Време, 12. 01. 1933., стр. 1

Четвртак Н (ануара <953 г.

ДВРЕКТОР СТАНИСЛАВ КРАКОВ РЕДАКЦИ1А Н АДМННИСТРАЦИ1Д ПОЕНКАРЕОБА 4— в ТЕПЕФОНИ| днрсћцн|а предтзећа 24-007, днректор н секрстар лнста 24-009, благл|на и администраинја 24-003, гредници 24-001 и 24 002, стенографн 24-004 и 24-006, штампарнја 24-008, огласно оделељс 24-005, спортсћи нзбсштаји 24-001 РУКОПИСИ СЕ НЕ ВРАЋАЈУ.

Београд, ^од. ХШ " Бро1 з?еа

ПРИМЕРАК 1 ДИНАР ПРЕТЛЛАТА ЗА ЈЕДАН МВСЕЦ, 21АША ДЕМЉА »ДИН. ИНОСТРАНСТБО !8 ДИНЦЕНА ОГЛАСИМА« РЕКЛАМНИ АЕОг 1 см. 1 стубаа 12.— дин. ТЕКСТОВНИ ДЕО: I см. 1 стубац 20,- аин НАЛИ ОГЛАСИ ПО ЦЕНОВНИКУ. ЧЕКОВНИ РАЧУН КОД ПОШТАНСКЕ ШТЕДИОНИЦЕ БР. 52204.

ТАЈНЕ .ГОСБАНКЕ*

Руско злато распродају Совјети по иностранству Продукпија з.тата ннје достигла ии 30 процената предрвтне прокзводњ«

Бердин, II Јануара. — П. Јанишевск.и, бивши чиновник старе Држаане банке, остао је да ради и даље код бољшевика, н много година био је шеф кореспондентоког отсека Госбанке. Он је морао да води евиденцију о прода! и злата у иностранству, и о осталим обрачунима са страним кореспондентима. Јанишевски, чнм је пошао на службени пут у иностранство, ради прегледа совјетске банке у Мануурији, чим се нашао ван граница Совјетске Русије, вратио је харбинском конзулу своје пуномоћије и прогласио се за „невозврашћенца". У цролеће ове године он је дошао у

вала се у тајности, али Је било познато да се једва дошло до 30 од сто предратне норме. Исте године почели су да шаљу веће партије злата у иностранство. Нарочито много се слало у Немачку. Са повећањем количине папирних червонаца повећавала се и фиктивна количина златне подлоге. Биланси су се преводили на стране језике и слали страним кореспондентима, који су, наравно, веровали свакој речи. Једном је Стаљин рекао Шајнману: „Какво сте дете, зар не разумете да шаљу злато у иностранство, ви га никада више нећете видети. Банкари су паметнији од нас: њима је само до тога да добију од нас метал, а даље ће лако наћи законски буржоаски повод да нас опљачкају". За три године 1927, 1928 и 1929 г. у иностранство је послато злата до 390 милиона рубаља. За те године 90 од сто злата је упућивано на адресу Рајхсбанке. Скоро сваке две недеље одлазили су огромни транспорти са златом. Обично су се те операције вршиле преко ноћи, да свет не видн како се руско злато извози у иностранство. Тада су сви чиновницн Госбан-

ке схватили да Стаљин троши последње остатке руског злата. НЕМЦИ СУ ДОБИЛИ ЗЛАТА ЈЕДНУ МИЛИЈАРДУ И 200 МИЛИОНА МАРАКА — Према књигама Госбанке за девет година, од 1923 до 1930-31 Рајхсбанка је добила од нас злата у суми од једне милијарде марака, енглеске банке око 600 милиона марака, скандиванске и америч ке 650 милиона марака. Ја сматрам да је не само цела златна резерва већ и знатан део злата, добијеног за последњих осам година, као и злато узето од цркви и приватннх лица распродато у иностранству. Ја сумирам само оно што је прешло преко Госбанке у иностранство. На питање колико је злата оста ло код Совјета, могу мирне савести рећи, највише у суми од 50 до 60 милиона рубаља у злату. Валуте сумњам да има и код Госбанке више иего милион — два долара. Чим се скупи валута за неколико стотина хиљада долара, она се одмах шаље, најчешће авионима, у Берлин, због плаћања по меницама. Званични биланси Госбанке нису ништа друго него фалсификат. (Време)

