Време, 28. 08. 1932., стр. 7

Нелеља, 28 август 1932.

СТРАНА 7

нтмизматика }1!11№!11111Ш|1!111Ш11Ш1Ш1111111Ш11||11Ш111|||1Ш Како треба чистнти старе новце О ткако Јв Време отворило своје .ступце овоме спорт>', добнли смо много Бајразноврснијнх пнтања вз нумнзматике; вајвнше их пнта за цене разних комада старога новца, а мпоги опет сабирачи, како да чисте свој стари новац. На ово последн»е Кемо радо саопштитн све што наука и дуго нскуство знају, док се на прво пнтање не да створитн правило. Трговачка вредност некога новиа лежн у његовој реткости, што се је које врсте новца у мање прнмерака очувало, то је он скупљи. На другоме месту долази веома важан моменат: како је новац очуван. Ако је новац веома редак, алн веома лоше очуван, не значн много. Јер ко ће у таквом примерку уживати? Шта посетнлац једне збирке илн музеја види са лоше очуваног прнмерка? Има и локалних и покрајннских рарнтета, па на те треба обратити пажњу. Наш средњевековни новац се на спољној шцацн не бележи, јер нема, рецимо тако, општег значаја. ко купи на странн наш новац узнма га, да за њега од нас добнје што за њега повољно. Зато раритетн па н уникати нз наше нсторије код нас се најбоље плаћају у музеју н код неколико прнватннх сабнрача. Много је лакше говорнти о чипгћењу новца. Златан новац најбољв је не диратн. Око слова се ухвати црвенкаста боја, коју не смемо скидатн. Ако ли је златник замазан, то скида сапуница на вуненој крпи. Наш свет ту много греши код бронзаног новца. Таре га опггрнм предметом док се месинг не засја н онда носн на пнЈацу као злато, премда овако дете зна пословицу: на злато ре рђа не хвата! Код сребрнога новпа се помажемо роглавнто амоннјаком. Мало разблажвн амонијак редовно скида за четврт часа све пгго се да чистнтн. Сона киселина, као н свака друга кнселнна, не смеју се употребљавати. Оваки се о томе може лако уверитп. Вапнмо ли обнчан новац у бнло коју квселнну, она ће га нзгристн и направити на њему као оспичаве удубине, које се више не дају поправнти. Једино средство које смемо препоручитн, је мало разблажен амоннјак, а нза тога новац прати врером водом и меком четком. Ако је на сребрном новцу тамноплава превлака која је при пнпању као масна, та се не да више ннчим одстраннти, а да не би и новац нагризло. Одлнчне су ковине римскн републнкански динари н динарн првих римских царева, који су у хришћанским календарима испнсанн крвавим словима. Касннји царевн све више кваре смесу сребра са бакром, док не дотераше дотле, да су •ребрњацн пара Клаудија, прозваног Готскн, били потпуно кованн од бакра. Мудри рнмскн пар Аурелијан цоправно је то жалосно стање новца бар на око. И он кује бакарнн новац, алн такав новац иза ковања купа у сребрној пени, па му је новац бар на око сребрн. Тај посао наетавља цар Пробус и његови најблнжн наследннцн. Цар Дноклецијан кује опот лепе сребрњаке. То треба знатн радн чншћења новца. Свн се новци позннјих рнмскнх царева могу сврстати по рђн у две ррупе. Једни нмају зелену, а другн као железну рђу. Зелена се рђа скнда лако разблаженнм амоиијаком. После четврт часа нмамо »сребрнс вовац у рукама чим га нза купања у амоннјаку крпом нстаремо. Иза купања у амоннјаку, добро је такав вовац кувати око пола сата и поно90 вуненом крпом истрти. Много је теже уклоннтн ону рђу, која личи на рђу железа. Један је начин да новац загрејемо на пламе«у шпирнтусне лампе и нагло бацимо у воду. При томе процесу се оддупи готово све што не припада новиу. Иза тога оштрим ножнћем ски*емо остатак рђе н четком посао довршимо. Ако имамо много комада које не иожемо на други начнн очистнти, & желнмо да их проучимо, морамо ее послужнти т. зв. Крефтннговом иетодом. Код тога поступка паслакемо ред шшкблеха (кога добнјемо код оваког лнмара и нзрежемо у типке) и ред новца. Када смо тако наредали таван повца, а таван цнпкблеха, прелнјемо то са потпостотном љутом содом. (Натрнум хидрокснДатум пурум алкох. ин баиилис). Ту настане струјање и за десетнну сатн сав је новац чнст, као да је сада кован« Треба прн томе пазити да су шипчнце плеха што таЈће, да течност може свуда до повца допротнМоже се догодити да новац мора остатн у течносги и 24 па и внше еатн. Прн свему томе треба пазнти на одело, јср та течност за час све унропасти. Иза тог темељнтог купања кувамо новац у вролој води. Затим се новац осуши, отаре н умочи у растопљен парафин. Ко год жели да му новиц »не захукне«, мора умочнти тај иовац у парафнн. Намочен новац отаремо вупеном крпом и тада добије новап угодаи сја|, дуго ов држи и чува од даљега рђа^а. Сону илп сумпорну кпеелину треба уклонити из нумизматичкога ла1оС4торнја. 3 А БАС, ГОСПОЂО

