Време, 11. 11. 1932., стр. 11

7

Петак, !Т новембар 1932

СТРЛПЛ м

е. ролендс

БЛИСТАВА

Било је новца у златницима, у банкнотама, гом^ле сребрног| ловца, а поред тога најдивније | колекције накита — др&гог калгења, уфасованог и мободног ј — што је за себе претстав .Ђало н*рочито имање. Брзо, док му је срце х гело да! искочи, Пол је спаковао све те Драгоценостн и однео, док их теко други не види. У то.ме је дозволио да му почогне Тереза. Од ње се није бој*о. Да је и живот затражио од ње, оиа би му га радо дала. Према томе, она је добро чувала гауиу о скривеном иакиту п за]едно са њим пренела је у сеф банке. Откри^е овог блага било је у супротности са стањем куће, ко ја му је завештана. Али Пол је онравио само један део зграде. Доцније, мнслмо |е он> када се буде оженио, оправиће и оста-, •>0. За сада Је било довољно со-ј ба, а после није имао ништа 1 противу тога, да се у селу и д«л»е верује, да је то нека таЈанствена кућа. А што му се у олпској будућности показало к4о врло корисно. 1а.1вертои, са својим великим земАиштем, свакако није био пријатио место за оановање. И да је свет имао дозволу да игета по његовим брежуљцнма и ливадама, ипак су некако са неким страхом обилазилп кућу •ггарога саможивца. Међутим Тереза није осетила никакав страх док је ишла мрачном стазом кроз село кући и срце јој се згрчило кад је крочила на праг сетивши се свега што јој је Пол рекао, и да ће цела ова кућа и имање прећи у РХ ке Аругоме. Било је нечег грозног у тој помисли! И оиа, која га је сматрала краљем међу људима, патпла је због свих тих невоља, које су се срушиле у његов живот. Осећалв је да постаје сиажиа као гвожђе. и да му пре неколико часова није говорила речи V ветар: да му нико неће огети из руку око што има, док је она 7 жттвбту. И онда у старом трему, вратиле су је у стварност речи Једне собарице, која /ој је саопшти ла, да гђа Кестертон жели да је што пре види. — И врло је лепо расположена, додаде служавка. Могу вам рећи, а смод се данас дивно провели! Тереза журно пође уз степенице. Та необична стара кућа сачињавала је диван оквир за нЛну необичну лепОТу. Зажелела је да може да седне краЈ ватре и да смишља подвиге» којих се латила, али како је Полова мати чекала, и поред све њене гадне наравп и вулгарности, Тереза је пожурила, будући, да је бмла у пнтању мати човека, кога је волела. Девојка, која је посматрала како се Тереза жури, промуца у себи: — Какво је ово необично ство реле! Не могу да видим, да Је лепа, и ако сви тако говоре. Њене црне очи сијају неким пакленим пламом, а лице јој је белО као смрт! 11 девојка задрхта. У овој старој кући ме хвата не«а чудна језа, гунђала је она, док Је ишла у удобна одељења за послугу. Ја иикад не идем горе, али уображава.м. да ме увек неко прати. Ништа ме неби згрануло , кад би некога убили овде. Тако ми Бога, жалим што сам и крочила ногом у ову кућу! Глава 5 ПРЕ1РАСУДА ИЛИ ИНСТИНКТ? Пошто је добила одобрење од своје мајке, Патриција је сутрадан рано отишла у мало предграђе, где је живела Хелен Ховард. Девојка Је била нзненађеиа собом, — Питвла се: зашто ме толико интересује тај свет? Имем данас оио исто осећање, као кад сам била девојчнца И кад је Дик долазио из колеона за празнике. Она није ништа о томе казала своме брату, али када се њдхов ауто зауставио пред вратима јсдне мале кућнце, Патриција се наједном замислила. — Можда Хелен Ховар не!\е бити пријатно да ме види, Дак, промуца оиа, а Дик се само осмехну. — Само иођи, рече ои, у<5еђсн сам да ће те гђа Ховард најсрдачније примити. Патрицији је било сасвим необично кад се нашла у тако малој соби. Пзузев најпотребнијег намештаја, у тој седећој соби I Х*леи Ховард иије било н1 *как- ; вих украса сем фотографијз ње; иог сина. Едвзрдове слихе изј разних доба, и Патрнција је за- * гледала једну по једн>' и осећала, да |ој те дивне, иоштене очи н отворено лнце све више прирастују за срце. Било је тешко у тнм фотографијама препознати оног из-, нхфеног младнћа, на кога од ју- ; че ниЈе престајала да лисли, али кад су се врата отворила и Хе.тен Ховард ушла унутра, и у$ела девојку за обе руке н проговорила гласом пуним Среће, Патриција Је у себи иомислила, да оном инвалнду на горње.м спра-

