Време, 28. 08. 1932., стр. 8

СТРАНА8

Недеља, 28 август 193?.

Грађанн са Савске падинс упутили су прстставку г. Министру просвете, у којој моле да се коначно реши питањс сеобе Државне штампарнЈе

Зграда Државне штампарнје

Грађење Земунског моста „Краља Александра Првог" изазвало је потре. бу регулације Поп Лукине улице, из које ће бити улаз на мост, и Бранкове. кроз коју ће поред дуплог трамвајског колосека битн упућен скоро целокупан саобраћај између Београда и Земуна. Некадашња Варош Капија и Господарска улица кров м>ју је све до шездесетнх година прошлога века про лазно кнез са својом свитом идући V Саборну цркв>- г>"би све више свој с-тари взглед. Нестаје, једне за другом. ннза старнх кућа, у којима је. у старом патрнјархалном Беог-ралу, становала елнта Престонпце због чега је улида н добнла име »Гооподско шет-алиште«. Модерне взшесзратне грађевнне на новој регулалноној лннијн, којом је скоро удвојена шнрнна улнце, коцкалта

и имање браће Захо у Карађорђевој улицн (о чему је Време у своје доба писало) укочити радове н одложнтн довршење моста. Пре годину дааа сматрало се да нема ни времена нн фннаасијоке могућностн за подизање нове зграде, те је зато једна специјална комиснја Мнннстарства просвете прегледала зграде, понуђене за смепггај Државне штампарије. Међутпм мол тога се одустало и почетком ове голнне Општнна је. у споразуму с Мииистарством, уст\чгала 3000 квадратних метара у Штросмајеровој улнци за подизање нове зграде Државне штампарпје, Али, Мннистарство јђ недавно. како се сазнаје. олустало од тога с мотнва-

Пред завршетак грађења дома руских ратннх инвалида у Београду У редовим« русчих еииграиата, који су затражили азил у нашој всмлл после слома ггрогивбољшевиччих армија било је и вкше инвалила из великог европског рата. Наша Владз нарочито је изашла у сусрет овим жртвама и одредила им је специјалну помоћ. Руски ратни инвалидн организовани су у посебна удружења — отсеке. сз Средишњом /правом чије је седиште у Београду. Београдски отсек руских ратких инвалида је један од нај-уиогобројаијих а на челу му је д>то био пуковник г Нејелов ратни инвалнд, бивши офицнр царске гзрде. ^Његовим залзнмањем инва.тиди со - добили од Београдске општине бесплатзи плац на Авалском га>'ту и поче.ти са прикчт.вањем средстава за зидање дома. Пужовник г. Нејелов припада оном делу руских официра, који нису много полага.ти на своје заслуге из ранијих времена и аристократско порекло, него су се по доласку у нашу земљу прихватили посла и студија. Он је свршио Трговач кс-' академи)у и низ година ради у једној установн, као чиновник. Слободно време је посвећивао својим инвалидима и садашњи његов одлазак услед нзвесннх унутарњих размирииа са положаја претседника отсека изазвао је опште жаљење у рускнм круговнма у Београду и довео је у питање зидање дома инва.тида. јер је г. Нејелов без икакве користи за себе лично вршио своју дужност вође руских инвалида и захваљујући њему инва.тиди су добили дом који сада већ нако још није довршен кошта блнзу 300 хиљада дииара. Ђ. А. Г.

Пренос и сахрана посмртних остатака двојице јунака са Тарабоша Подгорнца, 27 августв. — Јуче су на свечан начин пренетн из Скадра посмртнн остатци псжојног Ђ>ре Кнежевића пзтпоручника и командира граничне чете и Петра Поповића редова исте чете, који су погинули 18 марта 1913 г. приликом заузимања Тарабоша. Породиц покојника обратнле су се дипломатским путем да се посмртни остатци њихових роћака пренесу из Скадра у родно место Граћане у ријечкој нахији у Црној Гори. Јуче око 3 часа по полне извршена је ексхумаци;а посмртних остатака на општем гроб.ку у Скадру где је сачрањено 10.000 војника кој« су погинули приликом заузећа Скадра. Ексхумација је обав.-нена свечано у присуству тамошњих власги и нашег генералног консула у Скадру. Посмртни остатци положени су затим у два метална сандука, и пренети у Српску православн%' цркву, а јутрос V 9 чзсова допраћени су у Подгорицу. Н а мосгу Кралице Јелене била је постројена једиа чета 38 пешаднјског пука. После свршеког обрада. на коме је чинодејствовало 8 свештеника, под вођством проте Душвна Петровића, говорили су о ју»»чким особинама и ззслугама покојника г. Саво Ђурановић, капетан прве класе, и г. Драговић, учител. После тога посмртне ост»тие "«>којннка нспратила је поаорка Д<з Везировог Моста, а зати* с>' пре«ети у Граћане, где су сахралеии у породичиој гробницн. (Време)

