Време, 28. 08. 1932., стр. 4

СТР.ХПА X

Недеља, 28 август 193?.

ЕКОНОМСКИ ПРОБ.ТЕ МИ а^ШЕ ЗЕМЉЕ

Кукуруз је у свима крајевима одличио усиео и даће око 100.000 вагона за извоз О ј пзвсзи пшенпце в кукуруза осшварибе наш пропзвођач око ЗО милпона динара више ирихода нејолп прошле године

С* аебаом је у проасће впз солоаркарелза проавођ&ч гзедло на прострлнл РАЛЗД. П01Д БеЛНЈИ! *Н" тх>роднн1 базевд Т>-нана, Твс« н Сдве. Обале су бвле г-ол волом рвзлн зеннх река, & снво неСо нз вогв се СЛХЗ&Л& мз» н ц&ил* вллга нспуњало ■« ооећ&.-ем вемнра н безнадехннх предвнђаља. 3*лста. иохро пролеће н позно тето ивосо је нанноанло нашој пшевнин. Прннос пшеннае гв врло мдјн , а н то |е слабог ввалнтета, услед атеннчке рђе, насгале тавође због позвог лета. Наш овс-.идншњн прннос пшевнпе нзвосн осо 170.000 вагова. То ОЈгозара вормално« унутрашв»01 потрошњн. Ако узмемо у обзир ндаесао сма&ење те аотрошње услед крнзе н уелед лоЛрог рои кукуруза, К01Ж ће заменатн пшешшу у нсхрани л>удс«0(, па томе 1олдмо још ШДЗУ вапсва зао >:та1нх нз прошле год »не. жоеко рачунатн. да ће нам нпл . б ове годнне остатн вишак од 10-000 вагоБ* за; ■звоз. 100.000 ВАГ0НА ЗА ВЗВОЗ Иосле влажног, мутног н позног вролећа вастало ;е лето са доста влаге, алн н доста-сушха, кдо богом даво време за кухуруг. Н пространа паЂА дуж речннх корета, где је взгледало да ће се земл»а гчтпнтн у нсушеном блату нсхлапелнх баруштнна, прекрила су се у стварн правам шумама бујног, на;бо.1>ег кукуруза. Оно пгго ;е одузела у пшеннпн, прнрода је обелно н пггедро накнаджла у кутурузу. Ове годнне, после подмнрен>а увутрашње потрошње, нмаћемо још око 100ЛОО вагона кукурзгза за нзвоз. Слнчну рекордву онфру од 100-000 вагона кукуруза за нзвоз забележнлн смо 1925 годнне. Одлзчна је Онла и ндућа, 1926 годдна, са 8&000 вагона. Алн, после тога је кукуруз родно врло слабо н далеко заоста>ао за пшеннцом. Гсоине 1925 нзвезлн смо непуннх 400 вагоеа, а прошле годнне 22-000 вагова. Што је баш оее годинс особито родно кукуруа з& нас Јв необнчно сретна околност, не само пгго ће се тнме компензнратн рђав род пшеннпе, него нарочито због тога, пгго ћемо за кукуруз наћн несумњнво сигурне вуппе, док |е двввшња крнза пшеннпе н сувнше добро позната. У свету посто н таква. хнперпродукпнл пшеннпе. да се у Америцн унипггзвају н спал,ују огромни стоковн. У пшеннпн нам, поред вајвећнх пронавођача, Америке. Аустралн е н Русаје, коакурншу н с-ве остале земље. Поучене прнмером пентралннх овла, код К01НХ је несташнпа хлеба био »едан узрок пораза можда нсто толико јак као Солунски фровт, поеле рата су све државе почеле да ннтензифапирају свам снлама сопетвену пронзводњу гппенипе. као Немачка, АусгрнЈа. Чехословачха н • Италија, ко.е су ваши прнродни н највећн потрошачи. Очнгледно је, да ће услед наведепих разлога, пласнрање пшеннпе, поред депрепи•ии : е, постајатн сваке године све теже, док пе дође н до потпуне немогућности. 0во1О1ншња слабп хегва пше ннце в пшгнихна 0олест џ гои тш у почегху ВЈазваЈД !оста »абри чутости. обилно г« иагнађемл с&ншж припосол кукуруза. Кухуруз ће 1ати сжоро максимум праноса, жакав :е забележеч само 1925 гоЈ иле. Око 100.000 ваз&на лрегеЛи ће аа извов. И необично те сретна околност што / е баш кукурув Јао толихш жринос. тер ћело целу количинр за извоз моКи извести. Ха јп у Аргенгич в. Румунктч и гузсн о-афри\хил 1ржавама имамо таке конкуремте за кукуруз ипах у сеету нема типерпраукциге кукуруза, као што /е слу\а ■ са пшеницом, а сама та чињеница обезбеђуге његоа пласман. У ојом чл анку *Време< Јоноси тепр слику о стању шпоег приноса и тргоеине кукуруза, са паацима провереним како на меро1авним местпла, тако кој самих произвођача и и-звозника на лнцу леста.