ЗАНИМЉИВОСТИ И 3 С В ЕТА

Четморосшјгуки злочин гедног Хондуса Лоилон, 10 новсмбр« - На Бом•ав.ТАЈу Да Је Једаи Хнндус У иљву нзвршио страховит зло. > свођи са ЈСД1И1М ГЈОЛВцИј:торлм уроЂетж је

баја А Чии. У ч СКВМ

тсгао роволвср ђ убтто полАцајпа а

Венчање двоје сшараца, дугоГОдишњихпријашеља Лондон, 9 новембра. — У Драрилејну изаавало је велнку сензацнју вснчање двојђ старана, којн еУ већ луже вреМР1?п становзлн у пстој згради. Гђа Макдоиалд, којој ј« 8:ч годнне, п г. Чарлс Натбура, коме

здтДО ое дао у бекство. Лрола.шнцл је <9 голлна веаОДђ еу се прогале су Одмах полетелн за н,им. У току неЛ 1

бскства Хтгндус је опално јотп ееко. лнко метака н убе!о јогп трн лица. После Аугке п-пере учапгаен је и предан властша. (Време)

прел онуомппм бројем радозналог света. Овај свет Нх је пратно до цркве п натраг. Обоје су удовцн, н прнјатвљи већ дупд низ годвна. гВре»л)

Лов на лавове у - Дмерацп

ПРИЧА „ВРЕМЕНА"

Дморове сшреле

Пут од Амернке до Африке много је скуп, а Амернканцима се лове лавови у природи. После покуша ј 'а „синтетичиог лова на лавође" у Чикагу, и довитљиви ловпи у Сен ЛуЈу купили су десетак циркуских лавова, пустили их у јед ну ограђепу шуму ваи вароши, чету неће требати много времена, лесетак дана док звсри пон ово „подпвљају", па за тпм ттрнпа 1а олет личи на оно лице ко- Р ед, " н лов на -тавове, пзрзвио у аутомоЛ.инма, св пушка.ча, п т. л. Али, ловпи су билп слабе срЛе: два лава су убијена а осам је ћобегло преко ограле, ргосећи са да грозап страх у становнике целе о колпне

је се смешпло пз сваког ра.иа. И она је одмах била очарана там малам, нежном женом у цр нини, и са лицем, које је било тако речито.

ЕмГлески суд дозвољава | Необична судска иресуда Хелеи Ховард Је пријало што да жека напусша мужа ј у Епгл&сксј КацГОЦ зажелв | Лондоа, 0 новембра. — Окружна Лондон, Н) новелбра. — ЈедаН младн товек ових дана оптужно је суду сВ9Ј> зкену аато гато па је Папусгнла. Уз тужбу он је аамолпо еуд ла нарсди жеен да се ђрАт«

може да говори^ и када се калетан Ганстон попео у собу свога болесног сапутника, обадве жене су причале о дивном догађају, којн се десио и поставиле те.мељ нежном пријатељству, које је требало да донесе диван

кући. Суд је одбио I

албу.

