Време, 28. 08. 1932., стр. 6

СТРАНА (5

Недеља, 23 август 1931.

5м1»ик Пријзм народ*«* посланииа н свнатора мод г. Миннстрд саобраћаја Г. МЈгавстар са<*5р&Н&,14 прнмаће г. г. народне пссл«ш1гсс и сета. тчгр? гва«сог лаиа од 12 до 13 часоза';1 тп п л тне оз !Т л п чзгл* а

Железннчке пОвластИца зг Јесе «.и свјг^ у Лзубљани од 3 до 12 септембрг. — ГенсЈЧ1.-ш« дирскинја државннх жг-лг.зн»та одобрила је вониву у ппла цепе за посртчопе .;ессп>ег сајмч V ."Бубл>ани. Возна карта, куп. л.спа прн поласку на <*ајам. важн ла Лесплатав повратдк. 1Грп поласку треба, кад се купује карта. жнгосагн н на станшјн легнтимацују и жељезнички купон, и<*то к«о и при поврвтку на лубл.анско' станнпи. ко;а ће пвом прнлнком жељезнички купон о^узети. Управа сајма треба, да свак^м посетноцу легитимаиију потвр-н к да је сајам доиста посетио. П\тннк нр омр возну карту. којсм је лошло у Љубљаву, прешти вратл_ р\- на стапици. него :е има сачуватн за повратак. Путне легнтимаинје. којв овлашћују на влжк.у, моћн ће се добнтн кол ноича.чих аавола и у бнлетарннпома сПутниг5>. Где их нема. иека се латрвжр лирактно од канцеларије са^ма у .Ђубљанн. Повластпиа важн ^а полалак у ЛзуЛља ну од 31 августа до 1-2 септембга. а за повратак истом врстом воаа од з до 1« септембра и то за све врсте воаова држав""т желеаннца осим ООЕ. ❖ Ввгвтаријано *Ј .груштво. — Пегетарнјансво Јгрутптво н><а.ће саотанак у недељу 2? августа о. г., у малоЈ сали код кафане »Лондон«. Еиснурзија у Љубљану и на Блед — За Путннкоеу екс-курзнју у Љуб.-валу и на Блед од 2 до 5 свптембра ове гадине прнмаће се пријаве у унутрашљости до 2в азгуста а у Београду све до 1 септе*бра у подне. »Лутнпк« је аа учеснике ове екскурзије всћ сада резервисао по хо. тглнма собе за преноћиигге н то на Бледу за 800 а у Л>у<*љани за 100 особа.

портрети ВЕЛИКИХ ШПИЈУНА

БЕРЗЕ

ГеиералшШабни иуковтк аусшри/ске во/ске Лдолф Редл

Из донумената немачког обавештајног офнцира г. Берндорфа

Чииовиичне поеластице за позо. риште. — Благајна Народног позорншта у Београау издаваће чиновннтке повласпше за сезону 1932-33 год. по цени од 20 динара, и то; активним државним чиновницн5.са по описку свога надлештва, са о. вером старешнае надлепггза, нли шефа одељеља; пензнонерима др;кавним. са својом легнтимацнЈом. Издавање кљижнпа почиље 29 августа 1082 од 9 до 12 часова. ❖ Недеља у црнви Апоотола Марна ^ Београду. — Поанатв руски хор црвве Светог Алостола Марка у Београду у недел>у 28 августа т. гна Велнку Госпојину певаће следеће црквене песме: »Велика Ежтенија« од Смоленоког, »Благословн душе моја П>сподн« од Игголита Иванова, сСугубаја ектеннја* од Чеонокова. »Херувнка« од Музическу, »Огиа н Сина« од Биннчког н др. Хором днрнгује г Внктор Шчербаков. Почетак у 8-30 часова-