ТАЈНА ЖЕНСКЕ ЛЕЛОТЕ

Да би човек себе добро познавао, потребно је да свале годане оде код једног лвкара ради нзвршења иажљиве бнометрнчке аеалнге. У разннм специјалним атељенма моле се то постићн за осам д&ва, а без такве анализе лекдр у онште ве може знати у потпуности какве мапе постоје у вашем организму- Ако је потребно воднтн надзор над јетром, над стомаком, над бубрезнма нли над српем, то ће лекар сазнати из такве аналнзе. Према томе, она је потребна пре све^а. Колико бномо незгода избегли, сваке годпне, кад бисмо вршилн ту анадизу и затнм ималн спецнјално лечење које болест захтева, чнме бн наше лнпе добило жнвахни израз које је нзгубнло? Колнко бисмо и?бегли нервова помоћу те мере опрез ности? ГОЈАЗНОСТ ЈЕ нАОВЕЋИ НЕПРИЈАТЕЉ ЛЕПОТЕ Једаи са највећнх поборннка мртављења је бео с\-м1ње др. Хвкед. Његова је метода тако проста, тако нормална, да се може, управл>ајући се по њој, из.губити 4 до 5 кгр. за петнаест дана. Запгго виђамо, у јвдвом иотом друпггву, двв жене истих годнна сасвим различнте сзккљашности? Обе су старамајке, али једна изгледа да је то већ најмање десет година, док је друга тако вктка, тако окретиа, тако насмејана, да нзгледа као да је њена ћерка. То је зато пгго ова која изглвда да је млада води рачуна о свби, уггравља се по некој доброј метцпи још од своје 3« или 36 годнне. То јв жена која посећује лекара, ако не свадгог месеца, а оно бвр сваког трећвг.