Т Р К Е

Одличан одзив грла за други јесењи дан

Даиас с« трчи трка „Власина"

Борба на живот и смрт са побеснелим курјаком

каллрма н лелимнчно постав .Бенн «*** ^ Је зем.1,нште подводн 0 и због тога неподесао за подизање

луалн трамзаЈскн колосек, дају наслу-тнтн да ће ова улица — још увек нскривл.ена у доњем делу, с цомбавом калдрмом и без развнјеног саобраћаЈа — постатн у скорој будућноети наЈлгивл>а улица Велнког Београда. Ништа неће опомнњатп да су у њој становали минн-

једног великог индустрнЈског предузећа Зато се поново помитлл>а на сеобу штампарије У неку велнку грађевпну, која би се откупнла н •преправнла за потребе пггампарнје. Како је пнтање сеобе Државне штампарнје од важности за Савску

стар Јеврем Груји1ј, слнвар Стеван : паднну, јер једна велика установа Тс«дор>знћ (у чијој се кући, која ће ;као Државна штадшарија нма >тнсе такођер порушнтн ради проши-, цаја на развитак и живот целог крарења улице. на јелном знду у хо- ј ја у коме се натазн. то су грађани лу натази његова слика: Сан Оте-1са Савске паднне показнвали жнво фан на Мраморном Мору>. песннк I ннтересовање за решење овог пиБранко Радичевић, по коме је ули- јтан>а. Они су у својим резолуцајаза добпла име, песник С. Мнлути- ма истицатн жел>у да Државна аовнћ-Сарајлија, првн сртгски лекар штампарија остане у овом делу у Београду н књиа:евннк др. Стејић .Београда, јер је то и у интересу н - низ угледннх хличности, које су ,саме установе. вој>ј Је неопходно игоал важну улогу у полптичкој и ;потребна близина железннчке стаиултурној и-.торији Кнежевине Ср- нице и пристанипгга. бије.

Врање. 26 августа. У селу Смн.Ђевнћу, које се налази у непо' средној близинн Врањв, пре неколако дана догодила се велика несрећа у којој је настрадало неколико невиних сел>ака. У по бела дана, на њиви Владана Стевановића, из села Смил>евнћа, којн је тога дана био довео своје укућане раои жетве, разлегао се глас паничног запомагања његових жетелаца, којо је био напао један побеснели курјак. Са пеном на уст-њма н хрвавнм очкма, у невероватнпм скоковгама, побеснелн курјак обарао је једног по једног од радника. Очајна борба између побеснелог к> г рјака н жетелаца трајала је више од пола сата- Најхрабрији, који су покушалн, да помахннталу звер убиЈ*у, највише су и настрадали, јер њх је побеснели курI ?ак својим оштрнм зубима нехгало'срдно цепао и бацао на земл>у. ј У овој борбн нзмеђу -Ђуди н јзвера, нарочнто су много настрајлала браћа Радован и Стаменко |СтанБОвнћи из Смиљевића, дванај естогодипгњн дечко Војислав Стејвановић, коме је курјак одгризао ^леву обрву, очнн капак п очну јагоднцу, Владан Стевановић и његов син Владимир, као н многи дру! гн жетеоцп. којн су бнли ближи ј курјаку. I На запомагање нападнутнх жетелаца дотрчати су им у помућ сел>аци из села и облнжњих њима, који су стиглп на место где се ово догађало, у моменту, када је побеснели курјак давио малог Во>ислава. Сел>ацн, који су прнтеклн у помбћ настрадалпм, успелп су после кратког времена, да побеснелог курјака једним јаким ударцем српом по

