Време, 28. 08. 1932., стр. 5

Недеља, 28 авп г ст Т932. <Јс-^с^* 4 ,_ СТНАНА 5

БЕОГРАДСКИ ЖИВОТ Један саш у Дому малолетника Деца коју шреба извесши на прави пут

Често виђамо улицом групу деце ко. Ја се од осталих сличних група раз.тнкује и по томе што је унифор.мисана, в и по самом држању. Та деца много су мирнија од остале школске деце. Нема оне раздраганости која граничи често са разуздавошћу, а која је карактеристична за све ђачке гомиле. По неки пут та иста деца, јер поред свег њиховог строгог држања она су још само деца, концертирају. Сви са много прил>ежности.и много смисла за музику, дувају у сјајне инструменте. И можда мало ко зна да су сва та деца, коју видимо како мирно иду улицом млађа браћа онима које друштво ис. кључује -из своје средине и жигоше им леђа са једним „Р.". Дете злочинац! Мало чудно звучи. И не одговара увек истини, поготову када се погледају мало боље: породица из које су они изашли, средгаа у којој су се кретали, матери;алне нелрилике. Ово последње нарочито. Додајте још и наслеђе, оно што свако од нас носи у себи, а чега није свестан а још мање одговоран, па ћете онда имати јасну слику тих малолетних криваца. Од њих треба створити корисне члано. ве друштва. Др>титво се брине да то они и постану... Једна кућа у стрмој улици Крал>еви. ћа .Марка. Она се једва разликује од осталих кућа у тој улици које ничу све више, н са све више спратова. Један детал> само пада у очи. Сви прозори хуће имају решетке, сплетене у облв ку ромба. Сви осим четири у приземл>у, а то су прозори канцеларија. Ма да звонце на улазу тако чудно* скоро болно одјекује, улазимо потпуно мирни и прибрани. У ходнику, на јед. вој клупи, једна жена у црнини. Мож. да је то мајка једног од малолетнлка? Шта чека она овде? Уосталом није наша ствар да је испитујемо. Треба имати призрења према материном срцу. У канцеларији, чији су зидови покривени сликама добротвора и осннвача, дочекује нас управник г. М. Никачевић са јшого предусретљивости и са нескривеном радошћу за наше интересовање за Дом. Ове године је Дом малолетника стекао своје пунолетство. Сада има 21 годину како је основан. Наравно то се неће славити као јубилеј. Године'1911 неколико правшгка, ме. ћу којима су била и гг. Ж. Лазић, др. Д. Аранђеловић, др. Б. Марковић, др. Ч.. Мнтровић и други, основали су, по угледу иа сличне установе у Европи, дом у коме ће се васпитаватн малолетии кривци. Убрзо ова установа почела је рад. Општина је изишла у сусрет. и рад је био омогућен. Брзо се осетио благотворан утицај установе. Мчоги од питомаца постали су добри мајстори. многи су се борили храбро у свима ратовима. Нарав. но да се после рата морало почети све изнова. Уз многе напоре, које је чинио г. Ннкачевић, а које он са скромношћу одбија Дом је олет прорадио. Данас Дом ради са скромним буџетом, стално и обилно помаган од Општине. Наше ново кривичмо законодавство решило : е пмтање заштите мзлоЛетни. ка V најбољем смислу, како се само може пожелети. Закон пропи.ује у које се заводе имају упућивати малолетници. Закон прописуЈе. . Али до данас све је то остало мртвЈ слово на хартији. За сада су здружени на једиом ме. сту и д?иа до 14 и од 18 година. Та помешаност, а с друге стране недостатак простора, слабе су стране Дома. * Данас постоји осим овог дома V Бе. ограду још и поправилнште за малолетнике V Глини и Пахињском код Вараждина, док је завод V Славонској Пожези намењен за жеиску децу. Оде.тити и груписат!! малолетнике. то је прво што бн се и.мало учиннти. Јер не треба губити из вила ла је циљ ©рим заводима Да од ове напуштене 1еце створн људе А под оваквим при. №*мж тешко је постићи успех ко.и се