Праптга кот>?спондент берлпчског лнста сБерлинер Цајтунг ам VIлтагч, и у.едао >-редшв цралке «БохезвЈЈе«, јавпо је у Берлнн 26 ма>а 1913 да Ј« начелник штаба Прашкз днвнзиЈе, пуковник Редл, изврпгно самоуб!»ство у Једном бвчком *отвлу. 27 1913 телеграфкрв он из Прапа своме листу у Берлвн с , пј деће: НАЧЕЛНИК ШТАБА ШПИЈУН? сПраг, 27 ма>а 1913: Овдв круже сензацноналне вести о самоубиству начелнзша штаба 9-ог корпуса пуковшнса Редла, којн да 1>> навршно само>-б(Вству у Једном беч»ом хотвлу. бво самоубиство се доводн у ве зу са пшвјунском афером која је пр« кратког времена открив >на. Пуповник Редл н«!.>е из богате порфдице, ал« је жјпвсо на велиној нози. Наводно се убио у оч.и дана када јз требао дд одговара пред Миииста/рством во/ним. Он >в бно кзвештач Министарства војног за гппи^унажу, н тако & био у додиру са круговима кодн оу га вавели на злоупотребу положаја«. Та је вест гсрао обЈавл.вна у «Б. Ц. ам Мнтаг«, )зр уреоннж <с&охомгнје«, који је добро анао да >е пуковннк Ре\дл тешко (>оумн.№чон за пишЈунажу, иамврмо нце хтво о6>авити ту вест у Једном аустрнг«ом листу, ј?р би то цвнзура свакако заб^р&нила И није се преварно. Јер чнм јв вест у берлинском листу офављена, настала је невероваттаа узбуна у војким »руговима. Нзмачки генералштаб тражно је још истопа дана у подше детал.на обавештен>а од бечкнх војјгнз власти. 0 таџ афери обавепгген је н сам Фрања Јогшф, исто га дана по полне. В?ћ увече стижу у Беч и Праг нарочитн дописннцл свих светскшх новинарских трустои они су успели својом окретношћу да газнаду шта се то догодило, ма да су аустријске власти пред њима, па и пред својим претпостављенит, све криле. Цео свет се изненадио сазнавши да је гтуковшгк Редл, начолнпгк штаба јвдног аустрнјтмог корпуса, извепггач за шпл јунажу, у току једиог дугог низа године бно већ у служби рус«е пптн јунаже, н да је РусвОи продао све што је било вредно знати у војничком поглвду о Аустрији. Веровапно па је ои РуаиЈи издао и тајне немачке ввјске, бар уколнко ;е о њој имао податажа. Међутим, аустроугарски листовги нису моглги обавепггаватн своЈе читаоце о томе допађа^ју услед постојеће строге цонзуре. Пгш:, доаит.гиви уредигас «Бохемије« изиграо је цензуру на јвдан вопгг вачин, објавнвши у вечерњем издању следећн деманти: „Умољени смо са вишег места да демантујемо све вести по којима би пуковник Редл, који је у Беч-у извршно самоубиство, издао војничке тајне Русији и вршно шпијунажу за њен рачун. Комисија, која је позвата у Праг, и која је извршила претрес канцеларије пуковника Редла,

Пуковник Редл (лесно) са своЈим аћутгтом

V прнсуству команданта армијоког корпуса генерала барона Гизла, тражила је грешке сасвим друге приР° ле " Како је уредник „Бохемије ра|ч >иао, овај број листа није био заплетљен, јер цензура ни) е знала на кога се односи алузија са речима „са вишег места". Она ни)е ни слугила да се овај израз не односи ни на кога. Тада је скандал постао јаван. Детал>и, који су изнесени, доказали су да је у питању једна велика шпијунска афера, већа од ма које друге у Еврогги. Алфред Редл припадао је једно) малој породици, без иметка. Као млад човек ушао је у аустријску војску. Пошто није могао да напред>'је, јер није био из отмене породице, нити је имао угледнијн соцнјални положај, удубио се у студије војничких наука. Имао је веома развијену амбицију и ускоро је пао у очи своЈим темељним знањем. Редл је унапређен за мајора, и као такав постављен за шефа шпијунаже, односно обавештајне секције аустријске војске. Сви знаци указују на околност да је Редл тада почео да шпијунира за рачун Русије. На своме положају имао је нарочито посла са контрашпи1унажом, и то као експерат пред судовима, где Је имао прилике да суди шпијунима, и где се увек показивао као веома строг судија. Његова обавештења повукла су за собом скоро увек осуду оптуженог шпијуна. Природно је, да |е Редл дошао у везу са разноврсним људима из тога света, јер је он организовао активну шпијунажу, нарочито против Русије, зати.м контрашпијунажу. Наравно, Редл није могао да избегне пажњу руских војних кругова. специјално из разлога што |е имао веома велику срећу при демаскиоању руских шпијуна у Аустрији. Природно, да се руска обавештајна служба трудила по могућно-