Под ударом регулације је и зграда Државне штампарнје, у којој се ова наша културна установа, која

Ових дана Друпггво за уређење Савске падине поново је покушало да овим заинтересује г. Мннистра

је прошле године навршила 100 јнросвете. У једној представцн грагодина од свога осниваља, налази I ђани са Савске паднне моле г. веп пуне « годпне. На њен м ме- Министра. да се питање рушења сту бнће улаз у мост. Д\"пли трамвајски колосек,; намештен преко средине Поп Лукине улице, означа-

зграде једаред прнведе крају, јер је и сопственицима имања наметнута принудна регулација н изградња ва тачно осовину новог моста. пре- модерних зграла на новој регулако кс»га ће се Београд спојитч са ј нноној линнјн. Одуговлачењем овог Земуном и Војводин м. пнтањ а могло би се поновнтн оно Стара и ороиула, с попуцаним зи- што је бнло с Паачевачкнм мостом: довима и опалим матгером, зграда мост је готов, али приступни путеДржавне шта.мпарије постала је всћ ви нису. те се стога не може још одавна сувише тескобна и неподесна ( уопост;шити друмски <'с(обраћаЈ из33 потребе ове велике установе, којз ; међу Београла н Панчева што е од се у току деценија од једне мале при- огромне штете по нашу прпвреду. митивне штампариЈе развила у вели- Нн Земувакор моста неће бнти ко модерно штампарско предузеће. I ОГ№п ** \ Сеоба иггампарије наметала с е већ : ннкакве К °Р НСТИ - ако Л 1' а ; авна штам лавно, док је још Сава била грани-1 "^Р^-За и др\ге зграде буду затваца и док се ни помиш.гало није на Ј Р 3 - 1 © н онемогућавале приступ. Пижградњу дру.мског мо:та између'Бео- ј тање ^оначне регулацнје овог краграда и Земуна. Питање подизања но_ЈЈа је горућа потреба не само Савске ве модерне зграде покретано је ви- падине већ и иелог Београла Гш^иоХгол^р^ 0 "^^ г ™ »оруе Живо^ину Дачићу. Билн су изр :ђеии 11 Ј Т ? ЗВ Р ег У-1аш1Је Бранкове и Ноп планови и предрачун за нову грзђе-ј кнне ^лицо пор\шнтн још више вину, која се имала подићи у Нг.ма- зграда. Сва та имања већ су проњииој улици, на месту где се данас. иен>ена, а не?.а од њих већ п исналази "палата Министарства саобра- плаћечЈа од стране Опигпгне. Такав ћаја. Рат је међутим омео остваре- је случај са кућама број 14 н 27 у ње ове замисли. Бранковој улици, чијим је сопствеДс-шло је н поднзаље Земунског ницкма плаћепа процена, алн зграмоста. јелан јак разлог за со- ! де још увек ннсу порушене. Опобу Државне штампари.е- Алн и по- ! штннска зграда у Бранковој 2 поред све хитностп овог нитања није рушена је још пре два месепа. ати илак решено. На всћ изграђеним земл>а још ннје одн^а. У интересу стубовима -Јемунског моста мчјтн - саобраћаја а и грађана треба што ра се и гвоздена конструкцпја. ати ( пре порушнтц и трошне зграле на Државне штампарНЈа са својпм \шо»углу Бранкове н Нариие Милице угобро^ннм машинам;«. моторима. ма- лицо Најзад пнтање рушења хотегацинима н неколико стотина рал- : ла Бглиан, који се испречно на уннка. налазц се јот увек тамо где.лазу у Призреиску улппу и онемое бнла и пре 1<»-> година у истпм гућава установљење саобраћаја на просторнјама. Две годин* се већ трамвајској прузн Теразнје — Оава тгроучава пнтање сеобе. ати је оно,стоји још увек отворено. нако је јоо увек тамо. где је ц у почеп .*у зграла давно нсплаћена п извршбжло. Зато п ктојп оправдана боја- ном пресудом требала битц испраж . •ан, да ће Државна шгалшарпЈа као Јњена још 1 маја. 1