жели, јер рђав утицај стари}их на мла. ђе не може се никако, или бар врло тешко отстранити. — Са њима се мора поступати као са тешким болесницима, они су морал ни болесници, вели г. Ннкачевнћ. И заиста, као што неко није одговоран, или бар не сасвим одговоран за своју болест, исто тако је и са овим дечацима. Потребно је имати много педагошког стрпљења и очинске љубави. па да се постигне жељени шјљ. Праћени г. Ннкачевићем обилазимо поједина одељења Дома. Тренутно До.м има 43 пнто.мца; пре кпатког времена пуштено је њих 34. Свршнли су занат, положили државни мајсторски испит, и сада се пробијају кроз живот. Јављају се често управнику, жале се на крнзу.. Пружа им се помоћ из Фонда за помогање свршених ученика. До.м кма пет отсека, у ко-има питом. ци уче занат: обућарски. столарскн, штампарски, књиговезачки, и кројачки. Улазимо у обућарску радионицу. Као и све радионице и ова је под нарочитим режхмом. Матстори који су под надзором управе Дома, поучавају питомце. Питомци бирају сами занат ко. ме хоће да се посвете, по својој жел>н и према склоности.ма. Деца, која су до јуче скитала улнцама, седе сада згрбљена на дниским столови.ма. Вредно раде и слушају поуке мајсторове.Један од њих и.ма врло оштар и бистар поглед. Интересује нас, каква су то ..кривична дела" учинила ова деца. На^чешће су то ситне крађе. За три године изуче занат. положе стручни државни испит. Кроз ходшгке. ко;и изгледају као лавиркнти, доспевамо до књижнице малолетника. Читају прилично. Столарска радионица данас је пуста; већина ученика налази се на плажи; то им је једина разонода на овој великој топлоти. Они који су ос. тали раде један велики посао. Како је рздионица мала, они су изнели нека врата у двориште и тамо их бојадишу. иомеђу олејандара. Уске, стрме степенице. Одједном на. лазимо се у штампарији. За косим оан. дуком са словима примећујемо једног црномањастог дечака са врло умним очима, зачешљаном косом. Други ради код машине. Пре кратког вре.мена штампарију ; е напустило деветоро. Успут, ндући ка трпезарији, у једно.м орману стоје металнн инструменти, чисти и сјајни. Свакога дана свирање и певање. Трпезари а је велика и воло светла просторија; зидови су украшени многим фотографија.ма пи. то.маиа, успо.мене на концерте. У дну трпезарије позорница. Са стране Филип Вишњић загледан негде далеко, и Вук, намргођен и опуштеннх бркова. Иза позорнице је пространа гардероба, са свима потребним реквизнтима, пројекционим и бноскопским апаратои. Двапут недељно даје се нарочита претстава за питомце. Поред поучних филмова, на репертоару су Шарло и Беби Пеџи. Док се пењемо ка спаваоницама, г. Никачевић нам говори о распореду У Дому. Устаје се рано. у 5 или 6 сати. Спремање постеље. спремање за школу. спремање радионица. (Они ко: и нису довршили основну школу свршавају је овде). Доручак у 7 и по. Од осам до подне рад у радионици. После ручка, од 12 и четврт до пола један шведска ги.мнастика. У томе смо доспели до дворишта. Шведска гнмнастика? У ово.м тес-цом •дчоришту, са олејандерима, са мало зе.зенила , и суро обојеннм клупа.ма. 1-змеђу зидова мали ромб неба и кровог.а. Изгледа да г. Никачевић разуме • .гпуно наше унезверене погледе. Да дги ето ту се муче ова деца. Слегање рамена са много туге очинске туге. Али простор је тесан, ваздуха мало.... После ручка. иза ручка, музика, па рад до вечере. Од шест до о-а.м вечера. па спремање. учење, читање. Тачно у пола девет васпитачи гасе осветљења .