Мода, као и ввћииа очгштих појава на које саго навикли нијв чест предмет рвзмнш.т>ан>а. 0 њој ое мно го говори, она с-е много огов&ра; чре бацује (јој се да је смзшна, да муже впма празнн џвпове, и женв навраћа на зло, да је шарено лудвло и лвп пример данашњег неморала..... она је све само никада она страна људоког живота коју треба сматрати достојном равмил»аља зрелог чо века. Па ипак, мода је отална пратнлица људи. Детв, које задоцнившн трчи у школу, ипак нађе времена да купи »клнкерс каевог јв видело код свога друга, који му због тога нарочито импонује. Огуденти, који паре добшјвне за књиге троше на модврие кравате. Апоплектичли старац својој жени прави сиенв ако му уз фрак дод& црие рукавние умо сто белих. Крупие и достојанстввне даме, које не би потрчале ни да је у питењу лутријсва премија, Цво дан се преврћу по собн на наЈжива хнији начин за љу€м саврвмене лкннје. Најшжлушннје вћерк кад дође вргме да се гардероба обнови постају прави бунтовиицн..,.. Ове то чннн мода.... Као што се вади, за његеим ћудљивим окиптром поводн св в поводило св Цвло човечанство. Па зар 6и бно знак пажње према људама пр«ћн прегко моде, тако олаво н омалоаа жавајући? Међу људима, » нарочито међу о 1нима који оу првтстављали онаЈ прввлачии тип мнслнлапа, којима ни јв ништа т>'ђе што је човочаиско. било нх је уввк који су моду, прелазећи преко њеног уобнчаЈеног омаловажавања, сматрали достојном посматраља и пажллгвог испитивања. Један од ва^Јввквх правника. познати немачзс« стручњак за римско право Јерннг, приступво Јв моди с исто ТОЛИИСо озбиљности св колико би проучавао некн стари правни спомвник. Што >е вајзвнимљивиЈв, нв може св рвћи да је дефинииија тога повученога професора бнла врло неусиела. (»н у матл гледа увек изнова подизану, и изнова рушену преграду, којом виши друштвенн кругови покуша®а1у да се одвоје од 1ГНЖИХ. Она јв за њвга тнпл.чиз та гптине, у којој отмено друштво игра лисицу а нижн столежи ловца; сталан труд јгдног дела људн да ставе ма како мало растојалвс из међу себв и другога дела * Волкки рстетичар хогвловске шко ле Фишер, писац »Наукг о лолом*. «Моде н цинвзам*, и Јвдно тридесвтак необнчио цен.ених двла, каже па моду да је она скун-ни појам за цео Јвдан сплет културних облика који важе у извесно доба, и доводи је на тај начнн у веву са наЈообнљнијим остварењима људскога духа н пелокупнв цивилизаннје Мођу истчичарима најрашнрвније је мишљење по којвм се м<>да сматра завидллвим облиасом савремзног духа. и припнсује јој се историјска неопходност Тако се, са највећом озбиљношћу, тврдило ла су узанв ранталоне од трикоа из раног ренесанса оваплоћење уског хорнзонта

Савеши свима женама »Времео: Не под овим наслово** дОносит и врло интвресантна и сигур на упутства за одржавање и постизаван>е лепоте, толико потребне у животу сваној женн. И ружне жене научи^е 0в де буду и и тересантне и привлачне. Свана жена ноја упоана себв и негује се моН и ће да постигне циљ, а т0 јв да извуче из саоје особе оно најбол,е и уило. ии оно што ја за нас све ружно п<> појмовимв данашн>ег унуса ; на° пратерану угојеност, болест, занемарвност. Јер данас се лепота негује на много јачим основама, којв су : здравље, хигијена, спорт. Лепота је, и увен Ке бит и извор човачијег живота, његове радости и највеНи дар природе. Жеиама је дужност да буду лепе да би биле воље[ие и срећне. Ма нолино да су је пвсао и еманципација одвеле на тв1жан пут он а у својој уввн остаје на првом масту жена и женна ноја треба да привуче, очара и наставл»а ввчиту нит рађан»а и жиоота. Или ако не оствари све ово, онда бар да лепотом осветл и °но време што јој остана слобсдно и лично њено и Да бар сваног дана један пут оомех задовољства а не увен горчин* и сумње осветли њен лин.

Хвквл препорунује пре свега одмор, нарочито после јела кад треба лвћи. Према њему ншпта се ве може сравннти са умирењем нерава у погледу чувања здравља. — Како ћете објаснити, рекао ми је јвдном приликом, да оне жене које раде најтеске послове постају нај дебље, огромне, још док су младз? То је зато што се замарају н на та^ начин трују овој оргализам, јвр замаралве н»је шопта друго него једна вргта тровања која производи дебљшиу, ноја је опзт такође једна врста тровања. ИЗБАЦИТЕ ХЛЕБ •Задавољите се јједним котлетом, поврћем и воћем. Пнте мало при јвлу, а паппте увек ујутру, наште, јздну велику чашу млаке воде». Доктор Хекел је тгристалица фнзнч;ке културе, али умврене: пола часа гчгмиастичења ујутру, до®ољно је. Најбоље |е врганти гимнастичка в?жбања, још у постељи. Један од г.лавних уврока гојазностиЈ каже он,