плод. Да су се познавале целог вацијом да -за бексгво жене не зна живота не 6и и.мале внше симпа "" иквог 1рЈГОГ ^ лив °" ,ст самога мужа. Према тоие оватија једна за Аруту. ј кој је же«и доавољсно да напусти Гђа Ховар је сасвим искрено када залсе-те (Вр«ме) говорила о свему шТО се десило. Имала је чак и неких новос- Мова ЧОДа МУШКОХ ти за Патрицију. шешира — Ви сте пријатељица Пола а „ , п и к Ј к Лондон, 9 новембрв. — У Лонло. Кестертона, рекла је она, и у- ил . 1<л% « г г ^ Ј ну се ове сезоне >водп нога мода верена сам, да ће Вам бити вр- ијшшт.х шешнра. Тн новн гаешнрп ло мило да чујете да се храб . н"мају нарочито плВснрани обод. а ро И љубазно показао у целој. изгубнлп су правн.тну форму даствари. Признајем, рече мало I нашњнх мушкнх шешнра. Овај но. журно госпођа Ховар, ја сам се.вз шешир тоји је крпгтеп »Ксмбер у пола спремила синоћ, да Пол^®*"*. носЛ ве * вестик углелиеће уступити ни за длаку, али « их из , клубовв он ме Је потпуно ра^оружао

Оии су и лансиралн ову моду. Илгледа да ће н оста.т* свет усВо.птн ова- нови шетнр. 'Времв)

Дошао је јутрос н дубоко ме је потресао. Природно је, да не мо*емо ништа дефинитивно да _ _ ураднмо док мом сину не будс Брачни иар ко/и паиада боље, али сам казала Теду, шта Је његов кузен казао, али разуме се, Тед — па ви незнате мога дечка, додаде она брзо. Када га будете упознали, увидећете колико Је он вољан да што више поштедн свога рођака. У ствари, решен је, да све што нма подели са њим. (Наставиће се)

људе ио улицамо Лондон, 10 новембра. — Јуче Ј'е у лттдонску полтр^ју довсдот брачни пар Винд. који је на у.лицн \*ллтретнрао пролазнике и псовао их ружним нзраЛнма. П-ри.т^ком саслуш«п<1 савнало се да су обоје већ1ра прна >гзтта Иосле десет годана жнвели као бескућнп- тренутака брод је иеста

суд у Внмблдопу дбнео је оавх дапа јелиу зан1&кл>иау Пресуду. Један младић, Џан Бед. којн се не нспрнсто>но понашао у једноо* биоок орцведев Ге суду. СуднЗа га 5е пгжљнђо саслушао, а потом е доћсо одлуку По ^о;ој се млад.гћу забрлн»ује да у тоћу Три годпне пфлазн бноокопв. У «учајл\ пак, да он препрта ову пресуду, суд га је ус.тонно гсудпо на десет дана затвора (Време)

цн на једном пол>у код М»>рдена. Онн су полнцПјскн кажњенн са неко.т:::;о дана .затвора (Врбме)

Судар једног ен1леског брода са санШом леда Лондон. 9 новембра. — Енгсескв пароброд »Брајт Фен«, сударно се у Худсонском залаву са једном огромном еантом леда и пот^нуо после дванаест мивута. ЦелоКупна посада, као и једини путипк, мвстер Баркер. спасенп су на време. 0 овом доживл>ају г. Баркер првча овако: — Спавао сам у својој" кабпни кала се нзненада- затресла пела лађа. Потрес је бно толз-ко јлк да сам пао са кревета на под. Нстрчао сам одмах на палубу н видео да је брод насео на ;едну осромну свнту леда, којој је могло бпти мстара зужине а № Метра впспие. Капетан је одмах наредпо да брод пође уназаД. Чнм је лађа п^ново била у водн осећалн омо да тоне Опуштенн су одмах чамц!» ч п свн. пол*да и ја сместнли смо се у Н .нх Чак је са нама пошла и стонеко.тко и^лод та-

ласл..„ Пгсалу је псте ноћп спасао један канадСкВ патролнП чамац.

Касина и р е м и ј е р а великог тонфилма Грофица Монте Христо Бригита Хелм Рудолф Форстер Непобншене иене 3. 12. 15 днн.