Спаваонице су мале дворане. ониске за мало вазд>тса, много кревета. Некада било је још више кревета. Из спаваћих соба једна врата воде на терасе, које су са свкх страна ограђене решеткама. Њихова сличност са кавезима фрапантна је. Одједном једним тесним степеницама доспевамо до кројачке радионице У њнма је велика тишина. мало их је на раду. Књиговезачко одељење има неколико ученика. Врло разноврсних. Један муслиман врло спор и тешко покретан. Други је нз Бајмока, један је Лесковчанин. Један малн, са београдске периФерије, црнпураст, живих очнју. Једанаест годтаа. Ситна крађа... — Ето и он је на занат)-, а •међутим стално мисли на игру. На шта би друго и мислио. Сада му је и вре.ме. Али, где да се ипра? Зар у овом дворишту? Један бивши питомзц сада је помоћник у књиговезници, поучава и млађе.. Стигли смо и до амбуланте. Лежи неколико њих. Један. који је ту скоро побегао, стигао је тако до Тзакова* и сам се предао власти.ма са молбом да га врате натраг. Он лежи, пошто је успут назебао. Други изгледа врло збуњен; тешко налази речи. Очи унезверено гледају, као да се нечега боји. Он је у свађи убио свога друга. Дом ивдржава једног студента медицине, који помаже лекару у раду. Иначе су здравствене прилике у дому повољне. На који би се начин могло помоћи До.му? Дати му мало више простора. мало више ваздуха. Места где би се деца могла играти. Јер, заиста још су деца... Дисциплина је у Дому примерна, а оасположење питомаца врло добро. Поред свега тога што је помешаност тако велика, и што деца не.мају где да се наиграју. То је једна од великих заслуга управе до.ма. Истина г. Никачевић не признаје. али из целог разговора са њиме јачаго видимо да је очинско поступањт њетова заслута. Постоји с>'д пито.маца, ко : и решава о дисци. плииским казнама. Они сами кажњавају сваки иступ својих другова. Најве. ћа казна је забрана излажења у шетњу у току целог месеца. Васпитавања малолетника тежак је посао ксји тражи много пожртвовања. Зесто су у питању душевно дефектна деца. осим тога младнћи рано сазрели, у којима су се већ кристалисале рђаве навике и пороци. Од њих створити људе који у жнвоту неће поново поћи стрампутицом, и који ће се у њему снаћи, посао је који захтева много душевности и стрпљења. — Треба у човеку пронаћи оно што је лобро! То је на растанку рекао г. Никачевић. Не.ма ништа да се дода. м. м. т.

Прослава стогодишњице Ђуре Јакшића у Впшцу Вршац. 26 августа. — Овдашња Добротворна задруга Српкиња прославиће у недељу крсну славу. Како ове године пада стогодишњица ро1>ења великог националног песника Ђуре Јакшнћа, Женска задруга је узела на себе да на дан славе прослави и овзј дан. Прослава ће се обавити у великој сали хотела ,,Србнја". Програм ће бити састављен поглавито из Јакшићевих песама.

Вук у Сплиту Сплит, 27 августа. — Нм најстарнји Сплићаии не памте да се у Сплиту и његовој најближој околипи појавно вук, нарочито у ово доба. Ипак је ноћас, у само северно предграђе Сплнта лошао вук н у једном обору заклао овцу и козу, а једног коња изуједао. По том Је вук преко поља побегао пут Могтара. (Време)

личинама, као што су то до сада раднле.

Ова појава погодила је тешко поједина предузећа, у којима је сада настало нагомилавиње снтног новца

Разбојнички напад на једну радњу у Кулашима код Прњавора Прњавор, 25 августа. — Јуче се у селу Кулашима код Прњавора догодио усред дана дрзак напад маскираних и наоружаних разбо|ника на трговачку радњу г-ће Бугарски која се тога часа бавила на своме пољском имању пола километра удаљеном од села. Чим су упали у радњу разбојниии су уперилн револвере на послуту која је била запрепзшћена. Један од разбојника је заповедио; — Брзо дајте кључеве од касе, или оде глава. Помоћиик у радњи прибрао се и замолио разбојнике да сачекају мало, пошто су кључеви у суседној соби. Од разбојника није га нико пратио и помоћник је ушао У суседну собу па је кроз прозор скочио У авлију н отрчао преко њива да зове г-ђу Бугарски. То се догодило највећом брзином и разбојници нису ништа предузимали. него су мирно чекали кључеве. Међутим једноме од њих учинило се да су преварени на лак начин, па је погледао кроз врата и приметио како се ралњи приближава већа група сељака За неколико тренутака разбојници су напустили радњу и побегли у непознатом правцу. Претпрошле ноћи била је радња г-ђе Бугарски опљачкана, којом приликом су непознати лопови однели робе у вредности од неколико хиљада дннара. После јучерашњег напада разаслате су на све стране јаке жандармеријске патроле. (Време)

Јуче је у Карловцима почео рад архијерејски сабор Руске православне цркве у иностранству

