачке допутовао краљ Алфонзо XIII. и да Не 30 овог месеца присуствоватн крштењу детета надвојводе Антоиа Хабсбуршког и и-егове супруге принцезе Илеане. Крад> Алфонзо бнНе кум детету. Саслушавањс г-ђе Солари Париз, 27 августа. — (А А.) Истражни судиш наставко је данас послс подне саслушање убице лажног принца Едгара Бурбонског, г-ђо Бау Солари. која је данас испричала како се она 1921 године упознала са чувеним пустоловом. >Он мн јс био претставлен. рекда је г-ђа Бау Соларн под именом генералл де Бурбон. После кратког времена он ми је изЈавио л>\бав и ја сам му најзад постала мидосница. Да бн смо прнкрили наше односе од спо л>зшњег света он је узео под кирију једну собу у куНи у којој сам и ја становала н ми смо тако живели до 1926 године. Он је живео од нередовннх прихоаа, али је живео на великој нози, јахао коња. играо поло. приређивао свечаности и бзнкете. М г Н утим једногл дана он ми је саветовао да гледам да на неки начин уклоним свога мужа и уједно ми је додао: >Ја Ну ти донети микр^бе ^а изазивање тифуса и ти нмаш са.мо да баинш тс микробе у мужевл>еву собу« Г-ђа Бау Солари на крају је ицавила да јс такав живот са Едгаром тра по 10 годнне. ч -.п ■ л *нн прииц био ухапшен у Барцел^мн због иских политичкнх разлога. Последњи поклон Нвара Кртера сво/о/ секрешарици Штокчолм, 2*> августа. — Ком-кнја, која је бнла поставл>е»«а због истраге по случају ирад>а жижнца. угарднла је да |е Ивар Кригер иа десет лана прел сав«о\Лнствч унутио мз Њ. орка. гае 1е тала 5оо1■но, свз|ој секретарици Кари*1Н Бекмаи |ед*м покл"ч от 10.1*10 доллра. и то V једиом једноставном пи.'м*. КП1Г ИЧ! С ни пргпор.чгно. Када !«■ г-На Бекмхн сазнала за иеле-

еда

»логт авштиме.

Њ. В. Краљ је Водарш, звоно за спомен- цркву на Делиграду АлексннЈи, 25 августа. — Њ. В Крал> ценеНн заслуге нзгннулвх борзца на Делиграду благоволео је подарити, јелно велико и лепо звоно за спомен-цркву. коју полнже Пололбор госпоНа „Кнегиње Јђубнце" из \ тексинца на делиградскмм шанчевнма.

Црква у спомен борцима на Лелиграду Скромним средствима н прилозк ма племеннтих л> ли успело се л се ова спомен-црква подигне. пс крије ч омалтсрише; али јој не дс стају срелства за уиутрашње р« дове. Заго пододбор апелује на сва г» млиа друштва н племените л>уле. », још живе б-зрце из бо>рби иа Лели граду као н на поролице изгннулм! бораиа од 1876—1918 годнме д» својим прилозима помогиу да се >в. лело захвалности заврши, како 6, ге ова сломен-црква могла освешта ти и да зазвони подарено звоио Н. В. Крал.а. (Време)

Овогодншњи лов на Јалранобећава ла буле лоаар Сушак. 36 августа. — Рибарв Бакру пре^1уче о* чхватили ЗА.ООк килограма рибе а од тога НП00 т\ч која 1е сва пролата v Ријеку в Трс по ценн од 7 динара килограм Н Ш нлу су риОари ухватили 20.0Г1 килограма рибе. а код Крал.евми 10.аТ[1 килограма. Како 1е сада ис чел« прааа сезоиа, која Не тра|а* према време 1счим приликама чтта септембар и сжтобар, рибарм ее двту да Не ове голж»« «-***