Стаљнн Немачку,- и упркос прогањању чекиста успео је, да му се дозволи тамо боравак. Једно немачко издавачко предузеће откупило је његову књигу „У служби совјетске Госбанке", која ће овога пролећа изићи из штампе. На позив једие групе професора, Јанишевски је ових^вана одржао предава'IЈП| ј ч* "ОЈрЈКДЈу Срвјета. ЗЛАТНА РЕЗЕРВА ЈЕ У ЕВИДЕНЦИЈИ САМО ПОЛИТБИРОА Од првог дана постојања тако сваног емисионог одељења Госбанке, ниједан члан управе Госбанке, не говорећи о обичним начелницима одељења, није се пуштао у подрум у Неглиној улици, где је било смештено злато и остали племенити метали од вредности. Први биланс Госбанке, и његовог емисионог одељења у чијкм се активама водило злато у суми од једне милијарде и више златних рубаља, био је састављен не на основу акта прегледа метала и вредности, већ на основу обичне белешке Политбироа. Забелешка је била откуцана на писаћој машини и није имала никаквог потписа, већ само црвено слово „Л", што је тада значило „Лењин". Сви су се члановн управе и директор појединих одељења губили у погађањима о количнни мата у подруму, али нико није 9нао ништа тачно. Чак и тада свемоћни претседник Г осбанке Шајнман знао је нешто о количини злата само по речи.ма Лењиновим. Кључеви од подрума налазили су се у Кремљу, и када је требало да се негде шаље злато, из Кремл>а су долазили пуномоћници Лењинови, силазили заједио са три агента ГПУ у подрум, и доносили отуда кесице са златом у кабинет управника, где су пописивали злато, мерили га, и под јаком стражом упућивали на станицу, или у Петроград, због укрцавања на лађу. Ми смо нагађали да су ставови у билансу били фихтивни, али смо морали ћутати. ОБАВЕЗА ГПУ И ПРЕТЊЕ СТРЕЉАЊЕМ Сви директори, шефови одељењу. и књиговође били су позвани на ЛубЈанку, где су морали да даду обавезу да ће чувати тајну о пословима Госбанке, а нарочито о златној резерви. под претњом смртне казне. — После смрти Лењинове све је прешло у руке Стаљина. За време Лењина само пет нли шест пута слали смо веће партије злата. Једном смо послали Красину злата у вредности од два милиона енглеских фунти. Операције са златом вршене су по нарочито поверљивој књизн. која је стајала у орману централне касе. Од 1924 г. почела је вишемање нормална производња злата у сов Јетским изворима, као и на концесији иЛсна", Добијена количина чу

Велика незапосленост н беда међу радницима у Русији Штж Је вндео Један пољски комуниста, којн Је био пребегао у РусиЈу?