Јелво кукурузно ио.1»« у непосредиој околини Београда

ПАПЈИ КОНКУРЕНТН: РУНУВИЈА П АРГЕНТИНА Много бо .1е стода са кукурузом. За кукуруз имамо у Европ« као једнног озбил »ног ко^курента Румувнју, а Бугарска и Мађарска далазе у обзнр само у годннама са нарочато повол .ним привосом. Као И1,јзчн конкурепт на светскнм пијакама оснавл,ујв се Аргентина. Нагаи на в*ћн потрошачн су Чехословачка, Аустрнја и Мађарска, а мањнм делом Италнја н Албапн а. У томе нам иде на руку ;евтин подвоа Л>-вавом и тако можемо да издржимо конкуренцнју ииаче ;евтннијег рук>нског кукурува. У Брапли, напротив, туче нас са ценом Рум>-ни 'а. јер наш подвоз дотле ст?1;е 1.000 днн. по вагону. Италија је у последње време„ пор*д гајења пшеннце, почела дафороира и га ење кукуруза, котн се тамо много трошн као л>удска храва (полента), алн другим 1>ашим увозннцама »Чехословачко? Аустрнш, Немачкој) то )е немогућв> >ер кукуруз пе одговара тамошњим клнматскнм прњтекама н не може да успева. Ове године, услед нзванредно доброг приноса у целом дуцавсмш 6азену, наш кукуруз нмаће да нздржи велнку к«зпкуренцнју. На првом мегту, у централно! Европи, имаће ла ее бори са румунским кукурузом, кога ће бити за извоз око 200.000 вагона, дакле дупло више него код нас. Затнм, предвиђа се да ће и Мађарска ове године нматн око 50X100 вагона за нзвоз, док је прошле годнне >*везла од нас око 6 гн-гада вагона. Најзал, н Буг&рска кв иматн нзвесну колнчину кукуР734 за нзвоз. 11ЕВЕ: 55 ДО 75 ПАРА Потреба кукуруза за земл>е увоз■Јгце ^т°дње Европе нзпоси укупно •ко 5ОДЛ0 вагои*. Род ;в, међутнм,