V Р А Н И | А при!?азује од данас преми^еру немач!?ог тонфипма ТИРАНИН Макс Адалберт, Евелин Холт Извзп програма: »гупгурии филм ТДЈНА ЈДЈЕТА и домаВн фклм Почетак: 5. 7, 9.30 V прнпреми: најноћији тонфнлм РИХАРДА ТАУБЕРА Симфонија љубави

Мали бог узнемирно се и о кренуо се иа свотој поетељи» посутој ружама... Ма,то после протрљао је своје лбпе оми... Нај5ад је устао... Не може да спава... не може никако да заспи ... Нека вечи^га Хука не да му да се одмори. .. »Али, шта је то?«.. Богин>а Фаптаапја наслејала се и одговорила: »Драги мој, то су гласови твојих жртава... Пустмла сам мало радио, да се позабавим*... Испружена преко два таласа ваздушасте свиле, која је имала боју бисера и зориног руменила дражесна богиња слушзла је пажљиво апарат који јоЈ је доносио тужне гласове са зе.мље... Тражила је емисиону станицу у Паризу и добпла је преко линије »љубав«. Одмах се чуо прави концерат-. уздаси, чисто сентиМенТалне и љубавне песме... јецање срца која су Издана, подло или сасвпм просто, молбе и преклињања душа, које нико на земљи није могао да разуме.... Све се то мешало, журило да се што пре чује и најзад сливало у једну страшну хуку... Наједанпут је један глас загосподарио и подигао се са таквом снагом, да је изгледало да ће на јуриш освојити небо. По своме патетичном акценту, по својој отмености, могао се лако познати... и богиња Фантазија одмах је устала, пришла апарату и тако га удесила да се могла чути само молба о%ога гласа ... Неће небо да му се жрско говори са земље неће, никад, никад.... Глас је, дакле, сад мо.тио: — Аморе, чуј ме!... Љубави, имај милости према мени..-. Ја те носнм V себи и ти сл* као она биљка. чувена биљка, која Vпрбпашћује земљиште где се појави— Љтбави, лежиш на моме срцу и пи/еш крв моју— гризем н кидаш ткива мишнћа мојих и тпошиш све сокове мога бића .— Љуба*и, ускоро ћу омтнват«' ти и бићу танак као онаЈ прут вннове Јгозе. птто је избпо овога проле&а— Бићу празан као аистериа у ко^ој нема ни кагт вохе— Љубави, смнј ЛИ ее на мене! .. Попусти у лојвј смртоносној свирепости.— Ослобоан моје срце, јер је оно чо&еков орган и хоће да служи и посхчужи људима. — Шта је то? гоггао |е А.мор, мали бог, кога је дирнуло ово јадиковање са земље. — То је један песник — одговорила је ФаНтазија, ко»а се ннје више с.мејала. То је Абел Дамнни— Песник!... Он Је млад и леп . Ниси ни њега оставио на миру.... — Ах!.. Како то? Кад? питао је Амгф зевајући. — Има ... не знам ни самапетнаест дана. Венера је тога вечера била ма.то опијена нектаром, па је отворила заклопац великог тедескопа и тражила кога ће упропастити. Посл* ти је везала очи и упг»амла тиоју руку, говорећи: »Ударај тамо! Ударај још тамо -. Ударај!.. Удри! Чедна срца, бојажљива н заморена била су погођена ч рањена и окрвављена и запалила су се кчо да су била од суве сламе.._ Венера (е. разуме се, управила Своје пожуде на најнеприступачније предмете —. Грозница и пламен!.. — Лепотиаа |е од хладног камена? — Велнка наивчино!.. Ја ти рекох да је била остала само јсдна стрела - "Поред тога, "Венера и не воли да с* роди узајамна љубав.... Воли да се људи муче Зиаш добро да то највише забавља теоју маму.... Глас са земље опет јс лреклињао: — .Аморе, милост! Дозволн да ми њене очи отворе своју рнзннцу светлости—. Пагим....