Катовнпв, 10 јануарвк — Комунистнчкн агнтаторн, расутн по целом свету, на све могућв начинв прнчапјатиљетке ■ о успв- ј снма којв постнже совјетска прнвреда. Све овв прнче о «рају и о среКн* радник& у Руснји далеко су од стварностн. Ув комуннстнчке агитаторе прндружују се још и путннци који посећују Совјетску Русију о државном трошку, н којн под строгнм надзором ГПУ-а посећују само она места која су нарочито спреиљена за госте. На тај начнн се обнавља стара прича о Потемкиновим селима. Али, сасвим другачиЈ"у слику стања у Русији пружају нсе&зн радника-«омуннста којн су нз Пољске отншли на позив Совјета у Руснју, да тамо раде. Они су се брзо вратилн натраг. Један од тнх радника, некада убеђени комуннста, по нмену Алфред Плоха, вратио се такође натраг. Он је типичан претставник интелнгентног радника, којн је одлично политичкн васпнтан. Он је активно учествовао у комуннстичкоЈ странпи у Пољској, н када је над њнм нзречена пресуда побегао Је у Русију. На тај начин веровао Је да је дошао у земљу коЈа једнна гарантује слободу радницима. Али, већ на самоЈ границн он Је дошао у руке органа ГПУ-а. Већ на првим корапима у совЈетском рају он Је приметио да све није у најбољем реду, н да све не иде онако како се то пропагује по нностранству. Стаанипе н возовн нмају врло жалостан нзглед. ЈБуди су апатичнн и преплашени, једва одговараЈу на пнтања. Када су приспелн у Москву, сместили су нх у «Дом политемнграната», где налазе уточншта свн политички емигранти. Далв су им карту за храну, алн само за један цан. Пошто су о свакоме направппи записннк. далн су нм адресе неколико фабрнка у којнма могу наКи посла. Плох Је пошао да тражи посла у фабрикама које су му биле означене, али свуда је био одбијен. Тек после неколнко недеља успело му је тешком муком да нађе посла у Једној фабрнии на Уралу. Био Је запослев као бравар са платом од 180 рубаља месечно. ТражеКн посла на све страно Плох је имао прилике да се увери да је у Москви живот скоро ненздржљнв, н да Је беспослица велнка. Огромни редовн радннка стајали су прод свима фабрикама н чекали на посао, Поред ведиког броја

радннка, безброЈ снтнв депв просило Је по улнцама парче хлебл. По причању Плоховом Једва св једна четвртнна радннпгтва у Мос♦вн може снабдетн потребним намирницама, и то у ограннченим количинама. НаЈзад Је нашао посла на Уралу. И тамо се нсто тако осећа велнка оскудипа у хранн, као и у осталим намнрницама. Када је дошао на место где Је требао да ради, Плох 14 дана ниЈе добио карту за храну Његово Једномесечно следовање са_ стоЈало се од: Једног килограма кобаснпе од коњског меса, 200 грама маргарина. Једног килограма харинге, двадесет грама чаја и Једног килограма шеКера. Одмах, пошто Је ступио на рад, Плоху су укралн његово одело. Разумљиво Је да се Плох одмах разочарао у овој фабрици. Услови рада у љој су скоро немогуКи. Радно време стално се продужава, & надзор над раднипима врло Је строг. У сваком одељењу фабрнке стоЈи војник са пугпком на готово у случаЈу да се деси кахва побуна. Кроз фабрнку Је спроведен систем шпнЈунаже. Бев одобрења власти не емв ев прелазитн нз једнв фабрике у дру. гу. Тев после дужег мољакања Плох Је успео да му се дозволн да пређе у другу фабрику, у Украјипи, али н овде је наншао на нсте прилнке. Плате ништавне. условн рада врло тешкн, глад н надзор ГПУ-а н воЈника. На таЈ начин Плоху Је остала Још једино жеља да се што пре вратн натраг у Пољску. Вратио се у Москву н почео да се спрема за пут. У ЈедноЈ улипи Москве вндео Је аутокар са делегатима коЈи су дошли у посету СовЈетима. Међу осталима запазио Је н Једног свог партиЈског друга нз Горње ШлезиЈе, са коЈим је некада радио. ОваЈ Је дошао као делегат пољске комунистичке странке. Плох даље тврди да су све делегациЈе коЈе одлазе у РуснЈу обмануте, уколнко не примаЈу мнто. Делегатн су смештенн у најбољнм хотелима, в показују нм се слмо оне фабрике које су подигнуте у аропагандистичке сврхе. Делегатн на таЈ вачнн не могу да виде сву беду по фабрикама За вроме посете оваквих делегата радниии у фабрнкама добијају бољу храну, а наређено им је да праве н весела лнца. — Све Је намештено, н даје утнсак благостања. Треба чобок да пође сам па да се увери да Је у стварн сасвим другачиЈе, завршпо Је разочаранн радинк Плох. (Врвме)