далеко премашио ту цифру. То значи, да ћемо мн озе годете азаћн са к УГ>РУХ»м ва велнке пв аце западне Европе, где ћемо се суорестн са велнким колачннама је«тиног кукуруза нз Аргеетене, кода прнспева у априлу и мају, н знатним колнчпнама нз јужЕнх афрнчкнх дрхава. Велаки прпнос, велнБа коакуренција н оппгги пад пена поллпривредних производа, несумњиво ће имати јак з.тппај и на пене нашег кукЈТУза. Од године 1925 на овамо кукуруа је нмао знатне варнаднјв п у просечним ценама и у перноопчним померањима. Годнне 1925 наш аазоз ,е унозчен просечио по 2 дан. килограм, ндуће године просечна пеаа )'е пала на 1.50 дин. ? године 1928 попела се на просечно 2.60. 11осле тога почела је нагло да пада. Године 1930-31 кукурузне це-не нмале су велнко таласање. Почело се са 60 пара, па се цена попела на 1.40 дин., н на-зад сашла на 1.10. У прошло? кампањи пене су почеле са 80 пара, па се попеле на 1.25 дин., а сада се држе на 1.10 днн> За нови кукуруз цене се сада поставллту свако: Вепггачкн сушен ку к>-руз 65 до 75 пара; кукуруз мешанац 60 пара; повремено сушен кукуруз за јануар н фебруар 55 пара. ; Са влштачкпм сушепим кукурузом, којн нма најболу цепу, ићи ће 1 ове годиие мало теже, јер сушаре I неће моћи да првме целокупву жетву и неће бнти дово-ђно кошева аа његов смештај. Сушара има наро- ј чнто много преко Саве и Дунава, | где је мало које тржишно место без ; неколико њих. Све ће оне бнти пре- ! запослене. У Србијн међутим имамо ' свега једау једнну сушару у Смедеревској Палании и неколико комбинованлх за сушење шд>иаа н кукуруза у другим местима С-рбнје н Босне. Због тога, а и због потребе сељака да пгго пре дође до новпа. продаваће се много повремено су- : шев кукуруз по најннжој пени. КУКУРУЗ //.7/7 ПШЕНИЦА? Јелан иадлежни мпнистар казао је овнх даиа, да ;ела половина нашег становннштва трошн за своју исхрану кукуруз, уместо пшенипе. Мож- Ј да је то мало претерано, алн је фа- ј кат. да је кукур>*знн хлеб готово :е- I дина хлеб којн тродга селлчко ста- ј новништво Далмаци е, Херцеговине, I Црне Горе. донекле Лнке н Јужне Ср- ј бнје. А у Словеначкој »е знатиа потро шња кукурузног брашна у качамаку. I Пшеннчни хлеб је као храна свакл-1 ко хигијевскиш од кукурузног А- , ! ли, у врло сиромашннм пасивнпм крајевнма, где је он често једипа ј храна, кукурузнн хлеб је укусннјн и раднје се троши од пшеничног. II са тог разлога унутрашње потрош- ј ње препоруч.1>иво >е гајење кукуРУза. Намеће се садд пнтање: да ли >е уоппгге реетабилни-е н целнсходннје напуштати гајење пшмшце и прнлазити гатењу кл'куруза? Покушаћемо да направимо »едан рачуи. При нормалном просечном роду једно засејано јутро даде прннос од десет метрнчкнх нентн пшенипе. На нстом терену једно засејано јутро да, : в 25 метрнчких центи Чгкуруза. Узмимо садашње просечне цене: за пшеницу 1.40 дннара, а за кукуруз 60 пара. Добићемо приход од једног гутра шпенипе 1.400 динара, а од '>дног јутра кукуруза 1-500 дннара. Дакле, према данашњнм приликама ва са«гском тржаш-