н ажо ошло ггознат, то је морална нли фишггка заА &зрвност. Замореноот, као што ое поонато, оамо је једва интоксикацнја. Она се појављује у разклм облипима као морална замореност (туга, брига) као нервна замореност, киЈо оргаиска: органа за варзње, зе дисање илн крвотока. Сважа од њнх показу је да су у гаггању преоптерећенн, било услед сувишног рада^ било услад сопствене глабости. То ће реће да ти оршни или дају и сувише тапога, или да сз овај нагомилава у њима зато што се не избацује, и аво се црсизводи у нормалиоЈ коиичиии. <Појам о замореиости, или боље рећн о разним врстама заллороностш, по моме схватању кс(је се разликује од оптптзг мишљења, окопчан је са гојааношћу, и ако се већином сматра да замарање може до нети само мршавост». Ево још једне корисне поуке која се односи на парафинска купања:

Восак, или парафин, треба изабратн од оне врсте која се топн на 45 до 60 степенн. Те температуре, којв човечје тело тешко подноси у води, веома су прнјатнв у истопљеном воску. Чим се восак расхладн, он се стврдњава обвијајућн тело једном дебелом облогом у којој се оно обнлно зно}и. Кад се потом восак стерилизујв у аутоклаву и ослободи воде, може се поново употребити. Купање се не обавл>а у кади, пгго би захтевало сувише много воска, него у мањим судовима од мушеме у којима се тело натапа воском. То је више натапање него купање. «11рн тнм купањима у парафину, која се такође употребљавају и против реуматнзма, губи се до киле и киле и по од једном, када се она узнмају радн мршављења. Многе жене које нису гојазнс». али желе да задрже своју исправну линнју, не пропуштају да ставе сва ког дана у своје купатило потребне соли за мршављење, које нзазива^ ју знојење. Један такође интересантан део књиге «Омршавити>, јесте онај који се односи на разумну употребу тироидина. У њему се потпуно мења мишљење које смо досада ималн о том медикаменту: »На факултетима се, са ретким изузетцима учи да је тироидин један опасан медикамент којн се сме употребити само са великим мерама предострожности н само у случајевима тироидне гојазности. Међу тим, практично се показало да и ако се може омршавити без тироидина, његова употреба у извесним случајевима пружа извесне кори. сти без нкаквих опасности о којима се говори.

ЋУДИ ЖЕЉЕ ЗА ПРЕОБРАЖАВАЊБМ п сихолоТијЈм оде

нлиооих носдла^а. & ои« широко иотцнд пнсац јуха рн.мсасога пршш.

Враћање моде: лево: једна хаљина алета. Десно: хаљина из доба кратке ш доба Реформација заставе на којнма је јвдно ослобођено човечан'*тзо уписало своСа племенита иа чвла. За громие рукаве 1830 говорнло се да их надувала анажиа вккга ондашњтгх жеиа, ко>је су први пут у историји почеле да говоре о еман ципацији. Као пгго се внди, мотпљења о моди су многоброЈна и противуречна. :36ог свотнх стваралаца, ова с-вакако заслужуЈУ поштовање, али нока од њих су непотпуна;, а нека врло далеко од стварностн. Одајући им сва ко дужно поштовануе, мн ћемо у редовима који следују, из^ажући нека запажања, бити можда приспљенн да со са њима у по нечему и не сложнмо. * Пре свега, члни се да мода није баш само, ни потпуно, израз савре меног духа, н да је довољно погледати око себе па да св у то уверимо. ИСивимо у доба рацнонал1гзације, фабрнчког ланиа н производње на сернје. Мода би, према томе, требала да буде идеал пралтичности и целисходностн. Внднмо, међу тнм, да то донекле ннје случај. Го. спода, данас, док нм зној у крупним грашцнма тече низ лнца, држе главе до ушију забодене у оковрат нике, а мали сиромашаЈК који ђе због прокислих цнпела навућн можда туберкулозу купује на д>т сви лену марамнцу за коју му пшсо, па ни он сам, не можо ре1ш чему служп. Но можемо ре1»п да су практнчннје оне постарпјо дево>;е реуматичних зглобова. које по цнчи зимн ходају у чарапама тањпм од ннгарпапнра. Прома томе, мпшљење раширено међу нсторЈпарима није пот пуно одржнмо. 1Ито се тиче Фишеровог схвотања, оно јз доста тачна констатација. али из његв не вн-1 днмо по«ретне снаге, нп порекла, 1 на утицаје моде. Још јо најближе и- ј