— Сиромах! уздахнула Је. Фантазија, он не зна да Амор не може ништа помопи. Цела авантура ннтересовала је, јер је песник био један од њених љубимаца. Често га је милобала својим ваздушастим прстима.... често му је, просто дик тирала лепе песме.... Она му је и Сад помагала да пева тужне стихове за своју даму....

Једног вечера шетао је Амор са Грацијама и затекао ФантаЗију пред радио-апаратом.— Опбт тај песник? Зар тај лепи младић није успео да га заволи лепа Жилда. — Немогућно. Нашла сам узрок. Жилда већ воли. Она обожава неког Рожеа, младог индустријаца и свога пријатеља из детињства. Овај Роже има Стро ге родитеље и оии су га већ верили са неком врло богатом девојком. Због тога је Венери било задовољство да раниш у исто вре.ме И Жилду и Рожеа. .. И сад Жилда неће да се уда за Рожеа> да га не бп завадила са родитељима! Обазрива девојка! Сад се песник заљубио у њу и Жилда му је отворено рекла да га не може волети, алп га цени н т*пт\ч'е. — Гле, гле!.. Да приђемо телескопу... Хоћу да видим да лн су вечерас поново заједно... Били су обоје у Жилдином са-* лону Уметтша на внолини тепгила је скрушеиог песника, који се превијао пред њени.м ногама .. — Абеле, ако се не будете опаметили, забранићу вам да ми долазите. — Фантазијо! узвикнуо је Амор. Отрчи да ми од Вулкана донесеш једну стрелу. — Једну стрелу? Зашта ће ти? — Видећеш. — Прво Вулкан нема право да тв изда стреле без Венерине виз*. — Добро. Где је мама? — Откуд ја знам? Свакако до ле на земљи. — Онда идћ! Узећемо стрелу без мамине визе. Иди!... Заповедам~. После кратког Времена стрела је донета, украдена, јер Вулкана иије било у радионици. Амор је дохЂати лепом руком, затегао лук. Фантазија је питала, пренеражена: — Тн ћеш некога ранити? Амор се насмеја: — Учинићу нешто необично —. Погодићу.— Жилду? Али она већ воли.... — Шта онда? Сад ће волети двојицу—. То ]е све— Гледај ону жену.... Песник јој се сви!>а... То ми боде очи—- Нека га и воли— Не, никако ... Венера је дру го хтела Она је волела да песинк сам пати ... — Веиера?.. Али и моја мајка није увек у праву -- Она фабрикује само баналне аванп-ре... Оне зна да комплнкуЈе стварн.... — После.... Твоје очи нису везане.... А»го Венера дозна. Међутим, Амор је пустио стре лу. Стрела је прошла кроз просторе. окренула право на земљу, погодила Жилдино устпептало срце и отворила нову рану.... — Ха, ха, ха! насмејао се Амор. Сад ће бити лома кад почј не да воли двојицуФантазија }е уздисала: — Ипак је Венера паметнија од детета!.. Биће ЛОМа... X. СОРЕ

Коларчев народни универзитет Г. др. Б. Мадеш доцент Уннверзн тета. одржа^о вечерас у 17.15 час. п« Коларчевом народпом уннверзнтету прелавање са пројекпијама о ^дно.тогијп расд. Содржа;- *!^рои^.тогија у протл>стн и слдашљо. стп. *еие метозе п пнљевп.

V КОЛОСЕУМУ од данас премн|ера грандиозног тонфнлма у стилу „Уаааћопс! Кшд": ЦРНИ ХУСАР - Конрад Фајх Меди КристиЈан, Албах Рсти, Урзула Граблеј, Ото Валбург Херојскн подћизи. узбудшиб јак драмскн и љубабни садржај огромна раскош на дђору. сбе то бешго ЛОЛаТНК" УФА Т0НЖУРНАЈ1 ислреплетано и проткано дибном музи1*ом и песмама, чини о6а| тонфилм |едним од на|бољих обе сезоне. II поред огромипх набавннх трошкова неиовишене ценс: в, 10, 15 динара. Почетак: 3, 6, 7, 9«