ту, гајењв кукуруза доноса већи рентабнлнтет од 100 дннара по јутру. Али, нма још много другах разлога, ко»н говоре у прилог кукурузу. Директор Прнвнлегованог друш"гва за извоз аграрних преизвода г. Костнћ, вели: — Иако је рад око кукуруза знатно већи него код пшеннце, »ер кукуруз захтева неколико окопавања и огртања, ипак он даје двоструко већн род од пшеннце, служи као одлнчна храна за људе и стоку, лакше се продаје, а и мање ге подложан варнјацнјама цена од пшенние. Један од најјачпх новосадскпх пзвооннка. церсалпја, г. Дезитер Фараго, вели: — Га;ење кукуруза Је свакако препоручл>пва»е, јер у извозу пшенаце конкурише иам цео свет, чак и житом пасивне државе, које су сада почеле да форсирају гајен»е пшеннце, док то нн;е случај код кукуруза. Пшенипа св тропш само за људскЈ* нсхрапу, а кукуруз н за сточну. Гајење шпенаце ннјв више рентабплно у целом свету, осем у пасавним земл>ама, које заштаћују своју проазводњу впсокам увозним царннама, као на прнмер Немачка са 25 марака, а Италша са. 31 лиром. Свв то говори у прилог прелааа што аатензнвнн)ем га/ењу кукуруза. Барајући између жатарица и осталнх поллпривреднах пронзвода морамо констатоватн, да је данас много резтабнлније га»ење поврћа и воћа. Но, пошто је тај прелаз немогуће спровестн у најскорнјој будућносгн, треба форспратн у свакој повол>но| климатској око.икутн га1ење кукуруза, на штету шпеннив. Најидралнжн бн био прнпос пшеннце, који би потпуно задовол>но унутрашње потребе, са маднм вншком за пзвоз. док бн кукуруз да^) макспмалан извоз, баш као што имамо озе године. Дакле, можемо закл>учнти, да јв ове годнне род церсалнја код нас послл-жно нагбоље, према стању оппггег склопа на светскнм тржаштнма н у светскам односама по.ђопрнвредних пронзвода. Пнтање пак наЈбол>ег пласмааа зависнће од смнш л>еног рада Прнвнлеговавог друштва, од деонзних околностн н повол>ности трговннско-девнзних споразума са државама увозницама. КУКУРУЗ У СВНЊАМА Као што смо видели, на1бол>и потрошач нашег кукуруза су државе централне Европе (Чехословачка. А>ттрн:а, донокле Немачка, и Мађарска кад је код ње прниос иедоволан). На шта ове државе у потреОл»аваЈу наш кукуруз? Мање за л>удску, а више за сточну храну. Нашнм кукурузом Чехословачка, Аустрија, Немачка н Мађар»ска хране сво!е свшве, јер је то на|6ол>а храна и са њом се постиже на ; бол>а тежипа и квалнтет свнња. У овој прнлнцн неће бнти без ннтересовања бацнтп поглед на наше привредне прнлнке један век унатраг. Франлуз Ама Буе, одлнчан познавалац прнднка н стања Србнје половпном прошлога века, написао је: »Да су Турци, у место л>уди, уништавалн .у Србпјн храстове шуме, можда бн победлдн Србе«. Вероватно Је да у овоме има доста нстине. Јер, да су уннштвие храстове шуме, Србнја 6н изгубнла свој гдадш швсф Цјжхода^ с«ш>е 4