глави сруше на земл>у, поеде чега су му одмах отсекли главу, те тако отклоннлн сваку дал>у опасност. Пострадати сељадн још истога дана пренети су у бановинску болницу у Врање, где им је г-ђа дрОганислава Илнћ, указала прву помоћ. Тешко повређени Војислав још истог дана упућен је на операцају у Ниш, јер од*задобијеннх повреда један део мозта вирио му је ван мождане дуп.ге. Зајелно са њиме послата је и отсечена глава побеснелог курјака у Пастеров завод. После неколнко дана од озог догађаја појавило се бесиило код повређеног Радована Станковнћа, којн је ускоро и умро. Исто тако је умро н малн Војислав, који је бно упућен на операцију у Ннш. Код Стаменка, брата умрлог Радована. који је пуштен из болннце као излечен. појавнлп су се знацн бес>шла, јер је. у један мах, почео да цепа одело на себи, да Јфлпче, напада укућане н да нзговара неке неразумл>иве речи, те су га укућанн везаног овелп у неко село у Срезу пољаничком, где му је некп старац псекао вену испод језнка. п на тај му начин повраћено памћење. Кад су за ово чули и осталн сел>аци лакше повређени. код којих се такође појавилц симптомц бесннла, пожурилн су код овога старца. којп им је после пзвршене операцнје рекао, да су спасени за навек беснила. Но како медицнпа не прндаје важност оваквом начпну лечења против беснила, то су сви повређени добилн нарочнтц серум, међу којима н лекар др. Стаиислава Илић, која је лечила повређене у бановинској болннци у Врању са свима болесницима.

Лешење авионом без мошора у Земуну Акиија Београдског мачевалачког клуба

■■"

Две ваздушне једрилиие на старту

Кад смо недавно поеодом отварања школе једрења Аеро-клуба, пнсали о једрењу кроз ваздух као спбрту, ми смо учннилн н једну, можда, смелу корстатацију:. да овај пливи спорт може иматн н код нас лепу будућност. Констатација је нпнк бнла тачна. Већ од тога момента ваздушно једрење освојнло је симпатије пашег спортског света. Претеча је авнјацнје ваздушно једрење. Прве утакмице в<13Душиог једрења одржане су у Франкфурту на Мајни, 1909 годнне. Тада је овај занимл>ив спорт, пошто једрење кроз ваздух авионом без мотора нн данас нема практнчне прнмене н остаје само спорт, био мало познат. Данас, међутим, готово свако место у Немачкој има клубова, који се баве летењем аеропланима без мотора. У недел>у, 28 овог месеца, па аеродрому авнонске фабрике *Икарус« у Земуну, као посебну грану спорта, којом ће управ.1>атн једна нарочита секцнја, Београдски ма-

чевалачки клуб отвара за своје чланове курс ваздушног једрења. То неће бнти школа за ваздушно једрење, каква је она, коју је отворио Аероклуб у Пнносавн, недалоко од Београда. Клуб, разумо се, не отвара ваздушно једрење нн са намером да конкурншс пгколи у Пиносави. Курс ваздушиог једрења у Земупу, отвара се нз чнсте л>убавн према овом иптериацноналном спорту, који је чак ове годиие био првн пут уведен н на олимпнјади, нз чнсто пропагандистичкнх побуда. Члаиови се баве овнм спортом ка<» аматерн. Онн не добијају никакву днплому. Алн. зато су н онн у могућностп да, без нарочнтнх издагака, уз редовну чланарнну, изуче ваздушно једрење, па чак и да постану виљани пилоти. Једрнлице за овај курс нзградно је г. Днмнтрнје Лансберг, који ће истовремепо и поучаватн чланове клуба ваздушном једрењу, а секоијом клуба за ваздушно једрење уц^»авл>а г. Нвац Макс^ гсш.