Словенци о „пунктацијама" др. Корошца РезолупиЈа бановннског одбора Ј. Р. С. Д. у Љубљани Лзубљана, 11 јануара. — Јуче је у Љубљани одржана седница бановинског одбора Ј. Р. С. Д., на коЈоЈ Је поводом декларације др. Корошца донета једногласно следећа резолуција: У моменту када спол»ни и унутрашњи неприЈатељи покушаваЈу да поЂуљаЈ*у темеље нашег државног уређења, кзјав.Ђујемо свечано да сматрамо државно Јединство наЈскупоценнјом свет»ш>о.м, стеченом крвљу и жртвама наших најбољих сннова, а јединство народа главним извором снаге и напретка наше државе и њеног народа. У томе видимо нарочито ми Словенци светлу наду и Једино Јемство за остварење нашег највећег националног идеала: уједињења свих Словенаца у ЈединственоЈ Југословенској држави. Одлучно одбијамо и огорчено протестуЈемо против покушаја вођа бивших политичких партнја, које Је народ напустио, да заведу Јавност новим политичкнм програмима, којима доводе у питање остварење тог наЈсветиЈег идеала, поставл»ањем захтева, коЈи мораЈу да ослабе државну свест и да распарчаЈу државни и народни организам и да нас удал>е за векове од остварења и испуљења снова и пророчанства наших највећих српских, хрватскнх и словенских мислилаца и народних вођа. "" Срећни смо да се можемо % окупити око нашег народног Крал»а Александра Првог и Његовог Узвишеног Дома, који гарантуЈу траЈну народну самосталност н властиту државност. За Његове неоценљиве заслуге за ослобођеље и уЈедињење као и за Његову краљевску бригу и старање за напредак наше државе и нашег народа, изјављујемо Му нашу неограничену оданост и дубоку захвалност. РАТ НА ДАЛЕКОМ ИСТОКУ

Упади јапанске војске у ?едну од најлепших кинеских провинција, Јехол Дивни ,Храд Царева" постаЈе плен нове ратне пљачке

Округла кула и унутрашњи зид бедема који окружава Храм Потала у Јехолу

Нови италијански војии авиони прешли су преко иаше територије за Мађарску Љубл>ана, 11 Јануара. — Јављају из Раткерсбурга, источно од Марибора а на граници наше Крал»евине и АустриЈе, да је Јуче, у 14.30 часова, 5 италијанских аероплана прелетело над Раткерсбургом у правцу према МађарскоЈ. Према обавештењу овдашњег аеродрома, опажени су ти аероплани да лете дуж аустрнЈске граннце од Вилаха према Истоку, т.Ј. према мађарскоЈ граници. Тн аероплани имали су италиЈански знак, а по јачини шума мотора држи се да су били воЈни аеропланн. Долазак румунске аеле1аца/е за преговоре у Београд Букурешт, 11 јануара. — Вечерас полазн за Београд р>-мунска делегацнЈа. ДелегацнЈу с а чин.авају: г. Јаковакн, опуномоћенн м»жистар; г. Кристу, техннчки днректор миннстарства иностраних послова; г. Рајковичану, правни саветник иинистарства иностраних послова; г. Драгомнр Снлвио, професор универзнтета; г. Јенчу. инспектор министарства просвете и вера; г. Јонеску, професор и бивши днректор одел>ен>а за вере; г. Лучнјан Борча, спветник сибнњске митрополије; г. Линде поддиректор мннистарства пољогтрнвре де н г. Кристе а , ветеринарски ннспектор. ОшШар наиаа на влаау I. де Валере Даблнн, 11 Јануара. — Запажа се да у нрскоЈ изборној борби у велнко домннираЈу прнвредна пптања. То Је у свом последњем говору признао в г. де Валера, чија Је влада баш по том питаљу изложена најжешКим нападнма опознинје. На неком збору странке г. Кузгре ва Кнлкеив Је жестоко напао владу г. де Валере н рекао Је да је та влада донела ИрскоЈ нагло повећање беспослние, пропаст трговине н св® иове н нове порезе,