ко»в су те храстове ш>'мв сво;нм жиром аск.Ђ>чаво хр&аиде а од чаЈвг Јв нзз .-за СрОн а им&ла т« лакн прнход дд ;в могла ааОавитн оружје за борбу, тв у првим дднлма слободе склапатн свој буцет за чнгав низ година са суфнпнтом, и поред плаКања великог данка Порти. Ни една землл Балк&на н оеатралне Бвропе ннје имала зн нз далека толико разви, ; ево гајење свин>а. као Србн»&. Годншњн извоз, већаном за Аустрију, бно је преко 300.000 комада. Од тога »в оствариван прнход око 15 мнлиона гроша, пгго у длшшњо! купоаао; моћн претстаз.%а вредност од 125 милиова дниара. Данас цела Ј>тос.т&внј& извози свнња у вредностн 285 мнлиона дннара. Турцн нису уннштилн храстове шуме, алн су нх уништили Србн. Л&в&с жнр не може више да храни свиње бесплатно. Алн, з&р не бн наш кукуруз могао да издржава н&ше свпње, вад већ издржава аустриј ске, мађарске, чехословачке и немачке? А тнме баш н&ш кукуруз прави највећу коакуренпију нашнм свињ&ма, јер су те псте држ&ве н на.-бо.Ђи потрош&чи н&шнх свиња. КУКУРУЗ И СВИЊЕ: 2.75 :6 Да внднмо к&ко се постав.1>а рентабилитет кук>-руз& уложен у асхра ну свиња. Једна свиња поЈвде днеено пет кнлогр&ма кукуруза. С& таквом исхраном постане у тежнзи по један килогр&м дневно. Кад узмемо цену »укурузу повремено сушенои, ко,а ће ове годнне постнзати м&ксвмум од 55 пара, овда излази да пет кнлогр&ма кукуруза, којн вреди 2.75 дннара, д&је ;едае кнлограм свињовог меса или мастн, коги вреди 6 динара. Односно, зарадд на кукурузу извевеном у свнњи, уместо у нат>*ри, је за произвођача 100 од сто већа. А цена од 6 дииара за квлограм свнњског меса илн мастн јв она коју произвођач днректно постнзава, док с< то исто месо, односно маст, продају на пример у Бечу по 13 дннара кнлогр&м. Наравно да привођење у дело овог предрачуна није б&ш тако једноставна ств&р, јер бн требало прво н прво регулнсати могућност извоза. у односу ва девизне прошке и царнне, побол>шати кв&лнтет свиња, тако да достижу тежнну азаад 150 килограл!а, а нарочнто омогућнтн поднзање фабрака за прераду п Бонзервисање свнњског меса. Амерака, на прамер, целокупну своју продукцнју кук^-руза трошн готово махом аа нсхралу свиња. Доцннје, прерађене у амерпчкпм фабрикама, те свиње, односно првобатни америчка кукуруз, троше се у Европи по врло повол>ним ценама у облнку меснатнх прерађевина н ковзервн. Овогодишња жетва кукуруза је тако обилна, да се нн теори, ; скн не бп могла сва утрошнти у исхранн свнња. Али, један добар њен део, пласиран у свиње, са регулисањем горе изложених околности, донео бн свакако куд и камо бол>и приход. Једаа угледнн сточарска трговац из Шапца, г. Миле Таднћ, велн: — Мачванска стока, наочито свиње, има у олличан пласман на тржалггу у Бечу н свн су изгледн да то тржнште неће нзгубнтн. Мачванскн кукуруз, у место да се извози, треба уложнти у исхрану свиња. Да бн се пак задоволлле наше увозннчке сточне пцјаде, на првом месту Беч, не бн с-е смеле извозитн свиње нспод 150 килограма, требало би омогућитн сел>аку да гаји јоркшарску пасмнну, чн»а је тражња највећа, н требало бп регулнсати трговину стоком. * Многн жптарскн извозанца боје се тешкоћа у нзвозу кукуруза, због девизних прописа. Но, директор Прнвилегованог друштва г. Костић ематра да ту нема разлога страховању, »ер је нашим државама >-вознипама кукуруз потребан и саме ћв учгтнтн све олакшнпе да га добнју. Ипак, у погледу Немачке, било би врло корнсно да се постнгне компевзаци»& за њахов увоз н&шег кукуруза и ндш увоз њнховах хемикалнја. Сви се у гдааном сл&жу, да кукурузу ие прети опдсност хиперпродукци»е, као што је случа» с& пшеиицом. Прошле подине иавезли смо око 300.000 вагова пшевнце у вредностн 475 милнона дннара и 22 хи.Ђ&да вдгона кукуруза у вредаости 205 мнлноаа динард. Оствариди смо дакле укупаа приход од 680 милиопд дниара. Од овогодаш1ве жетве нмаћемо за иавоа око 10.000 вагона пшенние и <»ко 100.000 в&гонд кукуруаа, с& приходом од пшешше око 130 мнлиона дипара и од кукуруза око 600 мнлнона данара. Укупно 730 мнлнона дипара. Дакле, и поред пада цена, услед доброг родд гукурузл, оствараћемо прпход од жптг-р*па око 50 мплизнд дннара већн него лн прошле годнпе. А. Б. ХЕГЕЛДА