стима да учини оеог опасног човека нешкодљнвии. Било је међу л,уднма, са којима је Редл као шеф шпијуиаже долазио у додир, н так9их лица која су била у служби Русије, и која су нашла разноврсне претексте да приђу Редлу. Према старој опроОаној методи прешле су његов пуг бе.»бројне лепе жене разнога типа и разннх раса. Али, што је чудновато, ниједна жена није могла привући Редлову пажн>у. Јеаад руски агент, који је открно ману н слабост пуковнпка Редла а њу је Редл морао веома брижљиво да таји јер иначе не би могао да носн војничку унифорггу — није ушао у »сторију. Тај агеит је открио да је Редл потпуно неосетљив према женоким дражима, а само да је имао пасију, према мупгкарцима. Требало је дакле изврПЈити један ђаволскн план, коме је овај аустријскн генерат штабни официр пао као жртва. Отсада нису више жене прелазиле преко пз^та Редловог, већ мушкарпи. Неколиво месвци је трајало док је овај руоки агент могао да се пријави у канцеларнји мајора Рецла. ЈСалцеларвју мајора Редла описао је познати немачки журналнста Егон Ервнн Киш у »Ноје Берлинер Цајтунг>'«. Сваки посетилац бно је тајно фотографисан са лица и из профила, без свог знања. На дзема сликама које су биле обешене о зиду начнњена су два отвора за објективе фотографоких апарата, са којнма се снимало из суседне собе. Истовремено могли су се узети и отисци прстију сва/ког посетиоца. без његовог знања или ма каквог сумњивог знака. Офнцир је телефонирао и пружио једну руку посетиоцу или жени која бн посетила канцеларију. Он би им дао једном

руком кутиЈу са цигаретама и једну бомбонијеру напрашену миииумом којн се нијв прнмећнвао Упаљач н пепел»ара били су препарирани на исти начин. Када би посетилац одбио да примн Цигарету или бомбонијеру, мајор Редл се користио неким другим . комадом на свом столу. Аво Је посетилац имао намеру па шпијунира, онда Јв таЈ по свој прнлицн узео у руке досије ко;и би лежао на столу, са натписом гстрого поверљиво« илц »није зв објављивање«. Наравно, да је п овај досије напрашен сличним прашко^м мнниЈума. На једном малом ^рману. к<»јн Јв био обешен о зиду, и личио на Јвдну малу домаћу апотоку, налазила се једна акустична иев која јв служила за прислупткивање стенографу који је седео у другој соби. Уједио иео се разговор од речн до речи могао снимити на грамофонско) плочи. Цела ова рафиннрана ннста-лапиЈа нпје служила аустријском офипнру ни 8а шта према овом посетиоцу, ко'и је улазио у његову каниелариЈу. Одмах после прве ре_ чи Родл је затворио акустичну пев. и после рааговора од неколико сати он је постао од савесног и строгог аустријског офиттирв — руски шпијун. Родл је примио том приликом од посетиопа велику суму новапа, а поврх тоопа дао му је досиЈв са сви ма хомосемсуалним изгредима које је Редл направио у току последњих месеци. Ту су бпли тачно означени сви абнормални деликти Реллови у том погледу. Зашто Редл као офипир генералштаба није ухапсно ово га упењивача. знајућн добро да је он руски шпијун, напустио свој вој нички положај и потражно споју егзистепцнју у другим друштвепим круговима, као што бн учинио сваки добар патрнота? То је велнко пита ње, на које се може одговорити тек кад се поведе рачуна о унутрашњем инстннкту човековом. Од тога дана Редл је пабавио руском обавештајном отсеку све што је тај отсек желео и хтео да сазна, и то за невероватно велику новчану награду. Редл је фотографисао планове свих аустријских утврђења, по граничних и пољскнх, и слао веома важна документа која су непри*ате љу била од особитв користи. 1003 годиие Руси су од Редла тражнли издавање плана аустроугарскв војне кампање, коју је требао да нзради аустријскн генералштаб за случај рата са Русијом. Редл није ннмало размишљао. Он је, без бојазни, фотографисао тајно овај важни докуменат, да га пошаље рускомгепералштабу, и на тај начин зада аустријској војсци тако осетљнв ударац да се Аустрија од тога пнје могла опоравитн нн прнлнком објављнвања рата 1914 годнне. (Наставиће се)