За др\-п< јесењи дан одз «1В грла Је још већ!и него за први. Поред тога, што је нарочито важно, у сва».м тркама су шансе скоро см*х грла изједначене, тако да су у перспективи изванредно леле и .узбулливе борбе, са добрн.м котама на кладЈН>ници. Најважнија трка је ,-Власииа", за коју је упнсаио "24 ф."», међу који.ма и ротово сва наша најбсља грла. Поред тога дамас ће трогодин први п>т наступити на препоне, и 7а трка такође обећава одличну борбу, са великим изиенађењима у перспективи, јер се ни за једно грло не може рећи како ће точати. пошто ни једно од н>их није још ишло на препоне. Трке ће се почев од три часа ређати овако: Прва трка је хакдикап грла одгаји. вача са села и полуирвних грла. Уписано је 12 та*ма1и З.мај 62 и по кгр.. Чаварго 62 и пфо, Грлица 60. Зрах 58 и по, Правла 57. Војвода Гојко 55 и по, Илијана 34. Ирвик 53 и по, Искра51 и по. Изис 50 и по, "Бендер 49, Зориил 39. Д>-жина стазе 1.400 м. | Шансе свих грла су одлично нзједначене хандикапом. тачо да је изненађење мање више сигурно. Ипак највероватнији резултат је: Правда — Војвода Гојко — И.тијана. Др>та трка је хаидикап двогодих грла. Уписано је 12 так.маца: Бриганд 58 кгр., Ида 37, Јастреб 57, Саботаж 55 и по. На ну 56 и по. Велебит 55 и по, Гамбет 54, Мимоза 53, Флорида 52 и по, Фонтебли други 51 и по, Голуб 50 и по, Брана 50 и по. Дужина стазе 1.100 м. Ред доласка на циљ би требао да буде: Штала В. И.тић — На Ну—Бриганд. Трећа трка ј "е утСшнн ханднкап, за који је пријав.гено 9 грла: Голуб 60 кгр., Ждралин 58 и по, Миџор 56,

Изабела 55 и по, Адемкада 54 и по, Иванка 53 и по, Исидора 52 и по, Лела 51 и по, Кармен 45. Дужиид стазе 1.600 м. На цнл> бн грла- требала да дођу ови.м редом: Држ ергела »Љубичево« — Миџор — Голуб. Трка Власина је четврта. За њу је уттисано24 грла: Фантаст, Хоуп Гсн, Алхе.мист, Внолета, Бачка, Грлица, Јасмина, ИдеЈ"а, Ивона, Иванка, Исидора, Инкогнито, Идила, Л\ај Свнт, Голуб, Афродита, Вардар, Верден, Осветник, Челопек, Власнна, Крила. тица, Ибнкус, Епоха. Дужина стазе 1.800 м. Пошто је Фантаст уписан њему се мора дати прво место. Прогноза би према томе изгледала: Фантаст — Верден — Власина. Пета трка је вС.ггер хаидикап Упнсано је 22 грла: Змај 62 и по кгр., Јас.мина 61, Џек 60, Бачка 59 и по, Днвља Јарушица 58, Мај Свит 57, Баш-пара 57. Вардар 56. Зона За.мфнрова 56, Алиби 55, Кончита 55. Коктел 54 и по, Видра 54, Илијада 54, Усташ 53 и по, Скопљанац 54, Са.маи 52 и по, Комет 51 и по, Осветник 51, Ромео 51, Чакар Јанко 50 и по, Змија 50. Дужина стазе 1.400 м. Прогноза је доста тешка, али би ипак ред доласка требао да буде: Штала М. Јовнчић — Мај Свит Зона Замфирова. Шеста трка је пробна препоцСка за трогода грла. Уписано Ј 'е 7 такмаца: ЈТовћен, Њумаркет, Фаварз, Инеса, Ирвик, Хепи Енд, Изонда. Дужина стазе 2.800 м. Пошто прогноза мора да се да, онда би она могла да буде: Хепи Енд — Фавара — Њумаркет.