БЕОГРАДСКА ХРОН11КА

Трсћи леш Пикаров

Прек>учв оео 5 часоеа по подив могла св пргметши над Београдом једнд светла т&чка ко>а Је дуже вре ме лелу;ала тамо амо. Београђанн јв нису з&п&знлн попгго се у то вре ме већина од њих гњ>рала по Сави и Дуааву. Ако ;е пак нако н поднг &о случаЈно поглед вебу прндивом зевдња ааје овој небесеој пој&вн пра ддв&о ник&каог нарочитог звачаЈд, омдтр&јућн лд то какав беспослеии Бвогрдђ&ннн Јвдри на вовом аероплдеу без мотора н мучи се како да атернра. Сеетла тачка међутнм постепено је расла. Најзд св у њој мо гао р&спозаатн једдн б&лон који се броо азг>-6ао у облацнма пр&шнве азаал Топовских шупа и Јдт&г&вмдле. Ндш сдраднак дао св оом&х у потвру за њнм. С обзаром пдк на »:мпдабозаеи саобраћај Беогрдда морао је рвзумв се скрОЈитн пре сзе га план путовања. Трамва.ем бр. 7 доспео је наЈпре од Палалуле у цеа тар. Ту је сачегао трамзај бр. 1 н њиме је допутовдо до Славије. Овде се скннуо да бн сдчевао бр. 10 чнјд лиаа^ св тачно послапала са правцем кретањд балона. У очекизању поласкд оеог трамваЈа пооно је 3 шприпера и 2 кафв прочнтдвшн у нсто време дза беогрддска н три за гребачка листа. Из чзтања га је трг ла нека зика. То су путншзи зд Вождовац јурнлн по с«ас'.тним кдфдадмд коедуктера н кочначдрд са трамваја бр. 10 Ндјадд је трдаваЈ брееуо н посдв назееног времена сарух-Јнк јесретно првсоео до Тооов ских шупа. Озае )е добво прва о6&зештев>&: некдкав луФт-бвлон строооштао се на Бдњвпи. Н&ш саР& дне ннје аклевао. Искрцдо се нз трамваја, прнтегао Х'>зее-трегере и пешке крев> - о ка Бањшш остав-ЂаЈ5"ћи далево аза себв трамазд. Нд Бањаци је затекао прнлично сзета окуцд>еног оео јвдног металног балона којн је био првзеваа снн пзром за једЕу телеграфску бандеру. Поред бдлоад стојао јв глаеом прс^фесор Пвкар с& слом-Ђеним цвикерама и ведиком чворугом на челу. Наш сарадннх га је одмах упнтдо дд иису то последнпе рђазог атернрања. Ст&вви научвнз га је раз>-верно н обЈ&свно да ннје по среди рђаво атерарање већ одушеае.Ђни дочек. Наши вреднн трошариаци реввосно су врпгалн преметачину балона н м\ т ћкалн течности по барометрнма и терагометрнма труде#ш се да ухвате шверп. Н аш сдрддннк је поставио одмдх шгг&ње о пнл»у овог ноеог летд. Професор Пнкдр се иввиаио дд ннЈб још у стању дд да^е изјдве. Молно је само да му св препоручи каказ хотел погод&н зд њега и среаство да му умане бол од чвсфуге. Преооручечта му је кафаеа »Астроном<жа кулд» за сггановање а за чворугу црни дук. ЗАШТ0 ЈЕ ПИНАР ДОЛЕТЕо У БЕОГРАД 27 августа. — Дан&с је професор Пнкар дао следећу изј&ву: — Иако сам већ двалута аспнтнвао стратосфгру н добио драгопеве податке о метеоролошкнм прнлнкама у њој нпак су мн неке поЈдве бнле остдле необјашњиве. Пре свега мучво мз Јв проблем космичке прашнее. Одв&ле потиче она? Једно време држ&;> сдм да је она резултат распадал>а поједаних планета алн сад сам се разуверио. Идући за озом прашнном ја сам дошао и до Београда и сдда ми је Јасво њено порекдо. Ватд беогрвдска првшнна продрла јв у све слоЈеве стрдтосфере и ушла Је чак н у интерпланетарнн простор. Сем тога приликом раиијах детова запазпо сам у стратосферн нзвесее емае&пиге чи;е порекло такође ннсам могао објасивти. Сада је и заа поЈава протумаченд. Прилвком лебдења нанад Београдд констдтовао с&м да су се апаратн Зд хватаље еманапиЈе нагло напунили а не«кн чак п попупадн од нааона. Када сам бол>е рзрлелао Београд здпаизо сдм тамо вели.тн број помнјара, баруагпгна и ђубрета тако да мн је сада пнтање еманапије потпуно јасво. Нарочите тепигоће задавао ма је нзвестан мнрис ко^ сам осзтио У ввсиони и који вма особвну ла отвара човеку апетит за јело. Ннсам могдо утврдити да ли он гктнче с» Марсд нлн са Јупитерв. Алн кдд сам наишао на Беогрдд мв«и .в од једаом пј*кдо пред очдмд. Тд-