Берлнн, 10 јануара. — Према вестима из Нанкина Јапанске трупе, после офанзиве коју су данас предузеле у области Јехол, освојиле су град ЧЈу Мен, који се налази пет миља северно од Шангај Квана. Заузеће овога града представља велики стратегијски успех Јер он брани главни друм коЈи води за Мануурију. ❖ Област Јехол у ИсточноЈ Манџурнјн, у коЈу су Јапанске трупе упале овнх дана, Једна је историЈска област. Главнн град Јехол познат на Далеком Истоку под нменом «Град Царева*. Има много разлога због којих Јапанци желе да освоЈе н ову кинеску област. Довољно је само реКн да Је Јехол Један од наЈжпвописнијих крајева Кине. Јехол Је удаљен од Пекинга свега 200 кнлометара, а оба града везуЈе Један савршено неупотребљнв друм. Међутим. када Је крајем прошле године нови манџурски цар Чненлунг провео нзвесно време у овом граду, оваЈ рђави пут био Је одлнчно одржаван од чнтаве армнје радннка. НиЈедноЈ жнвој души ниЈе бнло дозвољено да корача по овом друму све док цар није њнме прошао.

само у Јехолу, већ н у пелоЈ Кинн. Овај красни храм налази се скривен у наЈвишем парку терасе Потале. Само врх Једног торња внрв вз околннх масивннх бедема. Днвнв галериЈе, коЈе су некада водпле до Златног павпљона, скоро су сасвнм пропале, а од пет лепнх пагода свега су остале две. Фасада овога храма украшена Јв срвеним стубовима, дуж којих водн поплочани друм свуда, унаоколо зграде. Главнн кров павпљона подупнре 12 крупних стубова, чнја висина износп по 12 метара. Сва стубовн днжу се у самоЈ унутрашњостн храма, У свему је ранијв бнло 60 стубова. а висина храма износнла Је 20 метара. Свуда се ту запажаЈу знаци пропадања. Унутрашњост храма много Је бо. ље сачувана, Главнн олтар, коЈи још увек почива у најважннјем одељењу, као нека врста платформе, носн на себи велику бронзану статуу реформатора Цонг-Ка-Па-а, којн је живео у доба Тамерлана. На олтару се налази велнк број снмболичних рнтуалннх предмета, којн стоЈе у обичаЈеном положају. Преко пута Једног реда великих стубова налазе се статуе разннх лама. Свака статуа одликује се ретком от-

Статуе Буднних ученика у холу великог Храма Потале

Читав ннз днвннх палата н 1рамова ниже се дуж Долнне Лавова, кроз коЈу тече река Јохол, коЈа пролазн н кроз модерну варош Јехол. Ова варош је одвоЈена од царске резиденцнЈе огромним парком, где жнве Јелени у масн, недирнути нн од кога, слободни. У Јехолу Је најдостоЈанственнЈа грађевина такозвана Потала, чнтав Један град храмови коЈн Је саграђсн 1767 по моделу Потале у Ласн. Ова Потала пмпресионира човека своЈнм пространством н велнчнном. Додуше ови храмовн данас нису више у добром стању. Човек добнја утнсак неке декаденције. Многобројна стабла у светнм парковима оборнла Је свирепа рука војннка. Али, н поред тога остаЈе грандиозна архитектура, огромно димензнЈе и дивни елегантнн стил палата. Путник осећа дубоко поштовање пред религнозннм споментшнма последњег доба кинеске величине. У самоЈ Потали налазн се будпгтичкн храм, »Златни павнљон«, једна од најлеишнх грађевнна не

меношКу лнннја. Зндови храма пбкривенн су црвеном и златном бојом. I Овај храм, налнк на каменн ко» лос, ннЈе могао да служи нн за шга друго него да чува наЈвеКу светињу. Златнн павиљон бно Је центар мађнЈског града, кога су поднгли последњн мапџурски царевн када су се ослободилн монголског варварлука краЈем 18 века. ј ОваЈ град, коЈн крнје неопењено благо н богатство, имао Је да утнче на днвља мопголска племена. Ранпје су потомцн Џпнгнс-Капа освајалн целу АзнЈу, н стално претстављали велнку опасност за Средње Царство. Зато Је бнло потрсбно саградитн усред монголскнх краЈсва један град, чнјн бн релпгнознп карактер н сЈаЈ храмова утнцао на монголске бапде п натерао нх да усвоје будизам, а самим тим постану мирннјн, сталоженнјн н стваралачкн ,