КАО У СТАРО ТУРСКО ДОБА

V појединим крајевима Београда вода се и данас вуче — сакама

Иако опко.Ђен двема велнким ре_ кама, Београд нпак никада иије нмао довољне количине воде за потребе својих становннка. Та оскуди па потиче, изгледа, још нз најстарн јих времена, ма да се претпоставља да је у давној прошлости, благода. рећи густим шумама, био у околинп велнкп број извора с којих се становништво снибдевало водом. Нп римскп водовод, чнјн су остатци нађени под темељима београдских улица, није вероватно давао потреб не количине воде, Јер се иначе не би копао Римски бунар у Горњем Гралу, јелини очувани објект из доба Римљана. Нпје лн Римски бунар, дубок 75 метара с дном испод нивоСаве, доказ да су се п пре две хнљаде голина чинилн напори да се становннпнма оснгура вода? Нн доцније ннје бнло боље. За врз ме Турака град се, поред »турског водовода« с водом из Булбулдерског извора, снаблевао и помоћу сака. Све до пре четрдесет година, док није подигнут општннскп водовод, вода се сакама из Саве и Дунава довлачила у варош, јер 20 јавнпх чесмн **а укупно з н по литра у секундп или 5 литара воле на једног становника, једва су могле да дају довољну количину воде за пиће. Псдизањем модерног водовода пнтање воде није нпак решено. Четн_ рп деценије после оснивања водово да, након огромних напора и великих инвестнпнја које се пене на преко 20о милпона динара, снабдевање Београда водом претставља још увек проблем. Пре месец дана београдскн водовод је додуше забележпо рекордну пифру: за један дан дао ?е близу 35 милиона литара во_ де. што, с обзиром на број становни к& у крајевима где постојп воловод, нзносн преко 160 литара на једнога стаповника, а са савском волом за поливање око 200 лнтара То је вишр него што је потреба културног човека. внше не!*о пгго дају водоводн у другнм гразовима, гле се највећа потрошња креће до 160 литара н* >едно лние. Алп пма још увек крајева'. који «жеђају» п где се оску лнна воле осоћа уаек, а нарочнто преко лета. То је крајња периферн_ ја Т>еограда. као на пример један лео П^шиног Брла, Душановца, Мо|г»ог Луга н другп. Велика раширенсст Престонипе отежала је и делн мично онемогућила прошнрење во*одне мреже у све крајеве Престоиипе. * Изгледа можла невероватно алп је тачн >, ла још има крајева гле се снабтевап>е водом вршн помоћу сака. То је за поЈ *едпнце постао рентабнлан посао, парочито у време гра ђовинске сезоне. гада се вода за грађење ловлачн са Чубурског Потока Велнкн број кућа, полигнут у извесннм деловнма перпферпје, ста ; ао је знатно внгае. него што бп ко_ штао ла је било воловола. При гра- ј ђењу куће у Струмнчкој улипи е?ан трговап је за ловтачење воле нз Чубургког Потока дао око тоО' лпнапа. Једног лругог сопСтвеника на Пашином Брду стајала је вода скоро в!ппе него пнгла. То је случај п са лругпма Чак и Општпна при нзрадп раналпзапп-р морала је в\-. ћп воду у бупалнма Вола за пчНе плаћа се такође. јер је знатан бпој кућа које нема'у ^унара, нлп су бу_ аа^и загађени. Има кућа које воду •

за пиће доносе нз бунара удал>ених по неколико стотина метара Општина је у последње време учинила велике напоре да, колико је тс могуће, задовољи у погледу воде све крајеве периферије. Грађанима се у том правцу нзлази у су_ срет до крајњих граиица. Па ипак у томе се, због велике раштрканости, само унеколико успело. Знатан број улица добно је воду, али је још прнлнчан број који је немају, нпти је могу добнтн у овој години.

Скупштина Бсоградског трговачког подмлатка Београдски трговачки подмладак одржао је своју редовиу скупштниу у Осиовној школи Краља Александра Првог. Скупштпна је трајала цело пре подне. Прочнтан је извештај о раду у прошлој години и констатован је напредак. Број чланова је порастао. Примљен је билансједногласно. Како је Београдски трговачки подмладак основан још 1906 годиие, његови чланови учестаовалн су и у свнма ратовима. На овоЈ скупштнни одана је пошта четрдесет и деветорнци умрлих и изгинулих чланова. Прешло се затим на дискусију о пзменн и допуни правила. Подмладак је у својпм правилпма задржао просветне пнљеве и строго витешкн н нацнонални карактер. Има своју школу страних језика, школу певања н певачку дружниу, музичку школу и оркестар, чнтаоницу, коло гпмнастичара, коло Савеза трезвене младежн и свој гласннк »Трговачкп подмладак«. Изабрана је акламацијом нова управа са претседннком г. Радомиром Генићем. Одлучено је да Под.младак узме за своју славу 1 децембар. Подмладак ће развнтн жпву акцнју на васпитању својнх чланова у соколском духу.