јввствени н примам-Ђнзи мнрие долазн од вашн1 многобројннх ћев&п1 џнннца. Сада се, дакле, може об;&'снити чуднозата појаза да су се по. .следњнх годваа поЈедине пддиете пресо обнчдја јаво праближдадле 'кашој зем .Ђи. Тврдо верујем дв ће прим&м .Ђив мнрас вдших ће«1ПчА& иматн огромног утицдЈд нд аблвждње наше зем .%е сд остдлам гтлвввјтамд. — Мнслите лн. г. професоре, д& се дуже з&држите У ндшој срв[дини? — Рдзуме се. Остаћу код вдс ^бдр дзсет г:'даа&. Оаае се ствдрд ад , мене огромно по-Ђе рддд. Лвбдећв извдд Беогр&дд имао сдм прилике I да вшдам касо се мучите и алопдт»гге сд сдобраћдјнвм средствамд. Читав гтроблем је за једвог в&шзг грдђанина да се вз пентра пребаот јсзојој кућн на Топчидерском брду нли Дедињу. Аго не реши дд пода дана проведе у пешачењу ондд му јоотдјг дд подд пддте да нд дутобу,са. С тогд с&м оддучво дд отворим Једну луфт-бдлонску ланиЈу, којв ћв саобрвћдтн нзмеђу Беогр&дд н његстових предграђа На овај иачп јсмдњнће се зндтео и морт &лвтет у јБеограду Избећн ће се взлвшвд га:жења од трамв&јд и дутобусд. Двсн •ли се пак неки дефевт у бадону тв гпадзе, смртне опасностн нпах нама. ; Конструкцнја његоаа таквд јв дд с-в 1путницн >-нутрд могу оамо лретумбати преко главе и пдств јвдде дру гом у здгрллј. Верујем да су вдши сугрдђдви -Ђубите .Ђн оздкзих двди* турд н дд нм тдква агзевдђевл ееће 6аге нвпрвјатвд. Сем тогд првметао овм да вдш свет јако симпатише вавдушнв спортове. Чујем да је основдн н ае> ка курс за ваздупгаа јадрења дероплаанма бео мотора. Немоде мнслитн да из мене гоеорн а&васт адн верутте то је вгрвчк&. Каказ Је то спорт, где требд да молнтв в&јпрв Бога за ветар д ондд всбог шофзрд дд вас прнвеже ковоппем за кола ■ повуче те да узлете >зеако од првливе као дечјн змај. Мој курс иа огратосферсвог летее>а биће мзого озбж.Ђинјз Надам се да ће мојн учеанцн моћц убрсо дд осте&рују велнке н далвке летове. Већ о&м добно прЕлнч&а број пасдмд оа вдших благајлзка и диреагорд б&адкд да што пре огпочневг- о& летењем— За зраме ваЈжвв.Ђвг пл&новд поЈавшпе се некд двпд н праступвшв Љкару; — Молим дд пл&тнте Оопглви таксу за лежарнну — рече јесган. — Извол'те да попуннтв порвссу прнјаву — додаде другн. — Ево призв&ниде б&воав«жу т&ксу — допуна тре^н. — Исплатите мева калдрм&реау — уп&де четертн. — Попуннгв ов&ј блаеквг а& цхк токолвцнју н дајте одм&х таксу Јавн св петн. С друге стр&ве нажђе пео аоштв скн одбор бањнчки да разрвже прврез ва бдлон. — Штд је оео? — упвтд Пикар. — Нвшта. Неке ситне формалности. Опремите само јелно десет двадесет хн-Ђада. Пнкар преблеае. Ннјв добио вртоглавипу на нвсннн од 16 хн.ђдд & метара алн се овде а&несе. — Па ја немам новаца — речв ждлосео. — Не мари нншта. Прод&ћвмо мн ваш б&лов на добош — утешнше гд ревеосна службеннцп. И пођоше збн .Ђа да шзрше егаекуцвју. А Пикар кад опвзв њихову н&меру улете у сзој балон упали р&сету н полете у ваздух добацивши; — Идем ја у своју стрдтосфвру, Тамо сам ипдк снг\рна.н! БРАНДИМ КОД ПОРЕМЕЋЕНОГ ВАРЕЊА, батовд у стомдку^ л>утние, нево .Ђјкости, гдавобо.Ђе, севања пред очама, раздражеинх жнваца, несанаце, слдбости, нерада, очнстпће природ' на Фргмц Јозефсва горкд вода цре! ва и олакшатн циркуддцију крви. ПокушдЈИ у уииверзнтвтскам кднннкамд доказали су дд су и длкохолнчарн који су болов&ли од стомачног катард потпуно оздравплн употребом стдре н гласовите Фрамц1озефове воде. Франц-Јозефова горка вода добпја се у апотекама, дрогејријама и колоннјадпам радњааа-