под Франсоом I коЈа Је У рукавима враћена код модерних дневних томадам РекамиЈе, коЈа се сада вратила код вечерње хаљине

Нагон имитације игра у моди свакако важну улогу, потстнчући не. престано нижо друштвене слојеве да у одевању иду за вишЈгма. Таштини се т&кође не може порећн важност. Али, поред тога, нзмеђу ши рења моде и стварннх могућности једног времена постоји веза која се не да ннчим расећи. Нека лепа, млада маникнрка могла би не знам колнко желети да нма исти дезен нв хал>ини као њеиа муштерија, која је недавно стнгла из Парнза; да се од престоннце Францусже до престонице Југославије иде још увек поштанским колима та би жеља остала прнлично дуго у своме царству. Утицај, који на пгирење модв нма развијеност данашњнх саобраћајних оредстеа пооедујз «<"то тако н еве остале особине данашњег стаднјума цивилизагшје. Напредагс нндустрнје омогућа^ва брзо умножаваЈве сваког новог, ма како скупог арппсла, по јевтиној ценн. Али, волпко гбд долриносе брзом ширеЈБу моде данагпњн саобраћај и савргаеност свјгх грана редииости, они нсто та-кх> брзо изазнвају и њено старење. Заскочене преко ноћ у својој жељи за ексклузивношћу горњнх десет хиљада, тек што су прнхватнле извесну моду, вндевши да со рагаприла, настављаЈу убрзо свој трк за нечим нгго бн нх споља издвојило и оплемонило. Каз су већ свн помнслплн да је мртва пала од умора, лиснца зачешљане длако поносно махне перјаиицом свога репа, и залетн се у дпвљем бегстау пред лов пима н овојом незадовољеном таштином * У стварању моде наншлн смо на неколнко важних Фактора: савременом развоју техннке, нагону нмнта пије, класној таштинн. Но ^оже се њима порећи да у њепом •лику цемају извосног уде.т Лла, поред

њих, или бол.в рећи уз њих. и ово нарочито важи за жене крије се једна снага, која својим двјством наториљује све остале, првобитна н људском роду од вајкада урођена, нензмеиљнва: то је жеља за допадањем, нзвор свих екстраваганција и нолазна тачка свих једнолнчиостп. Да бп једпа од друге више упадале у очи, жене оу, такмнчећи се у осамнаестом веку у висјшн својих фрнзура, бнле једно време од њих направиле праве зоолошке бапггеОва је жел»а толико природна да јој св. нв може приговоритн Она није увек имала тако разумне последице. Она је код данашњих жена побудила смнсао за лепв ствари минулих доба. Због ње неку витку рејкордврку у плнвању вилимо предве че са ешарпом драпираном као у не ко Гркнње из Милета; младу авија. тнчарку, кад свуче свој кожни комбЈгаезон, у хал.ини чији рукавн у облику густе пветне руковетн потсећају на рукаве Диане од Поатиеа, лепо љубаЈЗнице Франсоа I, илн Ма>ргароте Навароке, крал.ицо<1есн и кнње. Да бн овоју спол>ашност учннпла што прлвлачнијом, многа дв војка, која иначе можда мисли само на то кадо би св забавила, потражнће »женске портрете« од Сент Е^ева, н пажллво, с љубављу, прочитатн његову расправу о госпођн Рекамије, само зато да би шарму своје елеганције, за једно вече, дала носталгичну заводљнвост која је хнаљена код овз велпке пријатвљино људи од духа, нлн ће бар чути за њено нме, које носи њена хаљина, а које би јој цначе остало за увек непозиато. На ирви поглед лака и неозбиљна, прн пажљивијем посматрању ве зана за све вечне и све променљиво особнне човека, мода потиче из његовог духа н његовог срца: срцв увек стваЈЈа, а дух увек преображава. Милица БајиК