Покушај самоубиства жене бившег управника монопола на Сушаку Јуче по подне, око 1 часа, у своме стану, у Александра Глишнћа улици број 8, у Савамали, покушала је да изврши самоубиство Нада, жена Чедомира Печеновића, бившет управника моиопола на Сушаку. Печеновићка је испила извесну количину лизола. тако да је у тешком стању пренета у болницу. Обавештен о овоме, дежурни писар Десетог кварта, г. Божић, отишао је одмах у болницу, ради саслушања. Несрећна жена је изјавила да се на очајан корак одлучила због тешког материјалног стања. Она је, кроз плач, испричала, како је у ову ситуацију запала. Њен муж, који је био управник монопола на Сушаку, рекла је, удаљеи је, пре годину и по дана, од службе. Печеновић је затим отишао у Осек, код родбине своје жене. Пре два до три месеца, Печеновић је напустио Осек и отпутовао у Призрен, код своје родбине, док је његова жена дошла у Београд, да потражи какву службу за себе и свога мужа. Наста нила се у Александра Глишића улици број 8. Међутим, службу није могла нитде да нађе. Због тога, последњих дана, кад је исцрпела сва материјална средства, Печеиовићка је била још очајнија. Увидела је да нема никаквог излаза из ове, тешке ситуације. Плакала је по цео дан. Најзад је решила да одузме себи живот, да прекрати све патње. Набавила је извесну количину лизола и испила га. Суседн су је нашли онесвешћену и о свему су одмах обавестили полнцију. Печеновићка је стара 31 годину. Лекари верују да ће она ипак остати у животу.

Сребрни новац избацио је на површину никлени Нагомилавање нииленог новца Нови Сад, 27 авг> г ста. — Појавом сребрног новца, на пејацама настала је једна нова појава — нагомилавање никленог новца, који је као по еекој команди почео да извире из каса. Нагомилавање ннклепог новца појачано је том околношћу што Народна банка, однооно њене филијале но прнмају внше ситни нпклени новац на својнм касама у већпм ко-

Сре-моги Карловци. 27 августа. Цгнвс се у Патријаршији састао Архи )ереЈски сабор Руске православне цркве у иностранству. Претседавао је митрополит Антоније као врховни верски старешина руске православне цркве у иностранству. а присуствовали су још н чланови сабора: архијепископ Анастасије, ше ц ' *ске иоквене миснје V Јеру-

;*1и.ропо..и1 мнтоније салиму, архиепископ Серафим из Париза. архиепископ Гермоген јекатеринославски, архиепископ Теофан курски, архиепископ Гаврило чељабински, архиепнскоп Дамјан царицински, управник пастирске шко ле у бугарском манастиру Светог Кирила, епископ Тихон из Берлина, епископ Серафим администратор рускнх црквених општина у БугарскоЈ, епископ Ннколај лендонски, и претставник руске цркве у Кини архимандрит Виктор из Тијенцина.

Сабор је почео призивањем Све. тог Духа које :е извршио митрополит Антоније у патријаршијској капели, уз асистенцију архимаидрита Виктора и иг,мана Теодосија. а у присуству свих члаиова сабора. Одмах после тога, сви чланови прешли су \ велику салу Патријаршије, где је митрополит АнтониЈе као пре1седник отворио заседање. Отварајућн седницу архијерејског сабора митрополит Антоније у своме говорV истакао је брзтску пзжњу Српске православне цркве и њеног духовног старешине Њ. Св. Пагри|арха Варнаве. који је увек пок?чивао братско расположење према Руској правзславној цркви која дзнас, на жалост, ван граница своје државе, мора да 1ражи уточишта у иностранству. | У реферату који је дао митрополит Антоннје о раду Руске православне цркве од прошлог заседања . до данас, изнео је податке в новим руским парохиЈама које су основане у свету. а уједно је подвукао да је I услел велике финансијске кризе на! стало питање како да се у аудућно• сти рад руске цркве и даље развија. Руски архијерејски сабор заседаће до 2 септембра и на дневном су реду многа важна питања као: уре1>ење цркве у Јужној Америии где већ данас посто|и 12 парохија, затим урећење цркзе у Кинн и Аустралијн и пивање пастирске практике. На данашњем заседању утврћен је дневни ред и одрећене су комисије. које ће поједнна питзња про;.чити и по њима поднети извештај пленуму Пре почетка рада прочитани су поздрави које су руске колоније и руске организаци]е из скоро целог света упутиле руском архијерејском сабору приликом његовог заседања у Сремским Карловцима. С.ч свога заседања руски архијерејски сабор упутио је Њ. В Краљу поздравни телеграм. (Време)