ЦИРИШНА БЕРЗА Београд —; Парно 20.10, Лондо*| 17.84, Њујорк 515, Брнсвл 71.4Д, Милано 26.38. Маарид 41.40, Ам-» стердам 207.38, Берлии 122.40, Ттокхолм 9160, Осло 89.40, 1ГО« пенхаген 1)4.90. Софнја 8.7в Гк НОВОСАДСНА ПРОДУКТНА БЕРЗА Спе Је бев промене Тенденција непромењена, промет 26 вагона. шХх ОЈЛУЧНА ПАРТ11ЈА ПЗМЕЂУ БП, ШАНА И ТОМОВИЋА ЗАВРШИЛЛ СЕ РЕМИ Веинка Кикннда, 27 алгуста. —• Сииоћ Је завршено 12 коло турнира, у овоме колу имала Је Да се однгра одлучујућа партиЈа између Боша. иа н То*«ови^а у борби за прво мо« сто. односно, за тнтулу аматерскор првака у Шаху. Међутим ова св партнја после нервозне нгре, пунв разннх перипетиаа, завршила' реми, У почетку партнје противнипи су били изјодначенн, док у средини, у Јсомиликованој позицијн, ТомовиН чини велнку греогку и губн квалитет. Међутнм, у завршетку, духо. витом замком он успева да иеједна« чи, те се партија завршује нвреше^ но. Шрајбер је у одлитном стилу тукао АвировиНа који, очнпледно, на крају турнира попучпта. Парти« је између Ризла и др. ЖивзновиНв, Вајса и ЈуришиНа заврпгиле су св реми после тешке борбе. Риђички је добио против Брајнер« коди јв аредао партнју иако је могао да ремизира. Тот је ремизирао са Свнднћем. Прекинуте су партнје Габровшвн — ФилилчнН, Ерл*«г —. Шпицор. Стање после 12 кола; Вошан 6, Томовић 8 и по, Шрајбер 8 н по, Габ>ровшек 7 и по и једна нешовршена, Тот 7 и по, Ризл 7 Авиро. внћ 6 и по, Јурншић 6, &илшгга$1 5 и по и једна недовршвна, Вајс I и по Ерлннг 5 н јвдиа ведовршева, др. Живановић 5, Шпицер 4 н по н јвдпа недовршена, Риђички 4 Ћ по, Брајнер а Саидић по 2 поеша. »Четвероугаонии«

Ј. Бирпин — Хаг

Самомат у 16 потвза Шта је самомат, внди ип кљижтоце г. Ј. М. Овадије под називом: »Упутства за решаваље шаховсшх пЈлблемад. Рвшење: 1. Т?5 2. Тез з. Ш 4. ОГЗ 5. ЗГ5 в. Т?4 7. Бћз 8. Тћ4 9. Одо 10. ТГб 11. Т с15 12. 0^5 18. Т(1в 14. 1Гб| 16. 1е6| 16. Ш6, КГб мат.

КЊИЖЕВНОСТ

Длбер Лондр као иссник и оснивач ефренизма Једна непозната биографија великог репортера

Г. А. Шарпантије, друг А. Лондра, чувеног репортера који је потонуо са таћо*м ,,Жорж Филипар" написао је овај иитересантан чланак о великом фран цуском новинару. Албер ЈТондр није бно баш млад када ) р отпочео да ради на великој репортажи. Гек око тридесете почела је да га привлачи фатаморгана дугих ч смелчх крстарења. У току десет година, као новииар у Паризу, он се није истакао ни једним сензационалним чланком, а његов потпис био је потпуно незапаж^« у новннарском свету. За све то вј ие он је првенствено био пе:ник, Албер Лондр-песник, објашњгва неке страниие Лондра-репортера, импреснвне фреске са бујном осетљивошћу. Први п>т сам чуо да се изговорило његово име 1904 године, у у.тици Вано, код г. Ели-Жозеф Боа. данас главног уредниха „Пти Паризијеиа", а ко)и је у оно време, као угледан новинар. управљао телеграфском агенцијом „Сали пиблик" из Лиона. Ова агенција је требала да обезбеди новости неколиким провинцијским листов-^ма. Видим још ч данас г, Е. Ж. Боа у његовом салону, како наслоњен на камин, прелиставајући једну књигу, вели: — Учићете аанат заједно са једним младим песником ваших година. Има тачно двадесет година. Он више воли поези!у него прозу. По мало је и боем. Да ли му се свиђа наша професија?—. Ево његове књиге стихова...! Бацио сам један поглед на књигу. Носила је наслов „За часовима", а име њеног писца било је Албер Лондр. * Париска агениија „си.ш пиблика" (Јавни спас) из Лиона била 1е у то време на трећем спрату )едне дворишне зграде у у.тици Монтмартр 1Б2. Радичо се од осам ујутру до четири ујутру другога даиа, на сме*