филателијА птшншишшшпппипишшктшишим Српске поштс ван Краљевине За време балхак-ског рата отваранв су српске поштанске станице на тери. торији турске царевине, коју је заузела српска војска, као и у Солуну, а у светском рату у прво време у неким местима у Албаннји, после у Солуну и на Крфу. СРПСКЕ ВОЈНЕ ПОШТЕ НА ЗАУЗЕТОЈ ТЕРИТОРИЈИ. При продирању српске војске, у балканском рату, при крају 1912. и у почетку 1913. г. отварала је Врховна команда војне станиие у заузетим ме стима. Такве војне поште постојале су у Битољу, Велесу, Вучитрну, Ги. љану, Гостивару, Дебру, Ђевђелији, Кавадару. Качанику, Кичезу, Кочану,, Кратову, Куманову, Митровици (ко. совско 1 ), Новој Вароши, Охриду, Прибоју, Призрену, Пријепољу, Прнлипу, Радовишту, Сјениш!, Скопл>у, Тетову, Феризовнћу р Штипу. Сва су ова места по уговору о миру припала Краљевчни Србијн, те с>' ове поште отво рене за јаван саобраћај у септембру 1913. Впјне поштанске станице у Ђа» ковици, Истоку и Плевљу укинуте су, када су та места прешла под управу Црне Горе. а српске во не поште у Драчу, Елбасану, и у Љешу, када се српска војска повукла из тих места, која су припала иовоствореној албан. ској држави. Ове су војце поштанске станице имале жигове са наттгисом нмена места на срлском и француском и означе« њем „војна пошта'. Оне су употреб. љавале српске поштанске марке од 1911 г. СРПСКА ПОШТА У СОЛУНУ 1913 г. је у Солуну који је држала савезничка грчка војска, отворена срп ска пошта. Она је вршила размену службене поште и употребљавала је

тадашње српске марке са ликом Кра л>а Петра. На жигу ове поште био је натпис „СОЛУН — српска пошта ..бОЕОШ^". Укинута је по закл,учењу мира, када је Солун прилао Грчкој. У светском рату, после стварања оолунског фронта, постојала је опет српска пошта, до ослобођења и повратка српске војске. СРПСКА ПОШТА У АЛБАНИЈИ, ЗА ВРЕМЕ СВЕТСКОГ РАТА У светском рату српска је војска држала неке крајеве у Албанији, па оу средином 1915 г. отворене н поштанске станице у Елбасану, Пишкопеји, Подгратцу и у Тирани. Оне су унотребљавале српске марке и нмале су жигове типа српских поштанокнх жнгова. СРПСКА ПОШТА НА КРФУ Када је српска влада, почетком 1916 г. прешла на Крф, отворена је тамо при Министарству српска поштанска станица, ко а је у прво време вршила само унутрашњу поштан:ку службу са Солуном и осталим местима на со. лунско-м фронт>', где су биле српске војне јединнце и државне власти. Кореспонденцију за савезничке и неутралне земље отправљала је даље тачошња француска пошта, а постојала је на Крф\' и итаљганска пошта. У пролеће 1917. г. закључен је са фран. цуском поштом споразум. да српска пошта при Мнннстарству унапред сама отправља -сву српску пошту и за иностранство. Како тада није било српских поштанских марака, јер су маркс из депоа при повлачењу нз Призрена успут уништене, (оно што је било заостало у земљи разнели су непријател»ски вој. ници), мкнистарска поштанска стани. иа на Крфу употребљавала је за фран. кирање, према поменутом опоразуму. курзирајуће француске пооптанске марке, које је к-уповала од франц>ске поште. Те су француске марке поништаване жигом српске поште. на коме је био натпис „Мини>;тарска поштанска станица За обележавање тахвих пошиљака постојао је још и иарочити жит (штамбиљ) „Р05ТЕ5 5ЕНВЕ5", којн је став .Ђан на пошиљку поред. а кад. што и преко француских марака. Неки скулљачи, из незнања, сматра. ли су тај жиг као неки нарочити „пре. тисак" на француским маркама, па је то тако погрешно ушло и у неке стране каталоге марака. Неупотребљене француске марке. које се негде јављају у трговини са жигом ..Р05ТЕ5 5ЕКВЕ5'' утиснутим преко њих, производ су шпекулације, или су фалснфикатн.

У октобру 1918 г. добила је мннистарска пошта на Крфу нове српсх« марке т. зв. крфског нздања које ј« после употребл>авала до затварања т« поште у новембру исте годЈше, када се српска влада, по ослобођењу, вратила у Србију. " Ч. ј