ЧИМЕ СЕ СВЕ ЈБУДИ НЕ БАВЕ ДА ДОЂУ ДО ПАРА

Послови једног трговачког агента, који се преобразио у бановинског инжењера и напла^ивао таксе Ухваћен, Јосип Ванек из Бачке Палан ке. бранно се да је преваре рршио због кризе

Нови Сад, 27 августа. — Жандармерија нз Бачке Паланке спровела је суду у Нови Сад Јосипа Ванека, трго вачког агента, старог 60 година из Дероња, а са њиме и сељаке Тому Николића и Бранка Јовановића из Па рага. Ванек је ухапшен због лажног престављања, а друга двојица због саучесништва. Јосип Ванек, иако већ у годтаама, морао је да се одметне од поштеног посла и да пође путем превара из разлога, као што се сам брани, да су му послови ишлн тако рђаво, да је нашао као једини излаз да живи од преваре. Иако је с.мислио добар начин да дође до пара, ипак је био лоше среће јер је неспретно поступио и тако доспео у апс. Он је пре неколико дана дошао у Чиб, у близини Бачке Паланке и почео да се интересује ко од сељдка има вршаћу машину. Тако је дошао код Јосипа Балгера, земљорадника и претставио му се као инжењер Банске управе, који је дошао да прегледа да ли је вршалица исправна за рад. После обављеног прегледа Ванек је затражио 150 динара на име таксе, што му је сељак и исплатиоПосле тога, на сличан начин покушао је да дигне 150 динара од Јозефине Малог, али паре није добио из разлога што њен муж није био код куће. На то се он поново вратно Балгеру и затражно накнадно још

500 динара наи.ме бановинске таксе, али ово се већ Балгеру учннило сумњнво, па је случај доставио полицији, која је Ванека ухапсила. Токо.м истраге утврдило се да је Ванек, претстављајући се као адвокат др. Вујић из Бачке Паланк-. са сел>ацима То.мо.м Николиће.м и Бранком Јованонићем из Парага, на невероватно вешт начин измамио 5 000 динара у Селенчи од сељака Јана Частвена. Лажни др. Вујић претставио се Частвену као адвокат. који је дошао да се у и.ме свог клијента намири с н>им," па је повео фор.малне преговоре. чији је резултат био та] да је Частвен овом исплатио 5.000 динара на и.ме дуга н о то.ме је састг.вљена и уредна признаница. Она друга двојица фунгирали су као сведоци, тако да превареном сељаку није било. ништа су.мњиво. Превара ]е откривена тек када је Ванек ухапшен.

Прилог Врбаске бановине за споменик Петру КочиЂу Бања Лука, 26 августа. — У вези с открнвањем споменика Петру Кочићу у БанЈоЈ Луци, које ће се обавитн 15 новембра ове године. Врбаска бансжа упоава вотирала је друштву Змијање 20.000 динара из овогодишњег бановинског буцета.

(гРАСТОПИ Радион у хладној 80ДИ з:кувај рубље у растопкпи 20"30 мимута ^исплахни рубље мајпре у толлој, затим ухладној води

од пола, једног н два динара, тако да није редак случај да поједина предузећа имају у касама по неколнко десетина хиљада дннара у никлу, а прнлнком исплата, наравно, нико неће да прнмн ситннну у бесконачност, него само у извесннм границама. сЈбог тога, одговарајућн молбн многих предузећа, Трговачко ипдустријска и занатска комора упутила је молбу Народној банци да нзда наређење да се поново на свнм њеним касама, прнликом плаћања, као н до сада, нрнма до 500 дннара снтног новца, чиме ће се оспгурати његова нормална циркулација — јер док се на ј "едној страни врши нагомнлавање тог новца, на другој га нема у довољној колнчннп. Нз 1 тнх разлога потребна је да се стара пракса наставн, тим пре што се сада већ у промету налази и довољно сребрног новца. (Време) Несрећа на Новом гробљу За време ралова иа новој капелп на Новом гробљу догодила се јуче једна несрећа. Прнликом намештања једне океле пали су радници Стеван Ковач, са станом у Франше д' Епереа улици број 88 и Ђура Јанковнћ, са станом у Гробљанској улици број 50, и озбиљније се повредили. На место несреће изашла је одмах полиција н једна стручна комиснја, да утврде због чега је наступило _рушење скеле.

»в Ц-Ц