ну. Албер Лондр је изабрао ноћну сл>'жбу. После подне проводио би у парламенту, где би сакупљао политичке вести које је агенција одмах јављала. Виђали би га како омешећи се улази у дворану , Па перди". Личио је на Алфреда де Мисеа у мла дости; сјаЈна кестењаста брада, та-

Албер Лондр ласаста коса, сталио мекан шешир. Приближавао би се, са штапом у руци, стежући руке колегама који су га волели и поштовали. Говорило се више о поезгији него о политици. Његовим сањалачким и детињим очима блеснуо би по који гтут сјај малнциозности. Био је иначе већ онда добар друг, љубазаи и услужан. Увече, после вечере, Албер Лондр узимао би место за великим столом у редакцији, и са маказама у руци, лепком пред собом, дао би се на тежак посао секретарства агенције; цосао монотон и анониман, али који претставља одлично сретство за учење: сечење из новииа, брисање, поправљање, стављање наслова, итд.. све оно што се на новинарском наречју зове „кухмња". Једна пекарница иалазила се у приземљу. Лети. док су прозори отворени, улазио би ' из пећи мирис врућег хлеба. у лаким таласима, н мешао се са једнолнчиим тик-так телеграфских апарата Бздо. Албер Лондр је за време одмора писао стихове на листовима хартије телеграфске агенције. Г. Е. Ж. Боа, пооматрајући га, смешио би се у своју всирску браду, црну као угаљ, док би је пресецала код усана вечнта цигарста. Око три сата изјутра Албер Лондр враћао се у свој стан. Често је мењао свој конак; небројено пута долазио сам да га пробудим V једнои хотелу у улицн Нотр-Дам, блнзу Берзе, где је становао у једној соб>1, тесној као каква кабина. Неколико месеци становао је у неком хотелу у предграђу Поасонијер. Ту сам, на његов познв изнатмио и ја собу за неколнко недеља. Ова 1е била у суседству његове. А његова је била тако мала, једва да је имала два са три метра, а прозор на једно мало и мрачно двориште које је једва било шире од фабричког димњака. Није се видео ни мали комадић неба. Свој сто за рад ставио је баш код прозора, и ја сам га видео како спуштене главе пише стихове и само стихове. * Узео сам тога јутра са узбућењем из моје књижнице четири књиге стихова Албера Лондра, које ми је он дао са тако срдачним посветама када су изишле код Сансоа. Године 1904 ,,3а часовииа", са предговором Кловис Ига; пригмећује се јасна тенденц«1а ка слободиом стнху. Године 1908 дао 1е књигу „Душа која трепери", у тој књизи пеоник се уразумио; уместо превода об)авио је 1едио писмо упућено Франсоа Копеу, у коме се опрашта од декадентне поезије:.... после дугог бежања од школе, вели он, ево стихови се смерно враћају у клупе старих. Године 1910 песник преживљује врло дубоку моралну кризу, која је дала „Далеко", У првнм стра

нама, упућује апел младим људима, преклиње их да се не згрче над са<мнм собом, да нерашчлањују своје срце, да што мање амалишу своја осећања, и најзад да жнве. Он поставља следећа питања својој генерацији: — Мислите лн да један млади човек врши потпуно своју улогу ако све своје напоре ограиичи на проучавање самога себе? — Мислите ли да је од тако велмке користи познавати самога себе, да томе треба жртвовати своју срећу и пријатне намере особа које вас воле? — Мислите да задовољство које имаио од психолошких рачуна и комбинација вреди да целу своју младост проведемо у томе дг изврћемо своја лепша осећања? — Мнслите ли да је дошао час да се ћутање заиени одушевљсњсм? И Албер Лоидр настављз: — За иас, децу узбуђену и грозничаву, убеђсЈгу од сада да смо на земљн, да деламо а не да сумњамо, дижемо ленгср који нас је задржаоао на обали скептицизма. Пео.ме из „Далеко" озиачавају најболннје фазе јсднс љубази коју је прекинула смрт вољеие жсне; акцегнти су узбудљиви и пресечечи јецањем. * Две годнне касниЈе, 1912 песник Албер Лондр тачко одређује своје намере у погледу једне поезије,

обкмне, узбудљиве, одушевљеие. Основао је нову школу: Ефренизам (од „ефрене" — необуздано) а његова нова и последња књига којој је наслов „Корачање ка звездама", носн још и наслов „Необуздане песме", са Игоовим стнховима као мотом. „Корачање ка звездама" посвећено је авијатици, извору хероизма. Песник тражи хероје којима ће се дивити, које ће обожавати; он их је нашао, они су га пратили на његовом смелом путу, тог иеустрашивог пионира ваздуха. Пионир <му је указао на једно стремљење ка звезди, ка једном ндеалу; песник може најзад да се удаљн од земље, једним покретом крила кроз азур. По његовом изразу, песници су нашли ,жоња са крилима, који је однео њихов замор ка оживљујућим регионима", „Корачање ка звездама" је лирски ромал. Види«о вест другова који су одушевљен-и ваздухопловним аззнтурама и који се херојски одлучују да обнове лице старога света. Али, нажалост, они изостају један за другим и песник остаје сам, са тим да не очајава због своје звезде, и да нродужи да иде ка њој, ма да је не види. Ллбер Лонлр ишао је према њој. Нагтустио је своју малу собу у предграђу Поасонијер, бацио се у акцију. Хтео 1» да преживи своју необуздану поему Авај, та звезда, тако

сјајна, изненада се угасила Једиа трагичне ноћи на далеком мору—I Неколико година пред рат, Лондр је ушао међу политичке сараднике „Матена", које је онда водно, са познатом обазривошћу, г. Ж. Орик, данашњи главни уредник истога «• ста. Радио је са министарствнма н у парламенту. Тек је 1914 Ал <5ер Лондр начинио своју прву велику репортажу и упознао оне почасш које доноси потпис. Истакао се као ратни дописник; после је, у кстом својству, прешао у „Пти Журиал'*, а одатле у „Пти Паризијен", где је г. Е. Ж Боа имао под својои руком, опет, после десет годнна, С80 га ђака, од кога је створио најчувв« нијег репортера. Други су рекли и рећи ћ« хпљаду и једну згоду из дугогодипш»« каријере репортера Албера Лондра. Ја сам овде хтео само да укаже>м на слабо познате почетке овог славног новинара, којн је испрва био песник, ништа више него песник, и можда је то остао целога века. Шта знате, рећи ће се? Велики путевк које је он чинмо око света можда су учинили да је заборавио ову поезију, која му није донела ону сла« ву коју је после стекао? Сироти и велики мој пријатељу, ја сам те н сувише добро познавао када ти Је биуто двадесет година, да би могао да променнм своје осећање. Андре ШарпантнЈе

РИБАРСКА БАЊА , . Сумпоровита и ваздушна бан>а, 540 мег. над морем. Сезона: прђи ма! до кра|а септемора. Аељезничђа станица Ђуннс. Лечк: сће ђрсте ређматизма, небралгије, парезе; женсђе болести! сћрофулозу и малокрпност, нарочито код деце: катаре органа за дисаље и ћарење; кроничне кожне болесги. Топли1 басени (39° С) 5 и 4. — дин. Топле 1гаде (38° С) 12 и 8.— дин. Масажа Сунчање. Пијење минералне ђоде. Собе са 2 кребета 26—44. — дин., а без постељних стђари 10—26.— дин. За самце 24 —34,— дин. Сђе са послугом и електричним осћетлењем. Гостионице I. и II ћласе. У мањим вилама може се кувати. Музива. Читаоница. Клабир. Пошта, телеграф и телефон. Прећоз: бањсћи аутобус чећа сће ћозобе, таћса од особе 25,— дин. и 5.— дин од Ролета; аутомобили и фијакери. У мају и септембру цеие свих соба и купања јефтииије од 40-50%. Проспекти на захтеђ шаљу се бесплатно. 1—2, 2029